Dame i gospodo, ovo je neverovatno. Oni koji su krivili ovu vladu i vladajuću većinu ovde da su spori, da zaustavljaju reforme, kažu: brzi ste, polako. Šta je bilo njima pa tri godine nisu nijedan zakon promenili? Njihov ministar pravde i njihovo ministarstvo, njihova vlada se nisu bavili životnim problemima i predlaganjem zakona. Nisu, osim toga što su napadali DSS i vladajuću koaliciju ovde da usporavaju reforme, da zaustavljaju Srbiju i vraćaju unazad, a sada kažu da idemo prebzo, da Vlada ide prebrzo. Da Ministarstvo pravde koje je toliko zakona za kratko vreme dalo, mogla je i ona prethodna Vlada da postoji i 99 godina, ne bi dala toliko zakona kao ovo Ministarstvo za manje od osam meseci.
Kažete da Zakon o parničnom postupku nije bio na javnoj raspravi. Znate da je neistina. Gospodo radikali ne dobacujte, korektan sam prema vama. Ovo se odnosi na one iz DS-a koji su u pravnoj zabludi najčešće. Oni nisu radili svoj posao. Oni koji rade na valjaju zato što rade. Jedan gospodin koji se najviše buni, koji zloupotrebljava Poslovnik, a koji je doneo u saradnji sa svojim stranačkim kolegom, koga nažalost danas nema ovde, javnu raspravu kaže da su uskraćeni su za raspravu u načelu, a gospoda nisu obavili svoju dužnost poslanika.
Uredno su njihova imena prozivana. Oni nisu bili tu i izgubili su to pravo. Ja ne znam zašto sada predsedavajući, odnosno zamenik predsednika ne primenjuje mere iz Poslovnika, koje su upravo ta gospoda propisali, pa i nas izbacivali i neki iznosili, kažnjavali i oduzimali mandate.
Oni sada oko jednog člana 7. koji tačno konkretne primedbe i amandman gospodina Šarovića, o tome je bilo najmanje reči, odnosno uopšte nije bilo reči. Gospoda kritikuju ceo zakon, kritikuju paušalno, sumnjiče, upotrebljavaju različite napade i reči, pokušavajući da omalovaže rad Ministarstva i Vlade. Osnovni argument je u tome, ovo je odgovor upravo na ono što su do sada iznela gospoda, a osnovni odgovor je njihov da ova Vlada, ova Skupština, ovo ministarstvo radi i donosi zakone. Oni su imali mogućnosti, imaju i sada mogućnosti da se izjasne, a mi, setite se, pre samo godinu i nešto nismo imali bilo kakva prava, bez obzira što smo bili poslanici.

Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Ristić.

 Javljam se na osnovu člana 96. Poslovnika, jer su moje reči pogrešno protumačene. Uopšte ne smatram da Vlada ide brzo, a ukoliko ide brzo, ona ima pogrešnu orijentaciju, pa žuri u pogrešnom smeru. Dakle, udaljava se od cilja ubrzanim koracima, a cilj ovog zakona je ubrzavanje i efikasna zaštita prava građana. Upozoravam sve građane koji imaju sporove pred sudom da će po ovom zakonu svoja prava još sporije rešavati. Oni sporovi koji traju deset i dvadeset godina trajaće i još uvek toliko. Ovo je samo jedna šminka koja nije dala mogućnost da se postupku završavaju efikasno i kvalitetno.
Tokom rasprave u pojedinostima o svakom članu ponaosob objasnićemo zbog čega je ovaj zakon i protivustavan i u sukobu sa Ustavnom poveljom, pa je to činjenica da je na Zakonodavnom odboru sa 6:5 izglasano da je u skladu sa Ustavom. To govori šta polovina članova Zakonodavnog odbora misli o ovom zakonu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić u ime poslaničke grupe SRS podnela je amandman kojim se briše ova nesrećna formulacija iz ovog predloga zakona o parničnom postupku, koja kaže da će stranke i sud nastojati pre i u toku postupka da se građansko-pravni sporovi rešavaju posredovanjem – medijacijom ili na drugi miran način.
Ova formulacija ima nekoliko spornih stvari. Pre svega, postavlja se pitanje kako će to sud nastojati pre postupka da se građansko-pravni sporovi rešavaju mirnim putem. Da li će sudije ići od vrata do vrata vikendom, pa nuditi svoje dobre usluge, da li će pitati građane da li imaju možda nešto o čemu razmišljaju da podnesu tužbu, pa ih onda nagovarati da oni to ne čine. Uloga suda se iscrpljuje i postoji samo i u okviru postupka. Nikakvu ulogu sud ne može imati pre postupka i ovo je samim tim potpuno besmisleno i bespotrebno.
Kao drugo, zašto je ovde napisano da će sud nastojati da se građansko-pravni sporovi rešavaju? Kakvi to drugi postupci mogu biti rešavani na osnovu zakona o parničnom postupku? Neće valjda sud nastojati da komšijski odnosi budu, ali samo u postupku. Uvek i samo se može odnositi na onaj postupak koji se sprovodi u skladu sa zakonom o parničnom postupku.
Mi smo ponudili jedno mnogo bolje rešenje i formulaciju – da će sud u toku postupka omogućiti strankama da se spor reši posredovanjem i na drugi miran način, s tim što se to ne sme koristiti za izbegavanje obaveze iz članova 2. i 3. ovog zakona. Naime, zna se da u praksi medijacija nije donela dosta toga dobrog. Mi se slažemo da medijacija, odnosno posredovanje kao mogućnost treba da ostane u Zakonu o parničnom postupku, ali je jako mali broj slučajeva, pogotovo u postupcima i sporovima koji traju po 10, 15 ili 20 godina, da i zbog samog spora, ali zbog velikih troškova sudskih koji narastaju tokom godina nakon više godina dođe do bilo kakvog spora između stranaka.
Ono što je za SRS bitno je da se ograniči u ovom stavu, odnosno u članu 11,tako da sud ne može ići u svom nastojanju predaleko, da ne može odložiti glavnu raspravu i reći strankama: „Ne, nećemo danas raspravljati, idite vi pa se dogovorite”. Bitno je načelo koje je proklamovano u članu 2. – odnosno proklamovane su i mnogobrojne međunarodne konvencije čiji smo potpisnici – a to je pravo stranaka na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svog prava.
Zatim, proklamacija da sud ne može odbiti da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan i pravo iz člana 3. stav 3. gde kaže da sud neće dozvoliti raspolaganje stranaka, koje je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Znači, ne sme se član 11. iskoristiti da se zaobiđu prava koja su u ranijim članovima, samim tim i važnijim, data strankama i ne može se iskoristiti da bi se zloupotrebile procesne mogućnosti.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Mislim da bi najbolje rešenje za član 11. bilo da bude brisan, zato što može da se dokaže njegova potpuna besmislenost. Najpre, zašto zakon propisuje da će stranke nastojati da nešto reše mirnim putem? To može u novinama da napiše predsednik države – molim sve stranke da građansko-pravne sporove rešavaju mirnim putem, bez suda. Ako se već dođe na sud, zar to nije rešavanje mirnim putem? Kakav je to još mirni put rešavanja spora ako nije na sudu?
Da je ovde pisalo da će mirovno veće mesne zajednice nastojati da se spor reši mirno pre suđenja, mogao bih da prihvatim, ali da sud nastoji u toku postupka da se građansko-pravni spor reši mirnim putem. Šta je onda funkcija suda, šta je njegova svrha, šta je funkcija suđenja i šta je svrha suđenja?
Mislim da je postupak pred sudom rešavanje spora na miran način, u skladu sa zakonom. Kad su stranke došle pred sud, sud će taj spor da reši na miran način. Ko je sud da on nastoji kod stranaka pre otpočinjanja postupka da spor reše bez suda? Da li će svi koji dođu u bilo kakav sukob biti dužni da obaveste nadležni sud? Kad god imate spor, prvo obaveštavate sud i kažete – nudimo vam da pokrenete postupak da to mirno rešimo, da se ne sudimo. Šta je svrha suda – da održava suđenje, a ne da miri građane?
Nisam video da smo dobili mišljenje Vlade na amandmane, ali po starom pravilu po kome se vlade ponašaju prema poslanicima, gotovo da sam siguran da nismo ni dobili stavove Vlade na podnete amandmane ili ih je dobio neko iz vladajuće većine, a mi iz opozicije ih ne dobijamo. Da se predlagač samo malo zadržao na Predlogu zakona ozbiljnije, a znam da je sposoban za tako nešto, i sam bi shvatio da poslanička grupa SRS nije pisala amandmane da bi imala o čemu da raspravlja sa ove govornice, nego u želji da popravi zakon koji je Srbiji potreban.
U obrazloženje za hitan postupak predlagač kaže da za ovako obiman zakon predlaže hitan postupak zato što je on od značaja za pridruživanje Evropskoj uniji. Sada vam kažem da 15 godina može da traje rad na donošenju ovog zakona, koliko smo mi blizu pridruživanju Evropskoj uniji.
Taj hitan postupak nema obrazloženje, nema osnova za hitan postupak, nema osnova ni za ovo izbegavanje rasprave u načelu, koju ste munjevito izvršili pre podne.
Sada se suočite sa raspravom po amandmanima. Mi smo za tu raspravu spremni. Da ste imali malo više spremnosti da tumačite amandmane SRS, a bilo je amandmana iz još jedne poslaničke grupe, shvatili biste da predlažete veoma ozbiljan zakon. Možda to narodne poslanike ne dotiče, ali ovaj zakon dotiče skoro svakog građanina Srbije. Trebalo je malo ozbiljnije da mu se posvetite, kako bismo eliminisali sporove na koje ukazujemo već sada u postupku donošenja zakona. Kako li će tek sudije u praksi da ih sprovode, voleo bih da vidim.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona, a u delu koji se odnosi na obrazloženje, na strani 4, kada se govori o postupku za rešavanje spornog pravnog pitanja, predlagač se poziva na Preporuku broj P (95) 5 Komiteta ministara Saveta Evrope. Dame i gospodo, posedujem tu preporuku i ta preporuka sa ovim blage veze nema. Braćo i sestre narodni poslanici, poštovani građani Srbije, potura nam se kukavičije jaje. Ne nosi ova preporuka, na koju se obrazloženje poziva, pod naslovom P (95) 5, nego nosi, pre svega, oznaku – Preporuka P (95) 5 o uvođenju i unapređenju žalbenih postupaka građana i privrednim predmetima. Veze nema sa rešavanjem spornog pitanja. Prema tome, vidite kako se predlagač usudio da prevari 250 poslanika.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.