Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milovan Radovanović podneo je amandman na naslov iznad člana 27. i član 27.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS, kako juče tako i danas, govore vam da mi nemamo ništa protiv namere i ideje predlagača ovog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer je upravo namera i ideja dobra. Šta mi kritikujemo u predlogu zakona? Dakle, određene pogrešne institute, izraze, netačnosti u terminologiji, pogotovu pravnoj.
U ovom mom predlogu amandmana na član 27. akcenat nije na tome da ministarstvo bude nadležno u rešavanju slučaja postojanja žalbe, već je akcenat da ne bude uveden institut poverenika. Jedna gospođa je kritikovala našu nameru da umesto poverenika predviđamo neki drugi institut, kao što je ministarstvo, a naravno, u međuvremenu smo uvideli da je potrebno uvesti neki drugi organ, možda da to bude i odbor Vlade Republike Srbije ili neki drugi državni organ. Ali, nije stvar u tome ko će biti, jer je naš akcenat upravo na tome da ne bude poverenik kao institut, a zašto? Zato što ste mu u Predlogu zakona dali prevelika prava i ovlašćenja.
Vi ste čak išli do te netačnosti da ste u odredbama člana 1. Predloga zakona rekli da je poverenik samostalni državni organ. Ako govorite o povereniku, licu koga će Narodna skupština da izabere, to je jedno lice, pojedinac, a u svakom slučaju, jedno lice ne može biti državni organ. Nije sudija državni organ, nego sud. Nije ministar državni organ, nego ministarstvo.
Tako i poverenik ne može biti državni organ, može biti ovlašćeno lice sa određenim pravima i obavezama, ali nikako državni organ.
To je suštinski razlog zbog koga smo mi iz SRS protiv uvođenja poverenika kao instituta kod ovog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Postoje amandmanske izmene ovog predloga zakona, verovatno i u ovom delu. Mi apelujemo na predstavnika predlagača po ovom pitanju da sagleda opravdanost naših primedaba, da prihvati ovo što mi tražimo, na šta ukazujemo da nije dobro; onda će i sam zakon dobiti na kvalitetu, a izmenjeni predlog zakona bio bi prihvatljiv i za nas poslanike SRS-a.
Dalje, član 32, kritikovali smo to juče. Dajete neograničeni krivično-pravni imunitet povereniku, dakle, to je veći stepen nego što uživaju narodni poslanici, predsednik Republike Srbije, članovi Vlade. Poverenik ne može biti kažnjen i pozvan na odgovornost za izneto mišljenje na bilo kom delu teritorije Republike Srbije. Kažete, navodno, u okviru svojih prava i ovlašćenja i dužnosti koje vrši kao poverenik. Narodni poslanik ne može biti kažnjen za izneto mišljenje samo za ovom govornicom, u ovoj sali Narodne skupštine Republike Srbije.
Zatim, kada su u pitanju krivična dela i pritvaranja zbog krivičnih dela, poverenik ne može biti pritvoren bez obzira za koje krivično delo bude pozvan na odgovornost, bez obzira koja kazna zatvora se bude primenila zbog izvršenja krivičnog dela. Da li je to kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pet, deset, dvadeset godina, poverenik ne može biti pritvoren, dok narodni poslanik i, adekvatno ustavnim odredbama, predsednik Republike, članovi Vlade, sudije Ustavnog suda mogu biti pritvoreni ako su zatečeni u izvršenju krivičnog dela za koje se predviđa kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.
Da li vam se ne čini, dame i gospodo narodni poslanici, da ovde nešto nije u redu, da je potrebno da izmenite odredbe Predloga zakona kako bi se uskladile sa našim pravnim poretkom. Uostalom, već je rečeno, kategorija krivično-pravnog imuniteta je predviđena samo Ustavom Republike Srbije i ona ne može u našem pravnom poretku da bude predviđena nekim nižim aktom, u ovom slučaju zakonom.
Najvažnije u svemu ovome je da informacije budu istinite i tačne, radi svih nas, radi svih građana Republike Srbije, radi zaštite i sprečavanja zloupotrebe dece u svrhe medijskog manipulisanja i izigravanja pravnog poretka Republike Srbije.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vam dokažem apsurdnost institucije poverenika ovako zamišljenog u ovom predlogu zakona, upoređujući taj član 27, član 22, pa i članove 1. i 3.

Vidite, član 27. kaže da se protiv rešenja poverenika može pokrenuti upravni spor, i to vam je ista sudbina kao i sa rešenjem Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužioca. Shvatam da protiv rešenja poverenika nemate pravo žalbe, nemate kome da se žalite. On je, tobož, nezavisan.

Shvatam da ste deklasirali zakonska rešenja time što ste državnoj vlasti, koja je u članu 3. stav 1. tačka 1) navedena kao državni organ, dali za pravo da se ne povinuje ovom zakonu. Za Vladu Republike Srbije ne postoji poverenik. Ona sa njim nema nikakav kontakt. Ona prema njemu nema nikakvih obaveza. Jeste članom 24. predviđeno da poverenik omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, ali nema obaveze organa vlasti da se pismeno izjasni. Dakle, ovim zakonom ste predvideli... Izdvajam Vladu Republike Srbije zato što je nama na neki način suprotstavljeni organ vlasti, mogao bih to da kažem i za Narodnu skupštinu i za sve ostale, ali Vlada Republike Srbije nema obaveza prema povereniku.

Apsurdno mi je ovo rešenje da sud obavesti poverenika da se vodi upravni spor zbog nekog rešenja koje je izdala Vlada Republike Srbije povodom dostupnosti informacija. Šta će on u tom upravnom sporu? Da šalje nekog svog činovnika, kao što mi imamo na galeriji posmatrače, on drugu ulogu nema. On ništa više ne može da preduzme.

Tako i protiv rešenja poverenika se vodi upravni spor. Ako organ teritorijalne autonomije odbije da vam da informaciju, vi imate pravo žalbe povereniku, pa na rešenje poverenika, to je drugi stepen, imate pravo da povedete upravni spor. Tri puta ostvarujete svoje pravo. Kada vam Vlada Republike Srbije izda rešenje, onda odmah idete na upravni spor. Nema žalbe, nema poverenika.

Za najvažnije informacije poverenik neće moći da vam pomogne, pa šta će nam onda on? Zbog jedinice lokalne samouprave koja krije neku informaciju. Ovako bombasto zamišljenu funkciju zbog jedinice lokalne samouprave nemojte da usvajate.

Nama treba neko ko će nam omogućiti informacije od Vlade Srbije, predsednika Srbije, Narodne skupštine, Vrhovnog i Ustavnog suda, Republičkog javnog tužioca. Nama treba zaštita mimo dosadašnje zaštite, jer ovaj zakon uvodi novu zaštitu naših prava, a vi nas za najvažnije organe vlasti upućujete na dosadašnja rešenja, na upravni spor. To građanin može i sada da podnese.

Ne vidim svrhu donošenja ovog zakona ako pred tim poverenikom, kome ste dali imunitet, za koga ste rekli da je nezavisan u radu, ne bude stajala Vlada Republike Srbije; ako on ne bude mogao da procenjuje njeno rešenje, ako ne bude mogao da se suprotstavi njenom rešenju, ja onda ne vidim funkciju poverenika.

Zakoni postoje zato da se spreči samovolja vlastodržaca i sudija. To je definicija iz 12. veka. Ovaj zakon ne sprečava samovolju nosilaca vlasti. Zakon kojim se sprečava samovolja nosilaca vlasti, opšti zakon, već postoji. Ovaj specijalni zakon koji je trebalo dodatno da nas zaštiti uopšte nad dodatno ne zaštićuje od onih zbog kojih se on u stvari i donosi.

Nikada se srpska javnost ne bi podigla na noge zato što neki opštinski organ vlasti nije rekao da li je voda za piće ispravna ili nije. Ali, da li je došlo do krađe izbora, da li su rezultati dobro utvrđeni, da li su konstituisani organi vlasti posle izbora, to je informacija koju nam duguju organi vlasti, koji pred nama uopšte više nisu odgovorni.

Zato vas molim da ozbiljno pristupite izradi zakona, da ne gubimo vreme. Mogli smo mnogo ozbiljnijih poslova danas da uradimo. Ovaj zakon je mogao da ima 10 članova i odmah bih podigao ruku i za poverenika, ali samo ako bude iznad Vlade, iznad predsednika, iznad Skupštine. Ako bude nezavisan, u tom slučaju da. A ako nas kao pojedince poverenik bude terao i jurio po Srbiji da mu dajemo izjave, od tog zakona nema ništa.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Snežana Lakićević-Stojačić.

Jako je važno da poverenik bude iznad Skupštine, iznad Vlade, da tražioci informacija imaju mogućnost da izjave žalbu na rešenja koja donosi Vlada, Skupština ili najviši državni organi od kojih se traži informacija.
Ono što mene čudi u ovom trenutku je činjenica da se za ovom govornicom smenjuju poslanici Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke, a da stranke koje čine Vladu i predstavnici Vlade nemaju ama baš ništa da kažu u odnosu na ovaj zakon koji je strašno važan zakon, jer svi smo konstatovali da uvodi novo pravo; da nemaju ništa da kažu ni po pitanju amandmana na član 22, koji sigurno poboljšava ovo pravo, sigurno daje još veći značaj ovom zakonu i koji, na kraju krajeva, tu instituciju poverenika stavlja na ono mesto i daje mu ona ovlašćenja koja sasvim sigurno treba da ima da bi se počelo izgrađivati poverenje u institucije sistema, u instituciju Vlade, u Narodnu skupštinu i sve nas koji vršimo vlast na bilo kom nivou: lokalnom, regionalnom ili najvišem nivou, nivou države Srbije.
Ono što bih morala još da kažem jeste da je nemoguće izjednačiti tužioca i njegove nadležnosti sa nadležnostima poverenika. Pre svega, tužilac nije upravni organ. Drugo, tužilac ne donosi rešenja, pa samim tim se protiv odluke ili rešenja tužioca, kako je malopre rečeno, ne može pokrenuti upravni spor. To je elementarno pravničko znanje.
Upravni spor se pokreće protiv organa uprave, protiv rešenja koja donosi organ uprave, i to se tužbom pokreće upravni spor. Ne treba poverenik da šalje nikoga na rasprave pred organima uprave u upravnom sporu, zbog toga što se, kako sam rekla, taj postupak pokreće tužbom i odlučuje vanraspravno.
Prema tome, nema nikakvog razloga da se ovo postavlja kao pitanje, jer predstavlja elementarno nepoznavanje prava, da se izjednačavaju javni tužilac ili tužioci, postupci pred tužilaštvom i postupci pred poverenikom, jer su to do te mere različite stvari da je neprihvatljivo pokušati izjednačavati i njihova ovlašćenja, ali isto tako i postupke koji se vode pred ovim državnim organima.

Član 99. stav 1: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu." Zbog toga svi koji poštuju Skupštinu sada govore o onome što je na dnevnom redu, a to su amandmani. Meni je krajnje prirodno ovo što ste vi rekli, ljudi koji su govorili o zakonu su govorili i prirodno je da se sada ne javljaju.
Gospodine Nikoliću, izvolite.

Gospođo, ne znam što ste vi navalili na mene kao pčela na med i zašto vi morate da komentarišete baš sve što izgovorim za ovom govornicom. Kad hoćete da komentarišete, uključite sve vijuge. Komentarisao sam zakonsko rešenje, nisam ovde pokazivao da li imam pravničkog znanja ili nemam. Predlog zakona sadrži ovo rešenje za koje vi meni govorite da nemam dovoljno pravničkog znanja. Recite to predlagaču zakona, odnosno recite svojoj stranci, ona ga je predložila.
U članu 22. stavovi 2. i 3. regulisano je ono zbog čega napadate mene, pa kaže: "Protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može se izjaviti žalba." Nastavak: "Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor..." To piše ovde. Nisam ja rekao da ću da vodim spor protiv rešenja tužioca, to piše u ovom zakonu za koji ćete da glasate.

Prvo, molim vas, bez dobacivanja. Drugo, još jednom vas podsećam na član 99 - govornik govori o pitanju koje je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je amandman koji se odnosi na naslov iznad člana 27. i član 27.
Molim sve koji su propustili u prethodnom periodu, kada smo govorili o drugim amandmanima, da se ne vraćaju na te amandmane. Poštujmo osnovnu logiku. Izvolite.

Po Poslovniku, član 97.  Pogrešno sam protumačena. U tom delu smo se mi složili. Amandman Demokratske stranke podnet na taj član je nešto što ispravlja anomaliju koja je u ovom zakonu, sticajem okolnosti, takva kakva jeste. Već sam konstatovala to da su svi poslanici jednoglasno prihvatili taj amandman, tako da je to nešto oko čega se nismo sporili, a vi niste dobro slušali.
Ono na šta sam ja ukazala jeste da je nemoguće izjednačavati ovlašćenja, nadležnosti i postupak koji se vodi pred tužilaštvom i ovlašćenja, nadležnosti i postupak koji se vodi pred poverenikom. Jedno je upravni spor ...