Gospodine potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, ovaj zakon je uspeo da ujedini u dobroj meri poslanike vlasti i poslanike opozicije, jer puno amandmana je bilo na njega, što znači da kriterijumi koji su trebalo da odrede visinu sredstava koja treba da se transferišu u opštinama nisu primenjeni do kraja i da nisu na najbolji način primenjeni.
Iz tog razloga sam se i javio za reč, jer smatram da je i Kruševac ovakvom raspodelom oštećen, odnosno da transferna sredstva od 169 miliona, koliko je predloženo da Kruševac dobije, nisu realna i predložio sam povećanje od 27 miliona, da bi na neki način dostigli budžet koji je Kruševac imao u prethodnoj godini. Sa ovakvim transferom bojim se da nećemo imati ni budžet koji smo imali 2004. godine.
Samo ću da kažem da i Kruševac, koji je nekada bio industrijski gigant, koji je bio najjači industrijski grad u Srbiji više to nije i da se nalazi u poziciji kao i svi ostali gradovi u Srbiji, da su niske zarade, da ima mnogo nezaposlenih i da smo jednostavno u poziciji kao i svi ostali gradovi.
Zašto je Kruševac ovim predlogom zakona oštećen? Možda zato što vladajuća koalicija nema nijednog poslanika iz Kruševca, koji bi se, kao što je to slučaj sa Kragujevcem, uspeo da izbori za povećanje sredstava ili je možda to, pak, osveta Kruševljanima koji 19. septembra nisu glasali za kandidata za predsednika opštine iz G17 plus.
Naime, prilikom boravka u Kruševcu, ministar finansija gospodin Dinkić je javno rekao da Kruševac ima dobar budžet, ali da on može da bude još bolji i da može da bude potpomognut sredstvima iz republičkog budžeta, ali pod uslovom da građani Kruševca glasaju za kandidata G17 plus. Na sreću, kandidat G17 plus osvojio je tek peto mesto i nije dobio dovoljan broj glasova, ali se sada to kao bumerang izgleda vraća Kruševcu, samo što je ministar Dinkić izgleda zaboravio da je u Kruševcu sada u koaliciji zajedno sa SPS i G17 plus.
Nažalost, nema ministra da sve to čuje, a bojim se da on nije na rekreaciji, kako je to danas ovde rečeno, već da se ministar bavi nekim ozbiljnijim problemima, u vezi "Srbijašuma", tako da je za Kruševac predložio da u Šumskom gazdinstvu u Kruševcu, u ŠG "Rasina", mašinski inžinjer zauzme mesto direktora, a verovatno će šumarski inžinjer da postane direktor bolnice.
Takođe se bavi i kadrovanjem u zdravstvu i u Kruševcu smenjena je direktorka Ranka Radonjić samo iz razloga što nije član G17 plus, inače je doktorka koja je odlično obavljala posao i koja je dobila sva moguća priznanja od svih stručnjaka.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Replika, Miloljub Albijanić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nije samo Kruševac, svi gradovi u Srbiji ...
(Glasovi iz klupe – su oštećeni.)
Gospodine, pitam se – imate li vi koju drugu temu osim G17 plus. Što god se više budete bavili temom G17 plus, to će vas više koštati. Smatram da je bolje da prekinete sa takvom praksom, jer nije dobro da građanima Srbije ostane da samo članovi G17 plus budu čuvari petooktobarskih promena, da G17 plus nastavlja promene sa punom odgovornošću i svešću.
Ako vi mislite da vodite takav rat u demokratskom bloku, to će ići samo vama na štetu. Savetujem vam da raščistite situaciju u vašim redovima, da vidite kojoj frakciji vi i drugi pripadate, da konačno znamo s kim imamo posla ovde u Skupštini Srbije. Dakle, nije dobro da vi otvarate teme, a sami treba da sprovedete odgovornost u svojim redovima. Zar je potrebno da vam ponovo objašnjavam da morate da pročistite svoje redove, da rešite afere u prethodnom periodu i da više ne uzimate bez razloga G17 plus u usta?
Što se nas tiče, svaki dan ponavljajte ovde G17 plus, a taj eho će se proširiti Srbijom u mnogo većoj meri nego što to mislite. Izgleda da vi niste izvukli pouku ovde da, dok sam šef poslaničke grupe, nikakve napade ni sa jedne strane na G17 plus ne da neću dozvoliti, nego će vam biti duplo vraćeno. Vodite računa o tome i vodite računa da pročistite svoje redove, da vidite šta će se sa Čedom, sa ostatkom GSS-a, sa Jankom, sa Markom, a ne da se bavite G17 plus.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. deo pod B) opštine na tačku 116. amandman je podneo narodni poslanik Dobrica Janković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Povučen je amandman narodnog poslanika Radič Jokovića.
Na član 3. deo pod A) gradovi na tačku 1. i deo pod B) opštine na tačku 83. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. stav 1. odeljak A) Gradovi tačka 1. Beograd iznos od 5.602.034.000 dinara zamenjuje se iznosom 5.595.034.000 dinara. U odeljku B) Opštine tačka 83. Merošina iznos 15.772.209 zamenjuje se iznosom 22.772.209 dinara.
Amandman sam podneo posle analize po svim kriterijumima po kojima su dodeljivana sredstva opštinama iz budžeta. Po mojim računicama, kod Merošine je došlo do greške, ili se neko ogrešio, ali se nadam da svaka greška može da se ispravi i da će u ovom slučaju ministar to i da uradi. Nije strašno kad se pogreši, ali je strašno ako grešku možeš da ispraviš, ali je najveći je greh ako to i ne uradiš.
Da nisam u pravu, ne bih ni podnosio amandman, jer da se radi o maloj grešci, sigurno ne bih podneo amandman, jer po prirodi nisam sitničar, a greška je poveća. U 2002. godini iz budžeta za Merošinu je bilo 13.924.884 dinara, u 2003. godini bilo je 15.485.315 dinara, u 2004. godini bilo je 22.327.478 dinara, a u ovom zakonu za 2005. godinu planira se samo 15.772.209 dinara.
Planirana sredstva su na nivou 2003. godine, a čak za sedam miliona manje nego što je bilo u 2004. godini. Kad sam pogledao raspored po opštinama, ima mnogo toga što se ne slaže, ali neću o tome govoriti, jer nije korektno pominjati opštine slične Merošini, imajući u vidu da su sve siromašne i da je svima potreban svaki dinar, jer su slične muke u svim malim i nerazvijenim opštinama.
Postoji još jedan razlog zbog čega neću da pominjem i upoređujem opštine koje su više dobile od Merošine, zato što posedujem poslaničko dostojanstvo. Amandmanom sam predložio da se Beogradu od 5.602.000.000 dinara smanji sedam miliona i da Beograd ostane na 5.595.000.000 dinara, a da se Merošini doda sedam miliona i da ima 22 miliona.
Vrlo mi je neprijatno da predlažem da se bilo kome oduzima. Najviše bih voleo kad bi mogao problem Merošine da se reši i bez oduzimanja. Mnogo sam razmišljao gde da predložim smanjenje, pa sam predložio onde gde će najmanje da boli, ali i ko ima najviše, jer Beogradu sedam miliona neće ništa značiti. To se kaže u Merošini – ne hrani se mečka sa dudinke. Za Merošinu bi to značilo mnogo. Razgovarao sam s većinom beogradskih poslanika iz svih stranaka i kad im objasnim moj predlog, oni se ne protive. Kad sam moj amandman obrazložio gradonačelniku Beogradu, gospodinu Bogdanoviću, ni on se nije bunio.
Na kraju bih zamolio predlagača da ispred Vlade prihvati moj amandman, koji je pravedan i prihvatljiv, ali ako se to ne dogodi, molim sve poslanike da glasaju za ovaj amandman, a posebno pozivam beogradske poslanike da glasaju za ovaj amandman i pokažu da su solidarni i da su poslanici ispred velikog grada. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. deo pod A) Gradovi na tačku 3. i deo pod B) Opštine na tačke 38, 43. i 83. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stefanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman smo potpisali zajedno ja i moj kolega Žika Stefanović, pošto na jedan član ne mogu da stoje dva potpisa, povukao sam moj potpis, ali je amandman ostao i on se vodi kao Žike Stefanovića. U članu 3. smatram da na nivou Nišavskog okruga nije izvršena pravilna raspodela transfernih sredstava opštinama, pogotovu nerazvijenim kakve su Doljevac, Gadžin Han i Merošina.
Amandmanom predlažem da se gradu Nišu smanje sredstva za iznos od 8 miliona 716.000 dinara, a da se ovaj iznos raspodeli Doljevcu, Gadžinom Hanu i Merošini.
Ovaj amandman ima smisla i opravdanja i neće nikome posebno naneti štetu. Imajući u vidu da su i opštine Merošina, Doljevac i Gadžin Han u Nišavskom okrugu, Niš kao veliki grad trebalo bi da pomogne u razvoju susednih opština.
Navešću samo nekoliko razloga zbog čega sam podneo ovaj amandman. Nekoliko hiljada radnika iz ovih opština radi u Nišu, ostvaruje dohodak u Nišu i ono malo što zaradi, potroši u trgovinama Niša. Ovakvim načinom i građani ovih opština pune niški budžet. Svi poljoprivredni proizvodi na niškim pijacama dolaze iz ovih opština i ovde se stvara trgovina iz koje se puni budžet Niša. Niš je u budžetu dobio novac od prodaje Fabrike duvana Niš i više stotina radnika iz tri opštine koje su pomenute radili su i učestvovali u izgradnji fabrike duvana, a žive na području Merošine, Doljevca i Gadžinog Hana.
Duvan se proizvodi u ovim opštinama, uvek je imao nisku cenu u otkupu, jer je postojao monopol. Zbog toga ono što ostaje lokalnim samoupravama od prodaje preduzeća trebalo bi podeliti srazmerno svim opštinama oko Niša.
Prevoz na nivou Nišavskog okruga obavlja “Niš Ekspres" sa sedištem u Nišu i sav novac koji zaradi u ovim opštinama dažbine idu samo prema niškom budžetu.
Kada sve sagledamo, postoji opravdani razlog da se osam miliona skine sa pozicije Niša i doda opštinama Doljevac, Gadžin Han i Merošina. Postoji još mnogo razloga koje mogu da nabrojim, a smatram da je i ovo dovoljno da ne bih prekoračio vreme.
Imajući u vidu da sredstva koja se izdvajaju iz budžeta treba iskoristiti za stvaranje ambijenta, za otvaranje novih pogona, za otvaranje novih radnih mesta, za stvaranje boljih uslova za život na selu, Niš bi ova sredstva trebalo sam da nam ponudi, a ne da tražimo preko amandmana, jer bi se smanjio priliv građana iz sela u grad, jer ako svi iz okolnih sela dođu da žive u grad, biće dodatnih problema za grad. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. deo pod b) Opštine na tačku 73. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Živković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. deo pod a) Gradovi na tačku 1. i deo pod b) Opštine na tačku 103. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ćirković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o obimu sredstava i učešću opština u porezu na zarade i porezu na promet, kako je to glasilo u ovoj godini, Priboj je dobijao preko 59 miliona. Ovim predlogom zakona o raspodeli transfernih sredstava Priboj učestvuje sa sumom preko 39 miliona, što je u odnosu na ovu godinu manje za 20 miliona dinara i za jednu malu opštinu je to ozbiljan problem.
Nosio sam se mišlju da povučem ovaj amandman, ukoliko Odbor za finansije i resorni ministar prihvate amandman gospodina Radojka Obradovića. Sada sam spreman da odustanem od ovog amandmana, ukoliko dobijem čvrsta uveravanja da će se taj amandman usvojiti. To činim iz prostog razloga jer ona rešenja koja je predložio gospodin Obradović su povoljnija za Priboj, pa bi umesto 59, koliko mu je pripadalo u ovoj godini, dobio 66 miliona dinara.
Predviđeni obim je sada svega 39 miliona i zaista, još jednom ističem, 20 miliona dinara je ozbiljan problem za jednu siromašnu sredinu koja ima jednog devastiranog giganta FAP, koji prosto ne funkcioniše.
Nisam učestvovao u načelnoj raspravi, ali u okviru ovog vremena koje mi pripada mogao bih da sugerišem ministru sledeću stvar. Ne znamo zaista metodu kako je došao do ovog znatnog smanjenja, ukoliko su ostali isti kriterijumi kojima se raspodela sredstava vrši. Tih kriterijuma ima šest, od tih šest četiri su zaista egzaktna i samim tim merljiva, a dva su nemerljiva. Navešću te kriterijume koji su zadržani iz prethodnog zakona, moguće je samo sa promenjenim redosledom.
To su kriterijumi broj stanovnika, što je merljivo, broj odeljenja i objekata osnovne i srednje škole, što je takođe merljivo, broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige; zatim, status životne sredine i stepen razvijenosti pojedinih lokalnih sredina, što je zaista nemerljivo, jer ne znamo koji se parametri uzimaju. Na kraju, šesti kriterijum, veličina teritorije koji je takođe egzaktan.
Dakle, neka ministar Dinkić faktore koji utiču direktno izrazi numerički i stavi u brojilac, faktore koji utiču indirektno ubaci u imenilac i tako će dobiti formulu kojom se može vršiti raspodela sredstava, i ne samo to, dobiće konačno objašnjenje kako se vrši raspodela.
Još jednom, ukoliko tako ne postupi, a očito nije postupio tako, onda je dužan da za svaku opštinu i za svaki grad da posebno obrazloženje. Priznaćete, mnogo bi bolje bilo da je napisana ta formula, uvažavajući parametre i kriterijume koji su zakonom predviđeni i rezultati, odnosno iznosi koji bi se dobili na taj način. bili bi generalni i ne bi se mogli osporavati.
Video sam da je veliki broj predlagača odustao od amandmana, od ovih amandmana koje bih nazvao zavičajnim, jer mi tu otprilike protežiramo našu sredinu. Istina je, mi zaista nismo poslanici izbornih okruga ni izbornih jedinica, pošto je Srbija jedna izborna jedinica, nego smo samo poslanici naših političkih stranaka koje su nas kandidovale.
Pored svega toga, ukoliko su okolnosti takve da neki poslanici odustaju od svojih amandmana, onda me to raduje i to je prilika da se ovaj amandman usvoji i neće uticati na ona sredstva koja je dobio Beograd i, uzgred rečeno, on je dobio preko 25% više nego što mu je pripadalo u 2004. godini, a siromašan Priboj je dobio 30% manje nego što mu je pripadalo u ovoj godini.
Dakle, ukoliko je broj predlagača smanjen, onda će namet na Beograd biti manji i zaista uvažavam stav resornog ministra da će nakon tri meseca da ispita metodologiju kojom se vrši raspodela sredstava. Bojim se prosto, da li imamo čvrste garancije da će do toga doći.
U svakom slučaju, čini mi se da za male sredine, koje su oštećene ovim zakonom, postoji način da se obeštete.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević.