Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o javnim agencijama, koji treba da reguliše osnivanje i rad javnih agencija, koje, u suštini, treba da zamene rad organa državne uprave i izvršne vlasti. Ako krenemo od člana 1. ovog predloga zakona, kojim se reguliše pojam javne agencije, gde se daje definicija šta je to javna agencija i koje vrste poslova vrši, videćemo da ona vrše tri vrste poslova: razvojne, stručne i regulatorne poslove.
U stavu 2. prvog člana već se derogira prvi stav i tu se kaže: "Posebnim zakonom mogu se, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja položaja javne agencije urediti drugačije nego ovim zakonom." Prosto je neverovatno da se već u prvom članu obesmišljava ceo zakon. U prvom stavu se daje definicija poslova koje će vršiti javne agencije, da bi već u drugom stavu to derogirali i prepustili posebnim zakonima koji će urediti na drugačiji način rad agencije.
U članu 2. su regulisani uslovi za osnivanje javne agencije: "Javna agencija osniva se ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor...". Prosto je neverovatno da Vlada nema apsolutno nikakav politički uticaj na rad tih agencija koje osniva. Postavlja se pitanje – ko će imati uticaj, ko će onda vršiti politički uticaj i politički nadzor nad radom tih agencija ako neće osnivač?
Poslovi koje će vršiti te javne agencije pre svega zadiru u nadležnost državne uprave, i nejasno je potpuno koje će poslove vršiti državna uprava a koje javna agencija.
U članu 3. je predviđeno da se javnoj agenciji mogu posebnim zakonom poveriti sledeći poslovi državne uprave: donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade. Ustavom Republike Srbije predviđeno je da podzakonska akta, akta kojima se reguliše primena zakona, mogu da donose samo Vlada i upravni organi. Ovde se nadležnost za donošenje podzakonskih akata, koja je bila u nadležnosti Vlade, koja je propisana Ustavom Srbije, prenosi na agencije.
Pod tačkom 2. i 3: rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima i izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija. To je bila isključiva nadležnost uprave i ne znam zbog čega bi se to poveravalo javnim agencijama i duplirao ceo posao.
U članu 4. predviđena je samostalnost javne agencije, gde se kaže da Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave. Prosto je neverovatno da jedna takva odredba stoji u Predlogu zakona, da ne postoji usklađenost između rada organa državne uprave i javnih agencija, nego da se ostavlja agencijama da one samostalno rade, ne znam na osnovu čega i kako. U članu 8. se predviđa da pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada.
Normalno bi bilo, i svuda u svetu je to normalno, da onaj ko je osnivač mora da usklađuje rad i vodi politiku onih organa koje i osniva.
U članu 6. je predviđeno finansiranje javnih agencija. Javna agencija se finansira iz cene koju plaćaju korisnici usluga, poklona, priloga pokrovitelja (sponzorstava), budžeta Republike Srbije i drugih priloga i prihoda.
Neverovatno je da jedan organ koji osniva Vlada može da se finansira iz donacija i sponzorstva. Koji su motivi donatora i sponzora da ulažu u agencije? Mogu samo da budu lični interesi pojedinaca ili pravnih lica koja bi ulagala u agencije. Nema drugog motiva, nego samo lični interes koji bi postojao iza toga.
Jedini logičan izvor finansiranja agencije bi mogao da bude iz budžeta Republike Srbije, ali je problem u tome što će se povećati troškovi države i duplirati funkcije, a samim tim što se dupliraju funkcije između državne uprave i javnih agencija automatski moraju da porastu i troškovi države.
Što se tiče organa koje ovaj zakon predviđa, on deklarativno predviđa postojanje dva organa, upravnog odbora i direktora. Međutim, uopšte ne postoji nadzor, ne postoji organ koji bi vršio nadzor nad radom agencija, a u stavu 2. se opet predviđa mogućnost da mogu da se posebnim zakonom odrede i drugi organi agencija.
Znači, sve može i ovako i onako, ostavljeno je da se posebnim zakonima uvode i drugi organi agencije. I, nejasno je zašto se ne primenjuju norme koje su predviđene osnovnim zakonom o formiranju javnih agencija. Zašto se dozvoljava da se posebnim zakonima derogiraju odredbe ovog zakona.
Načelo još iz rimskog prava – da specijalni zakon derogira poseban, ovde ne bi moglo da se primeni. To načelo može da se primeni u onim društvenim odnosima u kojima postoji autonomija volje, gde postoji odnos između pravnih subjekata i učesnika u određenim društvenim odnosima, gde ti društveni odnosi zavise od autonomije volje.
Ovde bi morale da postoje imperativne norme koje bi tačno utvrdile načine finansiranja, organe koje bi morale da imaju agencije, organizacionu strukturu, poslove koje bi vršile te agencije i ne bi smelo da se dozvoli da se posebnim zakonima određuju drugačiji organi agencije, jer bi došlo do šarenolikog formiranja raznoraznih agencija koje bi ličile na sve i svašta.
Na kraju, ovim zakonom se htelo da se izbegne mogućnost formiranja agencija preko uredbi, čega je bilo u ranijem periodu vladavine DOS-a, i prešlo se na zakonsku regulativu, da zakon bude taj kojim će se regulisati formiranje javnih agencija. Međutim, suština nije u formi u kojoj će se osnivati agencije, nego u tome ko će biti osnivač tih agencija.
Mnogo je bolja varijanta da Skupština bude osnivač tih agencija i da Skupština bude ta koja će vršiti kontrolu i nadzor nad radom agencija, a ne Vlada, pogotovu što se Vlada unapred, preko ovog zakona, odriče svog političkog uticaja i kontrole nad radom tih agencija.
Što se tiče približavanja Evropi samo sa pravnom regulativom i usklađivanjem pravnih propisa sa propisima EU i prihvatanjem standarda EU, ne ide baš to tako lako. Podsetio bih vas na to da je 1993. godine održan samit u Kopenhagenu, gde su definisane grupe uslova koji su potrebni da bi neko postao član EU. To su grupe uslova koje se tiču pravnih, političkih i ekonomskih uslova koje jedna zemlja treba da ispuni.
Pravni uslovi se relativno lako mogu ispuniti. To je usklađivanje pravnih propisa. Što se tiče političkih uslova, to su uslovi koji se tiču nacionalnih manjina, ljudskih prava. Treća grupa uslova, koje ćemo vrlo teško ispuniti, jesu uslovi koji se tiču ekonomije i to ne može da se uradi u jednom kratkom vremenskom periodu, kako vi hoćete da predstavite ovom narodu i da kažete da ćete za par godina ispuniti uslove za ulazak u EU. Mnogo je dugačak put do EU, baš zbog ovih ekonomskih uslova, koje mi, nažalost, za dugi niz godina nećemo uspeti da ispunimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko sam ja iz štampe saznao, zakon o javnim agencijama predstavlja deo strategije reforme državne uprave.
Nažalost, mi poslanici nismo imali prilike da se upoznamo niti sa obrazloženjem te reforme državne uprave, niti sa samom strategijom državne uprave, niti sa akcionim planom koji prati tu strategiju.
Da smo imali priliku da se upoznamo sa tim dokumentima, verovatno bi bilo manje nerazumevanja između, pre svega, poslanika SRS i ministarstva. Možda bismo bili manje kritični, možda bismo prepoznali viziju koju je imalo Ministarstvo u donošenju Predloga ovog zakona. Ostaje nam da ovaj zakon doživljavamo, pre svega, kao izmenu forme, a ne kao promenu sadržine u radu državne uprave, kakvu imamo danas.
U svakom slučaju, SRS, kao i sve ostale stranke, smatra da treba da idemo na depolitizaciju državne uprave, da nam treba profesionalnija državna uprava, racionalnija.
Ali, ono što je problematično, sa naše strane, to je decentralizacija, jer smatramo da se još uvek nisu stvorili uslovi za samu decentralizaciju, da još uvek nemamo nosioce javnih funkcija, zaposlene koji se odgovorno odnose prema svojim obavezama; znači, ta lična odgovornost nije na tom nivou koja bi garantovala da ćemo decentralizacijom da dobijemo jednu kvalitetniju državnu upravu.
Isto tako, mislim da zaposleni u državnoj upravi nisu u dovoljnoj meri profesionalni, da nema dovoljno poslovne etike, ličnog morala kod nosilaca javnih funkcija, da ima previše ličnog interesa, egoizma i uskogrudosti i da je to razlog zbog koga moramo da sumnjamo u eventualnu decentralizaciju, da sumnjamo da bi to značilo nešto bolje za našu državnu upravu.
Kada bi prelaskom na agencije mogli da se reše svi problemi državne uprave, bilo bi to jedno relativno prosto rešenje i sigurno da bismo se svi za to založili. Sumnjam da je moguće tako prosto rešenje. Da bismo došli do jednog kvalitetnog kadra koji mora da nosi državnu upravu potrebno nam je vreme, potrebne su godine i potrebno je da u tu decentralizaciju idemo polako, korak po korak, onako kakve su i naše mogućnosti.
Kada je u pitanju depolitizacija, mislim da ovim predlogom zakona Ministarstvo i Vlada nisu bili dosledni. Istina, u članu 4. garantovana je samostalnost u radu svim agencijama koje će eventualno da se osnuju. Zatim, u članovima 16, 24, 31. i 41. imamo upliv Vlade u imenovanje upravnih odbora, direktora, razrešenje tih istih direktora, postavljanje vršilaca dužnosti, pa čak Vlada ide tako daleko da daje i saglasnost na akta koja se odnose na prava, obaveze i odgovornost zaposlenih. Ukoliko Vlada utiče na sve organe tih agencija nema govora o depolitizaciji, a depolitizacija nam je i te kako potrebna.
Kada je u pitanju racionalizacija, samo uvođenje agencija sasvim sigurno će značiti veće opterećenje i za našu privredu, koja je poprilično slaba, i za sve građane. Agencije koštaju. Lična potrošnja nam je prevelika, odnosno javna potrošnja, pre svega, a u okviru nje lična potrošnja. Ona se uvećava i ovim predlogom zakona i nizom zakona koje smo imali prilike da usvajamo prethodnih meseci; ona stalno raste i ozbiljno preti da naša privreda, ionako nelikvidna, uđe u još veće probleme.
Šta Vlada dobija ovim zakonom? Čini mi se da dobija jedno fiktivno rasterećenje budžeta. Imaćemo priliku da će se verovatno ministar finansija hvaliti kako je smanjio budžet, imaćemo možda smanjenje zaposlenih u organima državne uprave za onih famoznih 10%, koliko nam je obećano, ali zato ćemo te ljude da vidimo u okviru agencija, tako da bi se to narodski reklo "presipanje iz šupljeg u prazno".
Sve to ne rešava naš problem. Moći će Vlada da prebaci odgovornost na agencije, ali mislim da je mnogo bitnije za nas da se bavimo suštinom, a ne formom, i to sigurno neće da reši mnogobrojne probleme građana Srbije.
Beda, siromaštvo i očaj koji danas vladaju u Srbiji neće se promeniti Predlogom ovog zakona, zbog svih ovih nabrojanih nedostataka i nedoslednosti koje smo mi prepoznali u Predlogu ovog zakona. Smatram da Srpska radikalna stranka ne može da glasa za ovaj zakon i nastaviće i dalje da se bori protiv uvećavanja državne uprave, jer to direktno utiče na standard građana i na stanje naše privrede. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna stara kineska poslovica kaže: "Lako je otvoriti dućan, ali teško ga je držati otvorenim". Pitate se da li ima nekakve veze? Ima, kada smo izglasavali da radimo produženo bilo nas je mnogo više, sada smo se lepo začitali sa novinama, a poneko i radi.
Kada je ovde neko pričao o agencijama, pomislio sam da je to naša nasušna potreba i u jednom momentu sam bio ljut na sve sazive ove skupštine, kao i na sve vlade i ministre, koji su bili, zašto ove agencije nismo ranije uveli i osnovali, kako bismo mnogo bolje živeli, nego što je sada situacija. Međutim, to nije tačno i suština nije u tome.
Jedan naš poslanik, Branko Ranković, jednom prilikom je rekao – ovaj zakon je malo dobar, malo loš. Za neke od prethodnih, ovaj nije nimalo dobar, s tim što se izvinjavam ministru na ovoj konstataciji, ako ništa drugo, cenimo njegov uložen rad prilikom izrade ovog zakona, a i njegova volja i strpljenje da prisustvuje do kraja i da ne napušta ovu sednicu, kao što to rade njegove određene kolege, pokazuje da prema njemu treba imati jedan drugačiji odnos.
Argumentacija koja je išla u prilog ovih agencija nama je neprihvatljiva. Jedan od razloga, kaže – depolitizacija javne agencije. Do sada je osnovano, ne znam tačan broj agencija, ali sam potpuno siguran i sa ovog mesta odgovorno tvrdim da ni u jednoj od tih agencija nije zaposlen neko ko je član Srpske radikalne stranke, ne zato što nije trebao posao, nego iz razloga što su to političke agencije, koje strukturom svojih zaposlenih odražavaju strukturu skupštinske većine, odnosno Vlade.
Kada smo jednom imali na dnevnom redu Zakon o uvođenju poverenika, rekli smo da to ne sme da bude ličnost koja pripada određenoj političkoj stranci. Međutim, na to mesto je postavljen čovek koji je bio istaknuti član jedne stranke i sada ga vidim u restoranu, naravno na ručku, nije to bitno, sa kolegama iz njegove stranke. Znači, depolitizacija agencija, to je priča koja uopšte nije istinita i tačna.
Ovaj zakon ima u sebi puno protivrečnosti i suprotnosti od jednog do drugog člana. Naravno, nemam nameru da komentarišem sve ove članove, jer hoću da budem kratak, da bi još mojih kolega govorilo, a da bismo ujedno priveli ovu sednicu kraju. Kaže se da je agencija samostalna, ne znam samo od koga je samostalna.
Treba malo povezati sa članom 6, gde se kaže ko obezbeđuje sredstva za rad agencije, da li je to ovim redosledom kojim je predviđeno u članu 6. ili je možda iz budžeta Republike Srbije na prvo mesto trebalo staviti, pa samo, da se mi ne bismo dosetili, da malo iskrenemo ovu situaciju. Ali, nije ni bitno, ona u svakom slučaju ne može biti samostalna i nije nezavisna od Vlade i ne treba ni da bude.
Zbog čega se uvode ove agencije? Pokušavao sam da analiziram, malo da razmislim, da li zbog neefikasnosti Vlade, pa pokušavamo na ovaj način neke slabosti u samoj Vladi da otklonimo, ili ne, ne znam. Moram da vam kažem da sam imao prilike da jedno 27 puta telefonski kontaktiram sa šefom kabineta jednog ministra. Nikada nisam imao priliku da se javi na telefon, a uvek su mi rekli - javiće se ona vama, ostavite broj telefona. Nisam siguran da će se sutra kada budu uvedene ove agencije popraviti situacija, jer pretpostavljam da će veliki broj radnika iz ministarstava biti prevedeni u te agencije i na kraju nema uštede i nema neracionalnog zapošljavanja.
Što se tiče pevača Ramba Amadeusa, znam da je u maju ili junu, kada smo usvajali Zakon o nacionalnim korporacijama, on bio oduševljen, kao i većina mladih koji su smatrali da će biti rešeni njihovi stambeni problemi. Tako je to rečeno, takva je bila suština u obrazloženju tog zakona, a znamo da se ni do dana današnjeg ništa suštinski po tom pitanju nije uradilo i nije rešavalo.
Meni je ovde iz zakona interesantan i član 13. koji kaže: "Organi javne agencije jesu upravni odbor i direktor. Posebnim zakonom može se odrediti da javna agencija ima još neke organe, sasvim druge organe ili da upravni odbor i direktor imaju drugačiji delokrug od delokruga određenog ovim zakonom." Ovaj član negira postojanje kompletnog zakona.
Neko je objašnjavao i rekao, pa čak i ministar, da ovim zakonom samo želimo da uredimo stvari, odnosno agencije koje već postoje, a ovde u ovom članu kažemo da posebnim zakonom sve može biti drugačije određeno. Pa, mogli smo ostaviti te zakone i te agencije koje sada postoje da se snalaze i rade onako kako su i do sada, a izdržavanje ovih agencija i zaposlenih u njima građani Srbije će osetiti kroz poreska zahvatanja i još veće obaveze koje će im biti nametnute.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pročita prvi član ovog zakona mora se svaki poslanik zapitati čemu onda zakon. U prvom stavu se govori o tome šta je javna agencija, zašto se ona osniva, a u drugom stavu se kaže: "Posebnim zakonom mogu se, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja položaja javne agencije urediti drugačije nego ovim zakonom." Čemu onda ovaj zakon, kada se sve agencije mogu urediti nekim drugim zakonima?
Kada su u pitanju uslovi za osnivanje agencija, u članu 2. je navedeno da jedan od uslova treba da bude da agencija može da vrši neke poslove bolje i delotvornije nego organ državne uprave. Odmah dole u članu 4. se kaže da Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave. Kako će Vlada znati da agencija uopšte može da vrši poslove bolje od organa državne uprave, ukoliko ne usklađuje rad i ne vrši uticaj na to kako će agencija raditi ili na neki drugi način ne proverava na koji način agencija radi?
Da su članovi kontradiktorni i da zakon gubi svrhu, evo vam npr. i član 13, kada su u pitanju organi javne agencije. U članu 13. prvim stavom se kaže da organi javne agencije jesu upravni odbor i direktor. Odmah posle se kaže da se posebnim zakonom može odrediti da javna agencija ima još neke organe, odnosno da nema ove organe koji su propisani stavom 1, ili da ti organi mogu da imaju drukčiji delokrug od delokruga određenog ovim zakonom.
Uopšte, ceo zakon je napravljen tako da se u jednom stavu deklarativno da neko pravo, a već u sledećem se oduzima ili se potpuno poništava svrha pisanja prvog stava. Ja ću zaobići komentarisanje nekih članova zbog vremena, ali je apsurdna situacija ovde gde govorite, prilikom imenovanja direktora, o izbornom postupku.
Sve ovo što ste napisali u članu 27. kao izborni postupak, to su vam, u stvari, uslovi konkursa. Ovde nema nikakvog izbora, jer od onih koji ispune uslov koji je propisan konkursom osnivač će imenovati direktora. Da li vi mešate, ministre, pojam imenovanja i izbora, nije mi jasno, ali jednostavno u ovom zakonu to ne bi trebalo i ne bi smelo na ovakav način da stoji.
Rekli ste, takođe, da ovaj zakon treba da postigne demistifikovanje rada agencija. Kada se govori o javnosti rada javne agencije imate navedene četiri tačke i u ni jednoj tački nije baš javnost rada, nego su uređeni unutrašnji odnosi: klijent, Vlada, odnosno osnivač i agencija. Samo tačkom 3) je propisano da su obavezni da saopšte informacije koje su propisima određene kao informacije od javnog značaja.
Najveća katastrofa koju će ovaj zakon proizvesti sadržana je u glavi IX - Javne agencije koje osnivaju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Prilikom osnivanja jedne agencije, kroz jedan drugi zakon, rekao sam da je u Boru osnovana Agencija za smeštaj studenata. Svima je u Boru poznato da Studentski dom u Boru ima ogroman broj slobodnih mesta, da svaki student koji dođe u Bor sa strane ima da bira čak sprat i sobu u kojoj će da stanuje, ali jednostavno nekome u lokalnoj samoupravi je palo na pamet da može tu jedan broj koalicionih partnera da se zaposli i da se osnuje jedna takva agencija, koja nema nikakve svrhe.
Prokomentarisaću vrlo kratko neke stvari koje ste dali u obrazloženju i to prevashodno kod razloga za donošenje zakona, gde ste rekli da je očigledno da se ustavno uređenje državne uprave u Republici Srbiji odlikuje izuzetnom krutošću. Ako je to već tako, onda mi nije jasno kako ste, kada se odlikuje takvom krutošću, već uspeli da osnujete ovoliki broj agencija. Da to nije tačno, evo, sami ste rekli na kraju toga – da bi agencije bile potpuno utemeljene u pravnom poretku Srbije. Znači, da li ste prilikom obrazloženja u ovome pogrešili ili ste na kraju pogrešili, ili vam je neko drugi ovo pisao, ali zakon obiluje kontradiktornostima.
Takođe, jedan od velikih apsurda jeste u obrazloženju zakona, gde kod objašnjenja osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja kažete – rasterećenje organa državne uprave trebalo bi da u prvi plan istakne (time i poboljša) najbitnije i suštinske poslove organa državne uprave: učestvovanje u oblikovanju politike Vlade itd.
Ako vi pravite agencije da one oblikuju politiku Vlade, onda je ovo krah za društveni sistem u Srbiji. Valjda je potpuno suprotno, valjda Vlada treba da oblikuje politiku i da usklađuje rad agencije u skladu sa politikom koju je Vlada oblikovala. Ne mogu da verujem da ste ovo uradili svesno, mora da je neka greška.
Međutim, suviše je mnogo grešaka, tako da moram napomenuti bar još dve. Evo ovde kada navodite koji su to uslovi potrebni da bi se osnovala agencija.
Prvi uslov je otprilike da se agencija osniva u relativno autonomnoj društvenoj oblasti. Navedite mi društvenu oblast koja nije autonomna. Svaka društvena oblast koja nije autonomna potpada pod neku drugu društvenu oblast. Valjda su društvene oblasti, čim se zovu oblasti, same po sebi autonomne. Po ovom vašem, svaka društvena oblast može ispuniti uslov za osnivanje agencije.
Drugi uslov koji treba da se ispuni jeste da ta društvena oblast u kojoj agencija treba da deluje pruža dovoljno širok prostor za samostalno i nezavisno odlučivanje, za razvijanje i vođenje sopstvene inicijative i oživotvorenje potreba korisnika usluga javne agencije. Ima li bilo koja društvena oblast da ne pruža dovoljno širok prostor? Nema, samim tim što je oblast nema.
Samo ću još kratko prokomentarisati jednu stvar na samom kraju zakona, a to je sledeće. Rekli ste, kod finansiranja, da višak sredstava koja ostvari agencija može otići u budžet Vlade Republike Srbije. Međutim, potpuno je nejasno kako agencija može ostvariti višak prihoda, ako ste rekli da agencija nije privredni subjekat, ne ostvaruje prihod i naplaćuje usluge samo onoliko kolika im je ekonomska cena. Ona prihod ne može ostvariti, a ako ostvari prihod, iz donacija...
Niko agenciji koja posluje neće dati donacije, nego ćete vi morati dalje da se ponašate kao prosjaci i da molite za donacije, time brukajući celu državu, za donacije u budžetu, a ne ovim agencijama koje osnivate.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su javne agencije u pitanju, svima je dobro poznat stav SRS, a to je da su agencije nepotrebne, izlišne i iziskuju velika materijalna i finansijska sredstva, u najvećem delu iz budžeta Republike Srbije.
Sve poslove i obaveze koje ste namenili agencijama nekada su obavljala odeljenja ili uprave pri pojedinim ministarstvima, i to uspešno. Izdvajanjem iz ministarstva, ministarstvu se na neki način sada smanjuje delokrug rada.
Agencije se osamostaljuju pri vršenju propisom predviđenih poslova. To osamostaljivanje u stvari znači da u većini slučajeva agencije mogu da rade šta hoće, iako su ovim zakonom predviđene neke mere nadzora i kontrole rada.
Dakle, stvaranjem agencija odjednom nastaje potreba za velikim brojem novih radnih mesta. Potreban je novi radni prostor, pa sredstva kojima treba da se opreme objekti agencije itd. Kada se na nivou Srbije saberu sva radna mesta po agencijama, plus troškovi održavanja objekata, to dovodi do velikih izdataka za budžet Republike Srbije, a efekat je skoro nikakav.
Šta, u stvari, za uzvrat nude agencije državi Srbiji, građanima i našoj privredi? Jedan broj agencija prosto se utrkuje gde će pre da potroši državne pare. To se odnosi na one agencije koje, po članu 35, vrše tzv. razvojne, stručne i regulatorne poslove, a na kraju diskusije pokazaću vam na primeru Agencije za reciklažu kako se uzaludno bacaju pare poreskih obveznika Srbije.
Jedan broj agencija prosto se utrkuje gde će pre da potroši državne pare na održavanju raznih simpozijuma, seminara, okruglih stolova, i to obično po ekskluzivnim turističkim odmaralištima u Srbiji. Raznorazne studije i elaborati, debelo plaćeni onima koji su sa licencom sve to radili, skupljaju prašinu po podrumskim arhivama i opet narod sve to plaća.
Kao što se bacaju državne pare za pojedine nevladine organizacije koje direktno rade protiv naše države, isto tako se troše i sredstva za mnogobrojne agencije. Neko će po običaju da prebaci radikalima – tako je na Zapadu, tako piše i u zakonskim propisima EU, ali njihove agencije sigurno neće da, na primer, prodaju fabrike za 3 evra ili da unište preduzeća poput "Jugoremedije" itd. Za takve stvari na Zapadu se debelo odgovara, a takvima sledi robija.
Dakle, javnu agenciju formira Vlada i kao osnivač poverava agenciji poslove državne uprave: izdavanje javnih isprava, kao i donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih akata Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade. Sada treba da se zapitamo koliko ima smisla sve ovo maločas rečeno, a što ste vi napisali u članu 3, ako to uporedimo sa članom 4. koji propisuje upravo suprotno, dakle, samostalnost javne agencije. To se čak u stavu 2. ovog člana lepo vidi i potvrđuje. Tu piše: "Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave." Sa čime će ga usklađivati, sa kojim propisima? Meni ovo već počinje da liči na blagu anarhiju. Kako je Vlada zamislila da funkcionišu agencije, stvarno je teško razumeti. Izgleda da je najtačnija definicija – kontrolišem te, radi šta hoćeš.
Takođe, jedno zakonsko rešenje u članu 10. u stavu 3. prosto bode oči. Predvideli ste, gospodine ministre, da za početak rada javne agencije mogu da se koriste pokloni i prilozi koje domaće ili strano (a ovo podvlačim) pravno i fizičko lice daje radi osnivanja agencije. Opet uvodite strance tamo gde ne treba. Tako ste se i u prošlom Predlogu zakona ovog dnevnog reda omogućili da usvajaju srpsku decu, pa zašto ne bi iz senke uticali na rad agencija koje su im zanimljive. Na ovaj način priznajemo koliko smo sami nesposobni da formiramo agencije da obavljaju državne poslove.
Stav 3. u članu 10. pre svega liči na jedan sirotinjski vapaj da neko sa strane bukvalno deli milostinju našim agencijama. Sa kojim interesom bi strano lice davalo finansijska sredstva srpskoj agenciji?
Objasnite mi, molim vas, ko bi mogao da bude sponzor agencije za privredne registre. A da je agencija za privatizaciju u pitanju, mogao bih da razumem, tu očigledno nekakav lovac u mutnom sa Zapada i te kako može da se okoristi, kao što već jesu.
Ta priča koja se provlači kroz ovaj zakon o nezavisnom radu agencije, samo je pro forme radi. U skoro 20 članova ovog predloga zakona direktno se sprovodi nadzor osnivača, to jest Vlade Republike Srbije, nad radom i organima javne agencije. To imate u članovima 10, 11, 15, 44. itd.
U članu 23. govori se o obavezama direktora agencije. Sad da vas pitam, gospodine ministre, da li je do sada neko, pa makar bio to i direktor agencije, odgovarao za propuste i katastrofalne greške u radu agencije, greške koje skupo koštaju državu Srbiju?
Da li je neko odgovarao i za Agenciju za privatizaciju, kada svi znamo da se pojavilo na desetine slučajeva gde je agencija sklapala kupoprodajne ugovore na štetu zaposlenih i imovine ove države. Mnoge obaveze iz ugovora koje kupci nisu ispunjavali agencija je svesno prenebregavala, opet na štetu države i radnika. Da li je neko odgovarao? Da li su ti radnici u agencijama nedodirljivi gospodari sudbine običnih ljudi?
Štetu koju naprave agencije svojim delovanjem, po članu 53, namiruju same agencije, odnosno država Srbija. Zamislite koju su štetu nanele pojedine agencije svojim delovanjem; em ih plaća država za rad, em im država plaća štetu koju su nanele građanima, odnosno imovini – dvostruka šteta.
Ovaj predlog zakona predviđa i formiranje javnih agencija za teritoriju AP, odnosno lokalne samouprave i to po istom aršinu kao i za teritoriju čitave Republike. Ionako osiromašeni opštinski budžeti imaće još jedan nepotrebni balast zvan javne agencije, u svakom slučaju pogodne za upošljavanje stranačkih aktivista na lokalnom nivou.
Na primeru mnogobrojnih firmi može se videti pogubno delovanje javnih agencija. Na kraju, samo da vam pokažem na primeru Agencije za reciklažu: u izveštaju za 2003. godinu jedna studija je skupo plaćena, radilo ju je preduzeće AD "Zaštita na radu", a ticala se upravljanja otpadnim uljima. Ta firma je samo posle pola godine napravila čuvenu aferu sa otpadnim uljem iz fabrike cementa. To pokazuje kakav je kredibilitet onih firmi koje agencije biraju i koliko skupo plaćaju njihove usluge, opet sredstvima i novcem građana Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.