Reč ima narodni poslanik Boško Ristić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, pa potom narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2001. godine učestvovao sam na taj način što sam diskutovao povodom izmene krivičnog zakona više puta, desetak puta, bio sam učesnik u raspravama izmene zakona iz domena pravosuđa, u vreme "Sablje", u vreme i u nevreme, a danas mogu reći da mi je zadovoljstvo da ću veoma kratko, neću oduzimati vaše vreme, učestvovati u raspravi povodom današnjeg predloga dnevnog reda u pogledu zakona iz domena krivičnog zakonodavstva.
Konkretno, radi se o Predlogu krivičnog zakonika, Predlogu zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlogu zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku i veoma maloj izmeni, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Zadovoljstvo mi je da kažem da ovaj mali korak u pogledu zakona koji će biti usvojeni, ali veoma značajan korak uz pomoć Vlade, veoma značajan korak u vođenju države Srbije, državne zajednice SCG tamo gde vekovima pripada, u evropsku zajednicu naroda. Ovi predlozi zakona su, kao i prethodni, a očekujem kao i budući o kojima ćemo raspravljati, moderni zakoni koji su zasnovani na pravnoj tradiciji srpskog društva, kao i na modernim evropskim saznanjima u pogledu pravne nauke.
Ovim zakonima, naročito krivičnim zakonikom, koji je u proceduri skoro godinu dana i, kao što je ministar Stojković istakao, u ovom vremenu od godinu dana bilo je prostora i ukoliko je bilo želje svih da na adekvatan način sa stručnog stanovišta unaprede predlog zakona i daju svoje amandmane. Veliki broj amandmana je dat na predloge zakona, naročito govorim o Predlogu krivičnog zakonika, jedan ogroman deo amandmana je usvojen, kao što smo čuli od gospodina Stojkovića.
Ja sam od početka učestvovao i podnosio amandmane, učestvovao u tom procesu izgradnje predloga zakona i usvajanja amandmana i mogu reći da suštinskih primedbi u dosadašnjem procesu usvajanja zakona nije bilo i to današnja rasprava u načelu pokazuje. Postoje određene primedbe u pogledu pojedinačnih rešenja, u pogledu nekih pojedinih krivičnih dela, odnosno predloženih načina i formulacije o pojedinim krivičnim delima, ali bih primetio da je to veoma mali deo krivičnog zakonika.
Kao što ste čuli, Srbija po drugi put dobija krivični zakonik nakon 1860. godine. Osnovna ideja iz pravne teorije je da najveći deo krivičnih dela, odnosno dela kojima država kao nosilac sile kažnjava za protivpravno ponašanje treba utvrditi jednim krivičnim zakonom, odnosno kodifikovati krivična dela i zbog toga taj krivični zakon dobija naziv krivični zakonik.
Sećam se svog pitanja početkom 2001. godine, prilikom prve izmene krivičnog zakona, upućenog tadašnjem ministru pravde – kada će Srbija dobiti krivični zakonik, a odgovor je bio – vrlo brzo, za neki mesec. Međutim, to "vrlo brzo" je moralo da sačeka ovakvu vladajuću većinu, ne bih podvlačio vladajuću većinu jer je očigledno da će gotovo sve poslaničke grupe podržati predlog ovih zakona, morala je Srbija da čeka četiri godine da takav predlog dođe na dnevni red.
To je osnovna zasluga ne samo vladajuće većine, nego i Vlade koja mnogo više radi nego što govori, mnogo više se bavi konkretnim radom i postizanjem rezultata nego sopstvenim propagiranjem. Pored onih uspeha koji su dolazili u proteklim danima i mesecima, bićemo svedoci uspeha koji će tek doći zasluženo, koji će tek biti priznati od strane međunarodne zajednice, a naročito od Evropske unije i koji će ubrzati...
Namerno izbegavam reč reforma, jer su neki koristili reč reforma godinama i nisu ništa učinili za reformu ovog društva i svih zakona, čije usklađivanje sa nekom osnovom evropskog zakonodavstva mora da usledi u svim zemljama, kako u onima koje su odskora članice Evropske unije, tako i u zemljama koje će biti punopravni članovi, kakva je u ovom trenutku Srbija, odnosno državna zajednica SCG.
Kao što rekoh, o Predlogu krivičnog zakona je bilo najviše reči danas, opravdano.
Dobijamo krivični zakonik, dobijamo kodifikovan zakon o krivičnim delima, osim manjeg dela gde će posebnim zakonima biti predviđena određena krivična dela čije uklapanje u krivični zakonik u ovom trenutku, zbog njihovog manjeg značaja, nije opravdano.
Ono što danas nije dovoljno, po meni, označeno, to je da ćemo dobiti novi zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Manji broj zemalja u Evropi ima posebno krivično zakonodavstvo u pogledu maloletnih učinilaca krivičnih dela.
Mi smo ranije imali posebne glave u Krivičnom zakonu o postupku prema maloletnim učiniocima, kao i u procesnom postupanju. Ocena je razvijenih evropskih zemalja, kao i ljudi koji su sačinili ovaj predlog zakona, da naša država treba da donese poseban zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela.
Ovakav zakon se kod nas donosi prvi put. Rešenja kako ovog zakona, tako i svih ostalih su, kao što rekoh, u domenu moderne pravne teorije zasnovane na pravnoj tradiciji u Srbiji, s tim što bih normalno stavio ogradu, i složićete se sa mnom, da ipak pravna tradicija u Srba nije nešto značajno dugog veka i da smo u bližoj i daljoj istoriji zakonska rešenja usvajali zavisno od toga da li se pisac školovao u Francuskoj, Austriji ili Nemačkoj, pa su utoliko i takva rešenja prihvatana u tim zakonima.
Ne želim da umanjim pravnu tradiciju u Srbiji koja je u proteklim decenijama izgrađena, ali moram da se pridružim onome što je danas za ovom govornicom rečeno – da je novim Predlogom krivičnog zakonika Srbija krenula korak dalje od neposredne istorije koja je bila 2002, 2003. ili 1951. godine. To je gospodin Mamula vrlo detaljno obrazlagao, pa ne bih ponovo obrazlagao taj razvoj krivičnog zakonodavstva u Srbiji.
Takođe, na dnevnom redu je i razmatranje Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija, takođe još jedan zakon koji prati moderna stremljenja, koji je zasnovan na tome da u krivične sankcije treba uvrstiti društveno koristan rad, te da, kao i u svim modernim i razvijenim zemljama, akcenat treba staviti na novčano kažnjavanje. Svesni smo ograničenja koja u ovom trenutku postoje u Srbiji, ali je intencija za svaku pohvalu.
I ovaj zakon će u svojoj primeni, moguće je, ukazati da je potrebno nešto dopuniti. Međutim, kada u osnovi imamo jedan dobar zakon koji je prošao kritike, koji je prošao dorade u svim institucijama i od strane svih dobronamernih, lako ćemo eventualne nedostatke, koji bi se pokazali u njegovoj konkretnoj primeni, otkloniti.
Takođe, na dnevnom redu je i Predlog zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Ovo je materija koja je umnogome bila neregulisana ili površno regulisana u našim zakonskim tekstovima, pa je stoga za svaku pohvalu i ovaj predlog zakona.
Na kraju, Predlog zakona o krivičnom postupku je sa vrlo malim izmenama, u pogledu nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije, pa je stoga potrebno izvršiti izmenu zakona. Sa ovim se zaokružuje jedan proces donošenja krivičnih zakona sa kojima, ponovo podvlačim, država Srbija može demokratski, odgovorno postupati, stvoriti uslove za odgovoran rad, odgovorno ponašanje građana, stvoriti uslove za državu u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom i zakon biti jednako oštar za sve.
U tom smislu i ovaj parlament zaslužuje pohvale, kao i prethodna sednica parlamenta, a znate na šta se odnosila prošlog petka, kao i sva ova postupanja, svi zakoni i sva naša nastojanja idu u pravcu da dobijemo pravnu, demokratsku državu u kojoj će biti zadovoljstvo živeti i u kojoj će biti zadovoljstvo biti građanin.

Hvala, gospodine Cvetkoviću.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković, a zatim narodni poslanik Đorđe Mamula.

Poštovani narodni poslanici, uglavnom, moji prethodnici su o Predlogu krivičnog zakonika izneli veliki broj hvalospeva, iako on, siguran sam, to ne zaslužuje. Istine radi, usvajanje krivičnog zakonika u svakoj zemlji predstavlja važan događaj i na sebe bi trebalo da skrene pažnju javnosti, posebno stručne javnosti.
Tako bi trebalo da bude i sa našom zemljom, ali nažalost, podeljeno zakonodavstvo između savezne države i republika članica više nije moguće, jer je DOS-ov režim i izdajnički režim Mila Đukanovića Ustavnom poveljom razrušio zajedničku državu. S obzirom da su uništili zajedničku državu, vi žurite da je formalno uništite usvajanjem svih zakona, pa i ovog krivičnog zakonika.
Poštovani narodni poslanici, jedino što može da bude za pohvalu to je što je ovo drugi u istoriji srpski krivični zakonik, posle zakonika iz 1860. godine. Istine i objektivnosti radi, prethodne brojne izmene i dopune u krivičnoj oblasti narušavale su celishodnost krivičnopravnog sistema, ali te izmene i dopune vršio je i DOS-ov režim.
Predlagač nije izvršio kompletnu kodifikaciju krivičnog prava, nema manje i više važnih krivičnih dela, a uglavnom nekvalitetna pravna norma dominira predlogom ovog zakonika.
Postojeći zakonik nije bio smetnja da država štiti građane i da suzbija kriminal, pa usvajanje ovog zakona neće doprineti ni smanjenju ni suzbijanju kriminaliteta, pa će biti uzalud što predviđate ovako represivne kazne za pojedina krivična dela u odnosu na postojeće zakonodavstvo.
Opis pojedinih krivičnih dela je nejasan i neminovno će u praksi praviti velike probleme u primeni tih normi. Mogu da vam navedem veliki broj članova, od člana 316. pa nadalje.
Predlog krivičnog zakonika ne reguliše na celovit način krivičnopravnu materiju, jer određeni broj krivičnih dela ostaje u okviru kaznenih odredbi pojedinih zakona kojima se regulišu neke druge oblasti. Krivično delo je valjda krivično delo i ko vam je dao za pravo, odnosno predlagaču da određuje koje će delo biti manjeg značaja i koje će delo, vezano manje ili više za materiju koju ti zakoni regulišu, ostati u tim posebnim zakonima, a koje ćete kodifikovati ovim krivičnim zakonikom.
Ovim represivnim krivičnim zakonikom dokazujete da ste najmanje demokratsko društvo, što se samo formalno deklarišete, da ste društvo bez organizacije, da ste društvo u haosu, gde građani nemaju sigurnosti, gde je kriminal u porastu, na čelu sa vašim sudijama Vrhovnog suda, što možete jedino sprečiti, vi to mislite, represijom, a što ukazuje da ste daleko od demokratije, već ste veoma blizu diktatorske države, što će najverovatnije ugroziti osnovna prava građana.
Ako je poznato i u svetu prihvaćeno stanovište, a i kod nas, da je krivično pravo poslednje sredstvo, čemu onda ekspanzija novouvedenih inkriminacija? Kakva je garancija da će ono biti primenjeno kada se ne primenjuje ni postojeće? Pojedine odredbe krivičnog zakonika su neodređene, uopštene, neprecizne, pa je Srpska radikalna stranka podnela veliki broj amandmana na ovaj zakonik.
Ukidate sadašnje rešenje koje izdvaja krivičnu odgovornost, tako nalažu vaši nalogodavci. Odustajete od unošenja društvene opasnosti kao posebnog obeležja samostalnog elementa pojma krivičnog dela, jer tako hoće vaše gazde sa Zapada. Ukidate institut neznatne društvene opasnosti i to zamenjujete institutom malog značaja, a ovaj institut se ograničava na ona krivična dela za koja je predviđen zatvor u trajanju do tri godine ili čak novčana kazna.
Odeljak koji sadrži pravila o odgovornosti za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja praktično unosi novinu, tj. pravo lica da ne otkrije autora i izvor informacije, čime izbegavate bilo kakvu krivičnopravnu odgovornost, za razliku od postojećeg rešenja, što će neminovno dovoditi do mnogih zloupotreba od strane urednika i novinara.
Predlagač u sistemu kazne uvodi dve nove kazne. Zamislite, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. To je zaista nespojivo za krivično zakonodavstvo. Voleo bih da pitam ministra, da je ovde, šta je to rad u javnom interesu i šta su vam to šapnuli vaši nalogodavci i ko će se kažnjavati ovom kaznom.
Novčana kazna, kako je predviđena, ne može jednako pogoditi bogate i siromašne, sve izvršioce krivičnih dela.
Uvođenje krivičnog dela ubistva iz samilosti nema opravdanja i nailazi na negativan stav i odbojnost cele naše srpske javnosti, jer koja bi bila razlika između ovog ubistva i običnog ubistva?
Po nalogu uvodite inkriminaciju mučenja, u članu 137. Predloga, gde izvršilac može biti bilo koje lice, uvodite krivično delo - zlostavljanje i mučenje, a odredbe ovog člana su uopštene, neodređene i nejasne, tako da niko neće moći odrediti biće krivičnog dela, pa će pod udar ovog zakona, odnosno ovog člana 137, doći milioni ljudi.
Problem komandne odgovornosti, koju ne poznaje niti naše, niti strano zakonodavstvo, pokušavate da improvizujete nalozima sa Zapada uvođenjem novog krivičnog dela iz člana 384 – nesprečavanje vršenja krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, gde se kao izvršilac pojavljuje vojni zapovednik, dakle komandant, koji, pazite ovo, ne preduzme odgovarajuće mere za sprečavanje krivičnih dela svojih potčinjenih.
Gospodo, to krivičari dobro znaju, da bi postojalo ovo delo potrebna je uzročna veza između nečinjenja pretpostavljenog i potčinjenog, kao izvršioca krivičnog dela, što, kako je predloženo, uzročne veze nema. Samim tim, nema ni krivičnog dela. Jer, ako nema uzročne veze, izvršenje krivičnog dela potčinjenog ne bi predstavljalo uslov za inkriminaciju ovog krivičnog dela.
Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti, gospodo, u svakoj zemlji, pa i u ovoj vašoj – a da nije marionetska ne bi izručila naše heroje i naše junake, poput profesora dr Vojislava Šešelja i drugih heroja našeg odbrambenog rata – jeste gubljenje integriteta. Zemlja kojoj se komanduje spolja relativno se brzo rastaje sa svojom istorijom, svojom prošlošću, tradicijom, zakonima, nacionalnim simbolima.
Krivični zakonik Srbije, kakve li ironije, piše se iz prestonice evropskog kriminala.
Dakle, veliki broj rešenja Srpska radikalna stranka je osporila, jer su mogla biti bolja. Mnoga rešenja su čak gora u odnosu na postojeće zakonodavstvo, a to su ona rešenja koja ste preuzeli iz stranog zakonodavstva, tj. rešenja vaših mentora koja podanički izvršavate, praveći nenadoknadivu štetu svojoj zemlji. Hvala.

Hvala vama, gospodine Koprivica, na jasno obrazloženim stavovima zašto ćete podržati zakon.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković, ali nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a potom narodni poslanik Sreto Perić.
(Zoran Krasić, sa mesta: To je bila konstruktivna kritika.)
Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Mamula.

Predlog krivičnog zakonika je po svojoj sadržini, kada se detaljno pogleda, sročen tako da su autori bili lišeni svake pretenzije na originalnost zato što je danas veoma teško biti originalan, pogotovo što mi, u nizu država koje su menjale krivični zakonik, poslednji menjamo krivični zakonik i usklađujemo ga sa međunarodno prihvaćenim obavezama.
Kao što je poznato, mi smo kao država koja je član UN prihvatili da naše zakonodavstvo uskladimo sa Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda, Konvencijom UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa Protokolom za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokolom protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, Evropskom konvencijom o suzbijanju terorizma, Međunarodnom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotreba hemijskog oružja.
Pored toga, Ustavna povelja koja je usvojena 2003. godine u članu 10. propisuje da se neposredno primenjuju međunarodni ugovori u našem pravu. Dakle, odredbe međunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koje važe na teritoriji Srbije i Crne Gore, neposredno se primenjuju.
Jedna od obaveza, koja je u ovom predlogu poštovana, predviđena je Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima. Naime, ratifikovani međunarodni ugovori i uopšte prihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica. Dakle, to je bilo neophodno uvažiti da bismo mogli da pripadamo civilizovanom svetu.
Tako da, govoriti o tome da je neko bio prvi u ovom ili onom predlogu, mislim da je sasvim nepotrebno, zato što su ovo rešenja koja postoje već 10-15 godina u modernom krivičnom zakonodavstvu Evrope. Skoro sve države bivše Jugoslavije, odnosno republike su ga usvojile, tako da mi tek sada dolazimo u tom redosledu, kao jedna od poslednjih država koja vrši ozbiljne, korenite promene krivičnog zakonodavstva.
Naravno, pored dobrih rešenja u krivičnom zakonodavstvu, veoma je bitno da imamo sudije koje dobro poznaju život. Jer, imati odličan zakon, a imati sudije koje nisu dobri poznavaoci života, realnosti, koje dobro ne mogu da procene činjenice, ne može mnogo da pomogne.
Uz to, veoma je važno da nam se ne desi ono što se desilo ovde u bliskoj prošlosti 2001, 2003. godine. U svojim sećanjima potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović kaže da su oni bili primorani da budu i poslanici, sudije, tužioci, policajci i da razgovaraju sa mafijom i sve drugo. Gde to ima? Šta to znači razgovarati sa mafijom? Šta to znači istovremeno biti poslanik, biti tužilac, biti sudija i potpredsednik Skupštine? Taj period treba da ostane za nama i da se više ne ponovi.
Nedavno smo imali retroaktivno delovanje Krivičnog zakona. Imali smo predsednika suda koji kaže da ćemo nekako naći način da retroaktivno primenimo zakon kada je reč o kazni od 40 godina. Kada sam pomenuo izjavu gospodina Jovanovića, odnosno njegova sećanja u knjizi "Moj obračun sa prošlošću", kada smo videli sva ta njihova ovlašćenja, verovatno se sada nameće pitanje kako je moguće da gotovo svi članovi surčinskog klana dobiju status zaštićenih svedoka ili su pred dobijanjem tog statusa? Tako da, kada to uzmemo u obzir, mislim da je ovo vreme koje sam pomenuo definitivno za nama i ono služi kao veoma loš primer, koji ne bi trebalo da se ponovi.
U pogledu novih krivičnih dela, mislim da je bitno da se skrene pažnja da sada uvodimo i krivično delo ubistvo iz samilosti, koje do sada nije bilo u našem zakonodavstvu. Prihvaćeno je iz evropskog zakonodavstva, jer se došlo dotle da bi trebalo uvažiti i takve životne situacije u kojima nekome treba pomoći na takav način kada su bolesti ili bolovi tako nepodnošljivi i teški da dalji život nema nikakvog smisla. Mislim da je u našoj praksi moglo da se uoči da je bilo takvih situacija. Međutim, mislim da je sada regulisanjem ubistva iz samilosti napravljen jedan veliki korak napred u približavanju moralnim vrednostima evropskog kontinenta.
Veoma je dobro što je došlo do promene i u odredbama koje se odnose na uslovni otpust, zbog toga što je sada utvrđeno da sud odlučuje o uslovnom otpustu, a ne administrativni organi, odnosno uprave krivično-popravnih domova.
Rehabilitacija je na ključan način izmenjena. Ona je do sada bila više policijska nego humanistička. Mislim da je tu napravljen veliki korak napred.
Dobro je što se menjaju odredbe o zastarelosti, jer se kod vremenskih krivičnih dela uzima da zastarelost počinje da teče od trenutka kada je nastupila posledica, a ne kada je delo izvršeno.
S druge strane, ako pogledamo situaciju na Kosovu, mi znamo da od 1999. godine naša Vlada tamo više nema nadležnosti, da se tamo nalaze međunarodne snage, oficiri sa vojnih i policijskih akademija sa zapada, sa najmodernijom opremom. Međutim, mislim da su njihovi rezultati u pogledu otkrivanja i razjašnjavanja krivičnih dela veoma slabi.
Pogledajte kakva je situacija oko nekih veoma teških ubistava, pomenimo Goraždevac, pomenimo situaciju 17. marta, pogrom nad Srbima, gotovo da nijedno delo nije razjašnjeno. To znači da ni dobri krivični zakoni, ni dobro opremljena policija sa savremenom tehnikom ne može ništa da učini ako nema jake volje da se čvrsto uđe u borbu sa kriminalom, a pogotovo organizovanim, kakav je danas na Kosovu.
Mislim da je veoma važno da vidimo da se, kada je reč o borbi protiv kriminala, svet menja. Nedavno smo mogli da vidimo u Britaniji, a povodom ubistva nesretnog građanina iz Brazila u londonskoj podzemnoj železnici, da niko zbog te greške u Britaniji ne snosi odgovornost, što znači da je u Evropi uspostavljen novi standard – može se iz državnih razloga i ubijati, a ne odgovarati.
U pogledu kazne zatvora mislim da je ipak trebalo izmeniti zakon tako da uvedemo doživotni zatvor, jer mislim da su za neka krivična dela kazne od 30, 40 godina takve da se takva lica više ne mogu normalno vratiti u život posle zatvora i da bi doživotni zatvor, kako već postoji rešenje u nekim zemljama, bio pravo rešenje i za našu zemlju. Mislim da u predstojećim izmenama ubuduće treba povesti računa i o tome.
Mislim da zakon treba u celini prihvatiti.

Hvala vam, gospodine Mamula. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a potom narodni poslanik Bore Kutić, potom narodni poslanik Dragutin Perić. Izvolite, narodni poslanik Sreto Perić, narodni poslanik Momir Marković je odustao. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog naše javnosti, a pre svega zbog stručne javnosti, moraću samo da podsetim o kojim zakonskim predlozima mi danas raspravljamo, jer skoro sve kolege, kao što ću i ja to učiniti, naravno iz opravdanih razloga, komentarišu i govore o Predlogu krivičnog zakonika, s obzirom da je napravljeno spajanje pet tačaka dnevnog reda.
Prema tome, mi danas raspravljamo o Predlogu krivičnog zakonika, zatim Predlogu zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlogu zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku i, na kraju, kao peti zakonski predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.
Gospodin Petar Jojić, kao ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke danas je opširno govorio o opštim načelima vezanim za stav SRS-a po pitanju Predloga krivičnog zakonika. Videli ste koliko srpski radikali umeju da budu kooperativni i, iznad svega, stručniji kada rade određeni deo posla. Videli ste iz njegovog izlaganja da je 80% Predloga zakona prepisano iz predloga radne grupe Srpske radikalne stranke.
To sada nije važno. Važno je da je jedan "evropolitičar" predložio i rekao – hajde da spojimo ovih pet tačaka dnevnog reda, a većina kaže – pa mogli bismo. Mene to podseća kao kada učenici idu u školu i negde tamo pred kraj prvog polugodišta ne ocenjuju se, ne ispituju profesori pred kraj prvog polugodišta, kažu zadnjeg dana – mogli bismo sada sve da vas ispitamo i da vam damo ocenu. Tako je, otprilike, razmatranje i raspravljanje danas o pet tačaka koje su objedinjene.
Videli ste da su nam predlozi ovih zakona u većini, osim ovog zadnjeg koji je 1. septembra 2005. godine predat u skupštinsku proceduru, a radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, stigli u 2004. godini, pa smo i mi povremeno prilazili ovim problemima, izučavali ih, istraživali, a onda odustali, jer to nije bilo na dnevnom redu.
Danas je jedan od narodnih poslanika rekao da je Krivični zakonik jedan od najvažnijih zakona u Republici Srbiji. Mogu da se složim i da prihvatim, jer otprilike on reguliše onu oblast na kojoj mnogo šta počiva. Disciplina u privrednom privređivanju zavisiće u onoj meri i dobrim delom kako nam je regulisan krivični zakonik, odnosno kako su određena dela predviđena i koje su kazne zaprećene za nepoštovanje poslovanja u privredi, i sve drugo se, da ne govorim dalje, tako reguliše i od toga će zavisiti. Zbog toga je bilo potrebno čak i da se ovaj predlog ne uvrsti u vanredno zasedanje, nego bi to moralo biti u redovnom zasedanju i morala bi se voditi jedna mnogo stručnija i temeljnija rasprava.
Ovde sam pribeležio nekoliko odredaba iz Krivičnog zakonika, a nemam nameru da ih komentarišem sve. Neko je rekao da sudije... Možemo imati dobar krivični zakonik i dobro je, složiću se sa svim kolegama koji su rekli da je napredak donošenje krivičnog zakonika. To je tačno, jer imamo situaciju da smo do sada imali u 24 zakona inkriminisana dela koja se predviđaju sada u krivičnom zakoniku. To je bilo jako teško i za praktičare. Kada kažem praktičare, mislim pre svega na sudije, tužioce i druge organe koji rade u ovoj oblasti.
Sada će to biti mnogo lakše, a i za same građane Srbije, ako je nešto predviđeno krivičnim zakonikom, psihološki deluje na njega mnogo više, ozbiljnije i jače, ima jaču snagu, pa da on zna da je za to zaprećena i određena sankcija, gde se vrlo često predviđa i izricanje kazne zatvora. Danas je sloboda nešto najdraže svakom građaninu i zbog toga on ima respekta prema tome. Ako određena krivična dela predviđamo u nekim zakonima koji regulišu neku drugu materiju i problematiku, onda neće imati taj psihološki uticaj i u toj sferi će njegova primena da izostane, odnosno ne postiže se taj efekat.
I do sada su za veliki broj krivičnih dela, ma gde ona bila sadržana, da li u krivičnom zakonu ili u drugim zakonima koji regulišu drugu materiju, propisivane određene kazne zatvora, ali nije bila realizacija tih krivičnih sankcija na tom nivou. Tu je podbacilo srpsko pravosuđe, a ono nije urušeno, kako bi sada neko napravio podelu ovde i rekao, u zadnjih pet ili deset godina. To je godinama, a najviše je došlo do izražaja od 2000. godine naovamo.
Potrebno je da sudije koje primenjuju ovaj zakon poznaju život, a što je rekao jedan od kolega – i ne samo život; i ne samo sudije, nego je potrebno da i zakonodavac poznaje trenutno stanje za koje treba doneti određene propise i primenjivati ih. Recimo, član 340. Krivičnog zakonika koji kaže – krivično delo neizvršavanje sudskih odluka, a znate da se građani Srbije najčešće susreću sa tim problemima i vrlo često se na izvršenje tih sudskih odluka čeka i po nekoliko godina.
Građani Srbije u tom momentu počinju da sumnjaju i u pravosudni sistem Srbije, a ne možemo reći da nemamo i kvalitetnih sudija. Nije baš sve vreme vođena negativna selekcija u pravosudnim organima i tužilaštvima, nego i dan-danas u sudu i u tužilaštvu imamo jako stručne i kvalitetne ljude. Naravno da pored njih imamo i one koji su po stranačkoj pripadnosti dolazili u sud i koji nisu imali ni radnog iskustva, a postajali su i predsednici sudova. Zbog takvih slučajeva neko će da odgovara, odnosno za sada je verovatno bila poznata samo politička kazna, politička sankcija tih koji su ih predlagali. Verovatno će u budućnosti stići i neke druge sankcije za to.
Zatim, mislim da je kolega Božidar Koprivica govorio o rastegljivosti sankcija koje se mogu izreći prilikom izvršenja nekog krivičnog dela. Srpska radikalna stranka se zalagala za humanije odnose, odnosno humaniju primenu sankcija prilikom izvršenja krivičnih dela i smatramo da ne bi trebalo toliki raspon da bude kod nekih krivičnih dela. Vidite, šumska krađa, gde se predviđa da će onaj ko poseče više od jednog kubnog metra drveća, mislim na nacionalne parkove, na posebne zaštićene zone, dakle, na običnu prostu šumu, biti kažnjen novčano ili do godinu dana, a i za teška krivična dela predviđena je kazna od godinu dana.
Znači da nam tu nije izjednačena kaznena politika, na šta bi trebalo da obratimo pažnju da bi jednostavno ovaj krivični zakonik mogao i preventivno da utiče, a to nam i jeste cilj. Jer, Srpska radikalna stranka je predlagala da donesemo takav krivični zakonik da preventivno deluje na potencijalne izvršioce krivičnih dela, da bi organi pravosuđa imali što manji broj predmeta, a samim tim da bi što kvalitetnije mogli da postupe po istom. S obzirom da ima još kolega iz SRS koji će govoriti, ja se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Bore Kutić, potom narodni poslanik Dragutin Perić, a potom narodni poslanik Miljko Četrović. Narodni poslanik Bore Kutić nije tu, onda reč ima narodni poslanik Dragutin Perić, a potom narodni poslanik Miljko Četrović, pa potom narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su prethodnici tj. narodni poslanici Srpske radikalne stranke više obratili pažnju na Predlog krivičnog zakonika, ja bih se ovom prilikom osvrnuo i više bih bacio akcenat moje diskusije na Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Ukazao bih na izvesne nedoslednosti u ovom predlogu, a sve iz razloga što je to toliko jasno i uočljivo kada se uporede pojedine predložene zakonske odredbe, kao na primer ako uzmemo odlaganje izvršenja kazne zatvora povodom vanrednih pravnih sredstava. Nedoslednost bi se sastojala u tome što zakon ne prati decidno i doslovno ove uvodne odredbe predloženog zakona.
Na primer, član 4. kaže: "Izvršenju sankcije pristupa se kada odluka kojom je sankcija izrečena postane pravosnažna i kada za izvršenje sankcije nema zakonskih smetnji", što će reći da je jasno da može da se pojavi kao zakonska smetnja ukoliko se traži odlaganje izvršenja kazne zatvora, kada je u pitanju ponavljanje krivičnog postupka ili vanredno preispitivanje pravosnažne sudske odluke.
Međutim, u stavu 2. člana 4. Predloga zakona stoji da može da dođe do izvršenja sudske odluke i kada nije pravosnažna. Dakle, to upućuje na zaključak... Kasnije, kaže se u članu 59 – izvršenje se odlaže kada je pravosnažna odluka, ukoliko tužilac podnese zahtev za preispitivanje pravosnažne sudske odluke.
Tu postoji jedna pravna nesigurnost, jer ispada sada da se dolazi do situacije da sudske presude, kada su pravosnažne i izvršne, kada treba da se izvrši ova sankcija, mogu da se odlože, dok kod presude koja nije konačna pravosnažna i izvršna ne može da dođe do odlaganja, iako ona još nije pravosnažna i nije spremna za izvršenje, jer normalno je da postoji pravni lek, to je žalba, i ona može da bude ožalbena, ali da se pristupi sprovođenju izvršenja.
Takođe, napomenuo bih i jednu nelogičnost kod sredstava za izvršenje. U članu 11. stav 1. kaže se da sredstva za izvršenje sankcija snosi budžet Republike Srbije, dok se u stavu 2. kaže – osim ako to zakonom nije drugačije određeno, što znači da može da se desi da i lice koje je na izdržavanju neke sankcije, po pitanju određenih odgovarajućih podnesaka koje treba da podnese (a sve je vezano za ustanovu gde izdržava kaznu, i to po pitanju tretmana, kako prolazi u toj ustanovi), bude u situaciji da može da se podvede i da plaća troškove, poput odgovarajućih taksi.
Sasvim je nelogično da se to u postupku izvršenja sankcija primenjuje, a znamo da u postupku suđenja postoji institut, na primer, siromašnog stanja, gde okrivljeni nije u stanju da snosi odgovarajuće troškove u postupku, pa mu se zakonom dodeljuje branilac po službenoj dužnosti. A, već u izvršnom postupku, gde se nalazi na izdržavanju kazne, dolazi do jedne situacije gde on nema sredstava da sam snosi neke troškove, a sve vezano za odgovarajuće tretmane po pitanju kućnog reda, ukoliko podnosi određene podneske ili ukoliko traži i odgovarajuću sudsku zaštitu, pošto se predviđa da je dozvoljena i sudska zaštita lica koje je na izdržavanju kazne, a sve je vezano za uslove i primenu konkretnog kućnog reda i samog tretmana u ustanovi gde izdržava tu kaznu.