Demokratska stranka  smatra da je jako dobro što se ovaj zakon našao na dnevnom redu i da to dokazuje mogućnost političkih stranaka u Srbiji da prepoznaju oblasti koje treba da se regulišu i pokazuje mogućnost svakoga da se transformiše i prihvatamo to kao pozitivan segment i evoluciju našeg političkog života.
Zaista nam je drago da se ovog puta našao ustavni osnov za donošenje ovog zakona, jer nedavno je osporavana mogućnost da ovakav zakon dođe i da postoji ustavni osnov za postojanje agencija na državnom nivou.
Drago nam je da danas taj ustavni osnov, kao što piše u obrazloženju, postoji i da je pronađen u članu 72. i članu 94. Ustava, a kao što znate, Ustav Srbije još uvek nismo promenili.
Drago nam je i da agencija za mnoge političke strukture u Srbiji prestaje da bude bauk, prestaje da bude nešto od čega ćemo se svi mi plašiti ili od čega će se plašiti narod Srbije. Agencije su nešto što je potrebno svima vama, nešto što poznaju pravni sistemi razvijenih zemalja Evrope, nešto što većina država Evropske unije smatra kao vrlo važan segment funkcionisanja privrednog i javnog života.
Ono što nama nije jasno je, opet ponavljam, zbog čega je bilo potrebe da se ovoliko dugo čeka, da se toliko dugo osporava rad dosadašnjih agencija, koje su mnogo toga dobrog uradile u Republici Srbiji.
Kritike koje su mnogo puta upućivane da agencije nisu bile podložne kontroli, pre svega parlamentarnoj, takođe trenutno u ovom zakonu nemaju osnova. Agencije ni po ovom zakonu takođe nisu podložne parlamentarnoj kontroli.
Pobedili smo predrasude, pobedili smo predubeđenja i nadamo se da ćemo pobediti i neku našu ličnu sujetu i pokušati da analiziramo amandmane koji su podneti, jer, između ostalog, DS će svoj odnos prema ovom zakonu usloviti i usvajanjem amandmana koje je podnela.
Amandmani su, pre svega, stručne prirode i u mnogo čemu se odnose isključivo na preciziranje određenih odredaba ovog zakona. Smatramo da je u članu 2. jako važno preciznije opredeliti i jasnije napraviti razliku između javne agencije i organa državne uprave i zbog toga smo predložili amandmansko preuređenje stava 1. člana 2.
Dalje, mislimo da je jako važno agenciju za životnu sredinu organizovati kao stručno telo i kao stručno regulatorni organ nadležnog ministarstva za životnu sredinu i smatramo da je to u skladu sa zahtevom Evropske unije.
Postojeće rešenje, prema Zakonu o ministarstvima, gde je Agencija za životnu sredinu u sastavu nadležnog ministarstva, nije rešenje u skladu sa evropskim integracijama i predlažemo ministru da razmotri taj naš amandman, a takođe poslanicima predlažemo da taj amandman usvoje.
Mislimo da je važno obavestiti poslanike u Republičkoj skupštini da je usvojen Zakon o registraciji privrednih subjekata, pa da bi samim tim trebalo usvojiti određene amandmane DS koji se tiču, pre svega, usaglašavanja ovog zakona sa zakonom koji je ova skupština nedavno usvojila. Određene odredbe koje govore o upisu u sudski registar treba zameniti odredbama koje govore o upisu u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, jer svakako da moramo da vodimo računa o jedinstvenom pravnom sistemu u Republici Srbiji.
Takođe je važno precizirati član 8. zakona, u pogledu određivanja osnivača agencije. Smatramo da je nedovoljno jasno određeno ko je osnivač agencije i mislimo da taj član 8. treba dopuniti stavom 1. u kome je osnivač javne agencije Republika Srbije, ako to zakonom nije drugačije predviđeno, jer ne postoji jasna odredba u zakonu koja prepoznaje osnivača agencije.
Ono što je takođe važno i smatramo da to treba u svakom slučaju urediti ovim zakonom, to je svakako način na koji korisnici imenuju svoje predstavnike u upravni odbor. Mislimo da to treba urediti osnivačkim aktom. U tom smislu je DS takođe podnela amandman.
Ono što je takođe važno i mislimo da bi dobro došlo amandmansko rešenje DS, to je uvođenje prava na pokretanje upravnog spora. To je regulisano u članu 38. i smatramo da ga treba dopuniti predlogom da je rešenje ministarstva konačno u upravnom postupku i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor.
To su osnovni amandmani koje je DS podnela. Vidite da nemaju političku prirodu i mislimo da su maksimalno usmereni ka poboljšanju odredaba ovog zakona. Ono što je nama posebno drago jeste da konačno i zakonodavac i Vlada priznaju da je menadžerski pristup u državnoj upravi nešto što je strašno važno i priznaje da je pogrešila kada je ne tako davno, pre samo par godina, smatrala da je menadžerski pristup u državnoj upravi suprotstavljen principu legalizma i da po tome sigurno liči na devizu iz novina iz 2002. godine, jednog od najvećih komunista "da se ne treba držati zakona kao pijan plota".
Drago nam je da sada smatramo da je menadžment nešto što je suštinski važno za razvoj svih mogućih segmenata u Republici Srbiji i drago nam je da se ovaj zakon, bez obzira na velike probleme, ipak našao na dnevnom redu Republičke skupštine.

Reč ima narodni poslanik Ivan Živadinović.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući, dobro veče dame i gospodo narodni poslanici, poštovanje gospodine ministre, nama iz poslaničke grupe G17 plus, za razliku od mojih prethodnika, nije teško da radimo i u noćne sate. Podsetiću vas da smo već imali sedam, osam ovakvih dana, da smo radili i subotom. Budžet smo izglasali u 3,30 ujutru, a sve zbog toga što je 460.000 naših građana u decembru 2003. godine glasalo za nas i mi ih nećemo izneveriti. Jedan od mojih omiljenih pevača Rambo Amadeus u jednoj pesmi kaže: "Ne filozofiraj Rambo, no napravi hit, narod je te tvoje filozofije sit". Ako on to može sebi da kaže, bio bi red da se za ovom govornicom priča o temi koja je na dnevnom redu, a to je zakon o javnim agencijama.
Javne agencije predstavljaju nove organizacione oblike, koji, pored ostalog, vrše i upravne poslove u nekim oblastima društvenog života. Osnivanje agencija već je bila praksa ove skupštine, kroz Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, Zakon o duvanu, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o Agenciji za privredne registre, Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Ovim zakonom jasno je definisan odnos između agencija, korisnika i državne vlasti i predviđa se da, pored Republike, osnivači mogu biti i autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Prethodno navedeni zakoni utvrđuju organizaciju, organe i rad agencija, ali nedovoljno dobro, i odnose, koji nisu uniformni od agencije do agencije. Potrebno je doneti sistemski zakon, zakon o javnim agencijama, koji bi odredio jedinstvene okvire delovanja javnih agencija i pravila delovanja prema korisnicima.
Donošenjem zakona o javnim agencijama bi se precizno definisala odgovornost javne agencije prema osnivaču i korisnicima i povećala bi se uspešnost i racionalnost trošenja javnih sredstava. Ono što je potrebno posebno naglasiti, donošenje ovog zakona ne iziskuje dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Ovim zakonom se predviđa prenošenje nekih poslova, koji se mogu brže, bolje i efikasnije odraditi, sa organa državne uprave na javne agencije. Takođe, ovo će poboljšati i nezavisnu regulaciju, tj. upravljanje nekim područjima koja su nezavisna od kratkoročnih političkih pretenzija vlasti. Prateći načelo srazmernosti, prenos ovlašćenja sa vlasti na javne agencije će imati upotrebu najmanjeg mogućeg obima sile. Korisnici usluga će imati veći nadzor nad kvalitetom i stručnošću rada javnog sektora. Uspostavljanje mehanizama uticaja korisnika usluga na rad javnih agencija trebalo bi da spreči pojavu oligarhije.
Javna agencija se definiše kao organizacija koja obavlja razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa. Svrha postojanja nije sticanje dobiti i zato podleže posebnom pravnom režimu.
Javna agencija može da se osnuje posebnim zakonom, kojim bi se uređivale posebnosti neke oblasti društvenog života i odredila svrha njenog osnivanja, poslovi, kao i poslovi državne uprave koji joj se poveravaju.
Postoje dva zakonska uslova za osnivanje javne agencije. Prvi uslov je da agencija deluje i ispunjava svrhu u autonomnoj društvenoj oblasti, tj. bez stalnog političkog nadzora preko ministarstava i Vlade. Drugi uslov je da javna agencija može bolje i uspešnije da obavlja poslove nego organ državne uprave, pogotovo ako se ti poslovi u celini ili pretežno finansiraju iz cene koju plaćaju korisnici usluga.
Naravno, mi u Srbiji ne moramo da izmišljamo toplu vodu, jer ovakva rešenja već postoje na zapadu.
Takva rešenja postoje u Americi, postoje u EU; Slovenija je 31. maja 2002. godine donela zakon o javnim agencijama.
U zakonodavstvu Evropske unije agencija je telo određeno evropskim javnim pravom, odvojena je od evropskih institucija: saveta, parlamenta, komisije itd., ima svoj sopstveni pravni identitet.
Osniva se aktom sekundarnog izvora prava, uredbom, uputstvom, odlukom, preporukom parlamenta, saveta ili komisije, u cilju da ostvari vrlo specifične tehničke, naučne ili upravljačke zadatke koji su navedeni u relevantnom aktu Evropske unije.
Pored relativno poznate Evropske agencije za rekonstrukciju, postoji još 15 specijalizovanih agencija, kao npr. Evropska agencija za unapređenje životnih i radnih uslova, Evropska agencija za životnu sredinu, Evropski posmatrački centar za rasizam i ksenofobiju, evo i jedne Kancelarije za harmonizaciju unutrašnjih tržišta (verovatno je nekima poslužila kao model da to urade u Srbiji i da uguraju stotinak svojih ljudi), Evropska agencija za lekove, Evropska agencija za sigurnost i zdravlje na poslu.
Javne agencije su nezavisne u odnosu na vlast. Nezavisnost se izražava preko: organizacione nezavisnosti, jer javna agencija nije neposredno podređena Vladi ili nekom drugom organu državne uprave; funkcionalne nezavisnosti, jer su ovlašćenja i pravila po kojima posluje javna agencija određena zakonom, čime se sprečava stvaranje slobodnog prostora u kome bi osnivač javne agencije ili korisnici njenih usluga mogli da ostvare uticaj na odlučivanje u javnim agencijama; personalne nezavisnosti – zakon precizno definiše postupak i uslove za imenovanje odgovornih lica, nezavisno od vlasti; finansijske nezavisnosti, koja se ogleda u samostalnom finansiranju od usluga korisnicima.
Naravno, pored nezavisnosti koju će uživati javne agencije, osnivač zadržava dve nadležnosti.
Prva je imenovanje i razrešenje članova organa javne agencije, a druga se odnosi na davanje saglasnosti na najbitnije odluke javne agencije, i to: godišnji program rada, finansijski plan, tarifu i raspodelu viška prihoda nad rashodima.
Poslanička grupa G17 plus će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i pozivamo sve koji se dvoume da to urade u danu za glasanje.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Nedimović.

Dame i gospodo poslanici, već više učesnika u ovoj diskusiji se hvata za EU, za SAD, za druge zemlje zapadne Evrope i kažu da su tamo agencije moderne. Moguće.
Moguće je, jer nijedna od tih država ne mora da daje donaciju iz budžeta za zdravstvenu zaštitu i da upumpava 65 milijardi dinara u penzioni fond da bi penzioneri primili penzije. Zato mogu da imaju agencije, jednu, sto, hiljadu. Ovde u Srbiji nije takva situacija.
U Srbiji je budžet, ovakav kakav jeste, nategnut do kraja. Otvaranjem novih agencija, već ionako osiromašen i unakažen budžet došao bi u još težu situaciju. Svi oni koji tvrde da ovo neće biti dodatno budžetsko opterećenje, primena ovog zakona, ili se varaju ili lažu i poslanike i narod koji ovo gleda.
Priča da će agencije same da se finansiraju pada u vodu ako se malo pogleda budžet za 2005. godinu. Recimo, imate Agenciju za reciklažu, koja će 100% da se finansira iz budžeta Republike Srbije i da potroši tridesetak miliona dinara tek onako. Ili, imate Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Ne znam šta će nam to, jer stalno se beleži spoljnotrgovinski deficit, ali nema veze, potrošiće nekih 40 miliona dinara.
Ovde neko uporno pokušava da prikaže da agencija ne predstavlja organ državne uprave. Ako čovek malo pogleda ovaj zakon i pročita, vidi da nije tako. Sada postavljam pitanje - mi imamo Agenciju za zaštitu životne sredine, koja treba da potroši nešto malo manje od 30 miliona dinara, a imamo i Upravu za zaštitu životne sredine, koja treba da potroši 720 miliona dinara. E, tako izgleda kada DOS, onaj stari, ili ovaj novi, troši budžet i budžetska sredstva.
Nema ni godinu dana kako su poslanici iz vladajuće većine iskakali iz ovih klupa za ovu govornicu i tvrdili kako je Vlada, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, poništila sve uredbe kojima su formirane agencije. Pa je krenuo jedan zakon koji formira novu agenciju, pa drugi, pa treći, pa četvrti, pa peti, dogurasmo već ponovo na onaj isti broj agencija kao kada je bio DOS na vlasti.
E, sada, evo sistemskog zakona. Neće više morati poslanici da se pitaju o agencijama, nego ćemo da napišemo zakon, i ako su vam agencije toliko dobre, gospodo iz vladajuće većine, odmah čim zakon stupi na snagu osnujte javnu agenciju za osnivanje javnih agencija. To vam je izgleda najbolje rešenje, jedino što znate u sistemu državne uprave.
Već u prvim delovima samog predloga zakona vidi se da tvrdnja svih onih koji su branili ovaj zakon – da je ovo nešto dobro, revolucionarno, nema nikakve veze. Čitavo vreme želi da se prikaže da agencija nije organ državne uprave, a već u prvim članovima zakona ima sva obeležja državne uprave. Hoće da se prikaže da je ona nezavisna u radu, a već u prvim članovima zakona vidi se da je i te kako zavisna.
Na primer, već u članu 2, u korist vaše tvrdnje, stoji – ako javna agencija može bolje i delotvornije da ih vrši nego organ državne uprave, znači to je neki posao koji će agencija da obavlja, a u članu 3. se kaže – javnoj agenciji mogu se posebnim zakonom, kao javno ovlašćenje, poveriti sledeći poslovi državne uprave: 1) donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade; 2) rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima. Pa, neka me sada neko ubedi da agencija nije organ državne uprave i da nije u sistemu državne uprave.
Kada je u pitanju samostalnost, to pokušava da se prikaže u članu 4, koji kaže: "Javna agencija je samostalna u svom radu. Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave." Da pogledamo kako se ta agencija osniva u članu 8, agencije koje osniva vlada – pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Odluke Vladi predlaže ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi javne agencije. Stav 3, ako je to u nadležnosti više ministarstava...
Međutim, već kod upravnog odbora, koji je organ uprave jedne agencije, znači u članu 16. stav 2. prve reči kažu: "Sve članove upravnog odbora imenuje osnivač..." Čitaj – Vlada Republike Srbije. Izvršni organ, da kažemo da je direktor, definiše se u članu 24. Predloga zakona: "Direktora imenuje osnivač posle sprovedenog javnog konkursa". Umesto osnivač, čitaj slobodno – Vlada Republike Srbije.
Kada su u pitanju sredstva za finansiranje javnih agencija, mogu samo da kažem da sam uzeo nekoliko agencija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, već spomenuta Agencija za zaštitu životne sredine, Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, recimo, potrošiće nešto manje od pet miliona, gospodine ministre. To je vaša agencija, vašeg ministarstva. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - 37 miliona, Agencija za reciklažu - 25 miliona, Agencija za energetsku efikasnost - 8.760.000 itd.
Moj vam je predlog: ukoliko želite stvarno jednu efikasnu upravu, na onaj način kao što je vi vidite, možete slobodno odmah, čim ovaj zakon stupi na snagu da osnujete javnu agenciju za osnivanje javnih agencija.

Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a potom Milan Veselinović.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, na početku svog izlaganja ističem da će poslanici DSS-a glasati za Predlog zakona o javnim agencijama u danu za glasanje. A zašto će to učiniti, pokušaću da obrazložim u nekoliko narednih minuta.
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u zemljama EU počele su da se javljaju određene organizacije koje su vršile određene poslove, odnosno koje su imale određena upravna ovlašćenja.
To su bili nedržavni subjekti, koji su bili nosioci određenih upravnih ovlašćenja. Ali, zašto su one osnivane? Osnovane su pre svega u zemljama koje imaju krut sistem državne uprave, gde je samo zakonom bilo moguće osnovati bilo koji organ državne uprave, a počeli su da se javljaju brojni poslovi koji nisu mogli na jedan normalan način da se ostvaruju u okviru organa državne uprave.
Sam zakonodavac definiše javnu agenciju kao organizaciju koja se osniva za vršenje regulatornih, stručnih i razvojnih poslova od opšteg interesa. Postavlja se pitanje koji su razlozi doveli do pojave ovakvih oblika organizovanja. Odgovor leži u činjenici da su ovi poslovi koje obavljaju organi državne uprave izuzetno obimni po svojoj prirodi, da su to poslovi koji su u poslednje vreme počeli da se množe i da usled toga dolazimo u situaciju da organi državne uprave postaju tromi, te da ne mogu da na odgovarajući način odgovore potrebama građana.
Opšti je trend, dakle, da dođe do rasterećenja organa državne uprave, kako bi oni sami, na mnogo bolji način, obavljali suštinske poslove državne uprave, a da se nedržavnim subjektima uprave prepuste ona upravna ovlašćenja gde nije potrebna stalna prisutnost političke kontrole, štaviše, potrebna je stalna prisutnost struke.
Da bi uopšte došlo do osnivanja javnih agencija zakon propisuje dva uslova: da javna agencija deluje i svoju struku ostvaruje u relativno autonomnoj oblasti društvenog života i da javna agencija te poslove može vršiti samostalno i nezavisno, odnosno da te poslove može vršiti mnogo bolje nego organ državne uprave. Još jednom ću naglasiti da se ovim zakonom na jedan sistemski način uređuje postojanje javnih agencija. Ovim zakonom ne osniva se nijedna nova javna agencija. Ovim zakonom se pokušava da prevaziđe jedna situacija koja je postojala u nekoliko prethodnih godina, kada su brojne javne agencije osnivane uredbama Vlade Srbije. Ova Narodna skupština je donela nekoliko zakona koji su predviđali postojanje nekoliko javnih agencija, ali nijednu javnu agenciju nije osnovala Vlada Republike Srbije svojom uredbom. To je jedna tekovina koju mi moramo priznati, odnosno odati joj priznanje i ova Narodna skupština treba da se podiči time.
Cilj predlagača je bio da se utvrdi položaj javne agencije, kao nosioca javnog ovlašćenja, da se utvrdi njena organizacija, da se utvrdi zaštita opšteg interesa, odnos sa korisnicima usluga javnih agencija i da se utvrdi samofinansiranje javnih agencija. Javna agencija predstavlja, u suštini, pravno lice javnog prava, jer se obrazuje za vršenje poslova od opšteg interesa. Ona je samostalna u svom radu i predlagač joj je dao da vrši određena upravna ovlašćenja, i to pre svega: da donosi propise za izvršenje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade, da rešava u prvom stepenu u upravnim stvarima i da vodi javne evidencije i da na osnovu njih izdaje javne isprave.
Nijedna javna agencija ne može biti osnovana ukoliko posebnim zakonom nije predviđeno njeno osnivanje. Dakle, nema mesta osnivanju javnih agencija na osnovu uredbi. Samo na osnovu posebnog zakona, kojim je jasno definisana određena oblast društvenog života u okviru koje se može osnovati javna agencija, osnivač tj. vlada može da donese akt kojim se osniva određena javna agencija, a sve u skladu sa ovim zakonom o javnim agencijama.
Veoma je značajno što je predlagač predvideo organe agencije, a to su upravni odbor i direktor. U ovim organima javne agencije, koje imenuje osnivač, učestvuju neposredni korisnici, konkretno u upravnom odboru; to je izuzetno važan kontrolni mehanizam i u okviru njega se u velikoj meri spoznaje javnost rada same javne agencije. Javnost rada javne agencije može se spoznati kroz davanje informacija koje o svom radu daje javna agencija korisnicima svojih usluga.
Pored organizacije javnih agencija, tekst Predloga zakona jasno definiše i poslove kojima se bave javne agencije. To su, pre svega, regulatorni poslovi, koji se odnose na donošenje podzakonskih akata za izvršenje zakona i drugih opštih akata i rešavanje o upravnim stvarima u prvom stepenu. Isto tako, imamo i razvojne agencije, koje služe za razvoj određene društvene oblasti. Imamo i stručne javne agencije.
Iako se javne agencije osnivaju kako bi se određeni poslovi izdvojili van organa državne uprave, neophodno je da se na valjan način zaštiti opšti interes. On se štiti na dva načina.
Pre svega, preko imenovanja članova upravnog odbora i direktora od strane osnivača; konkretno, direktor posle sprovedenog javnog konkursa, koji se objavljuje u "Službenom glasniku", može biti imenovan od strane osnivača.
I, na drugi način – preko davanja saglasnosti na najvažnije akte javne agencije. Na ovaj način osnivač ipak zadržava uticaj na rad javne agencije, ali i pored toga javna agencija ostaje nezavisna u velikom delu svog postojanja.
Jedna od najvažnijih karakteristika ovog zakona je i velika finansijska nezavisnost javnih agencija, jer one najveći deo prihoda ostvaruju naplatom usluga koje vrše prema korisnicima, ali isključivo po ekonomskim cenama, bez sticanja dobiti. Iz ovog razloga su javne agencije dodatno primamljive kao oblik vršenja upravnih ovlašćenja.
Ovde su se čuli brojni navodi da se javne agencije najčešće finansiraju iz budžeta. Međutim, mislim da ne stoji takva tvrdnja. Postoje javne agencije koje se samostalno finansiraju. To su agencije za telekomunikacije, Agencija za registar privrednih subjekata. One stiču određene prihode od vršenja svojih usluga, na osnovu kojih obavljaju svoj rad.
Još jedna stvar koja je predviđena Predlogom zakona o javnim agencijama jeste da i organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave mogu osnivati javne agencije, i to isključivo ukoliko je to opštim aktom organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave predviđeno. Ovde se može činiti, dakle, da će doći do velikog talasa osnivanja novih javnih agencija, naročito u lokalnim samoupravama. Ali, to ne bi trebalo da bude trend.
U Predlogu zakona o javnim agencijama ovo proističe iz činjenice što organi lokalne samouprave, u okviru izvornog delokruga poslova koje obavljaju, imaju određene poslove koji u okviru postojećih organa ne mogu na najbolji način da se realizuju. Dakle, imamo situaciju u članu 18. Zakona o lokalnoj samoupravi, stav 1. tačka 17) – lokalna samouprava donosi osnove zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta i stara se o njihovom sprovođenju, uređuje erozivna područja, stara se o korišćenju pašnjaka, odlučuje o prevođenju pašnjaka u druge kulture.
Pošto potičem sa područja Vojvodine, možda upravo ova oblast poljoprivrede može biti oblast društvenog života u okviru koje pojedine agencije mogu naći utemeljenje, jer na jedan lakši način građani mogu ostvarivati svoje interese u okviru lokalnih samouprava.
Na kraju, treba reći da je ovo jedan dobar zakon, koji na sistemski način uređuje postojanje javnih agencija, što do sada nije bio slučaj. Zbog toga pozivam sve poslanike da, pored poslanika DSS, glasaju za Predlog zakona o javnim agencijama. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, a neka se pripremi narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je generalno i principijelno protiv osnivanja agencija, nekih centara, nekih novih pomiritelja ili povereništva i slično, što smo do sada i čuli i usvajali, vašom većinom, u ovoj skupštini.
Zašto smo protiv osnivanja agencija? Pre svega zato što se stvaraju novi centri političke moći, nova praonica novca. Jednostavno, građani Srbije pored državnih organa uprave plaćaju nov državni organ uprave, znači, to su novi nameti, novi birokratski centri. Zbog toga je generalno i principijelno Srpska radikalna stranka protiv ovakvog zakona.
Verujem da noćas mnogi građani Srbije gledaju ovu skupštinu sa velikom pažnjom. Zašto? Zato što su i ovi koji su na vlasti danas, ostatak DOS-a, obećali u predizbornoj kampanji da će poništiti sve agencije koje je osnovao onaj prethodni DOS zato što su tamo pravljene mnoge malverzacije i nezakonite radnje. Nažalost, ova vlada ide dalje u osnivanju mnogih agencija; čekajući od zakona do zakona, uvek postoji poneka agencija, poneka ispostava nadležnog ministarstva.
Šta su, u stvari, ove agencije i ovaj zakon koji se danas donosi, a verovatno će vašom većinom biti usvojen? Naime, građani Srbije moraju znati da se ovim zakonom uređuje rad agencija, ali tako da budu direktno pod patronažom Vlade.
Međutim, posmatrajući kako je pisan i pravljen ovaj zakon, zaključio sam da je pravljen iz više centara, jednostavno dirigovano je iz više centara da bi se ovakav zakon napravio. Zbog čega to govorim? Zato što su, pre svega, zakonske odredbe suprotstavljene jedna drugoj, u koliziji su i zato što se ovim zakonom želelo udovoljiti Evropskoj uniji i moćnicima centara moći u Evropi, a na drugi način da se agencije stave pod totalnu kontrolu Vlade Republike Srbije. To se može videti prilikom čitanja samog zakona.
Verujem da građani Srbije noćas očekuju od nas da se ponište sve agencije, a nikako da se osnivaju nove; posebno kada se radi o Agenciji za privatizaciju, kada to čuju građani Srbije, a posebno radnici kojima ste vi rasprodali preduzeća, verujem da noćas neće imati miran san, a pojedinci će dobiti stresove. Svakodnevno čujemo da se prave prigovori na poništenje ugovora o kupoprodaji njihovih preduzeća. To najbolje znaju članovi Odbora za privatizaciju.
Imam primer iz Novog Pazara: Trikotaža "Raška" je transformisana u "Oktanpro", a radnici godinu dana traže svoja prava o poništenju ugovora, ali ih mi šetamo od Odbora za privatizaciju do agencije, pa ponovo od vrata do vrata, od kancelarije do kancelarije, tako da nikada neće moći da dođu do svojih prava. To je ono što je zamišljeno ovakvim stvaranjem novih birokratskih moćnih centara.
Iz samog zakona ćete videti da su neke odredbe ovog zakona u koliziji i jednostavno se ne može reći da su agencije nezavisne od ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije.
Pre svega, u prvoj, osnovnoj odredbi imamo samostalnost javne agencije: "Javna agencija je samostalna u svom radu. Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave". Odavde zaključujemo da je agencija samostalna i da Vlada ne može njom rukovoditi, niti joj davati bilo kakve nadležnosti ili odredbe kojima se oni moraju rukovoditi.
U drugom poglavlju, gde imamo vršenje osnivačkih prava, član 8: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Odluke Vladi predlaže ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi javne agencije". Znači, Vlada je osnivač agencije, a poslovi koje agencija vrši su deo poslova nadležnog ministarstva, što znači da se demantuje to da mi decentralizujemo ili depolitizujemo naš sistem stvaranjem ovakvih agencija.
Dalje, sredstva za početak rada javne agencije – poslovni prostor, opremu i druga sredstva za početak rada javne agencije obezbeđuje osnivač. Odavde se vidi da osnivač obezbeđuje čak i sredstva za početak rada.
Zatim, imamo upis osnivanja javne agencije u sudski registar, član 11: "Posle donošenja akta o osnivanju javne agencije osnivač imenuje privremenog direktora javne agencije, koji pod nadzorom osnivača priprema početak rada javne agencije." To je još jedan dokaz da osnivač imenuje i v.d. direktora.
Imenovanje prvih organa javne agencije: "Posle upisa javne agencije u sudski registar osnivač imenuje upravni odbor javne agencije, a posle sprovedenog javnog konkursa i direktora javne agencije." Zar ovo nije dovoljno da se zaključi da je jednostavno javna agencija ispostava Vlade ili nadležnog ministarstva Vlade Republike Srbije.
Samo da podsetim na član 16, gde se kaže u stavu 2: "Sve članove upravnog odbora imenuje osnivač, izuzev kada deo članova imenuju korisnici sami." Imalo bi logike da se ovde kaže da korisnici imenuju upravni odbor. Tada bismo mogli da kažemo - dobro, ova je agencija nezavisna, da poverimo određene poslove. Međutim, korisnici imenuju samo deo upravnog odbora, a Vlada Republike Srbije imenuje većinu upravnog odbora. Po ovom pitanju niste u pravu kada govorite kako je agencija samostalna u svom radu.
Imamo član 20: "Upravni odbor ima predsednika, koga imenuje osnivač među članovima upravnog odbora...". Znači, osnivač imenuje i predsednika upravnog odbora. Tolika je decentralizacija same agencije da ne može upravni odbor da izabere svog predsednika upravnog odbora. To su stvarno anomalije i mislim da je ovo trebalo sasvim drugačije regulisati ukoliko se želelo postići ovim zakonom ono što vi govorite.
Podsećam još na imenovanje direktora i javni konkurs: "Direktora imenuje osnivač posle sprovedenog javnog konkursa." Znači, osnivač imenuje i direktora.
Jednostavno, ovo je čisti centralizam, da se ovim želi samo rasteretiti ministarstvo, u neku ruku, i zamajavati građane da idu od ustanove do ustanove da ne bi mogli nikako doći do svojih rešenja.
Poslovi javne agencije: "Javnoj agenciji mogu posebnim zakonom biti povereni svi poslovi državne uprave koji se prema ovom zakonu uopšte mogu poveriti javnim agencijama."
Ako se ovako nastavi osnivanje javnih agencija i ako ovakve zakone pravite, doći ćemo u situaciju da nama uopšte neće biti potrebna Vlada, niti ministarstva. Jednostavno, treba osnovati agencije iz svih resornih ministarstava, treba da nađemo jednog pomiritelja i onda nam neće biti potrebna vlada. Po ovome tako proizilazi.
Finansiranje javne agencije: "Poslovi državne uprave koji su povereni javnoj agenciji finansiraju se iz budžeta Republike Srbije." To je činjenica, znači, da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Šta se dešava sada? Građani Srbije plaćaju poreze za punjenje budžeta Republike Srbije, a sada moraju platiti i za usluge agenciji. To je novi namet građanima Republike Srbije.
Na kraju da vam kažem da ovaj zakon, kako je napisan, ne bi smeo da bude uopšte izglasan u ovoj skupštini. Jednostavno, treba da se povuče iz procedure i da svi poslanici rade u interesu građana Srbije, da sve agencije koje osniva Vlada Republike Srbije i one koje se finansiraju iz budžeta prestanu sa radom.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a neka se pripremi za reč narodni poslanik Aleksandar Đorđević.