Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Sindikata Srbije, nadam se ovog najreprezentativnijeg, pošto ne znam ko sve gostuje na galeriji danas, amandman koleginice Nestorović je korektan i ima samo jedan problem: kad se na ovaj način, sasvim usko, propišu pravila pod kojima neko može da se zaposli, onda to može da postane izvor manipulacija za onog ko zapošljava. Navešću konkretan primer.
Više od 15 godina u Istorijskom arhivu u Čačku zapošljavali su rukovodioci članove svojih porodica, na taj način što kažu da je potrebna srednja, viša ili visoka stručan sprema i arhivarski kurs iz Kraljeva. Onda ih lepo nacrtaju, raspišu konkurs i ne može niko drugi da se javi. Na taj način, na formalni način, praktično, uvedu nepotistički princip kod zapošljava, što je sa našeg stanovišta neprihvatljivo.
Naravno, ovo može i da pomogne, pod uslovom da je poslodavac ili onaj ko odlučuje ko treba da bude zaposlen elementarno pošten. Moram da kažem, uz puno uvažavanje, nažalost, danas u Srbiji uglavnom zapošljavaju oni sa čijim poštenjem bi moglo dakako da se polemiše, na ovaj ili onaj način. Proći će to vreme, pa će se stvari regulisati onako kako treba.
Zbog toga ovaj amandman, koji je u osnovi dobar, ne možemo da podržimo. On će, dakako, omogućiti velikom broju ljudi da nepotistički ili na neki drugi način zapošljavaju, što bi se reklo, sa fotografijom. Raspišem konkurs, pošaljem fotografiju koju ne objavim i onda zaposlim. Zato je važniji opšti princip od ovog detaljisanja, koje može da onom ko zapošljava da mogućnosti koje nisu od interesa za sve one koji traže posao.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović, replika.

Mislim da se gospodin Baralić, uvaženi moj kolega, i ja nismo uopšte razumeli.
Nisam govorila ovde o konkursu za zapošljavanje u kome, naravno, možete da navođenjem određenih, recimo, pojedinosti takve vrste, kao, šta su poželjni kursevi znanja, da na neki način utičete i manipulišete tim konkursom. Govorila sam o tome da je dobro da se kroz ugovor o radu na jedan sasvim drugačiji način, mislim i mnogo efikasniji, u suštini vodi evidencija o potencijalima i znanjima zaposlenih, jer to može da koristi samom poslodavcu, pre svega, ako to poštuje i u to stalno ima uvid.
Ovako, znam da postoje kadrovske službe, ali nikada ne koriste te informacije, jer stoje negde po fiokama ti podaci i niko o tome ne vodi računa.
Vrlo je važno da poslodavac u svakom trenutku ima u vidu da ako sam, recimo, završila pravni fakultet i osim toga imam i neki specijalistički kurs koji mi daje posebna znanja, kao što sam malopre kazala i držim se tog primera o potpisivanju međunarodnih ugovora, to je ono što će njemu da koristi, ne samo meni, nego njemu i čitavom sistemu.
Dakle, mislim da ne može da ima štete, jer nije to način da se manipuliše. Uostalom, ako gledate na taj način, onda svaka stvar u životu, pa i ovaj zakon, može da se upotrebi ili zloupotrebi. Naravno, treba to onemogućiti što je moguće više samim zakonskim predlogom, ali na kraju krajeva, nije ideja da gledamo kako se može zloupotrebiti, nego kako se može upotrebiti.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izgleda da ministar Lalović još uvek koristi onaj digitron koji je koristio u vreme kada je bio sekretar Komisije za ekstraprofit, kada je primenjivao taj neustavni zakon i kada je određivao ekstraprofit i gde nije trebalo i gde je trebalo, i prošli su tako kako su prošli po pitanju tog ekstraprofita, pa je onda u tu priču ušao onaj što skida lance i katance, pa se igrao sa državom - uzimala-davala.
Koleginica Nataša Jovanović je, kada je govorila o svom amandmanu, rekla ministru da je očigledno da ministar nije pisao ovaj predlog zakona. Ovde imam dokaz da je ministar dao nekom da prevede neki tekst i da je došlo do jedne očigledne greške ili neslaganja vezano za ovaj član 35. Predloga ovog zakona i stav 4. člana 136. Zakona o PIO.
U članu 35. ste rekli: "Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad." Mi smo ovde uložili amandman, radi prave sigurnosti zaposlenih, da se doda i PIO. Vi ste to odbili sa obrazloženjem da je to već sadržano, ali u članu 136. Zakona o PIO. Kaže - podnosilac prijave je dužan da licu za koje je podneo prijavu na osiguranje, odnosno odjavu osiguranja, preda overenu fotokopiju potvrde o prijemu te prijave, odnosno odjave u roku od osam dana od dana njenog izdavanja.
Da sam taj poslodavac, ne znam da li bih to uradila u roku od osam dana po ovom zakonu ili u roku od 15 dana po ovom predlogu zakona. Očigledno da ministar ne zna zakon i da ne zna za koliziju ova dva zakona, a moraju da se primenjuju na isti način, faktički istovetno bi trebalo da se primenjuju, jer ih primenjuju ista lica u odnosu na iste zaposlene.
S obzirom da je ministar ovde ceo dan pokušavao da se vrati u istoriju, nekih dvadesetak godina unazad, vezano za broj nezaposlenih i za broj onih kojima se plaćaju ili ne plaćaju PIO, ministra ću da podsetim da sam zamoljena od radnika zemunske IMP-e da prenesem ministru i u njihovo ime da ga zamolim, pošto su mu se oni više puta obraćali, da mu kažem da oni već 18 meseci ne primaju platu, da im se 18 meseci ne uplaćuje ni penzijsko ni ostala osiguranja, da ih je navodno kupio nekadašnji koalicioni partner ministrov, Slobodan Radulović, čuveni "vlasnik" Centroproma.
I da ih taj gospodin Radulović drži bukvalno zatočene u IMP-i, oni tamo dolaze, rade, račun im je blokiran, ne mogu da prodaju svoje proizvode, a Radulović ih je kupio samo zato što je njegov zet otišao u Švajcarsku i tamo je predstavnik jedne fabrike koja proizvodi noževe, pa onda, da bi ovde na naše tržište i u svoje prodavnice plasirao te noževe koje uvozi njegov zet, pokušava da zatvori IMP-u i da 200 porodica zaposlenih u IMP-i ostane bez hleba.
To je jedan od vaših problema, ministre Laloviću. To sam vam još jednom spominjala i vi niste reagovali. Niste reagovali u međuvremenu, kada sam to iznela u javnost, jer kažu radnici IMP-e - molim vas, iznesite to, mi smo mali, Vladu nije briga za nas, trgovinski sud nam radi šta mu padne na pamet, Kljajević zloupotrebljava zakone na našem slučaju, ne možemo da dođemo do izražaja pored onih velikih, pored "Knjaz Miloša", pored "Centroproma", "Centroproizvoda", problematičnih firmi u smislu privatizacije, a u smislu preuzimanja akcija.
Zato ovako mali, kakva je zemunska IMP-a, muku muče, ne primaju plate, u mnogo gorem su položaju od onih koje vi spominjete, koji su bili na prinudnom odmoru, jer ovi nemaju ni za plate, ni za prevoz, ni za topli obrok, koriste mobilne telefone svojih članova porodice zato što nemaju pare da plate one preduzeća IMP-a. Ali su oni uporni i ubeđena sam da će da istraju, da će da pobede tog moćnog Radulovića i Vladu Srbije, koja podržava Radulovića i Raduloviće.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović. Izvolite.