Pošto je jedan poslanik pokazao veliku zabrinutost za sudbinu zakona, očigledno i Vlade, cenim tu brigu apsolutno i daću par informacija za koje mislim da su bitne.
Prvo bih hteo da informišem poslanike, ne znam da li ste dobili izveštaj sa Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, da je Odbor usvojio jedan od bitnih amandmana koji se tiče ove materije, a to je da penzije idu na usklađivanje dva puta godišnje. Taj amandman koji je Odbor prvo usvojio ja sam prihvatio u ime Vlade, tako da je sada sastavni deo zakona. To je prva stvar koja verovatno zanima poslanike.
Što se tiče ovoga što je ovde pomenuto, često se pominjalo povodom amandmana poslanika SPS-a, oko odnosa 60% prosečne penzije i plate, jutros je takođe na Odboru za rad usvojen jedan amandman kojim se definiše tih 60%, s tim da bi to važilo tri godine od dana usvajanja zakona, takva jedna odredba.
Videćemo, naravno, kako će to biti u danu za glasanje, ali naše je uverenje da ćemo taj zakon usvojiti, da će njegova rešenja i ciljevi zbog kojih se donosi postići željene efekte. Očekujemo, takođe, da po usvajanju tog zakona budu potpuno jasne dve stvari. Prva stvar je da Srbija nastavlja snažno da sprovodi reformske procese i drugo, što je ovde bilo pominjano, nažalost bio sam odsutan zbog obaveza, a ja ću još jednom pomenuti, iako znam da je u delu javnosti to nepopularno, to je da očekujem takođe da ćemo aranžman sa MMF-om, odnosno program koji je zaključila još pre tri godine ona vlada uspeti da uspešno okončamo ove godine, što će doneti velike koristi ovoj zemlji, građanima i penzionerima, o kojima dugo ovde razgovaramo.
Vrlo je interesantna jedna stvar u vezi sa svim tim: kritikuju se pojedina rešenja iz penzionog zakona, govori se o tome kako će penzioneri biti ugroženi; jedino što je izostalo sve vreme, naravno vrlo svesno, jeste ponuda alternative takvim rešenjima.
Znači, bez obzira na reakcije i dobacivanja, suština čitave priče je da ako nešto kritikujete, ako imate primedbe, onda morate imati predlog određenog rešenja, inače je to potpuno besplodno, kao što je to obično u Srbiji.
Više puta sam o tome govorio, ono što mi sada radimo - uočavamo neke elementarne činjenice i u skladu sa ponašanjem jedne odgovorne vlasti, a u skladu sa tim kako se ponašaju odgovorne vlasti u Evropi, za razliku od toga kako se ovde dugo ponašala vlast, više puta sam o tome govorio da je penzioni fond osamdesetih godina upao u krizu. Sada je 2005. godina. Da li treba da se čeka još 30 godina da bi se reagovalo? Ovo sada što se radi radi se u dvanaest i pet, a ne u pet do dvanaest.
Rekao sam takođe da je mogla ova vlada da za svog mandata isplaćuje penzije ovako kako se isplaćuju, ali to bi bilo isto ponašanje kao kada noj zabije glavu u pesak, da prebacimo odgovornost na neku buduću vladu, pa neka ona trlja nos sa realnošću Srbije. To je nešto, bez obzira na izraze lica, što ne dolazi u obzir kada je u pitanju ova vlada i kada je u pitanju posao koji ja radim.
Znam da to nije popularno, kada je mnogo popularnije prosipati suze i brigu, ali mislim da su stvari mnogo ozbiljnije od toga. Ovde se ne radi o tome da se steknu nekakvi politički poeni, ovde se radi o tome da se nešto uradi za ovu državu i društvo.
Reforma penzionog zakona, a ovde je pomenuto restrukturiranje NIS-a, javnih preduzeća, srpske društvene privrede koja inače, pretpostavljam da znate ako živite u realnosti, ovde je često pominjano da li se živi u realnosti...
Mislim da upravo oni koji hoće da sprovedu nužne reforme žive u toj realnosti, a realnost Srbije se svodi na sledeće, pored ostalog, pošto često ovde ima interesa da se realnost sagleda. Ispred ove vlade i ovog ministarstva stoji u redu ogroman broj društvenih preduzeća u Srbiji koja traže pomoć za socijalne programe, traže tu pomoć zato da bi preživeli, da bi se spasili, da bi uspeli da se uspešno privatizuju. Alternativa tome je da ništa ne radimo i da pustimo da sve umre.
Znači, nema šanse da ova vlada pusti da sve umre, koliko god to bilo popularno i nepopularno, nego obrnuto, da ostane živo sve što može biti živo.
Da pomenem takođe da se govori o tome da ljudi u procesu tranzicije i restrukturiranja gube radna mesta. Zaboga, gube u procesu restrukturiranja, neko otkriva Ameriku.
Realna situacija je sledeća, razgovarajte sa ljudima iz preduzeća - nas ima toliko i toliko, ako nam ponudite socijalni program ima šanse, niko ne garantuje, da će ovo naše preduzeće preživeti sa tim i tim brojem ljudi, da će se naći neko ko hoće da kupi preduzeće, da investira i da ono počne da živi. To je realnost Srbije. Otidite u bilo koje preduzeće i čućete tu istu priču.
Kao što je to realnost Srbije, tako je realnost Srbije nužda da se izvrši reforma penzionog sistema. Zašto se ona vrši? Rekao sam ovde na početku, ali izgleda da se ne čujemo jer postoje neke druge potrebe. Znači, imamo situaciju da jedan uplaćuje doprinose, jedan prima penziju. To je sada situacija u Srbiji. Imamo situaciju da Srbija spada u deset najstarijih društava u svetu. Imamo demografsku situaciju da 15% našeg stanovništva ima do 30 godina. Voleo bih da vidim, to sam rekao na početku, taj ko to uspe da reši, odmah da dobije Nobelovu nagradu. Kako u toj situaciji da se isplaćuju penzije, a da se sistem ne reformiše? Ko to može da dobij?.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Vas dvojica tražite Nobelovu nagradu.)
Ja ne tražim, nego predlažem za nekoga od vas ko nađe rešenje. Znači, mi smo rešenje našli. Znam da ovo ne prija, ali našli smo rešenje. Rešenje se sastoji u tome što ćemo izvršiti ove izmene zakona i, bez obzira na brigu, usvojiti te izmene zakona u ovoj skupštini, što ćemo, takođe, usvojiti zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima. To će biti treći stub sistema. Izvršićemo nužnu reformu penzionog sistema i postići da u perspektivi ljudi u Srbiji ne brinu o tome da li će dobiti penziju.
Alternativa je da završimo, kao što ima u nekim zemljama okolo, da stavimo u zakon sledeće, možda se to više sviđa mnogima –skupljaćemo doprinose, penzioneri imaju pravo da dobiju penziju itd., a onda stoji zapeta, u skladu sa onim koliko se prikupi sredstava. Onda nijednog meseca ne znate kolika će biti penzija, zavisi onda od jedne neizvesne okolnosti.
Znači, ovim što radimo postići će se nekoliko ciljeva: stabilnost fonda, redovnost isplata penzija, to je na nivou penzionog fonda; drugi krupan cilj, o kome sam govorio, a penzioneri su toga naravno svesni, da ćemo na ovaj način, ovim politikom rešavati ključni problem, a to je problem nezaposlenosti u Srbiji, da ćemo preraspodelom društvenog proizvoda u korist investiranja ovde izvršiti rast zaposlenosti.
Svaki penzioner zna da ni srednjoročno, ni dugoročno bez povećanja zaposlenosti nema ništa od ovog fonda.
Samo ako budemo povećali obim doprinosa koji prikupljamo, a to je veći broj zaposlenih, ovde može doći dugoročno do stabilizacije penzionog fonda, osnovnog državnog fonda.
Još bih pomenuo, jer je karakteristično, čuo sam priču oko ovog penzijskog staža, člana 4. zakona itd. Naravno, kritika je kritika, to je sasvim u redu. Ali, ono što bih hteo da naglasim jeste: posebno se govori o pravu za treće dete i penzijskom staža povodom toga. Pomenuo bih sledeće: u dosadašnjem zakonskom rešenju radi se o tome da bi imala pravo na penziju sa 20 godina staža osiguranja, 18 godina i npr. penzijskog - dve godine. Mi kažemo da je dovoljno 15 godina staža osiguranja. Znači, smanjujemo tu granicu dole. Time želim da kažem, kada se nešto komentariše, treba u celini da se prokomentariše.
Na kraju, nezavisno od brige koja je iskazana, zakon će biti usvojen sa rešenjima koja su prihvatljiva, koja su dobra i za ovu državu i za penzionere i za ciljeve koje ostvarujemo. U vezi sa tim, pozivam vas da sačekate četvrtak ili petak, zavisno od toga kada će biti glasanje. Toliko. Hvala.

Replika, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Pažljivo sam posmatrao ministra dok je govorio. Gledao sam nekoliko emisija u kojima je učestvovao u poslednje vreme obrazlažući reformske predloge. Ministre, da sam još uvek tehnički direktor groblja u Kragujevcu, vi biste mi bili najbolji ceremonijal majstor za sahrane. Mislim da biste uspeli da nasmejete sahranu.
Još jednu stvar da vam kažem, ministar koji ovde kaže da poslanici liju suze, ministar koji nema toliko morala kada mu stranka izađe iz Vlade da izađe sa strankom, može da bude takav ceremonijal majstor. Ministar koji penzionerima kaže - prihvatite ova rešenja, kroz 15 godina biće dobro, koji ne misli da nema tog penzionera koji je primao u proseku duže od pet godina penziju, zaista i treba ovde da nas davi pred ovom skupštinom.
Uz sve to, takva samouverenost da ćete u četvrtak izglasati zakon. Čovek izađe pre vas i kaže - nećemo glasati ako ne prihvatite amandmane. Vi niste prihvatili amandmane, a onda kažete - izglasaćemo taj zakon u obliku koji je prihvatljiv. Mi bar ovaj posao duže radimo od vas, ministre. Ne zavrćite nas, ministre, nego nam recite kako to mislite da prihvatimo taj zakon. Ako nas ubedite da su rešenja dobra za penzionere, bolja od postojećih, i mi ćemo da glasamo za taj zakon. Ako nas ubedite da ćete penzijskim zakonom povećati zaposlenost duplo, ja ću da glasam za taj zakon. Ali, još nisam čuo za društvo u tranziciji koje je rešenjima u penzijskom zakonu podstaklo zapošljavanje.
Još nisam čuo za firmu u Srbiji, sa izuzetkom dve-tri, koje se bave uglavnom alkoholom i nekim džidža midžama, koja je privatizacijom došla do bolje proizvodnje, veće uposlenosti. Uglavnom je privatizacija služila za to da ljudi dobiju poslovni prostor, brend, proizvod koji im je potreban i da uglavnom otpuste sve radnike. Uglavnom nisam čuo za socijalni program koji je pomogao Srbiji. Kada neko padne na socijalni program, njemu pomoći nema.
Ako mislite, recimo, na rešenje iz Fabrike automobila u Kragujevcu, taj Zavod za zapošljavanje, obrazovanje, kako ste ga zvali ZZO, istekoše dve godine, radnike je prevarila Vlada pre vas, ali imate vi veoma sličan nadzor u pogledu toga. Sada su na ulici. To je taj socijalni program.
Ako mislite na isplate 100, 200, 500 evra za godinu dana staža, da li je to socijalni program? Kupi se za to televizor u prvoj radnji, polovni automobil, vi date da se uveze polovni automobil sa velikim brojem godina, posle tri meseca ti ljudi su ponovo na ulici, čekaju našu vladu da se žale da nemaju posla.
Još jednu stvar da mi objasnite, da li je moguće da ste vi u srpskoj vladi toliki mazohisti da svesno radite na zakonima koji vam srozavaju popularnost? Hoćete li nas da ubedite da se žrtvujete za ovu državu i za sledeće vlade, u kojima vi neće biti, ja vam to sada obećavam, da one ne bi imale problem sa penzijama? Kako ste dobar čovek, gospodine ministre, kako ste vi jedan božiji, fini, kao božja ovčica.
Da nije ovo uslov MMF-a za ono drugo, jer je vaša politika vaga, vi gledate kako se vaš ugled ruinira u Srbiji, a gledate šta bi moglo da vrati taj tas. Nije taj aranžman sa MMF-om, u stvari, uslovljen ovim zakonom, pa ste seli i rekli - istrpećemo dva-tri meseca kritike zbog ovog zakona, predstavićemo ga reformskim, a onda nam stiže ovaj razgovor sa MMF-om koji će nama da donese korist, a onda ćemo da privatizujemo NIS, stići će pare pa će nam narod zaboraviti penzioni zakon.
Nema te vlade koja donosi zakon koji je po nju loš. U svetu nema te vlade, izuzev ako se nešto ne krije iza toga. Jer, što biste vi, ministre, ispustili priliku da uđete u salu kada god vi hoćete? Zašto? Da bi nekoj drugoj vladi posle toga bio lakši posao? Ne, ministre. Što su vas stavili na mesto ministra za zakon koji je veoma opasan za svaku političku stranku? Zato što vi ne predstavljate nijednu političku stranku.
Seća li se uopšte Srbija ko je pre vas bio ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku? Ovde je haračio za ovom govornicom, držao nam političke govore, šta nam nije radio. Sada ga više nema u javnosti.
Ima kapital koji je stekao kao ministar, nešto u Rakovici, nešto u Zemunu, veliku kuću, on više nije ministar, a vlada se izvukla. Nijedan iz Demokratske stranke nije snosio odgovornost za ono što je vlada najlošije uradila radnicima.
Tako to radi i Vojislav Koštunica. Poturio ministra Lalovića da ugrozi penzionere. Pazite, nisam siguran, koliko ja poznajem Koštunicu, da kroz dva meseca neće reći da ste sve vi krivi, da on nije znao, otprilike, kako su vaši razgovori sa MMF-om tekli.
Zato vas molim, obrazložili ste nam zakon, ko vam je prihvatio - prihvatio, ko nije - nije, napisali ste jedan amandman iz ove patriotske firme što mažnjava lovu po Srbiji - taj amandman ste prihvatili. Mene samo interesuje šta će biti sa amandmanima SPS-a. Da je moglo da bude isplaćeno, oni ne bi izašli u javnost sa pričom da neće da glasaju za zakon.
Desi li se u četvrtak da ne izglasamo zakon, ministre, ja očekujem prvi moralni čin u vašem životu.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić, po amandmanu.

Ja ću da napravim jedan kratak osvrt samo u onom delu onoga što je gospodin Lalović, ministar i poslanik, govorio, da ukažem javnosti.
Vidite, dva poslanika su ovde izašla da kažu da postoji jedan veliki problem u zakonu, koji se tiče izbacivanja pojma "penzijski staž". E, vidite, umesto kada je ministar izašao ovde za govornicu, pa da napravi vezu između člana 19, člana 60. i onog tamo drugog člana itd, postoji član koji kaže "penzijski staž", on obuhvata staž osiguranja, poseban staž, pa poseban član kaže – poseban staž podrazumeva dve godine za treće dete, ženi koja je rodila treće dete još dve godine staža. Poseban staž i staž osiguranja čini pojam penzijskog staža. Sada taj pojam penzijskog staža ne postoji u članu 19. To je izbačeno.
Sada ministar umesto da prizna grešku pa da kaže - daj, napravićemo amandman, nešto ćemo da sredimo tu, jer se u suštini ne priznaje dve godine staža, on kaže - mi smo sada dali bolje uslove, a uopšte je zaboravio da priča o izvornom pravu žene za treće rođeno dete. Vidite kako je on majstor manipulacija. On kaže da je to sada povoljnije. Ne govori da je to sada 65 godina života i 15 godina staža, nego kaže - bilo je 20, a mi smo skinuli na 15. Majstor manipulacija.
Mene uopšte ne čudi što vas ne tretiraju u Međunarodnoj organizaciji rada, što ste njih prevarili, što ste nas sve prevarili oko Zakona o radu. I ovaj zakon ćete morati da falsifikujete, zapamtite vi na vlasti. Prošli put je podlegao onaj Marković. On je preuzeo na sebe sve. Ko će sada da preuzme na sebe tu obavezu da falsifikuje?
Ja Laloviću ništa ne verujem. Sve što kaže, to je uvrtanje, okretanje itd. Sa 63 dižu na 65 i kažu - to je povoljnije, i odmah kreće priča o socijalnim programima, o zapošljavanju. Ko vam brani da zaposlite ljude? Ko vas sputava da zaposlite ljude? Ko vas sputava da napravite privatizaciju, ali normalnu privatizaciju? Tadić vam ne daje. Dobro, to vi socijalisti idite sa transparentima, pa demonstrirajte.
Vidite, ta moć manipulacija, Nikola Todorović je ukazao na propust, gde se izgubio staž. Postoji odredba o posebnom stažu za žene, ali faktički se ne priznaju u uslovima za sticanje prava na penziju. Ne, mi smo očekivali da ministar vrlo pošteno kaže - jao, greška, umesto staža osiguranja, trebalo je da napišemo "penzijski staž". Ne, on istrajno i dalje ide svojim putem. Mora da bude suprotno od onoga što radikali predlažu, jer to ne valja po svaku cenu.
Ja mogu da shvatim da nešto ne može ideološki da se prihvati, ali vi čak nećete ni tehničku grešku da ispravite, ni tehničku grešku. Dakle, pojmovnu grešku ne želite da ispravite. Gurate uporno i istrajno. E, to je taj problem.
Gospodine Laloviću, vi ste se proslavili kao sekretar Komisije za ekstraprofit. Baš ste se proslavili! Baš ste se proslavili u sindikatu, baš ste se proslavili u jednoj stranci, u drugoj stranci, trećoj, četvrtoj, petoj stranci. Baš ste se proslavili i kao desna ruka Mlađana Dinkića, ali moram da vam kažem jednu stvar. U vojsci bi finansije bile u apsolutnom redu kada bi kojim slučajem takođe vaš pajtaš Aleksandar Radović vršio kontrolu finansija, ali pošto Aleksandar Radović, onaj koji je pobegao u vreme izbora 2002. godine, sećate se, pošto on nije mogao da dođe da kontroliše Davinića i ono tamo, e, odmah je afera.
Vi ste u tom trijumviratu. Vi ne pripadate nijednoj političkoj stranci. Kada biste vi pripadali nekoj političkoj stranci, vi biste delili sudbinu bilo koje političke stranke sa kojom ste u bilo kakvim odnosima. Vidite kako: ta stranka sa tri poslanika je ušla na račun G17 plus. Posle mesec dana izdvojili ste se u poseban poslanički klub. Desilo se šta se desilo. Ova dva su otišla, a ovaj brine o državi, velike brige.
Svake nedelje na "Košavi" slušamo jednu istu priču - on i njegov portparol iz Ministarstva sede i razgovaraju. U tom ministarstvu zaposleni su bili svi iz Socijaldemokratije, pa i Orlićeva žena itd, itd. Za šurnjaju ne znam, ali znam da bi svako normalan isterao onu Ljiljanu, što je ovde muvala prilikom glasanja, koja naplaćuje sve usluge, te navodno piše knjige, daje neka tumačenja, raspise itd.
Udruženje poslodavaca ste pokušali da registrujete preko onog julovca iz Zemuna. Napokon je i to udruženje palo.
Ovo sa sindikatima što ste zamuvali, i ovi podmetnuti razgovori sa Smiljanićem, pa, to je sve prepoznato. Pa, sve se zna u ovoj zemlji, ljudi. Sve se zna!
Povlačite ovaj predlog zakona. Nemojte da se namerno svetite penzionerima. Mi ćemo još da pričamo o ovoj temi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović. Izvolite. To je replika na izlaganje ministra.

Ne ljutim se ja što niste uvažili moje mišljenje po ovom pitanju. Razumem da neko drugi piše tekstove zakona, a Vlada potpisuje, kao predlagač. Onda se ne stigne da se pročita svaki detalj. To je kompleksna materija, složena materija, mnogo detalja, pa je zato trebalo pažljivo pročitati ceo zakon, posle ove intervencije nad određenim odredbama, da bi se sve to usaglasilo.
Ali, ako ste hteli da odgovorite tako kao što ste meni odgovorili, ima nešto što se zove matična evidencija. Postoji propis koji se zove Zakon o evidenciji iz oblasti rada, pa je tamo sve definisano šta treba i po kom osnovu beležiti, piše se i vodi određena evidencija.
Evo, član 129. stav 2. tačka 14), tu se kaže da se vodi evidencija. "U matičnu evidenciju unose se sledeći podaci o osiguranicima", pa se nabraja sve i kaže u tački 14) "o penzijskom stažu - po vrstama." Zašto da vodimo evidenciju o nečemu što kasnije nigde ne stoji i ne koristi?
Razumeo bih vas da ste takvu filozofiju imali, da ste to odlučili, da ste brisali član 60, ili da ste imali intervenciju na članu 44, koji govori, tj. celo poglavlje, o penzijskom stažu. Znate zašto, ministre? Zbog tačke 2), koja kaže – vreme koje je kao staž osiguranja i poseban staž računato u penzijski staž, prema propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Znate o čemu govori? Govori se o vojnicima, o borcima koji su u ratu ginuli, odnosno bili invalidi, gubili radnu sposobnost itd, pa se njihov staž računa u dvostrukom trajanju. Ako sada to izbrišete kao poseban uslov, imaćete mnogo problema sa omladincima koji su braneći ovu državu imali povrede na ratištu i izgubili radnu sposobnost, ili imaju umanjenu radnu sposobnost.
Vidim ovde, ono što je običaj, da pisci tekstova vode računa kada nabrajaju određene pojmove, oni ih lepo definišu. Postojeći zakon je izbacio neke odredbe, odnosno neke pojmove, pa je napravio neki nered. Vi ste nastavili tom logikom, a mogli ste nešto da promenite bar u onom delu koji se odnosi na invalide rada, odnosno pojam invalidnosti, umanjene radne sposobnosti i dr.
Ako ste ispustili iz vida ovu tačku 2) člana 44. imaćemo puno problema. Znači, treba otkloniti pravne praznine i da dođemo koliko-toliko do rešenja.
Ove odredbe ne zadiru u problem reforme sistema. One govore o uslovima i sticanju prava. Obim prava je nešto drugo. Ja to razumem, sve teškoće i probleme. Za mene malo ima u tekstu ovog zakona onoga što vi govorite i što je prava reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja. Sve je više sem onog dela dizanja starosne granice i dela načina obračuna penzija, odnosno usklađivanja penzija. Mnogo toga je van teksta ovog predloga, a širok je pojam reforma.
U tom smislu, možda branite saradnike, ne znam ko je pisao ovaj tekst, nije obratio pažnju ali nekorektno je reći, a imamo to u bivšoj tački 2) odnosno tački 1), ta odredba je bila 65 godina života i 15 godina staža, i ranije i sada je ostalo, samo je tačka pomerena. Time niste rešili problem. Dakle, ili ćete izbrisati ovo što se odnosi na poseban staž ili nemojte dovoditi u zabludu majke koje rode treće dete da imaju neki staž, to im ništa ne znači, sigurno smo se razumeli.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman zaista jeste krajnje tehničke prirode, to je jasno, jer mi predlažemo da se briše član 73, u kome su regulisane etape produžavanja, po ovoj projekciji zakona, godina staža kada može biti naslednik porodične penzije odnosno može steći pravo na tu penziju. Predlažem, a u skladu je sa našim amandmanom na član 8, da, iako ne tako dobro, ostane rešenje iz postojećeg zakona, gde će se ta starosna granica pomeriti za dve godine naniže.
I ovo je jedan od dokaza da smo u jednom antireformskom zakonu, ali nije ni čudo, jer smo čuli od velikog broja govornika da je reč o čoveku, mislim na ministra, koji nema kome da polaže račune u javnosti, može da polaže premijeru, koji je opet sposoban, a ponekad i vrlo pragmatičan da donese neku odluku. Evo, vaša bivša partija je bila zgodan opit za njega.
Kakvu ćete vi sudbinu za to doživeti ne znamo, ali znamo i slutimo da će sudbina građana Srbije, penzionera, sadašnjih i budućih, biti veoma neizvesna.
Penzije će sigurno biti niže, a naravno, pošto je penzija postala očito socijalna kategorija, ova posebna grupa onih koji će uživati porodične penzije na određeni način biće dodatno pogođena.
Vidite, onaj drugi generator ovakvog zakona stoji iza svega toga, on je ekspert za pravljenje i pronalaženje različitih finansijskih mahinacija, koji sluša savet MMF-a i dobro, tu vidi nekakvu svoju odskočnu dasku, možda i budućnost.
Uostalom, ta grupacija se glatko učlanjava u različite evropske institucije, kobajagi kroz formu različitih priznanja, reprezentuju zemlju; tu ćete naći mnoge eksperte iz te grupe, a gde će građani, gde ćete vi, bar u političkom smislu, to ćemo videti na sledećim izborima.
To što sam hteo da kažem je da je socijalni deo težine ovog predloga na ove dve grupe onih koji treba da budu nosioci penzija, dakle reč je o muškarcima - porodične penzije, treba da dočekaju starost do 55 godina da to postanu.
Ako to sada pogledate kroz dve osnovne kategorije, one koje su poljoprivredne ili one koji su bili iz porodica zaposlenih - po pravilu tamo gde jedno radi, socijalne prilike su jako loše i to je jasno, jer da je bilo sreće, dvoje bi radilo i nešto bi se steklo, bilo bi kakve zaostavštine.
Ako neko ko je živeo u braku, recimo, u konkretnom slučaju ovog amandmana, supruga je preminula, a on recimo čeka da navrši 55 godina da dobije porodičnu penziju, pitanje je da li ima morala, elemenata i razloga za toliko dugo odlaganje da se sačeka još dve godine.
Tu se očito živelo loše, tu su očito bili loši uslovi života, jer je reč o jednoj zaposlenoj osobi, a druga je ona koja treba da prima prinadležnosti. Malo je onih koji su u poziciji generala, ranijih visokih penzija, pa generalice i njihove žene ili obrnuto radile, pa mogu malo da sačekaju i da prikoče do te penzije, da sačekaju koju godinu više, to je bilo u prethodnom članu.
To je ranije bio znatno niži nivo, pa se 2002. godine i 2003. godine podigao i sada još ide u nebo. Zamislite poljoprivrednu varijantu, gde inače poljoprivrednici sada šalju i uplaćuju penziju svojim ženama, upravo okuraženi postojećim zakonskim rešenjem koji je do sada važio, da će one pre doći do penzije, a budući da su i jedno i drugo izraubovani radom, kod njih je pitanje kada će ko okončati život u teškom i napornom radu i ako im se šansa za ostvarivanje penzije po osnovu jednoga koji je uplaćivao porodične penzije, za koju znamo da je izrazito bedna, izrazito niska za poljoprivrednike, tu dileme nema jer to je mimo svakog komentara. Formalno se samo tako zove.
Oni su u okolnostima da plaćaju lečenje, da servisiraju državne potrebe, potrošenu struju, moraju u prodavnicu za sve, kao i oni koji su zaposleni, inokosna domaćinstva, siromašna, slaba, čekajući određeni procenat porodične penzije, ne znam kako je to moguće da čekaju još dve godine? Često je reč, na prvi pogled, o relativno mladim ljudima.
Poljoprivredno stanovništvo se karakteriše činjenicom da radi do groba. Seljak radi dokle god može, on radi do kraja i de fakto hoće, ali u inokosnim uslovima onaj na koga se penzija odnosi sam ne može mnogo da privredi, a mnogo toga se od njega očekuje. Ne vidimo razloga da se u jednoj tako tragičnoj situaciji, u ovoj subpopulaciji koja će biti odlukom zakona pogođena, odlaže i pomera za još dodatne dve godine.
I, smisao je intervencije, upravo kada smo govorili o članu 8, da ne menjamo granice ako možemo na taj način da poboljšamo zakon, koji je u principu loš. To je zakon MMF-a, kreiran za druge prilike, druge okolnosti, a ne za našu državu, ne za našu nesreću. Ali, to je što je, ako ga prihvatite, a verujemo i da nećete. Možda bismo nešto učinili i na ovoj drugoj subpopulaciji onih koji imaju veoma gorak i mučan život i koji čekaju takvu nesrećnu okolnost, i ako muž čeka određeni broj godina da posle smrti žene dobije penziju, to je veliki raskorak i nepotrebna praznina u hodu do ostvarivanja tog prava.
Zato mislimo da treba pažljivo da razmotrite ovaj amandman, a i mnoge druge amandmane stranke. Naravno, ovo je više posledično, više se odnosi na razmatranje naše amandmanske intervencije na član 8. koji to suštinski reguliše, a ako o tome ne budete mislili, mi u principu nećemo ovaj zakon podržati. Mislim da će biti dovoljno onih koji će podržati našu odluku da ovaj zakon ne podržimo i da će zakon biti osuđen na propast.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.