Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da je neuobičajeno da mi poslanici vladajuće većine ovoliki broj amandmana podnosimo, ali nam je zaista dovoljno prostora ostavio ovaj zakon, odnosno Predlog zakona, pogotovo zbog njegovih rastegljivih i prilično fleksibilnih kriterijuma, a sa druge strane zaista imam veliku obavezu prema sredini iz koje dolazim da kažem zbog čega sam to uradio.
Naime, prema Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava opštini Valjevo je predložena dotacija ili subvencija u iznosu od 115,5 miliona dinara. U odnosu na prošlu godinu to je za nekih 70 miliona manje. Obrazloženje ministra finansija pre dve večeri na Odboru za finansije bilo je da je to zbog toga jer je iz fonda zarada veće zahvatanje opština, odnosno onih 40%. To je sasvim razumljivo i to obrazloženje znam, umeo sam da ga pročitam, međutim treba reći da je to prihvatljivo samo za opštine koje zaista mogu da napune budžet iz fonda zarada.
Situacija u valjevskoj opštini je dosta loša, a sama opština je na dnu lestvice prema svim parametrima koji određuju status srpskih opština. Zbog čega je to tako to bi bila duga priča da sada elaboriram, da ulazim u to, međutim još gora situacija pretpostavlja se da će biti u 2005. godini.
Naime, sve veće državne ili društvene firme praktično ne posluju, poput "Krušika", "Srbijanke", "Stefila", "Jablanice" itd. A i ono što se zove mala privreda takođe je na veoma niskim granama. To je jedan deo iz koga treba opština da puni svoj budžet, pa i onaj drugi deo, oni parametri koji su predviđeni što se tiče, recimo, prodaje nekretnina ili taksi od tog nasledstva, zatim atraktivnih lokacija ili lokala ili ako hoćete privatizacije, teško da će se moći iz tih sredstava, odnosno iz tih oblasti da napuni budžet.
Privatizacija je urađena u Valjevu, ali prema mišljenju većine naših sugrađana bolje i da nije urađena. Poznato je bar Odboru za privatizaciju i ovom domu koliko puta se na Odboru našao problem valjevskog "Uzora". Međutim, devet meseci praktično traje štrajk tih radnika, koji su stupili u štrajk negde u martu ove godine. Ministarstvo privrede ili tačnije Agencija za privatizaciju nikako da makar taj predmet iznese na Trgovinski sud i da se definitivno onda reši da li su radnici u pravu ili nisu.
Sa druge strane, privatizacija Mlinskog preduzeća "15. septembar" znamo da je urađena zahvaljujući korišćenju pozicija na kojima su tada bili recimo zamenik ministra za trgovinu, a visoki funkcioner nekadašnje Nove demokratije, ili recimo privatizacija "Kožare" Valjevo, koja je obavljena tokom ove godine i svedoci smo, bar mi u Valjevu, da jedan deo iz socijalnog programa koji je Vlada uplatila "Kožari" da bi se obeštetili radnici, da je taj novi vlasnik potrošio za neke druge namene i ko zna kako će se sve to okončati.
Dakle, to su bili razlozi zbog kojih sam želeo da se jednostavno ispoštuje prošlogodišnji kriterijum i da onaj iznos koji je bio predviđen iz tih transfernih sredstava, odnosno od 185 miliona, zaista da bude i u ovoj godini, jer se praktično ništa nije promenilo.
Naprotiv, situacija je još nepovoljnija, a isto tako mogu da kažem da će se to odraziti i po pitanju investicija i još nekih drugih oblasti iz kojih je planirano punjenje budžeta.
Moram da istaknem da za ovih devet-deset meseci, koliko funkcioniše ova vlada, da je Valjevu praktično ruku saradnje i podrške pružilo samo Ministarstvo za kapitalne investicije, odnosno ministar Velimir Ilić, i da je zahvaljujući pre svega njegovoj angažovanosti Valjevo uradilo nešto, oseća se neki boljitak, a u narednoj godini planira se rehabilitacija putnih pravaca Valjevo-Šabac, Valjevo-Loznica, kao i realizacija još nekih započetih investicija. Međutim, to je nedovoljno, a za sada je jedino to izvesno.
Moram da kažem još jednu stvar, da je planiran budžet za narednu godinu u iznosu od 878 miliona i da je veliki znak pitanja kako će se to realizovati, pogotovo što Valjevo ima određenih problema vezanih za konstituisanje skupštine opštine od pre dva meseca. Iz tih razloga sam želeo da Ministarstvo finansija, odnosno sam ministar finansija gospodin Dinkić prihvati moj amandman i da se jednostavno izjednači iznos sa prošlogodišnjom subvencijom.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Gospodine potpredsedniče, ne znam da li ste pokušali danas da obezbedite prisustvo ministra na ovoj sednici, ali bilo bi dobro da se ministar pojavi, jer u pitanju je dostojanstvo ove skupštine i dostojanstvo narodnih poslanika koji se trude da objasne nešto što njih normalno muči povodom ovog zakona.
Potpuno se slažem sa prethodnikom i sa amandmanom prethodnika u onom delu koji govori o potrebama mesta iz kog on dolazi i tu nema nikakve dileme. Posebno se slažem sa svim diskutantima koji su istakli problem nedostataka jasnih i objektivnih kriterijuma na osnovu kojih je izvršena raspodela sredstava. To je osnovna primedba na ovaj zakon zbog toga što mislimo da je u pitanju jedan voluntarizam koji jednostavno nije primeren sadašnjim uslovima, a posebno ako pogledamo da prošle i pretprošle godine takvu situaciju nismo imali ili u najmanju ruku imali smo totalno drugačiju situaciju.
Međutim, ono što se provlači kroz više amandmana, naravno i amandman kolege o kojem sada govorim, jeste to pitanje Beograda. Stvarno bih zamolio kolege narodne poslanike da razumeju poziciju Beograda, jer uopšte nije onako kako to izgleda na prvi pogled. Radi se o tome da, za razliku od prethodnog sistema raspodele sredstava kada je procentualno učešće za opštine bilo 8%, za gradove 10%, a za Beograd 15%, po sadašnjem predlogu učešće za sve, za Beograd, opštine i gradove je 40%.
Onda je to pokušao ministar svojim predlogom da nadomesti na taj način što je predvideo ta transferna sredstva u iznosu od 5.800.000.000 dinara.
Mi iz Demokratske stranke smo imali predlog da ta sredstva budu 12 puta manja. Tu za nas nema nikakve dileme da su ta transferna sredstva prevelika. Mi smo izrazili sumnju da upravo visina tih transfernih sredstava i njihovo učešće od 14,4% u ukupnom budžetu grada može biti predmet zloupotrebe od strane Ministarstva finansija. Znači, mi nemamo dilemu u pogledu smanjenja transfernih sredstava, ali mi tražimo da se zadrži princip koji je postojao prethodnih godina i da Beograd u ovom sistemu sada umesto 40% učestvuje sa 58% u porezu na dohodak građana.
To je prosto neophodno, Beograd je naš prestoni grad i Beograd ima daleko veće potrebe nego što su to potrebe po drugim opštinama. Sada ću vam pokazati kako je izgledalo to prethodnih godina, kada su u pitanju ovi kriterijumi.
Ovaj zakon, naravno sada je u pitanju drugi porez, jer smo u međuvremenu uveli porez na dodatu vrednost, ali to je prethodnih godina izgledalo ovako: sada kolega iz Valjeva, i kolega iz Inđije, i kolega iz Loznice i sasvim je svejedno, stanemo i pogledamo tačno po kojim kriterijumima koliko kojoj opštini je pripalo novca i to su objektivni kriterijumi, uopšte tu nema nikakve dileme da ćemo vrlo jasno utvrditi.
Potpuno sa sigurnošću možemo reći da ovde nije bilo nikakve političke zloupotrebe i potpuno sa sigurnošću možemo reći da nije Loznica ili Valjevo ili Beograd ili bilo koji drugi grad dobio više ili manje para zbog toga što tamo na vlasti nisu pripadnici partije kojoj pripada ministar. Ovako je to izgledalo ranije, molim vas, prisetite se, nije to tako bilo davno, ovo smo usvojili, mislim pre nepunih osam meseci.
Sada je zakon taj o kome govorimo, sada izgleda ovako. Četiri strane svega i radi se o prostom nabrajanju gradova i iznosa sredstava koja im pripadaju, i dolazimo u situaciju da se mi ovde, narodni poslanici, gložimo i sada svako treba da ispadne patriota pred svojim biračima i da kaže – evo, ja sam se borio za moj grad. Ne radi se o tome, nemamo mi od koga da uzmemo, nego jedni od drugih, a svi smo jedno. Radi se o tome da nema objektivnih kriterijuma i da na osnovu toga mi ne možemo proceniti kako je zaista izvršena raspodela ovih sredstava.
Sada za Beograd treba da vam kažem još nešto. Nominalno, budžet Beograda će biti čak nešto manji nego što iznosi izvršenje budžeta za 2004. godinu. Realno posmatrano, s obzirom na inflaciju, to će izaći manje, možda i celih 20 posto. Sada, pročitaću vam deo našeg obrazloženja.
Na osnovu ovako predložene strukture finansiranja grada Beograda za 2005. godinu, grad u odnosu na sadašnji finansijski status gubi oko 3,5 milijarde dinara. Imajući u vidu da je na isti način budžet grada za 2004. godinu oštećen za oko 2 milijarde dinara, proizilazi da Beograd u posmatrane dve godine ostaje bez gotovo 20 posto budžeta, što ozbiljno dovodi u pitanje i finansiranje tekućih potreba, zatim, izmirenje obaveza za preuzete programe i projekte, a posebno izmirenje obaveza po zaključenim ugovorima o kreditima sa međunarodnim organizacijama.
Posebno skrećemo pažnju na sporazum o finansiranju, potpisan između Evropske banke za obnovu i razvoj i Vlade Republike Srbije, kojim se Vlada obavezala da će podržati realizaciju predviđenih investicionih projekata, garantovanje stabilnih i predvidivih izvora finansiranja grada Beograda.
Mi smatramo da transfer u visini od 5 milijardi nije ni stabilan ni siguran izvor finansiranja. On ne samo da zavisi od toga kako će Vlada Republike Srbije i ministar finansija raspolagati tim novcem koji je u budžetu predviđen za transfere, nego jednostavno zavisi od toga da li će se republički budžet puniti adekvatno.
Pored toga, neophodno je da se gradu Beogradu obezbede mogućnosti za realizaciju kredita od Evropske investicione banke, kojim je predviđeno da se investicioni projekat obnove saobraćajne infrastrukture finansira 50 posto kredita, a 50 posto iz budžeta grada.
Sve sam ovo pročitao ne da bih sada nešto kukao, naravno da Beograd treba da bude u istoj poziciji kao što su svi gradovi Srbije, ali ta pozicija mora se sagledati na osnovu objektivnih kriterijuma koje mi, nažalost, danas nemamo. To je ta praksa koja je sada uvedena i za koju se nadam da se više nikada neće ponoviti i da neće doći do ovih pozicija da se mi ovde poslanici nadmećemo ko će kome više novca uzeti svojim amandmanom, ko će iz jednog mesta ispasti veći patriota od onog iz drugog mesta.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedničke, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nas niko neće posvađati ni sa Beogradom ni sa Beograđanima, ali smo dužni da kažemo nekoliko stvari koje su važne zbog građana Srbije. Budžet opštine Merošina za ovu godinu projektovan je u visini od 50 miliona dinara. Toliko košta ova fontana u Ulici srpskih vladara ovde u Beogradu. Naravno da nije niko protiv lepe fontane.
Čak 450 miliona su samo naknadni radovi za garažu Pionirski park u protekloj godini mimo ugovora i kriterijuma. Mora da postoji kontrola utrošenih sredstava.
Jedno garažno mesto u garaži Pionirski park košta kao trosoban stan u Beogradu. Ako mi neko dokaže da je to normalno i da je to zakonito moraće mnogo da se namuči.
Ovde se ne radi o tome da li neko želi da uzima pare od onih, sa one pozicije koja je namenjena Beogradu, već se radi o tome da male opštine ne mogu da dočekaju narednu budžetsku godinu sa pozitivnim rezultatom. Podržavao sam danas amandman Živodarke Dacin. Pomozite da se izglasa taj amandman, animirajte građane Beograda, neka se odreknu samo 20 dinara mesečno, to je 518 hiljada evra mesečno.
Iz tih sredstava i budžetskih sredstava, kao što rade sve male mesne zajednice u Srbiji i sve siromašne opštine, možete da napravite čudo, ali nemojte očekivati da se iz malih siromašnih opština nekritički prelivaju sredstva u Beograd i da se sve samo ovde gradi.
Uvažena gospodo, u Čačku, koji nije ni mali ni siromašan grad, iz sredstava samodoprinosa građen je most na Moravi, sportska hala, južni fekalni kolektor, sistem "Rzav", nekoliko osnovnih i srednjih škola, visokoškolske ustanove, jedna od najmodernijih bolnica u Srbiji. Pa, neće biti da samo tamo mogu da se prikupljaju sredstva od građana, a da ovde sve moraju građani da plate da se izgradi u Beogradu. To nije normalno i nije korektno. Mi nismo protiv Beograda, ali smo za elementarno poštenje kod raspodele budžetskih sredstava.

Replika, narodni poslanik Milan Marković.

Uvažene kolege, potpuno razumem vaše zalaganje i slažem se sa vama, ali mislim da imate pogrešnu predstavu o Beogradu po tom pitanju.
Prvo želim da vam kaže da, ako je reč o solidarnosti, ako bi trebalo da merimo koliko koji grad, opština itd. učestvuje u prihodima države, došli bi do cifre da Beograd učestvuje skoro preko 40 posto ukupno u prihodima države. Znači, niste u pravu po tom pitanju, ali to opet nema veze sa celom ovom pričom, to je logično, jer se sedišta svih velikih kompanija nalaze u Beogradu itd, tako da uopšte ne želim da ulazim u to pitanje na taj način.
Želim da vam kažem da je Beograd, posle Tirane, grad koji je najmanje pokriven kanalizacionom mrežom u Evropi, tako da nemojte da sada naši gledaoci po unutrašnjosti imaju predstavu o tome da je Beograd ne znam šta ekstra i da ne znam kolike pare se odlivaju dole. To je nešto što treba da znate.
Druga stvar, što se tiče samodoprinosa, ne znam da li ste znali za ovaj podatak, ali reći ću vam da mislim da je oko 23 posto Beograda pokriveno odvodnom kanalizacijom i pri tome jedan veliki procenat je mešano, i kišna i fekalna.
Ne znam da li to građani znaju, ali to je prosto istina, to su ogromne pare, kojih, nažalost, ova država nema i to nema veze sa samim Beogradom, to su toliko ogromna sredstva da iza toga treba da stane država i upravo ovi projekti o kojima smo pričali i za koje je potrebno da postoje stabilni izvori finansiranja, ne mogu da se izvedu ukoliko Beograd tih stabilnih sredstava nema.
Beograd je praktično u istoj situaciji kao i drugi gradovi Srbije, ništa u Beogradu nije u tom smislu kvalitet života bolji. Ovde se jednostavno radi o tome da mislim da ste vi sami upali u tu zamku o kojoj pričam. Da li mi pričamo o tome da li vaše mesto ima više sada novca od mog ili da li ste vi nepravedno oštećeni u odnosu na Beograd. Niko ovde nije nepravedno ili pravedno oštećen, ovde se radi o tome da nema kriterijuma na osnovu kojih su podeljena sredstva. O tome se radi.
Što se tiče samodoprinosa, u mnogim mesnim zajednicama u Beogradu samodoprinos je redovna pojava, nemojte misliti da mi ne znamo šta je samodoprinos. Toga ima u Beogradu i amandman gospođe Dacin ćemo podržati. Nema potrebe da se u tom pravcu sporite sa nama.
Mi ostajemo ponovo kod naše principijelne primedbe. Ne može ovaj zakon da se pravi ovako bez kriterijuma i ne može da se dozvoli da se sve opštine i svi gradovi stave u isti status, ne vodeći računa, pri tome, o objektivnim kriterijumima, niti smemo da dovedemo u sumnju objektivnost Republičke vlade prema lokalnim samoupravama, u zavisnosti od toga ko je gde gradonačelnik.
Dakle, mi i dalje izražavamo sumnju da se ovde radi o pokušaju zloupotrebe pozicije Ministarstva finansija u odnosu na grad Beograd, time što će 14,4 posto ukupnih prihoda Beograda zavisiti od dobre volje Ministarstva finansija.
Znači, nemojte molim vas da ovo svodimo na diskusiju – za Beograd i protiv Beograda. Ovo je diskusija za sve nas. Tražimo objektivne kriterijume na osnovu kojih možemo jasno utvrditi zašto je neko dobio toliko transfernih sredstava i zašto je neko, na kraju krajeva, dobio mogućnost da učestvuje u porezu na dohodak građana sa tim procentom. Hvala na pažnji.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. deo pod A) gradovi na tačku 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, i juče i danas ponavljam priču da je zaista jako tužno što mi već drugi dan raspravljamo, a nema ministra finansija.

Da li je, kao što reče jedan naš kolega, on u šumi ili nije mene ne interesuje, kao i sve vas ovde. Ali jako je važno da ministar finansija bude u sali i odgovori na sva pitanja.

Mi ovde ponaosob imamo pitanja, informacije koje želimo sa njim da razjasnimo. Očito je da takvim gestom nipodaštava Skupštinu, ali to dovoljno govori i o samom ministru, i o Vladi.

Ono što sam kao amandman na član 3. imao, vezano i za amandman koji smo zajedno kolega Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda i ja podneli, što zaista smatramo da je pravičnija raspodela nego što je to navedeno u zakonu. Smatrali smo da opštine, gradovi i grad Beograd treba drugačije da budu zastupljeni što se učešća u porezu na zarade tiče i da to ne sme da bude ujednačena stopa od 40%.

To govorim zato što smo unazad tri, četiri, pet godina imali drugačiju stopu. Ona je iznosila 58% za grad Beograd, 50% za gradove Kragujevac, Niš i Novi Sad i 45% za ostale opštine. Sredstva koja su se ubirala po osnovu poreza na promet su služila da se rasporede tako da nadomeste onaj iznos koji su opštine i gradovi ubirali i koji je nedostajao da bi skupštine, odnosno lokalne samouprave mogle nesmetano da funkcionišu.

Šta je to što mi zameramo? Zato što je ministar prilikom kreiranja budžeta punio budžetski deficit sredstvima koja su lokalne samouprave ostvarivale, odnosno koje će ostvariti po osnovu transfernih sredstava za 2005. godinu. I vi imate informaciju da je on predvideo za transferna sredstva 13,8 milijardi. Složićete se, to je i većina mojih kolega prethodnika reklo, daleko manji iznos nego što je bio u 2004, nego što je to bio u 2003. godini. To je činjenica. Sada kad napravite raspodelu videćete da sve ostale lokalne samouprave imaju daleko manje budžete i nominalno i realno, nego što je to bilo ne za 2004, nego za 2003. i unazad.

Zato smo smatrali da je pravičnija, logičnija podela da se dozvoli i da gradovi dobiju ono što je njihovo. Sada smo upali u zamku koju nam je ministar postavio, da se predstavnici lokalnih samoupravi glože između sebe i da pokušaju da otmu jedni drugima, najviše Beogradu, zato što je ovakvom podelom Beograd dobio jako veliki iznos, koji kada pogledate 5.600.000.000 i kad pogledate gradove, primera radi Novi Sad – 740, Kragujevac,– 300, Niš – 500, a o manjim opštinama da i ne govorim, i to je ono što smeta.

Ne smemo da dozvolimo da uđemo u zamku. Kao poslanik iz Kragujevca ne tražim za Kragujevac milostinju, tražim realnu postavku. To ne traži niko od vas ko dolazi iz vaših lokalnih samouprava, dok predstavlja svoje građane, ne traže milostinju. Traže realni iznos i to je normalna postavka.

Prošle godine u martu ste imali priliku, kada je Vlada formirana i kada je predložen ovaj zakon, da je Kragujevcu zakinuto 200 miliona. Sada je zakinuto svim lokalnim samoupravama.

Videćete, od januara zavisićemo od ministra, da li će nam 15-og, odnosno 25-tog u mesecu proslediti transferna sredstva. To je nešto što smatramo nakaradnim razmišljanjem, naopakim postavljanjem funkcionisanja lokalnih samouprava i to je potpuno odsustvo zdravog razmišljanja, da lokalne samouprave treba same da kreiraju svoju budućnost.

Ne da ulazimo u zamku – zašto Beograd sebi pravi dve, tri ili pet fontana ili parking prostora, hajde da svaka lokalna samouprava od svojih sredstava koje ubere, razvije se na način na koji treba da se razvija. To je zdravo razmišljanje.

Na taj način smo gospodin Bogdanović i ja i kroz amandman na član 2, i ja kroz amandman na član 3. smatrali da je pravičnija podela koju zastupa DS. Očito da gospodin Dinkić, koji je danas u šumi, nema ta razmišljanja i očito da ima problem, ali taj problem, iskreno se nadam, razrešićemo na nekim novim budućim izborima, kada ćemo postaviti zdravu vladu. Hvala vam.

Hvala vama. Molim vas da se držimo Poslovnika i da ne govorimo o privatnom životu drugih lica. Izvolite, gospodine Albijaniću, replika.