Dame i gospodo narodni poslanici, kod ovog člana 48. predviđene su kazne, a prethodnim članovima 46. i 47. propisani su prekršaji. I pored svih vaših priča o ulasku u Evropu, o tome koliko želite da pomognete građanima da dođu do informacija, posle svih priča o transparentnoj vlasti, sve se svodi na to da kada propisujete kazne i kada se vidi kolike su propisane kazne, onda sa sigurnošću možemo da kažemo koliko je vama zaista stalo do toga da donesete dobar zakon na osnovu kojeg će građani moći da dođu do informacija koje žele.
Ono što je osnovno, nije propisano nijedno krivično delo. Bez obzira na važnost informacije, bez obzira na moguće zloupotrebe od svih državnih organa, iako u nekim drugim zakonima, čak manje važnim od ovoga, ima propisanih krivičnih dela, ovoga puta se za to niste odlučili.
Zašto? Zato što su prava koja su predviđena ovim zakonom prava koja vi u stvari ne želite da date građanima i ne želite da zaštitite građane u postupcima koji će se voditi pred državnim organima, već naprotiv ta prava dajete samo formalno. Ukinuli ste im pravo na žalbu, a sada i ovako smešnim kaznama koje ste propisali jasno građanima dajete do znanja da vi ne želite da ovaj propis bude ikada primenjen. Kazna od pet hiljada dinara neće nikoga naterati da da informaciju koja može biti od državnog značaja. Sa druge strane, ukoliko organ želi da je da nekoj stranoj državi, to će moći da učini bez problema.
Bilo bi dobro da se setite u ovom trenutku i da su kazne koje ste propisivali kod nekih poreskih zakona za one koji zakasne sa plaćanjem svoje poreske obaveze, iako je uredno prijave, ali na primer iz objektivnih razloga to ne mogu da plate u roku, bile i po milion dinara. Znači, kada želite da građanima oderete kožu sa leđa onda kazne mogu da budu i po milion, dva dinara, ali kada građani treba da iskoriste neko svoje pravo onda kazna koju propisujete za odgovorno lice u državnom organu iznosi pet hiljada dinara.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Narodni poslanik Vojislav Milajić.

Srpska radikalna stranka je načelno i suštinski osporila instituciju poverenika i zamenika poverenika kako je predviđeno predlogom ovog zakona. U članu 49. stav 2. reguliše se način izbora poverenika, gde je predviđeno da se poverenik bira u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Osvrnuo bih se na neke pravno-tehničke nedostatke koje sadrži ovaj član zakona, a u vezi s tim i drugi članovi zakona, jer je o suštini poverenika i zamenika poverenika već bilo dosta reči, tako da ne bih ponavljao moje prethodnike i uopšte koncept koji zagovara Srpska radikalna stranka.
Za izbor poverenika traže se tri uslova, od toga su dva uslova pozitivna i jedan je negativan uslov. Traži se da se za poverenika bira lice koje ima priznat ugled i stručnost u oblasti zaštite i unapređivanja ljudskih prava i koje ispunjava uslove za rad u državnim organima. To su pozitivni uslovi koji se traže od tog lica i jedan negativan uslov, a to je da poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci.
Tu postoji jedna nepreciznost, zato što u ovom sazivu Skupštine nisu sve stranke. Mi imamo jednu političku organizaciju koja nije ni stranka ni partija, nego se vodi pod šifrom. Preciznije je bilo reći politička organizacija, a ne politička stranka.
Što se tiče zamenika poverenika, za izbor zamenika poverenika potreban je samo jedan uslov, a to je da lice ispunjava uslove za rad u državnim organima. Ova dva uslova koja se traže za izbor poverenika ne traže se i za zamenika. Zašto je to bitno? Bitno je zato što zamenik poverenika obavlja dužnosti poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti poverenika da vrši svoje nadležnosti.
Postavlja se osnovno pitanje koje su onda dužnosti zamenika poverenika. Po ovom predlogu zakona ispada da zamenik poverenika čeka da se nešto desi povereniku da bi on preuzeo njegovu dužnost. On apsolutno nema nikakva prava i ovlašćenja dok poverenik obavlja svoju dužnost.
U članu 49. stav 2. samo je predviđen rok za izbor poverenika. To je rok od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona. Uopšte nije predviđeno u kom roku će se izabrati zamenik poverenika.
Nije predviđeno u kom roku poverenik treba da predloži skupštinskom odboru, odnosno Skupštini da se izabere poverenik, s obzirom da samo poverenik ima ekskluzivno pravo da predloži svog zamenika, a ne i Skupština. To su, između ostalog, pored ovih suštinskih razloga koje je iznela SRS, u pravno-tehničkom smislu krupni nedostaci koji će imati posledica u praktičnoj primeni ovog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - IZBOR ČLANA REPUBLIČKOG ODBORA ZA REŠAVANjE O SUKOBU INTERESA SA LISTE KOJU JE PODNELA SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
Primili ste listu kandidata za izbor člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, koju je podnela SANU.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3. a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 156. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Da li neko od poslanika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

Ove moje reči su malo zakasnile, ali ipak moram da kažem nešto u vezi sa ovim. Naime, mi smo učinili krupnu grešku prošli put kada smo u zakonu predvideli da Akademija nauka predlaže članove Odbora za rešavanje o sukobu interesa.
Reći ću vam da sam pre dve nedelje imao prilike da prisustvujem jednom skupu, koji nije bio politički, nego malo više zabavni, gde je bio prisutan veliki broj članova Akademija nauka, koji su mi rekli da su se zbog toga osetili poniženi, da mnoga odeljenja Akademije nisu htela da prelažu ljude za taj odbor. Pisali su i usmeno tražili od gospodina Hajdina, predsednika Akademije nauka, da se obrati Skupštini i da traži da se to ukine.
To nije posao za akademike, dame i gospodo, da se akademik bavi time da li je negde učinjen sukob interesa. Prošli put smo doživeli da je predloženo nekoliko članova i nije, recimo, izabran poznati istoričar Vasilije Krestić. Zašto dovodimo te naše ugledne ljude u situaciju da uopšte o njima glasamo, o jednoj tako nepotrebnoj stvari.
Sada imamo kandidate gospodina Konstantinovića i gospođu Danicu Petrović. Gospođa je verovatno vrlo ugledna i verovatno fina dama. Konstantinovića lično poznajem. To je jedan čovek evropske kulture i evropskog ugleda, predaje dugo godina uporednu književnost na jednom univerzitetu u Austriji. Mi o takvom čoveku treba da glasamo, da li da bude član tog odbora i da ga, eventualno, ne izaberemo, kao prošli put gospodina Krestića. Učinili smo krupnu grešku i ovo treba na neki način da ispravimo.

Da li još neko od poslanika želi reč? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o izboru člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O OBRAZOVANjU ANKETNOG ODBORA RADI UTVRĐIVANjA ČINjENICA I OKOLNOSTI NA IZBORIMA ZA SKUPŠTINU GRADA BEOGRADA ODRŽANIM 19. SEPTEMBRA 2004. GODINE
Jedno obaveštenje: u skladu sa članom 89. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će po 11. tački dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja ovlašćeni predstavnik grupe predlagača biti narodni poslanik Meho Omerović.
Još jedno obaveštenje: u skladu sa članom 38. Poslovnika, obaveštavam vas da će poslaničku grupu DSS po 11. tački dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja predstavljati narodni poslanik Zoran Nikolić.
Primili ste Predlog odluke koji su podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3. a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 156. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Meho Omerović želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju ovog zaista dugog i iscrpnog zasedanja govorićemo o nečemu što je, čini mi se, od izuzetne važnosti pre svega zato što je na dnevnom redu najvišeg zakonodavnog tela. Pre svega, govorićemo o nečemu što je ova skupština usvojila, a to je Zakon o lokalnim izborima i govorićemo o tome kako su se neki pojedinci i organi koji bi trebalo da sprovode zakon drznuli da taj isti zakon krše.
U ovom parlamentu sedi 250 izabranih predstavnika građana Srbije, predstavnika koji su izabrani voljom naroda. Svi govorimo, sami ste svedoci toga da se često pozivamo na tu volju naroda. Upravo zbog toga, štiteći tu istu volju građana i smatrajući da je prekršen Zakon o lokalnim izborima, poslanici SDP-a su podneli predlog o formiranju anketnog odbora kojim bi se utvrdile činjenice i okolnosti vezane za izbore za Skupštinu grada Beograda, koji su održani 19. septembra 2004. godine.
Zakonitost i legitimnost izbora su pitanja čiji značaj, ubeđen sam da ćete se svi složiti sa mnom, apsolutno prevazilazi interese jedne političke stranke, bez obzira kojoj ideologiji ona pripadala, prevazilazi čak i pitanje mandata, da li su u pitanju odbornički ili poslanički, svejedno. Elementarna pretpostavka za izgradnju i funkcionisanje jednog demokratskog društva, to smo hiljadu puta ponovili, jesu zakoniti i pošteni izbori.
To je valjda od značaja za sve, a pre svega od značaja za ovaj dom, za najviše zakonodavno telo. Činjenice, okolnosti i sve ono što se dešavalo u Beogradu 19. septembra, po mišljenju poslanika SDP, ukazuju da je zakon prekršen. Upravo zbog toga mislim da Skupština Srbije ne sme držati zatvorene oči.
Šta se to dešavalo toga dana, uopšte, po zatvaranju biračkih mesta u prostorijama Gradske izborne komisije? Pre svega, zabranjen je ulazak predstavnicima, odnosno članovima Gradske izborne komisije ispred SDP-a i predstavnicima, ljudima koji su bili u prilici da učestvuju u prebrojavanju glasačkih listića.
Svojom voljom gospodin Goran Kljajević je zabranio te noći ulazak predstavnicima SDP-a u prostoriju gde su se sabirali kako zapisnici tako i kompletan birački materijal sa svih izbora. Izborni materijal sa spornog biračkog mesta 91 Ugrinovci dostavljen je u sitnim jutarnjim satima, u 3,35 časova, a ujutru u 10 časova gospodin Kljajević je na konferenciji za štampu slavodobitno saopštio da je bilo nepravilnosti, doduše, na dva biračka mesta, ali da one ne mogu bitno uticati na konačan rezultat i da SDP-u nedostaje 55 glasova.
Zamislite – na dva biračka mesta, na kojima je upisano više od 3.700 birača, za gospodina Kljajevića 55 glasova ne može da utiče na konačan rezultat.
Naravno, posle prigovora koji smo podneli u skladu sa zakonom Gradska izborna komisija je zasedala i odbila je taj naš prigovor, a podsetiću vas, dragi prijatelji, dame i gospodo narodni poslanici, naš prigovor se ticao samo jedne vrlo proste stvari, ali zaista ključne stvari kada je u pitanju kršenje zakona.
Na biračkom mestu broj 91 Ugrinovci uopšte nije postojala druga stranica sa potpisima birača koji bi potvrdili da je taj zapisnik verodostojan, odnosno mi smo zbog toga podneli prigovor. I šta se dešava? Gradska izborna komisija je na svojoj sednici, raspravljajući o našem prigovoru, formirala radnu grupu da dođe u uvid biračkog materijala sa biračkog mesta 91.
Ta radna grupa je formirana od strane Gradske izborne komisije. Radna grupa je kao jedini nedostatak navela, citiram, "da ne postoji druga strana zapisnika o radu biračkog odbora, na kojoj bi se nalazili potpisi članova biračkog odbora u skladu sa članom 16. stav 3. Zakona o lokalnim izborima". Dakle, i sam gospodin Kljajević i sama Gradska izborna komisija veruju u nalaze sopstvene radne grupe koja je konstatovala da ne postoji druga strana.
Sada dolazimo do nečega što je zaista suština. Na osnovu zapisnika Gradska izborna komisija kaže, citiram: "Utvrđeno je da je posle sprovedenog glasanja na biračkom mestu 91 Zemun zamenik predsednika biračkog odbora Zorkić Pavle predao članovima Gradske izborne komisije izborni materijal u 3,35 časova, sa napomenom da je sastavni deo i beleška koju su napisali članovi Gradske izborne komisije Lutovac Vladan i Jovičić Goran, koji su konstatovali da su zapisnik primili bez druge strane, kao i da nisu popunjene stavke 13, 14, 15 i 16."
Te stavke – 13, 14, 15 i 16 su stavke koje govore o broju primljenih glasačkih listića, o broju važećih i broju nevažećih listića i vas na to ne treba da podsećam. Dakle, ključne stavke uopšte nisu popunjene u tom zapisniku.
Šta je posebno interesantno – gospodin Zorkić Pavle uopšte nije zamenik predsednika biračkog odbora. Gospodin Zorkić je običan član biračkog odbora. Gospodin Zorkić u svojoj izjavi kaže, citiram: "Dana 19. 9. obavljajući dužnost člana biračkog odbora", dakle on pod materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdi da je bio član, što se iz zapisnika da videti, a ne zamenik člana kako tvrdi Gradska izborna komisija, "na biračkom mestu broj 91 bio sam prisutan od otvaranja do utvrđivanja rezultata. U toku glasanja nije bilo nikakvih problema. Ja, posle utvrđivanja broja glasova, nisam potpisao zapisnik zato što to niko od mene nije ni tražio.
Na glasanje je izašlo blizu 40 posto. Od toga je pola bilo za SRS. Ogromnom većinom radikali su prvi. Sve listiće smo stavili u odgovarajuće koverte na kojima smo upisivali broj dobijenih glasova i taj materijal smo predali predstavnicima Opštinske izborne komisije."
Dakle, gospodin Zorkić tvrdi da je zapisnike i materijale predao predstavnicima Opštinske izborne komisije, a ne kao što Gradska izborna komisija i Kljajević kažu – Gradskoj. I, postavljamo pitanje kome su oni, u stvari, predali izborni materijal.
Idemo dalje, koristeći svoje zakonsko pravo da dođemo do uvida u izborni materijal morali smo da čekamo 36 sati, jer nas je gospodin Kljajević pustio da toliko čekamo, da bi nam dao zvaničnu dozvolu da uđemo u posed biračkog materijala. Naravno, ta dozvola nam je stigla 36 sati pre isteka zakonskog roka.
U tom kontekstu smo mi i izvršili uvid u izborni materijal. Sada ću vam, dragi moji prijatelji i kolege poslanici, objasniti kako je izgledalo to korišćenje zakonskog prava u ime predstavnika SDP u Skupštini grada Beograda, u prisustvu članova Gradske izborne komisije i radnika stručne službe. Nas 20 smo to pravo koristili od četvrtka 23. od 20,30 časova do 02 časa ujutru, sa pauzom do 11 časova, da bismo naredni dan, u petak, dakle od 11 časova pa sve do ponoći takođe imali priliku da imamo uvid u izborni materijal.
Prvog dana smo imali priliku da se u fizičkom kontaktu suočimo sa zapisnicima sa svakog biračkog mesta, sa svih 1.109 biračkih mesta. To nije bilo sporno. Mi smo fizički gledali zapisnike, listali ih, tumačili ih na svoj način i imali pravo, što zakon dozvoljava, da grafitnom olovkom u posebnom blokčetu, papiru beležimo eventualno neke nepravilnosti. To smo radili sve do dva sata ujutru. Dakle, bio nam je dostupan fizički materijal.
Sutradan ujutru od 11 časova počinjemo da pregledamo izborni materijal po metodi slučajnog uzorka. Naime, gledajući prethodne noći tih 1.109 zapisnika, mi smo na 73 biračka mesta uočili kardinalne nepravilnosti. Naravno da smo insistirali da uzmemo vreće sa izbornim materijalom upravo sa ta 73 biračka mesta. Šta se dešava? Kao i prethodne noći otvaramo izborni materijal, predstavnici SDP, uz pomoć stručne službe i članova Gradske izborne komisije fizički otvaramo koverte, gledamo glasačke listiće, gledamo kontrolne listiće, dakle sve ono što je sastavni deo izbornog materijala.
Međutim, negde oko 12 sati zvoni telefon predsedniku Gradske izborne komisije, čuvenom Goranu Kljajeviću. Naravno, zvoni mu mobilni telefon. Gospodin Kljajević u prisustvu preko 80 zvaničnih lica, u tom trenutku saopštava osobi sa druge strane (jako bih voleo da saznam kroz rad anketnog odbora o kojoj osobi je reč) i saznajemo da on, eto, ne sme da nam dozvoli da nastavimo da gledamo izborni materijal.
Prekida vezu i naređuje radnicima stručne službe i članovima Gradske izborne komisije i njihovim zamenicima da nas udalje od stolova sa biračkim materijalom.
Posle toga predstavnici SDP-a su bili samo neka vrsta nemih posmatrača, kao kod nekakvog izvlačenja kuglica lotoa; predstavnici Gradske izborne komisije i članovi stručne službe su nam pokazivali listić po listić i na taj način smo mi imali taj famozni uvid, po mišljenju Gorana Kljajevića, u izborni materijal.
Zbog kratkog vremena i taj uvid koji smo ostvarili u preko 70 biračkih mesta je bio sasvim dovoljan da se vidi i konstatuje da je bilo takvih nepravilnosti i kršenja zakona na tim biračkim mestima da one zaslužuju ništa drugo osim ponavljanja izbora.
Posebna priča, poseban detalj vezan je za privođenje članova biračkog odbora. Dakle, Goran Kljajević i članovi Gradske izborne komisije su noću između 20 časova i 01 sat iza ponoći kolima privodili i dovozili članove biračkih odbora ne bi li u njihovom prisustvu potpisivali nekakve izjave.
Dame i gospodo narodni poslanici, postoji veliki broj zapisnika bez ijednog jedinog potpisa člana biračkog odbora, njih ukupno 25. Kao primer, na opštini Palilula samo ih je ukupno 15. Ima falsifikovanih potpisa članova biračkih odbora, nedostaju kontrolni listići u biračkom materijalu koji smo kontrolisali na šest biračkih mesta od 73. Ima prikrivanja važećih listića. Ima situacija u kojima je broj važećih listića veći od broja onih koji su izašli na glasanje na devet biračkih mesta. Protiv nekih je zatražena i sudska zaštita i podnet je predlog Republičkom javnom tužiocu kojim se zahteva podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Ono što je važno u ovom trenutku, da podsetim i poslanike i celokupnu javnost, to je da je republički državni tužilac podneo zahtev Vrhovnom sudu za zaštitu zakonitosti protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu kojom se odbija naš prigovor da se ova odluka preinači.
Ostavljajući po strani te pravno-procesne delatnosti, zaista ne bih hteo da ulazim u ono što je posao Vrhovnog suda, želim samo, polazeći od realne spoznaje stanja, da mi u ovoj Narodnoj skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, budemo sposobni da kreiramo odgovarajuće mere za unapređenje i obezbeđenje demokratskih procesa, za šta smo najodgovorniji.
Na samom kraju, postoji nešto što unosi posebnu sumnju u regularnost. Postaviću vam svima nekoliko važnih pitanja. Kako je moguće da se u Srbiji jedan isti zakon različito primenjuje u različitim gradovima i opštinama? Kako je moguće da se u Srbiji na osnovu identične povrede Zakona o lokalnim izborima poništavaju izbori u opštini Krupanj, a u Beogradu ne?
Kako je moguće da jedan nadležni sud uvaži prigovor neke stranke zbog nedostatka kontrolnog listića ili nepotpisanog zapisnika, a drugi sud, kada SDP to traži, to ne uvaži?
Zbog svega mislim da će anketni odbor, za koji vas pozivam da glasamo u danu za glasanje, utvrditi činjenice i okolnosti pod kojima su održani izbori za Skupštinu grada Beograda i odgovoriti na pitanje da li je bilo povrede zakona. Više sam nego ubeđen da je bilo povrede zakona i da će to anketni odbor Skupštine Srbije utvrditi. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je kada od predstavnika DOS-a saznam kako sprovodite izbore. Odmah prihvatam da je tačan veliki deo ovoga što je naveo gospodin Omerović, a pretpostavljam da će se kroz rad anketnog odbora utvrditi dodatno šta je sve rađeno tog dana na izborima.
Samo želim da vam kažem da će predstavnik Srpske radikalne stranke u tom anketnom odboru insistirati na svemu onome što se od izbora do danas dešava u Srbiji, da jednom Srbiju uvedemo u red država koje izborima stiču vlast, kojima izbori ne služe da se predstave Evropi kao država koja održava izbore, pa bude kao u Alžiru, kad pobedi onaj ko ti se ne sviđa, poništiš izbore i kažeš - više nikad ovde neće biti izbori. Neko može da ima izbore, neko ne može.
Šta se dešava? Vi, gospodo, koji vršite vlast, izbegavate da konstituišete skupštine opština i gradova i Skupštinu AP Vojvodine, kao da je to vaša prćija, vaše imanje, kao da vi odlučujete kad se ore, kad se seje, kad se žanje i kako se žanje. Koliko je dana proteklo otkako je poslednji izabrani odbornik ili poslanik dobio uverenje da je izabran? Više od dvadeset dana. Više od polovine skupština opština nije konstituisano. U Vojvodini nije ni gradska, ni pokrajinska. Gradska skupština grada Beograda nije konstituisana. Opštinske skupštine u Beogradu nisu konstituisane.
Šta je razlog? Jesu li izbori legitimni? Jesu li doveli legalno izabrane predstavnike naroda? Šta čekate? Više vam se sviđa da ostanete na vlasti? Po kom osnovu vršite vlast od izbora do danas? Šta vam daje pravo da vršite vlast i vi koji više niste na vlasti, koji niste uspeli ni na koji način, ni ucenama ni pretnjama, ni potkupljivanjima, ni podmićivanjima da stvorite sebi većinu?
Ovde tražite vrhunac demokratije. Ovde se bunite kad poslanik upotrebi grubu reč, a tamo gde vršite vlast, tamo biste večito da budete u sedlu, i kad vas narod neće.
Kakva je to država u kojoj se onaj koji izgubi ne pojavi na televiziji, preda ključeve i kaže - izvolite, pobedili ste.
Organizovaćemo se, pripremamo se, pobedićemo vas idući put. Razmislite dobro o tome šta radite u Srbiji. Nije to smešno. Učestvujete skoro svi u tome. Možda vas ne pitaju vaši šefovi, ali to rade u vaše ime. Te noći, ako ste krali izbore, svi su pomalo krali, možda vas niko nije pitao, ali krađa je vršena i u vaše ime. Neko iz vaše stranke misli da vi treba da budete na vlasti u nekoj opštini, iako narod ne misli tako, ali neko iz vaše stranke tako misli.
Inače, ne vidim uopšte razloga da ovoliko otežete sa konstituisanjem lokalnih organa vlasti izabranih na izborima i ne znam kako sad trošite budžet vi koji ste još uvek nekakva vlast u gradovima i opštinama, a izgubili ste izbore pre mesec dana. Da li mislite da će vas nekakva odgovornost stići zbog svega toga što radite?
Upozoravam vas, SRS nije od stranaka koje će krasti, koje će na silu bilo šta u Srbiji da rade, ali pripadamo grupi demokratskih stranaka koja kad izgubi preda vlast, kad pobedi traži da joj se vlast preda. Upozoravam vas na situaciju u Zemunu, na svetilište SRS...
Samo se vi smejte. Da sam ja onako katastrofalno izgubio u Kragujevcu, ne bih imao reč da kažem, a ne da dobacujem u sali. Da vršim vlast u Srbiji četiri godine i da izgubim vlast u Kragujevcu.
Ali, to što sprečavate da se konstituiše opština Zemun dovelo nas je u situaciju da sutra napravimo veliki miting pred opštinom. Obaveštavam javnost, mi ćemo sutra konstituisati lokalnu vlast u opštini Zemun. Koristićemo najdemokratskiju metodu, uvedenu u Srbiji 6. oktobra, kada su izabrani odbornici Gradske skupštine Grada Beograda ušli u gradsku skupštinu, održali konstitutivnu sednicu i izabrali organe. Evropa je rekla - alal vera, Srbijo, to je demokratija.
Sutra ćete imati prilike da vidite, jer svako se uči dok je živ, vi ste nas 6. oktobra lepo naučili, sutra ćete videti kako će Evropa da kaže - alal vera, radikali, pribegli ste najdemokratskijim metodama, a zato krivicu snosi DS. Neka zna da ćemo joj to zapamtiti.

Hvala. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika želi reč?
Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G17 plus. Izvolite.