Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svakom slučaju složio bih se sa mojim prethodnicima koji su nezadovoljni ovim predlogom zakona. Očigledno je da kriterijumi nisu oni koji je trebalo da budu prilikom raspodele ovih sredstava. Očigledno je da isto tako republički budžet ima ozbiljnije povećanje nego što to imaju budžeti lokalnih samouprava i predlagač zakona je morao da izjednači lokalne samouprave i lokalne budžete sa republičkim budžetom, jer čini mi se da bi to bilo pošteno.
Ovako, lokalnim samoupravama ostaje da znatno uvećaju svoje prihode, ukoliko žele da ostanu u tom nekom planu prihoda kako je ministar izložio ovde svima nama, a da bismo do toga došli, najverovatnije moraće da idu sa višim cenama, što će u narednoj godini, koja je ovako inflatorna, jako loše da se odrazi na privredu tih gradova.
Moram kao i moje kolege par reči da kažem o Pomoravlju, pošto dolazim iz Pomoravlja, da kažem da je očigledno da su ovi veliki gradovi, Jagodina i Paraćin ovim planom zapostavljeni, odnosno da se za njih izdvaja nešto manje sredstava nego što bi po republičkom proseku bilo potrebno, ali sticajem okolnosti i Svilajnac je u ovom predlogu oštećen, jer po meni ne spada u razvijenu opštinu.
Ako se već išlo na to da razvijene opštine potpomažu nerazvijene ili slabije razvijene opštine, onda nije bilo razloga da se, kada je u pitanju Svilajnac, ide sa nešto nižim budžetom nego do sada, s obzirom da su u tom gradu demokrate na vlasti i u prethodne četiri godine u potpunosti upropastile privredu.
U vezi ovog kriterijuma rekao bih da, hteli mi ili ne, kriterijume moramo da menjamo. Očigledno, ovde se pominje neki 15. mart kao datum kada treba izvršiti neki rebalans ili neku kontrolu i sve je to u redu, mislim da poslanici to podržavaju, ali ono što je činjenica, a to je da ovim nerazvijenim opštinama ta izmena kriterijuma, eventualno neka nova sredstva koja bi se revizijom obezbedila za te nerazvijene opštine neće mnogo da pomognu.
Mislim da je uvećanje sredstava nerazvijenim opštinama bežanje Vlade od odgovornosti koju mora da ima prema nerazvijenim opštinama, a mi smo takvu politiku imali decenijama iza nas i pokazalo se da sam novac nije dovoljan da bi neka opštine iz statusa nerazvijene prešla makar u status srednje razvijene.
Potrebno je mnogo toga dodatno uraditi, pre svega, imati jednu strategiju regionalnog privrednog razvoja.
Mi tu strategiju nemamo. Nažalost, nemamo uopšte strategiju privrednog razvoja, jer već četiri godine se bavimo monetarnom politikom, privatizacijom, makroekonomijom, a o razvojnoj politici, o razvoju naše privrede, nema ni reči.
U želji da zainteresujemo Vladu da problem siromašnih, nerazvijenih opština ozbiljnije sagleda, želim da kažem da je ova demografska slika u nerazvijenim opštinama jako loša, uopšte demografska slika u svim opštinama Srbije je jako loša.
Mi imamo samo nekih 25% naseljenih mesta u kojima imamo porast stope prirodnog priraštaja, ali to se jako loše odražava na nerazvijene opštine. Za nerazvijene opštine je veliki problem i obrazovanje. Oni nemaju dovoljno obrazovnih kadrova koji bi mogli da pokrenu te opštine, a i nebriga prethodne, a i ove vlade i kada je u pitanju poljoprivreda nerazvijene opštine dovela je u dosta težak položaj.
Većina tih nerazvijenih opština živi od poljoprivrede ili od prerade koja prati tu poljoprivredu i loše stanje u poljoprivredi dovelo je do toga da imamo velike migracije iz tih opština. Imali ste priliku da i u dnevnim novinama čitate da imamo veliku migraciju iz svih pograničnih opština, a i iz svih nerazvijenih opština u razvijene centre.
Bez ozbiljne strategije regionalnog razvoja sasvim sigurno nećemo pomoći tim opštinama. Bez stimulativne poreske politike, bez transfera znanja i kapitala u te nerazvijene opštine, nema rešenja za njihov privredni razvoj, a to je, siguran sam, i od nacionalnog interesa - da svi građani u Srbiji budu u situaciji da imaju približno isti standard, bez obzira u kojoj opštini žive.
Moj apel, na kraju, bi bio u svakom slučaju za Vladu i resorno ministarstvo da se mnogo više posvete razvoju nerazvijenih opština, da ne bežimo od odgovornosti, da ne olakšavamo svoju savest eventualno uvećanjem budžeta. To sigurno neće da reši problem nerazvijenih opština i ne budemo li to što sam naveo uradili u narednom periodu bićemo u situaciji da se u narednoj godini dana preganjamo i presipamo iz šupljeg u prazno, da budemo nezadovoljni raspodelom sredstava, a to, sasvim sigurno, ne bi trebalo da bude cilj ovoj vladi.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić, a neka se pripremi Miloš Dišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o ovim zakonima moram da primetim niz problema koji će da prate primenu ovih zakona, a nastalih u ranijem periodu.
Poslanička grupa SRS je upozoravala i ranije na probleme koji će nastati upravo sada kada govorimo o ovim zakonima. Setimo se diskusije poslanika SRS kada je donet Zakon o PDV-u. Poslanička grupa SRS nije bila protiv donošenja tog zakona, ali je govorila da ga treba dobro obraditi, kako bi on u stvari zaživeo.
Jer, svedoci smo da mi ovde, u Skupštini, u stvari poslanička većina, donosi zakone koji nisu dobri i koji ne mogu da zažive i da se primenjuju. Znači, žurili smo sa donošenjem ovog zakona o PDV-u, a i ovih zakona, i sada dolazimo u situaciju da je teško uskladiti sve prateće zakone, kao i ovaj zakon i Zakon o PDV-u.
Zakon o PDV-u će da zaživi 1. januara 2005. godine i to je činjenica. A vidite, kada govorimo o transfernim sredstvima, kriterijumi po kojima su određuju i obračunava transferna sredstva apsolutno nisu dobri, i to smo znali svi, to je znao i ministar, a mi sada opet žurimo da donesemo taj zakon, koji nije dobar.
Ministar se sam složio sa činjenicom da ti kriterijumi nisu dobri. Pred sobom imam primer metodologije obračuna transfernih sredstava, uzeti su primeri Beograda, Aranđelovca i Iriga, a između ostalog, obračun transfera prema jedinstvenim kriterijumima, pa se naglašava da su ulazni parametri itd.
To su neki kriterijumi koji su postojali ranije, ali bih sada samo apelovao - mada smo se mi složili da ćemo te kriterijume svi zajedno da popravimo, da ćemo doneti neke realne kriterijume do 31. marta 2005. godine - da u te kriterijume moramo da stavimo još nešto, veoma važno za mnoge opštine: ti kriterijumi moraju da sadrže, pored ostalih postojećih, i obavezno broj prognanih i izbeglih lica.
Imamo mnogo opština koje u svojoj sredini već dugi niz godina imaju veliki broj izbeglih i prognanih lica, i oni sami, pored privrede koja ne radi, jednostavno nemaju nikakvih primanja, opterećuju opštinu i samo opština ima velike probleme što se tiče prognanih i izbeglih lica.
Drugo, same elementarne nepogode, jer smo i tu svedoci da su mnoge opštine u Srbiji sklone elementarnim nepogodama, recimo kada je reč o zemljotresima, trusna područja, nepogode, pa bi jedan od kriterijuma morao da bude za te opštine - elementarne nepogode, odnosno da one uđu u ovaj kriterijum prema jedinstvenim kriterijumima.
Treće, područja koja su bombardovana u NATO agresiji, svedoci smo da su to razorena područja, da je razorena infrastruktura, privreda uništena, i evo već duži niz godina nema nikakvog napretka, da su te opštine u jako lošoj situaciji i sigurno su siromašne, a po obračunu iznosa transfera one će biti takođe oštećene. Jer, po ovom sistemu velike opštine će imati odakle da nadomeste taj porez, a ove male, nerazvijene nemaju, jer im privreda i ne radi.
Šta bih još mogao da kažem? Pa, ako ovi kriterijumi ne budu uzeti u obzir mnoge opštine u Srbiji će biti oštećene obračunom. Svi smo se složili da je zakon nov, nedorečen i da će stvarno stanje tek da se pokaže za dva-tri meseca. Verovatno je zato i predviđeno, i sam ministar je predvideo, zato što je znao da ovaj zakon nije dobar, predvideo je 200 miliona dodatnih budžetskih sredstava, iz budžetskog fonda, upravo za te male, siromašne opštine.
Tih 200 miliona će da nadomesti iz poreza od igara na sreću. Kažem, ta sredstva su i planirana budžetskim fondom i poslanička grupa SRS zbog te nesigurnosti, zbog tog nametanja nekih zakona za koje znamo da nisu dobri, a mi ih donosimo, jednostavno se plaši i sumnja da će doći do zastoja i problema oko transfera tih sredstava.
Sada ću otvoreno da kažem da administracija, ne samo ministar i prateće službe, nego i administracija u ministarstvima jednostavno ne radi svoje poslove. To se odnosi i na Ministarstvo finansija. Zato i sumnjamo da će doći do zastoja oko transfera tih sredstava i povraćaja u opštine.
Zašto ovo kažem? Pa, sporost administracije je evidentna, bez obzira na drastično povećanje broja zaposlenih u državnom aparatu, a znamo da je u zadnjih tri - četiri godine, sa nekih 8.000 to povećanje došlo na dvadeset i nešto hiljada. Toliko drastično povećanje, a tolika neefikasnost službi i administracije u raznim ministarstvima, kao i u Ministarstvu finansija.
Ta sumnja kod nas srpskih radikala je sigurno opravdana. Kada smo nedavno raspravljali, setimo se, o zakonu i garancijama vezanim za stambeni fond, bilo je toliko hvale u tom zakonu, setite se - stambeni krediti, krediti za adaptaciju, mladi bračni parovi moći će da dižu te kredite itd.
A šta se u stvari danas dešava? Dešava se sledeće, da mi u poslaničkoj grupa SRS dobijamo svakodnevno pisma, telefonske pozive, faksove u kojima se apeluje da pitamo gospodina ministra - zašto se ne daju jasna uputstva poslovnim bankama kako da trenutno plasiraju dugoročne kredita upravo za stambenu izgradnju, za te stambene kredite i adaptacije.
Banke se jednostavno plaše naknadne kontrole, jer im nisu data jasna uputstva za postupanje, pa se čak već i odobreni krediti ne realizuju. Mogu da vam navedem niz banaka, a najsvežiji primer je jutrošnjeg razgovora i Rajfajzen banke.
Gospodin ministar nije tu, ali hteo bih da uputim jedno pitanje i da dam jednu konstataciju. Na osnovu svega ovoga logično je da se veštački zadržavaju plasmani za te kredite radi očuvanja kursa dinara i inflacije. To su činjenice, to je logika.
Sa druge strane, imamo demagošku priču u kojoj se insistira na tržišnoj ekonomiji. Sama neefikasnost, ponoviću to, administracije, odnosno navešću primer opštine Apatin, koja je, igrom slučaja, u povoljnom položaju u odnosu na mnoge druge opštine, zato što je zadržala jedan deo privrede, recimo te Apatinske pivare i još neka preduzeća, ali postoji jedno nerazumevanje administracije kada smo tražili da Apatin postane centar za administriranje PDV-a.
Apatin je u ovoj godini ubrao poreza preko šest milijardi. Pripadali smo opštini koja je tri puta veća od nas, ali je preko 30% manje ubrano poreza i pripali smo kao opština njima. Jedna treća opština, koja je takođe duplo veća, zajedno ne ubira porez kao sama opština Apatin.
Obratili smo se ministarstvu, ali nismo dobili odgovor. Hteli smo da Apatin postane centar administriranja. Pre četiri godine zgrada za poreske uprave je završena, u dobrom delu pokrivena, struja razvedena, a već četiri godine stoji i propada. Obratili smo se i tu ministarstvu, da zajednički dovršimo tu zgradu, koja će da postane deo i vlasništvo Ministarstva finansija, i ujedno da postanemo centar za administriranje PDV-a. Još nismo dobili nikakav odgovor. Nova godina je blizu, zakon se primenjuje i upravo zato sam ovu kritiku usmerio na tu sporu administraciju.

Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić, a neka se pripremi narodni poslanik Milivoje Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je krenula u donošenje ovih zakona ubrzano. Upozoravali smo da možda nije pravi momenat i da će imati velikih problema. Donose se zakoni pod pritiskom, ne znamo čijem i ne znamo ni zašto, ali samo znamo da Srbija ulazi u sve veće probleme.
Mi, poslanici Srpske radikalne stranke, za to smo da se donose dobri zakoni, od kojih će koristi najviše imati Republika Srbija i njeni građani. Kod ovog zakona, a radi se o Predlogu zakona o rasporedu transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini, gospodine ministre, pažljivo smo vas saslušali u vašem obraćanju poslanicima o svim vašim potezima i kriterijumima koji su bili bitni za određivanje visine sredstava koja će se vratiti iz budžeta Republike gradovima i opštinama.
Predvideli ste čak da se za slabije opštine odnosno siromašne, koje ni posle ovoga ne budu imale dovoljno sredstava, vrši donacija iz sredstava dobijenih od igara na sreću.
Znači, sami ste svesni da ovaj zakon nije dobar zakon, da će biti problema i teškoća, pa ste i u ovom zakonu predvideli da se takva sredstva raspoređuju slabijim opštinama.
Mišljenja smo da će lokalne samouprave imati veoma, veoma teških problema i da će samofinansiranjem od vaših predviđenih parametara finansiranja jedino sigurno poreski obveznici morati da podnesu sav teret na svojim leđima.
U opštini Inđija ima dosta izbeglica, neki su dobili status prognanih lica, a neki i državljanstva. Uglavnom, većina od njih je na leđima narodne kuhinje i Crvenog krsta. Neki su se bolje snašli i imali više sreće, otvorili su firme i našli posao. Transferna sredstva su veoma mala da se zadovolje potrebe grada, društvenih firmi nema jakih da bi se njihovom prodajom dopunio budžet opštine koji pripada opštini kod prodaje u visini od 5%.
Imala je Inđija dosta firmi u koje se uzdala i nadala. Međutim, sve te firme su osiromašene i danas se ne mogu više ni prodati. Pomenuću neke od njih koje su bile oslonac razvoja opštine Inđija: "Panonija", "Agrounija", "Inteks", "Vojvodina produkt", "Juvitana" i ostale koje danas ne vrede ničemu, osim da se preko takvih firmi domognu pojedinci velikih novaca i obogate na račun društva.
Postoje i druge opasnosti, a Inđija ne traži puno osim da se spasi sadašnjeg kriminala. Opštinske vlasti koje su bile u prethodnom mandatu osiromašile su opštinu Inđija u višemilionskim iznosima. Ja ću vam danas navesti primere gde se uzimalo nemilice i opština Inđija je dospela u red nerazvijenih opština, koja je nekada važila za jednu od najboljih opština još u vreme one posleratne Jugoslavije.
Reći ću vam kriminalne radnje tadašnjeg i sadašnjeg predsednika opštine Inđija, koji je za svoja putovanja uzimao novac iz budžeta opštine Inđija, ne pokrivši nijedno putovanje po svetu. Želeo sam da ministar bude ovde da mu to pokažem i da mu dam jedan primerak, a sve govorim u ime toga da u opštinu Inđija pošalje budžetsku inspekciju da dođe do ovih saznanja, a ja ću ministru proslediti ovakav jedan dokument.
Anketni odbor Skupštine opštine Inđija je na svojoj sednici, koja se održavala u to vreme, 30. januara 2002. godine, dala tadašnjoj Skupštini opštine i odbornicima na usvajanje ovaj izveštaj, gde se u visini od 300 hiljada maraka, koje je predsednik SO tadašnji, a i sadašnji nažalost, podizao sa blagajne SO Inđija; to su sredstva za putovanja u Banja Luku, Beč, Italiju, SAD, Tirol, pa ponovo Beč, Danska, Osijek, Austrija, ponovo Tirol, a nema pokrića za takva putovanja i opština Inđija u ovom jednom segmentu je oštećena preko 300 hiljada maraka.
Hoću da vam skrenem pažnju na samodoprinos u opštini Inđija koji je raspisan 2000. godine. Samo za prvih šest meseci imamo informaciju o tom samodoprinosu, u vreme dok je socijalistička vlast u Inđiji davala izveštaj o tom samodoprinosu. U toku izveštaja za period od 1. jula do 31. decembra 2000. godine po ovom osnovu ostvarena su sredstva u iznosu od 3.230.635,57 dinara. Preuzimanjem vlasti od strane DOS-a posle 5. oktobra gubi se svaki trag ovom samodoprinosu, promenjena je banka, promenjeni su žiro-računi i do dan-danas nema izveštaja.
Ako smo za prvih šest meseci 2000. godine imali preko tri miliona ubranih sredstava, ova sredstva su rasla srazmerno povećanju ličnih dohodaka i zamislite koja su to danas sredstva, a da opština Inđija i njeni građani nemaju uvida u tako nešto. Ovaj dokument sam spreman da dam ministru, sve u ime toga da pošalje budžetsku inspekciju, da bi mogli da ispitaju trošenje budžeta i sredstava opštine Inđija.
Možda Inđiji ne bi bila potrebna ova preraspodela sredstava od 60 miliona i povraćaj transfernih sredstava, samo da nema ovakve kriminalne vlasti u opštini Inđija. Opštinski budžet je zadužen preko 85%, a znamo da je zakonom dozvoljeno samo 20%. Ima krivičnih prijava, ali nema odgovornosti za takve postupke.
Mogu da vam navedem još niz primera ovde, ali neću da vas zamaram time. Tražimo od ministra i od Ministarstva da u opštinu Inđija hitno pošalje budžetsku inspekciju i da spasi opštinu Inđija od dalje otimačine.
A da ne govorimo o velikim provizijama direktora javnih i komunalnih preduzeća, kada ljudi dobiju na tenderu izgradnju regionalne kanalizacije, da takvi ljudi traže milionske sume za provizije i takve mutne radnje za koje imamo dokaze i koje ćemo ponuditi Ministarstvu, a pisali smo i krivične prijave i od toga ništa nema.
Ovog puta ću prozvati i one koji su zaduženi. U opštini Inđija ne postoji javni tužilac već dve godine, tužilac koji bi sprečio takve mahinacije i to se svesno radi u dogovoru sa opštinskim vlastima, a ne znam ko je iz Vlada i iz vlasti zadužen za takve dogovore koji se održavaju sa čelnicima opštine Inđija.
Ovih dana smo svedoci da u opštini Inđija kriminalna garnitura ljudi iz Stare Pazove prelazi za savetnike predsednika opštine Inđija i za savetnike načelnika. Oni koji su izgubili vlast u Staroj Pazovi preseljavaju se u Inđiju.
Inđija postaje meka kriminala i molio bih vas da svi oni koji imaju volje, snage i koji mogu da spreče nešto tako, da se uzmu u pamet i da sprečimo otimanje ovo malo društvenog kapitala koji postoji, da izvršimo preraspodelu tih sredstava tamo gde je potrebno. Ne bih da vas duže od toga gnjavim, ali bih zamolio ministra, ako su mu potrebna ova dokumenta, mi ćemo dati na uvid.

Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković, a neka se pripremi Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešća opština, gradova i Grada Beograda u porezu na zaradu u 2005. godini, prema svim kriterijumima koji se uzimaju u obzir prilikom uređivanja obima sredstava za pojedine opštine, smatram da iznos sredstava predviđen za opštinu Bogatić nije dovoljan iz više razloga.
Kao prvo, moja opština je više poljoprivredna nego industrijska oblast i samim tim ne mogu se očekivati predviđeni prihodi od poreza na zaradu. Kod postojećih društvenih preduzeća samo jedno od njih je privatizovano, a i ono ne posluje baš najbolje, dok su ostala društvena preduzeća već par godina sa nedefinisanim statusom.
Radnici mesecima ne primaju lične dohotke, a samim tim i prihodi po osnovu istih izostaju. Mlinska industrija u Bogatiću, koja je po kapacitetima druga u Srbiji je, takođe, u veoma teškom stanju i pitanje je dana kada će biti zatvorena. Samim tim je veliki broj radnika koji neredovno primaju veoma niske lične dohotke, a mnogi su ostali i bez posla.
Da bi se za njih obezbedio posao, smatram da bi bilo najbolje deo sredstava usmeriti u poljoprivrednu proizvodnju, tj. u sisteme navodnjavanja i u iskorišćavanje toplih voda, kojih je u Mačvi veoma mnogo i koje su po izdašnosti i koeficijentu iskorišćenja među najkvalitetnijim u svetu. Zato sa ove govornice pozivam sve odgovorne ljude u Vladi, a prvo ministarku za poljoprivredu, gospođu Ivanu Dulić-Marković, da povede mnogo više računa o mačvanskom seljaku.
Moram da kažem da je ministarka bila u Mačvi dva puta i lepo pričala, ali mi od lepe priče nemamo ništa. Termalne vode i dalje otiču u nepovrat i neiskorišćene su. Neplanskom eksploatacijom šljunka je u zadnjih par godina Drina odnela preko 30 hektara obradive zemlje na nebranjenom području, a u poreskom rešenju poljoprivrednika najveća stavka je baš naknada za odvodnjavanje. Ove godine na području opštine Bogatić je bilo poplavljeno preko tri hiljade hektara.
Mačvi je potreban novac i svaki dinar uložen u Mačvu državi će se vratiti trostruko, s obzirom na prirodne potencijale kojima Mačva raspolaže. Zato apelujem još jednom na sve odgovorne ljude u Vladi, ako ih, doduše, ima, da se zamisle koliko bogatstvo imamo neiskorišćeno, da ne bude samo po onoj narodnoj izreci "Bog nam da, a vlada ne da".
Ono što je najurgentnije u ovom trenutku je dovršenje započetog kanalizacionog sistema. Ostalo je da se dovrši još par kilometara glavnog voda i sekundarna mreža. To će biti veoma teško bez pomoći države.
Naime, raspisani samodoprinos građana je istekao, a prikupljena sredstva nisu bila dovoljna da se završi pomenuti kanalizacioni sistem.
Bojim se da ovaj veliki projekat ne prođe kao čuvena banja u Mačvi, koja je bila urađena i pred samim otvaranjem još pre 20 godina, a nije otvorena ni do dana današnjeg, nego naprotiv, uništeno je i ono što je do tada izgrađeno i sada je opet na početku, a možda i dalje od početka. Bojim se da se opet zastalo na pola puta.
Da ne pričam šta znači ovaj sistem kanalizacije za Mačvu, koja leži na ogromnim zalihama tople vode, koja se zagađuje velikim brojem septičkih jama. Takođe i voda za piće biva zagađena i veoma malo bunara bi prošlo sanitarnu kontrolu. Onda ne treba da se pitamo zašto je u Mačvi, po zvaničnoj statistici, najveći broj obolelih od tuberkuloze i bolesti bubrega.
Zašto se ne držimo izreke "bolje sprečiti nego lečiti", nego uvek radimo naopako. Umesto da investiramo u dobre projekte i time životnu sredinu učinimo zdravijom, mi ulažemo novac kasnije u naše propuste, tj. u lečenje bolesti nastalih našim nemarnim ponašanjem i zagađenjem životne sredine. Dokle tako? Zato apelujem na Vladu Srbije da iznos sredstava predviđenih u zakonu za opštinu Bogatić uveća za 10 miliona, kako bi se osnovne funkcije lokalne samouprave nesmetano ostvarile.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a neka se pripremi Tihomir Đuričić. Gospodine Periću, imate četiri minuta preostalih.

Poštovana gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo narodni poslanici, bio sam uveren da će ministar, gospodin Dinkić, napraviti pravičnu raspodelu sredstava iz budžeta opštinama u Srbiji. Ovako kao što je dato u predlogu to se nije desilo.
U uvodnom izlaganju ministar reče da su sredstva deljena po starim kriterijumima. Kada se malo bolje pogleda i vidi kako je bilo u 2002, 2003. i 2004. godini, vidi se da je ministar proširio kriterijume i dodao i novi stranački. Slažem se da treba i to, ali mislim da to treba da primenjuje u stranci gde je član, a ne na građane Srbije.
Ovakvim predlogom ministar je primenio našu staru izreku "ko ima dodaj mu, ko nema oduzmi mu sve". Neću govoriti i nabrajati opštine i gradove koje je ministar nagradio, jer mi to ne dozvoljava poslanička kultura, ali moram reći i pomenuti opštine gde se ministar teško ogrešio. Tu u prvom redu stoji i moja Merošina, zatim Doljevac, Gadžin Han, Žitorađa, Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Ražanj, neke opštine iz leskovačkog i Pirotskog okruga, što znači da i dalje ostaje "što južnije, to tužnije".
Svi mi u sali znamo, Srbija nije velika, koja je opština kakva. Prema predlogu svim nerazvijenim opštinama u Srbiji je dato manje nego što smo imali u 2004. godini. Navešću samo jedan primer. Opština Merošina iz prošlih godina duguje za struju sedam miliona dinara, a sve obaveze iz prošle godine su preko 15 miliona dinara, a to znači da sa 15 miliona koje nam daje ministar treba da se razdužimo. A šta ćemo sa 2005. godinom, kako da preživimo? To je istina i takva je ista situacija u svim nerazvijenim opštinama. Opštine koje su dobile više para iz budžeta dobiće i po koji program od Ministarstva – za puteve, škole, hale, fontane itd.
Od kad ste vi na vlasti, od 2000. godine, ni jedan program nije prošao siromašnim opštinama. Na kraju, sad mi je potpuno jasno kako funkcioniše ova vlast.
Na Odboru za finansije gradonačelnik Beograda, gospodin Bogdanović, glasao je za sve naše amandmane, iako predlažemo da se malo oduzme od Beograda i da siromašnim opštinama, jer razume o čemu se radi. Zbog toga mu se zahvaljujem. Uopšte mi nije jasno kako su mogli ostali članovi Odbora da glasaju protiv toga da se pomogne siromašnim opštinama. Šta je ovde u pitanju, kakav strah vlada i ko uopšte vlada? Iz ovog se može izvući zaključak, mi podržavamo DSS, stranku Vojislava Koštunice, a Koštunica podržava stranku DS – Boris Tadić, koja i dalje vlada u Srbiji.
Moram da priznam da je postojao dobar amandman gospodina Radojka Obradovića, gde se predlaže da se sredstva za 2004. godinu uvećaju za određeni procenat, to je u ovom trenutku najpravičnije. Kako vidim, taj amandman će biti povučen, kao i uvek po Koštuničinom receptu. Ako gospodin Obradović ne povuče svoj amandman, pozivam poslanike da glasaju za taj amandman kako bi ispravili nepravdu koja je načinjena.