ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 14.07.2004.

8. dan rada

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Po Poslovniku se prvi javio Veroljub Arsić, pa onda Nataša Jovanović, da li je replika? Replika će biti kasnije, dobro, moramo prvo po Poslovniku.
Samo trenutak, gospodine Arsiću, pošto je obaveza predsednika Skupštine da da pojašnjenje kada se reklamira povreda Poslovnika.
Predsednik Skupštine nije opomenuo, predsednik Skupštine je upozorio i posle toga je upozorenje ponovljeno; da je nastavljeno sa povredom Poslovnika, naravno da bi bila izrečena opomena, i to nije pitanje nikakve tolerancije, naprosto ću i ubuduće nastojati da radim po Poslovniku.
Izvolite, gospodine Arsiću.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Reklamiram povredu Poslovnika, da je govornik dužan za ovom govornicom da govori istinu.
Gospodin Dinkić je optužio poslanike SRS da su glasali za fiskalizaciju u Srbiji, što nije tačno. To je bila njegova ideja i ideja ministra Đelića, i to je njihov rezultat rada. Sada pokušavaju neke da oslobode fiskalnih kasa. A koga? Onoga ko je njima blizak, u čijim su lošijima videćemo sada kada bude bio zakon o porezu na dohodak građana, i koji su to lobiji, i koji će da budu oslobođeni određenih davanja državi, i koji će moći da sponzoriše poslaničku i političku stranku G17.
Kada je u pitanju Zemun, dame i gospodo poslanici, povodom te priče da je neko uzimao provizije za Zemun, mogu samo da kažem, kada ste vi došli na vlast, DOS posle 5. oktobra, većina privremenih objekata u Zemunu je porušena, navodno ruže grad, da bi kasnije na tom istom mestu nikli novi poslovni objekti koje su vaši prijatelji zidali, i sada oni ne ruže grad, i sada mi pričajte ko je uzimao proviziju, prvo da ruši, a onda da dobije dozvolu za novi privremeni objekat.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Ostajete pri replici. Izvolite. Replika na izlaganje po Poslovniku narodnog poslanika Ksenije Milivojević, Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Gospođica Milivojević se ponaša u najmanju ruku kao da je „Alisa u zemlji čuda“, kao da ne zna u kojoj je poslaničkoj grupi i kakvo joj je okruženje. Ja sam, za razliku od nje, veoma svesna kome pripadam, kojoj ideji, kojoj opciji, za šta se borim unazad 12 godina, zajedno sa ogromnom većinom naroda koji stoji iza poslaničke grupe SRS i svih onih danas ojađenih i osiromašenih zbog ovakve ekonomske politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, koji je, podsetiću vas, pre toga bio guverner Narodne banke Srbije.
Za razliku od gospođice Milivojević, ne samo da ne koristim neprimerene izraze, već istinom u oči idem na to da upozorim Mlađana Dinkića da ne može kao predstavnik izvršne vlasti tako da se ponaša u ovoj sali i za ovom skupštinskom govornicom.
Ako nešto znate o parlamentarnoj demokratiji i o tome ko kako treba da nastupa ovde, ko koga da poštuje, naravno, uzajamno poštovanje i uvažavanje svih je i te kako potrebno u ovoj sali ovde zbog građana Srbije, zbog onoga što mi radimo, onda bi ste morali gospođice Milivojević vrlo dobro da znate da mi kao predstavnici najvišeg zakonodavnog tela, odnosno Skupština koja bira Vladu, imamo pravo da kritikujemo ministra, da se obraćamo sa ove govornice i da mu govorimo sve ono što mislimo da radi pogrešno, na način kroz slobodnu interpretaciju i kroz argumente koje svako od nas, dozvolićete, i ima, i stoji iza toga.
Iza svake izgovorene reči otkako se bavim, ne samo ovim poslom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već kao član SRS, stojim odgovorno, čista obraza i svetla srca pred građanima Srbije, pred svojim kolegama i pred narodom koji od mene i od radikala traži istinu. I samo smo mi danas u stanju da je pružimo, za razliku od vas.
Ništa u rukavicama, ništa zabašureno zbog interesa, zbog funkcija, zbog direktorskih mesta, zbog privilegija, zbog skupih automobila, zbog vila, zbog bazena, nema toga kod radikala, gospođice Milivojević. Samo istina koja vas verovatno boli, jer ste saradnica, odnosno stranačka koleginica gospodina Dinkića.
Što se gospodina Dinkića tiče, vi ga kao neko ko verovatno ima uticaj u vašoj poslaničkoj grupi, a on je ministar iz vaše stranke, upozorite da ne može nikada, kada se vrati u poslaničku klupu, i to radi ministar, da se obraća pretećim glasom i rečenicama gospođi Vjerici Radeti.
Gospođa Vjerica Radeta je u skladu sa dnevni redom govorila o tome na koji način se danas i zbog čega menja zakon koji se odnosi na fiskalne kase. Mlađan Dinkić se vratio u poslaničku klupu i rekao ....
(Predsednik: Vreme.)
... gospođi Radeti da je veoma dobro čuo, da nju treba da je stid i da se svaka njena reč pamti. Šta je hteo da joj poruči? Da će neko da je sačeka ispred zgrade Narodne skupštine ...
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Kakva je bila poruka Mlađana Dinkića? Ako se vi, gospodine Dinkiću, na taj način obraćate vašim finansijski lobistima i onima kojima izdajete ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme. Upozoravam vas, nemojte nam prepričavati događaje iz poslaničkih klupa.)
... naređenja šta da rade u vašu korist, nećete moći tako sa radikalima, u to budite sigurni.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Po Poslovniku, narodni poslanik Ksenija Milivojević.

Ksenija Milivojević

Reklamiram član 100. Poslovnika i ovoga puta ću takođe da zatražim da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika, a više uopšte nisam sigurna da je komentar na ovo potreban.
Dakle, govorili smo o poštovanju institucija, govorili smo o ljudskom dostojanstvu, međutim, očigledno nekima ne vredi govoriti, tako da ono što je izrečeno, govori samo za sebe. Sve što bih na tu temu još mogla da kažem bi verovatno bilo kontraproduktivno.
Reći ću jednu stvar koja se odnosi na zemlju čuda. Srbija je jako dugo bila zemlja čuda, bila je zemlja čuda do 2000. godine, i to zato što je bila jedina ili možda jedna od pet zemalja u svetu, tu računam neke afričke i zemlje u Aziji, koja nije imala evropske standarde, koja je bila potpuno izolovana, koja je bila pod sankcijama, gde ljudi nisu mogli normalno da žive i gde su živeli od plate, od nekih svojevremeno pet ili šest maraka.
Da, gospodo, to jeste bila zemlja čuda, ali hvala bogu, to više nije i nikada neće ni biti. Srbija ide napred i apsolutno ne postoji niko ko može da je spreči da dalje ide napred, šta god i na koje god načine to pokušavao.
Kada je reč o Miroljubu Labusu, o Mlađanu Dinkiću, o G17 plus, mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da Srbija nikada više ne bude takva zemlja čuda, odnosno da Srbija bude jedna normalna, evropska država, kojom će se svi njeni građani apsolutno ponositi. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Po Poslovniku, izvolite gospodine Vučićeviću.

Vladan Vučićević

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 100.
Želim da kažem da najmanje što građani Srbije očekuju od nas i najmanje što vole da vide i čuju u ovo parlamentu jeste upravo ovakav trenutak ovih diskusija, ovakvih replika i ovih vređanja.
Ono što smo radili u proteklom vremenu je bilo vrlo značajno za Srbiju, za njenu budućnost, za budućnost građana, za njihovu egzistenciju i za uvođenje reda u finansijskim tokovima.
U proteklom vremenu doneli smo set zakona koji će u skorije vreme dati rezultate koje će osetiti građani, od Zakona za socijalnu zaštitu, Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o porezu na promet i sve će to brzo dati rezultate, nešto do kraja godine, nešto tokom sledeće godine.
Naravno, ovakve rasprave građani od nas ne očekuju. Ova govornica ovde znači i obeležava kakva će budućnost Srbije biti i kakav će život građana biti. Mislim da nam građani ovakve diskusije neće oprostiti.
Želim da kažem da sam u proteklih desetak dana, prilikom usvajanja ovih zakona, kao poslanik i čovek izuzetno zadovoljan, jer će finansijski tokovi konačno biti uređeni u ovoj zemlji.
Želim da naglasim, u ime 4.000 privatnih hirurških ordinacija, u ime svih privatnih lekara, da se zahvalim ministru finansija na razumevanju i što je poistovetio i izjednačio privatni i društveni sektor. Hvala vam u ime svih privatnih lekara.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandar Vlahović, Nenad Bogdanović, Jovan Todorović, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Igor Mirović, Branislav Rankić, Mirko Četrović, Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Igor Bečić, Sreto Perić i Veroljub Arsić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS - jedan sat 38 minuta 24 sekunde, DSS - jedan sat tri minuta 36 sekundi, DS Boris Tadić – 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, SPO – Nova Srbija – 26 minuta 24 sekunde, SPS 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Mlađan Dinkić

Dame i gospodo narodni poslanici, imam izuzetnu čast što sada otvaramo raspravu o zakonu koji ima najnižu poresku stopu u Evropi, to je Zakon o porezu na dobit preduzeća.
Kao što smo juče govorili, postoje poreski oblici kojima je osnovni cilj punjenje budžeta, kako bi se obezbedili odgovarajući javni rashodi za one koji ne mogu da obezbede sopstvene prihode ili one koji su radili nekada, a koji su sada u penziji, a postoje i zakoni i poreski oblici koji treba da podstaknu razvoj privrede i određenih delatnosti.
Upravo je porez na dobit osnovni motivacioni faktor za privredni razvoj u najvećem broju zemalja.
Moram da kažem da pre 20–30 godina, u uporednoj praksi, u drugim zemljama stopa poreza na dodatu vrednost je bila niža kada su takvi poreski oblici uvođeni, ali zato je porez na dobit bio izuzetno visok i porez na dohodak građana takođe.
U međuvremenu, praksa se promenila. Ide se ka tome da stope poreza na dodatu vrednost budu što veće, a da se stopa poreza na dobit smanjuje, pri čemu se kroz ovaj poreski oblik mogu posebno stimulisati određene delatnosti za koje nekad država ima naročit interes.
Želim da kažem koje su najvažnije karakteristike Predloga izmena i dopuna ovog zakona. Najpre, predlažemo snižavanje poreske stope sa 14%, koliko danas iznosi, na 10%, ali predlažemo i ukidanje poreza po odbitku, koji danas iznosi 20%, na disidente i udele u dobiti koje rezidenti ostvaruju od drugih rezidenata u Republici Srbiji.
To znači da će efektivna stopa poreza na dobit sa sadašnjih 34% biti spuštena na 10%. Stopa od 10% poreza na dobit predstavlja najnižu stopu poreza na dobit u Evropi.
U drugim zemljama ona se kreće između 20 i 30 procenata, da biste imali predstavu o tome koliko je ovo niska stopa, Češka ima 31 posto ovu stopu, Poljska ima 27, Rumunija i Slovenija 25, Bugarska 23,5, Hrvatska 20, razvijene zemlje imaju između 20 i 30, Mađarska ima 18%, Makedonija 15%; Irska, koja je poznata u Evropi po najnižoj stopi poreza na dobit, ima 12,5%.
Dakle, Irska je pre nekih petnaestak godina uvela jako nisku stopu poreza na dobit. Irska je poznata u ekonomskoj teoriji i praksi kao zemlja koja je, ne samo tom merom, već i poboljšanjem poslovne klime, privlačenjem inostranih investicija, uspela da napravi pravo ekonomsko čudo, bez obzira što se nalazi u sličnoj poziciji, kao što se, nažalost, danas nalazi Srbija. Znate da Irska ima takođe problem sa jednim delom svoje teritorije, ima problem sa terorizmom, a ipak je ovim zakonom uspela da privuče, doduše u periodu od poslednjih 15 godina, značajne investicije, ušla u EU i, na kraju, sada je primer zemlje koja stimuliše razvoj sopstvene privrede.
Ono što je veoma važno, ne samo da se smanjuje stopa poreza na dobit sa 14 na 10%, već se ukida i porez po odbitku od 20% na dividende i udele od dobiti koje rezident ostvari od drugog rezidenta Republike. Šta to znači? Znači da su poreski obveznici plaćali 14%, međutim, ako su želeli da transferišu profit sa jednog dela kompanije na drugi, imali su 20% dodatnog poreza i to je svakako bilo destimulativno za poslovanje.
Ova olakšica ukidanja poreza po odbitku odnosi se samo na rezidente, to znači na sva domaća pravna lica i na strane investitore koji su registrovani u Srbiji, koji su faktički rezidenti. Znači, sva ona lica koja imaju ovde investicije, registrovana preduzeća.
Za one koji su nerezidenti, zadržava se stopa poreza po odbitku od 20%, jer želimo da stimulišemo da što više stranih kompanija direktno osnuju preduzeća u Srbiji, da ulože ovde ili da učestvuju u procesu privatizacije u Srbiji, jer ako se posluje sa nerezidentom, onda se zadržava stopa poreza po odbitku od 20%, osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.
Sa zemljama sa kojima je Srbija sklopila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja uobičajena stopa nije 20 već 5%, u nekim retkim slučajevima je 15%.
Želimo da damo stimulans za direktne inostrane investicije u Srbiji i zato stimulišemo, naravno, i razvoj domaćeg preduzetništva.
Efekat ovakve mere ukidanja poreza od 20% po odbitku jeste što se otklanja efekat dvostrukog oporezivanja, dakle, do sada su se plaćale dve stope, sada će se plaćati samo jedna stopa i time se omogućava daleko veća likvidnost preduzeća, i sa time povezana veća investiciona ulaganja.
Mi smo želeli da posebno stimulišemo ulaganja u opremu, u osnovna sredstva u pojedinim oblastima, tako da ovaj zakon predviđa poreski kredit od čak 80% od visine ulaganja u osnovna sredstva, i to za period od 10 godina za više oblasti. Dakle, oblasti koje posebno stimulišemo za nove investicije su: poljoprivreda, proizvodnja tekstila, kože i obuće, elektroindustrija, metaloprerađivačka industrija, proizvodnja automobila i drugih saobraćajnih sredstava, reciklaža, kinematografska i video-proizvodnja.
To znači da svi oni koji ulože novac i kupe opremu u ovim delatnostima, moći će da imaju 80% od vrednosti ulaganja odbitaka od poreske osnovice. Taj odbitak se može koristiti ne samo u godini ulaganja, već i u narednih 10 godina. To je izuzetno stimulativno. Naša želja je bila da usmerimo investicije u one oblasti koje nisu, nažalost, visoko profitabilne, kao što su tekstilna industrija, koža i obuća, elektroindustrija, metaloprerađivačka, pa i poljoprivreda, da im damo povoljniji poreski tretman od nekih drugih oblasti gde se ostvaruju veće profitne stope.
Takođe, ovim zakonom se daju poreski podsticaji za nova zapošljavanja. Naime, svi oni koji povećaju broj zaposlenih radnika dobijaju poreski kredit u visini od 100% ukupnih troškova zarade novozaposlenih radnika. Drugim rečima, ako neko preduzeće ima 100 radnika, sutra ima 105, za tih pet radnika se celokupna bruto plata koja je isplaćena u toj godini odbija od poreske osnovice, sa željom da zaista pospešimo novo zapošljavanje. To su glavni poreski podsticaji. Dakle, ovde se ne radi samo o najnižoj stopi poreza u Evropi od 10%, već se radi o takvim poreskim podsticajima koji snižavaju tu osnovicu, tako da je efekat za privredu dvostruki.
Naravno, u skladu sa ovim zakonom, kao što znate, do sada je komparativno sa Zakonom o porezu na dobit bila uređena i stopa oporezivanja za samostalnu delatnost.
Pa kada je stopa poreza na dobit bila 14%, samostalci, dakle zanatlije, mali trgovci i svi oni paušalci koji ostvaruju promet do 2 miliona dinara godišnje, plaćali su porez od 14%. Izmenom ovog zakona, iza toga sledi i izmena poreske stope za ove delatnosti, što znači da će preduzetnici u novom zakonu o porezu na dohodak građana, koji pripremamo, takođe biti oporezovati sa ekvivalentnom stopom od 10%.
Naša namera je da preduzetnici, preduzeća koja dobro posluju, konačno počnu da iskazuju stvarni iznos profita koji ostvaruju, da nemaju razloga da iskazuju netačne podatke u knjigama, već da iskažu stvarne podatke i da onda plate jako nisku stopu poreza na dobit. Znate i sami da preduzeća danas imaju probleme - ako žele da se razvijaju, zavise od bankarskih kredita, a ne mogu dobiti bankarski kredit ako ne daju oditovane računovodstvene bilanse o svom poslovanju.
Mnoga preduzeća su imala fiktivne bilanse. S jedne strane, to im je omogućavalo da plaćaju niže poreze, a sa druge strane, danas, kada se sve više razvija bankarski sistem, ne mogu da dobiju povoljne kredite. Ovaj zakon treba da omogući da svi koji uspešno posluju, bez ikakvog straha iskazuju stvarno stanje u svojim bilansima i da na to stvarno stanje plate izuzetnu nisku stopu. Kažem, to je stopa od samo 10%.
Mi smatramo da će ovako niska stopa poreza na dobit, ukoliko bude kombinovana sa drugim merama ekonomske politike i pospešivanjem poslovne klime, dovesti i do preusmeravanja nekih investicija koje su sada locirane u istočnoj Evropi, posebno u zemljama koje su ušle u Evropsku uniju, da će one biti pretransferisane u Srbiju.
Kada ovaj zakon bude usvojen, a nadam se da će ga sve poslaničke grupe podržati, očekujemo da će to odjeknuti i u svetu, ne samo u zemlji, jer se kapital seli u ona područja gde ima najbolje uslove poslovanja, a jedan od tih uslova jeste i stopa poreza na dobit. Ako je niska stopa poreza na dobit, svakako će to biti jedan od motivacionih faktora za ulazak i stranog kapitala u našu zemlju, a biće i motivacioni faktor za ulaganje domaćeg kapitala, koji je danas možda u slamaricama i možda nije aktivan.
Mi smo u ovom zakonu, takođe, želeći da on bude što liberalniji i što povoljniji za poreske obveznike, promenili način obračuna amortizacije za sva stalna sredstva, izuzev nepokretnosti. Naime, u sadašnjem postoji linearni princip, metod amortizacije, što znači da se svake godine isto obračunava za amortizaciju osnovnih sredstava.
Mi sada predlažemo da se uvede degresivna metoda amortizacije, što znači ubrzani režim amortizovanja osnovnih sredstava, u prvim godinama više, a kako vreme ističe, sve manje. Podelili smo sva stalna sredstva u samo pet grupa.
Dakle, prva grupa su nepokretnosti koje i dalje imaju linearni princip obračuna amortizacije po stopi od 2,5%. U drugu grupu smo svrstali tešku mašineriju. Ona će imati degresivnu stopu amortizacije od 10%. Treća grupa su ostale mašine i oprema. Imaće degresivnu stopu amortizacije od 15%.
U četvrtu grupu smo uvrstili laku opremu i nameštaj, sa stopom od 20%. Peta grupa su sredstva sa kratkim vekom trajanja i za nju smo predložili degresivnu amortizaciju po stopi od 30%.
To znači da se u svega nekoliko godina vrši otpis osnovnih sredstava, a degresivni metod amortizacije, dakle ubrzana amortizacija, omogućava dodatno snižavanje potencijalne poreske osnovice. Naravno, sada knjigovođe ne moraju da vode kartice za svako pojedinačno osnovno sredstvo, već će voditi knjigovodstvo za grupe osnovnih sredstava, samo pet grupa. To će daleko pojednostaviti proces i smanjiti troškove vođenja knjigovodstva.
Takođe, jedna od razlika u odnosu na dosadašnji zakon jeste i uvođenje sistema samooprezivanja. Drugim rečima, poreski obveznik sam utvrđuje i plaća porez na dobit, na osnovu podataka koje iskazuje u poreskoj prijavi i poreskom bilansu. Dakle, nema dosadašnjeg sistema, već se uvodi samooporezivanje.
Na taj način se značajno smanjuje administriranje poreske uprave. Ona više neće donositi rešenja o utvrđivanju visine poreske obaveze, već će se obveznici sami prijavljivati kakvu su dobit ostvarili. Naravno, biće uspostavljena daleko veća odgovornost poreskih obveznika, jer ako se sami prijavljuju, onda imaju i veću kaznu ako pokušaju da iskažu nešto što nije tačno. Naravno, mi ćemo pojačati terensku kontrolu, da bi videli da li su prijavljeni iznosi tačni. Dakle, ovaj zakon ima i veće novčane kazne za poreske prekršaje.
U prelaznim i završnim odredbama zakona, pre svega, dat je način njegovog usklađivanja sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Ovaj zakon je predviđeno da stupi na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Želimo da što pre damo povoljnost našoj privredi, iako bi za poresku upravu bilo daleko lakše da zakon stupa na snagu od 1. januara 2005. godine, jer ovako će se polovina godine tretirati po starom zakonu, a od momenta kada se ovaj zakon usvoji, biće primenjena nova pravila i biće to komplikovanije za našu poresku upravu. Želeli smo da damo tu pogodnost. S obzirom da se snižava poreska stopa, da ima ovoliko povoljnosti, želimo da što pre stupi na snagu kada ga Skupština usvoji.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj zakon. Mislim da je ovo jedan od onih poreskih zakona koji zaista može, u sadejstvu sa drugim merama ekonomske politike koje planira Vlada Republike Srbije, značajno pomoći oporavku naše privrede. Hvala vam.