Ako više nema nijednog govornika po ovom amandmanu, pauza, pošto je 13,50 časova.
Posle pauze ćemo preći na član 22, gde su amandman zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Danas ćemo raditi samo do završetka pretresa u pojedinostima ovog predloga zakona, dakle, 1. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Pauza do 14,50 časova.
(Posle pauze – 14.55)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad sednice.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 22. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Slobodan Adžić i Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milisav Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici ja sam danas kada sam govorio o amandmanu na član 19. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju izneo stav SPS-a, da ne bi bilo manipulacije u javnosti, jasan, javan, nikakvih tajni nema, i tri su uslova da se prihvati set penzijskih zakona.
Jedan je povezivanje penzijskog staža (kada bude vreme obrazložićemo detaljno), drugi je odlaganje primene zakona za podizanje starosne granice za penziju (takođe kada dođe na red) i treći ili prvi, sasvim svejedno, to je način usklađivanja penzija, odnosno naš zahtev za očuvanje stečenih vrednosti penzija.
Predlogom zakona predloženo je u članu 22. da se način usklađivanja penzija promeni tako da se penzije usklađuju jednom godišnje, 1. aprila, sa troškovima života, i to iz prošle godine, za razliku od dosadašnjeg koji je bio na snazi.
Zatim, da se penzije vanredno mogu usklađivati onda kada troškovi života, odnosno kada rast cena na malo pređe 5%.
Šta se može primetiti u tom članu? Prvo, da se usklađivanje vrši samo sa kretanjem troškova života; drugo, da se to čini jednom godišnje; treće, da se to čini na način da se uzimaju u obzir troškovi iz prethodne godine i četvrto, da se donekle prati rast cena tako što se uvek kada dostigne 5% penzije vanredno usklađuju.
Imajući u vidu naša zalaganja o kojima sam govorio na početku, imajući u vidu našu poziciju, imajući u vidu da smo odgovorna partija i da znamo da treba finansijska konsolidacija sistema, ali isto tako da i država mora da bude garant stečenih prava, nismo rekli da nećemo da menjamo ništa, pa dokle traje. Naprotiv, ponudili smo amandman kojim se u ovakvim situacijama štite prava penzionera.
Tako smo rekli da ukoliko prosečni iznos penzije korisnika osiguranja zaposlenih isplaćen za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini. To je taj naš uslov i predlog.
Mislimo da bi se na ovaj način sačuvao nivo stečenih penzija penzionera. Moram da podsetim na ono što sam rekao i u načelnoj raspravi – princip usklađivanja penzija samo sa troškovima života je za stabilne zemlje sa razvijenom ekonomijom, za zemlje bez inflacije, dakle razvijene zemlje. Tamo može samo sa troškovima života.
Takođe sam napomenuo da je nešto sa čime se ne slažemo ovde uzeto kao osnovni razlog – finansijska konsolidacija sistema. Mi to ne sporimo, ali sporimo pristup predlagača da je penzija javna potrošnja i da javnu potrošnju treba smanjivati. Mi ponovo insistiramo na tome da je penzija stečeno pravo, da je penzija osiguranje, da radnik dok radi uplaćuje doprinos za penzijsko osiguranje ne samo da bi se isplaćivala tekuća penzija, nego i da bi sebe osigurao za period kada ne bude radio da ima pravo da prima penziju.
Ako se to ima u vidu, mi u tom slučaju mislimo da penzija mora da zadrži onaj nivo stečenog prava u vreme kada je stečena. Ovako predloženi zakon, odnosno ovaj član za usklađivanje penzija potvrđuje da su penzije male i tako male da će sporije rasti u odnosu na zarade i sve više će se praviti razlika između zarade i penzija, a da predlagač nije predvideo nikakvu zaštitu.
Šta to može da znači? To može da znači da će jednog dana penzije toliko pasti u odnosu na prosek zarada da će se čak primicati najnižim penzijama i da u jednom trenutku mogu postati socijalna kategorija, socijalna penzija i da će sistem penzijskog i invalidskog osiguranja izgubiti svoj smisao.
Iz tih razloga, a imajući u vidu da kada reforma bude celovita, kada sva tri stuba penzijskog sistema zažive – obavezni, obavezni kapitalizovani i dobrovoljni penzijski fond, tada može da se nađe takva odredba, jer postoje druge mogućnosti koje će doprineti da penzioner ima pristojnu penziju.
Dotle, dok postoji obavezan penzijski fond, ovakav kakav je danas, mi smo u poziciji da pravimo, kako to kaže predlagač - reformu, za neko vreme, narednih desetak godina za koje će dati rezultate, a da za to vreme ničim nismo zaštitili postojeće penzionere. Oni su već jednom platili visoku cenu reformi penzijskog osiguranja.
Da vas podsetim, 2002. na saveznom i 2003. godine na republičkom nivou, donošenjem, prvo, osnova sistema penzijskog osiguranja, zatim republičkog Zakona o PIO bitno je pogoršan položaj penzionera. Napomenuću četiri stvari: prvo, nije više uzimano u obzir deset najboljih godina, nego sve godine; drugo, munjevito je, takoreći za jedan dan, starosna granica podignuta za tri godine za žene i za muškarce; treće, danas sam pričao, najniža penzija utvrđena u momentu kada je isplaćivana, niža nego postojeća; četvrto, za usklađivanje penzije uveden je novi sistem tzv. švajcarska formula, kada su penzije usklađivane tromesečno na osnovu kretanja troškova života i zarada sa po 50%.
Posledica te, kako su tada vlasti zvale, danas kao da zaboravljaju na to, reforme penzijskog sistema, jeste da je penzionerima uzeto šest penzija na legalan, tako da kažem, način. Posledica toga je isto tako da su trošak te reforme platili samo penzioneri.
Reći ću još jedan podatak: prosek penzija stalno pada u odnosu na prosek zarada, od 90, 85, 77, 72, 67, a sada je nešto preko 60%. Nije bitno da li ćemo to da zovemo prosekom zarada, kako god hoće neka daju naziv koji odgovara bilo kome, ali mora da bude u tom nivou, ne moraju ni te reči da se upotrebljavaju.
Dakle, da ne bismo došli u tu situaciju, da bismo zaštitili postojeće penzionere, a omogućili da se izvrši ova konsolidacija, zatražili smo da se u članu 22. doda nov stav koji kaže da se penzija mora vanredno usklađivati uvek kada 1. januara tekuće godine padne ispod 60% proseka zarada. Time, dakle, usvajanjem ovog amandmana, država, Vlada, pored odgovornosti za finansijsku konsolidaciju penzijsko-invalidskog osiguranja, odnosno fonda, da ga učini održivim, javno ispunjava svoju nespornu obavezu i odgovornost, kao garanta stečenih prava penzionera iz osiguranja.
Isto tako, teret neće pasti samo na penzionere, a vlast će imati dodatnu obavezu da traži i druga rešenja za konsolidaciju sistema, a ne samo ona koja idu na teret penzionera.
Na kraju, još jednom podsećam, jeste naš uslov, mi to ne krijemo, to smo otvoreno pričali, nema nikakvih tajni, ovakva zaštita penzionera je nužna i omogućuje da se ide dalje. U tom smislu, pozivam poslanike da glasaju za ovakav amandman. Hvala lepo.

Hvala vama, gospodine Petronijeviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Još tri minuta za istu poslaničku grupu, reč ima Toma Bušetić, a potom, po istom amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je svakako jedan od najvažnijih članova u ovom zakonu. Sigurno je da bi način i dinamika usklađivanja penzija upravo po ovom članu bilo loše rešenje za penzionere, za sve sadašnje i buduće penzionere.
Svakako, ovo rešenje znači sporiji rast penzija u odnosu na plate. No, treba da znamo da i prethodna rešenja - tzv. švajcarska formula takođe dovodi do veoma teških rešenja za penzionere, jer jednostavno švajcarskom formulom mi smo prosečnu penziju sveli već danas na 62% od prosečne plate. Znači, danas je prosečna penzija 62% u odnosu na prosečnu platu. Zato kažem, ovo obezbeđenje koje je predložila Socijalistička partija Srbije, da prosečna penzija ne može da bude manja od 60% od prosečne plate, jeste garancija, jeste jedno dobro osiguranje da penzije ne idu ispod tog procenta i da se penzije dalje ne urušavaju.
Znamo da su naša rešenja do 2001. godine bila najbolja rešenja. Znamo da su se tada penzije usklađivale sa kretanjem zarada, sa platama. Znamo da je u to vreme prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu bila 90%. Ta rešenja su bila najbolja.
Ova nova rešenja, koja predlaže sadašnja vlada, svakako bi dovela do toga da za jedno kratko vreme prosečna penzija bude ispod 60%. Sa ovom našom garancijom i sa našim osiguranjem, mi ćemo imati zaustavljanje tog procesa. Ako govorimo o nekim drugim zemljama u našem okruženju, u Hrvatskoj je prosečna penzija 55%, u Sloveniji 54%, u Poljskoj 49%, u Makedoniji 43%, u Španiji 42%, u Rumuniji 39% i u Grčkoj 33%.
Mi znamo da ovo rešenje nije najbolje, ali ovo je jedna minimalna garancija. Mi ćemo istrajati u ovom svom amandmanu. Nadam se da će svi poslanici prihvatiti ovaj naš amandman. On je vrlo važan. Znamo da je za MMF to trenutno neprihvatljivo, ali smo pričali više puta da i ova vlada ne treba slepo da sluša MMF.
Ministar je u načelnoj raspravi govorio da moramo da vodimo računa o tome da nema dovoljno budžetskih sredstava. Ali, vi znate kakva je naša politika bila, i danas govorim o tome – da nema stabilnosti Fonda bez izvornih sredstava. U naše vreme izvorna sredstva su bila u visini od 86% ukupnih potreba za penzije. Danas je odnos između izvornih sredstava i budžeta 60:40%.
(Predsednik: Vreme.)
Mi smo u svim ovim nastojanjima da se dogovorimo sa sindikatima i penzionerima našli neko kompromisno rešenje, rešenje koje jeste garancija za neko vreme, ali ta garancija je samo do sledećih izbora.
Mi tu možemo da garantujemo da će ovo ovako biti dok budemo mi u vlasti. Kada se to promeni, sve može da se promeni. Uostalom, znamo kada je DOS došao na vlast, 2001. godine su, takoreći, svi zakoni promenjeni. To isto može da se desi i 2006. ili 2007. godine kada budu izbori. Ali, ovo je naš minimalan uslov i mislim da ćemo naći pravo rešenje i da će svi poslanici glasati za ovaj naš amandman.

Hvala vam, gospodine Bušetiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman bi bio u redu da je predložen od opozicione poslaničke grupe, i možemo i sada da kažemo da je ovakvo rešenje bolje nego ono što je u predlogu koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali postavlja se pitanje zašto je ovakav predlog dostavljen, na čiju podršku oni koji su ga dostavili računaju, od koga očekuju glasove. A, onda, tobože, mi ćemo to da ispravljamo sa jednim ili sa dva amandmana, iako će loš zakonski tekst, u suštini, da ostane.
Drugo, gde su ministri? Šta je to, gospodine predsedniče Narodne skupštine, što danas imaju pametnije Lalović i Dinkić da rade? Znam ja da su oni mnogo pametni, da imaju bitna, važna državna posla, da razgovaraju u duelu, izmišljenom, sa Lazanskim po tri sata, koji niko živ neće da gleda. Nemam ništa protiv toga, ali moram da vas pitam: gde su pred narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, gde su pred građanima Srbije da objasne?
Kako ih nije stid i sramota da penzionerima smanjuju prava, da im de fakto umanjuju penzije, povećavaju starosnu granicu i urušavaju položaj naših najstarijih građana? Ko je njima dao za pravo da se tako odnose prema našim građanima? Da li ima nešto važnije od ovog visokog doma? Da li ima nešto važnije od Narodne skupštine? Šta im je to važnije? Da li to da opet hapse nekog poručnika i kapetana, oni koji su uzimali milionske provizije, oni nedirnuti? Nijedan od ministara, šef države, oni su čisti; krivi su kapetani i poručnici. Nije nego!
Doneo sam vam još telegrama. Dobili smo telegrame iz Novog Sada, Beograda, Leskovca, Vršca, Kule, Subotice, u kojima ljudi mole, i ja vam to prenosim, a znam da to vama ne znači ništa ili malo, a penzioneri su, da ovakav zakon ne donosite, da se ovakav zakon ne izglasava.
Nemaju oni ništa od toga što će vama neka Karla del Ponte ili neko da kaže da ste vi lideri na kugli zemaljskoj u ne znam ni ja čemu, ako oni nemaju da kupe čokoladu, ni torbu za školu svom unučetu, ako oni ne mogu da prehrane one koji žive sa njima, koji ne mogu sami da se izdržavaju, nego moraju od svoje dece da očekuju da im donesu nešto, a to je mnogo, mnogo važnije nego bilo šta drugo.
Da li je dovoljno da 60 posto od prosečne zarade bude najniža penzija? Da li danas imamo taj odnos? Nemamo. Može li penzioner da živi, onaj koji ima 4, 5, 6 hiljada penziju, može li onaj koji ima prosečno 10-11 hiljada dinara? Pa, ne može. Kad već tako tobože brinemo, što ne kažemo, pa, mi narodni poslanici smo juče dobili platu 100 hiljada, svi. Dobili ste celu platu svi. Vi što dolazite iz unutrašnjosti dobijate više. Dobili ste 80 hiljada, pa plus paušali.
Ovaj poslanik iz G17 plus, što je opet pijan i svaki put je pijan, svaki put u 15 sati i 10 minuta ovde se oseća alkohol... Ja vas molim da ne dobacujete i nemojte da sedite na klupi, jer to su pravili građani Srbije, nego lepo sedite u svoju stolicu, onako kako sede svi ostali. Znam ja da vi sada vidite bele miševe ovde, ali lepo sedite u stolicu i pristojno se ponašajte u ovoj sali.
Hoćete li da objasnite ovom čoveku da sedne kako treba da sedne? Ne zameram ja njemu što ovi dole u restoranu, a i ovde u bifeu služe i rakiju, i viski i sve drugo. To je vaša privatna stvar. Nemam ja ništa protiv toga što već 10 godina, ako je bio u nekom sazivu parlamenta, ili u republičkom ili saveznom, neko u alkoholisanom stanju, ali ne treba da zamara ostale narodne poslanike Narodne skupštine.
Mi danas imamo državu u kojoj ćete da gonite nekoga samo zato što drugačije misli. Čujem da je okružno tužilaštvo, verovali ili ne, podiglo optužnicu protiv novinara ili jednog od urednika - Brkića. Zašto? Zato što je vređao lik i delo Majkla Polta, ili tako nešto slično. Moram da pitam: kako je to moguće i kako to tužilaštvo ne podiže optužnicu za to što se narušava ugled Republike Srbije na svakom mestu, i njena himna i zastava i sve ono što predstavlja Republiku Srbiju? Kako nam tako nisu ažurni državni organi kada su u pitanju naši interesi i kada je u pitanju naša zemlja?
Građani Srbije samo hoće da žive normalno; tako i penzioneri, oni hoće da imaju svoje penzije. Oni ne mogu da gledaju da u ovoj Narodnoj skupštini narodni poslanici dobiju 100 hiljada dinara i da dođu u alkoholisanom stanju na sednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Eno ga, pobegao je napolje. I vi znate da je mrtav pijan. Neka pije kada mu se završi sednica Skupštine, ali nemojmo da pije za vreme sednice Narodne skupštine. To je njegova privatna stvar, neka radi šta hoće.
Onda ćemo da dignemo ruku i svi ćete da dignete ruku – hajde da mi ovo izglasamo, jer Vlada će da nastavi da radi, a MMF će da nas hvali, a penzioneri će da gladuju, pa nije strašno.
Evo, ja vam čitam ovde telegrame. Pogledajte koliko ih je. Iz svih delova Srbije penzioneri traže da se ovaj zakon ne usvoji. Da li bi usvajanjem ovog amandmana bilo nešto bolje? Da, bilo bi im nešto lakše, ali bi im u svakom slučaju bilo veoma loše i veoma teško.
I, nemojte da usvajate ovaj zakon. Ne morate da vladate četiri godine. Ne morate da vladate doveka. Niste se rodili u fotelji. Siđite s vlasti!
Podsetiću vas, 5. oktobra zvao je Đinđić na razgovore i Koštunica u Predsedništvu oko prelazne vlade, mi smo rekli – nećemo ni sa jednom strankom iz DOS-a ni u kakvu prelaznu vladu, ne treba nam tri meseca da skupljamo papire i ne znam ni ja šta, i sklonili smo se odatle.
Niko se u fotelji nije rodio. Sklonite se malo. Pustite neka narod odluči na izborima koga hoće i kako hoće i šta hoće ljudi da menjaju u ovoj zemlji, a ne da se ponašate na taj način – e, mi, narode, mnogo brinemo o vama, evo vam jedan amandman; da znate, ne bi to bez nas bilo, ne bi to bez nas prošlo, a sad znate, kada dođe glasanje, pa mi moramo to da izglasamo, moramo, šta drugo da radimo, moramo da glasamo za to da ne bi neko drugi došao na vlast.
Neki pričaju kako će "žuti" da dođu na vlast. Pa, neće. Znate vi dobro da neće. Znate vi dobro koja je politička stranka danas u Srbiji najjača. I ne zato što neko od nas mnogo čezne da dođe na vlast, jer, kao što ste videli, nismo ljudi koji će na silu to da rade, niti na bilo koji drugi nedemokratski način; čekaćemo izbore i čekaćemo narodnu volju.
Ali, nemojte penzionerima da govorite – baš vam je lepo ovo, zato što nikome nije lepo i zato što se ljudi osećaju očajno, nemojte da vam glavna briga danas u Skupštini, umesto penzionera, bude kako biste vi bolje vodili reprezentaciju SCG u košarci. Pa, ne biste. Ona je samo slika i prilika stanja u društvu i toga kako se niko od nas ne bori za svoju zemlju. A mi političari najmanje prava imamo da prebacujemo bilo kojem igraču, bilo kojem košarkašu ili bilo kome da solimo pamet, mnogo su više ovoj zemlji doneli nego većina od nas.
Zato vas pozivam još jedanput da razmislite o Predlogu zakona u celini, da ne morate da tražite alibi i izgovore za svoje birače – aha, mi smo tražili to i to. Glasajte protiv ovog zakona, pa da vidimo kakva je to vlada koja će dalje da nastavi da radi na takav način, kakva je to vlada koja, kada je najvažniji zakon na dnevnom redu, nema svog predstavnika ovde. Jer, oni imaju pametnija posla. Šta rade danas? Koga danas hapse? Poručnika, kapetana, koga? A, njihovi džepovi sve deblji i dublji, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju.
Videćete kako ljudi reaguju već u nedelju na izborima u Kuli. Možda bi neko rekao da je ta izborna jedinica povoljnija za neke druge. Evo, ja vam unapred kažem - videćete, zato što je ljudima dosta nesposobne vlasti, dosta im je neodgovorne vlasti. Dosta im je traženja razloga da se negde nešto opravda.
Ne zaboravite, niko u ovom parlamentu nije večan, ničija fotelja nije večna. To ste mogli da naučite iz prethodnih 15 godina, iz kog god hoćete istorijskog perioda. Ničija do zore nije gorela. Bolje je časno i na vreme to napustiti, nego se mučiti do kraja i onda pokazati da ništa preče od vlasti i vladanja građanima, upravljanja narodom nemate.
Građani Srbije hoće promene. Građani Srbije hoće da se ovaj zakon ne izglasa. Hoće penzioneri da im ostane makar ovakva starosna granica, da je ne povećavate. Hoće penzioneri da se bar dva ili tri puta godišnje taj odnos usklađuje sa rastom plata, a ne sa troškovima života. Hoće penzioneri mnogo toga. Naša je obaveza da im pružimo bar ono što zaslužuju, elementarno poštovanje i da mogu da žive životom dostojnim čoveka. Većina od nas ima roditelje ili bar znamo, i oni koji nemaju, koliko su se mučili, koliko su teško živeli za njihovog života. O tome povedite računa i nemojte da razmišljate iz svog ugla i o tome koliko ćemo mi para da podignemo ovde na blagajni.
Mi srpski radikali ćemo narodu nešto i da vratimo, koliko god možemo. Vratićemo kroz izgradnju kuća i u Bobištu kod Leskovca, i u Jaši Tomiću, u Međi, i u kompjuterima za naše škole i decu na Kosovu i Metohiji itd., a vi ostali pogledajte kome vraćate, a narod je sve gladniji i sve tužniji. Hvala lepo.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 51. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U članu 51. stoji: u članu 171. dodaje se stav 2. koji glasi: "Sredstva fonda mogu se, u skladu sa aktom fonda, koristiti za društveni standard korisnika", misli se na penzionere, "najviše do 0,10% ukupnih prihoda fonda po osnovu doprinosa".
S obzirom da se to odnosi na član 171, on u izvornom tekstu odnosno važećem zakonu glasi: "Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene određene zakonom, i to za: 1) isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja; 2) troškove za rad organa fonda i za obavljanje upravnih, analitičkih, finansijskih, administrativnih, tehničkih i drugih poslova za sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja; 3) druge obaveze utvrđene zakonom."
Amandmanom Srpske radikalne stranke treba da se član 51. potpuno briše. Namera Vlade je bila da se uvodi mogućnost da se sredstva fonda mogu koristiti za društveni standard korisnika penzija, i to najviše do 0,10% ukupnog prihoda fonda na osnovu doprinosa, jer na taj način Vlada Republike Srbije navodno poboljšava ukupni standard korisnika penzija.
Ako znamo da je u Vladi Republike Srbije najgori ministar upravo ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike gospodin Slobodan Lalović, upravo zbog toga smo i stavili amandman, jer smo sigurni da se kao SRS borimo da sprečimo nenamensko trošenje sredstava fonda, pre svega za namene koje nisu obuhvaćene obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem.
Ako znamo da preko 1.300.000 penzionera živi od tih penzija, a znamo da su izgradili ovu zemlju, da su zadužili ovu zemlju, da su mnoge fabrike izgradili, a da je upravo ova vlada posle 5. oktobra sve te fabrike prodala u bescenje, veliki broj radnika je ostao bez posla, zahtev Srpske radikalne stranke je da moramo tim penzionerima da omogućimo život koji će biti dostojan ljudi.
Kako možemo da verujemo ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku gospodinu Slobodanu Laloviću, ako i sam u analizi efekta ovog zakona kaže da će se podizanjem granice za dve godine u odnosu na postojeće rešenje produžiti period učešća osiguranika u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja i smanjiti pritisak na budžet u pogledu potrebnih sredstava za isplatu penzija.
Od 5. oktobra 2000. godine prvo je bivša vlast za tri godine povećala starosnu granicu, a ova sadašnja vlast sada pokušava, uz podršku SPS-a, da poveća za još dve godine ovu starosnu granicu.
Osnova svega ovoga je smanjiti pritisak na budžet. Očigledno je budžet najinteresantniji i najbitniji za Vladu Republike Srbije.
Ako uz sve to imate analizu koju Vlada predlaže, da je efekat ovog zakona sledeći – dva puta godišnje, a ne kvartalno kao do sada, i da se na taj način prevazilazi problem nedostatka sredstava u fondu i obezbeđuje se redovna isplata penzije, što je opšti interes, znači, dva su osnovna efekta: smanjiti pritisak na budžet i opšti interes.
Prvo, Srpska radikalna stranka nije sigurna da će biti redovna isplata penzija pod ovakvom vlašću. Drugo, ono što smo već sada sigurni, to je da ta penzija neće biti adekvatna. Ako znamo da je inflacija onakva kakva jeste, da ministar finansija prikriva na neadekvatan način tu inflaciju, da lažno prikazuje koliko iznosi potrošačka korpa svakog građanina, onda smo sigurni da efekti ovog zakona, ne računajući ono što žele kada je u pitanju budžet, sigurno neće biti realizovani.
Pošto sam siguran da Slobodan Lalović, kao čovek koji je najneuspešniji ministar u ovoj vladi, neće podržati ovaj amandman, siguran sam da kao uvaženi poslanik republičkog parlamenta on će glasati za amandman Srpske radikalne stranke kada bude dan za glasanje, pošto se on kao poslanik jedino i pojavljuje kada treba da glasa i da podrži sam sebe. Hvala.

Izvolite, gospođice Jovanović, po Poslovniku ste tražili reč.