Da li još neko želi reč o ovom članu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Anđelkoviću, imam jednu primedbu, celu pometnju ste napravili vi kada ste konstatovali da je 2003. godine svrgnut sa vlasti režim DOS-a na način kako ste vi to opisali. Moram da vas podsetim da je to uradila Srpska radikalna stranka, 23 poslanika naše stranke, doduše uz učešće i vaših kolega.
Ali, da se ne bavimo zamenom teza i da ne obmanjujemo javnost kada je u pitanju stanje na srpskoj političkoj sceni i uticaj koji stranke imaju trenutno na biračko telo i kakav im je rejting.
Sasvim je očigledno da kada god da budu izbori, a mi ćemo učiniti sve da budu prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji, najveći broj birača će svakako dobiti SRS. To je rezultat našeg marljivog, istrajnog rada i činjenice da mi biračima u Srbiji govorimo samo istinu.
Danas kada govorimo o zakonu o penzijama ne obraćamo se samo penzionerima, kao ciljnoj grupi i budućem biračkom telu, iako i oni najviše veruju srpskim radikalima, govorimo i o onima koji tek treba da dođu do mogućnosti da idu u penziju, njihovoj deci, njihovim unučićima, zato što ovaj zakon, gledano na duge staze, kako ga promoviše ministar i Republička vlada, donosi sve veću neizvesnost za penzionere i za one koji treba da idu u penziju.
Član 79. postojećeg zakona, koji se zapravo menja članom 21, po predlogu gospodina Lalovića i Vlade Republike Srbije, pretrpeo je izmene vezane za limitirani iznos, najviši iznos penzije. Govori se o članu 78. i o koeficijentu koji ne može biti veći od četiri.
Međutim, kada ste vršili izmenu ovog člana 79, baš kao i mnogi u sali, pobrkali ste neke stvari i pogrešno ste predložili, sada govorim gospodi iz Ministarstva, jer ministra više ovde nema, Dinkića nema od prvog dana, jer je on još uvek, nažalost, taj koji se brine o javnim finansijama; govorite o članu 43, a zapravo u ovaj član je trebalo da bude inkorporisan, kao i do sada, član 42. osnovnog zakona.
Član 42. Zakona govori, u vezi sa članom 79. odnosno 21, koje su to određene kategorije osiguranika. Kaže – osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju su službe kao što su: Bezbednosno-informativna agencija, zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova...
Iz ovoga izuzmite Vuka Draškovića, on će svakako u invalidsku penziju morati jednoga dana, jer sa tom neuračunljivošću on ne može da računa na to da ide u starosnu, kako je ovde definisano. Zatim, zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima kontra-radio-izviđajne službe, ovlašćena službena lica za propise o izvršenju krivičnih sankcija", itd.
Pokušali ste članom 21, odnosno postojećim članom 79. da definišete invalidsku penziju za ova lica za koja se kaže da je to posebna grupa lica koja imaju beneficirani radni staž. To je prosto nemoguće, jer kada dođu do određene starosne dobi i kada im se, na osnovu zakonom propisanih uslova, izračuna taj beneficirani radni staž, onda oni idu u starosnu penziju.
Zato smo u amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS jasno rekli da se ta greška ispravi, jer ste se pogrešno pozvali na član 43. On se samo odnosi na starosnu, a ne na invalidsku penziju. Istovremeno se zadržava ovaj iznos o najvišem stepenu limitirane penzije, kako to stoji u članu 78, odnosno sa najvišim koeficijentom četiri.
Uporno se izbegava jedna priča koja posebno interesuje najugroženije slojeve među penzionerima i građanima Srbije. Ako znate, a ne verujem da to svi poslanici iz vladajuće strukture znaju, kolika je najniža penzija u Srbiji, 6.200 i nešto, gotovo 6.300 dinara, ko je taj ko će da nam kaže, u ime Vlade Republike Srbije, kolika je najviša penzija u Srbiji?
Voleli bismo da znamo, ako govorite o najugroženijima, a vidi se da ne želite da brinete o njima, naročito zbog člana 22. i načina budućeg obračuna penzije, jer ovi koji imaju sada 6.300, kojima je penzija najniža, imaće ovakvim načinom obračuna, u tom nominalnom iznosu koji bude u dinarima važio, za nekoliko godina polovinu manje; ako uporedite, što ćemo da vršimo prilikom razgovora o članu 22, šta oni mogu da kupe od te potrošačke korpe.
Sada nas živo interesuje da nam ministar Lalović kaže, on mora da ima taj podatak, morao bi da ga ima i Dinkić, ali on ima preča posla, bavi se obmanom građana u Kuli i svuda redom, da nam objasni koja je najviša penzija, ko su ti koji imaju najveću penziju u Srbiji. Na tom poređenju ćete jasno da vidite koje su to astronomske cifre u pitanju.
Znamo da bi hipotetički Bogoljub Karić, jedan od najvećih prevaranata u ovoj državi, mogao da ima i milion evra penziju, ako mu je plata 328.000 evra, ili koliko će da prijavi za sledeći mesec.
Recite nam, pošto ne želite da se bavite ni najnižim, odnosno najugroženijim kategorijama na način na koji to predlaže naša stranka, da se drugačije vrši usklađivanje penzija, ko su ovi korisnici najviših penzija, da ovo ispravite, jer je potpuno besmisleno da brišete član 42. iz člana 79. Zakona i da želite da, što se tiče posebne grupe osiguranika, kategoriju invalidskih penzija inkorporirate u član 79. To je nemoguće. Ovde se samo govori o njihovom beneficiranom stažu. To nema veze sa invalidskom kategorijom.

Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bavili smo se mnogim pitanjima, rekao bih prilično nevažnim, imajući u vidu zakon koji je na dnevnom redu. Nekako, svi se zaklinju u svoje levičarske ideje, ne računajući jednu ili dve političke stranke u ovom parlamentu.
Svi govore o pravima radnika, pravima penzionera, pravima onih koji su najviše zadužili ovu zemlju i ovaj narod. Na kraju, kada dođe do toga da se rešava o njihovim ključnim pitanjima, o njihovim ključnim problemima, onda je stranačka trgovina, onda su stranački dogovori, dogovori oko opstanka vlasti neuporedivo važniji od toga. To je nešto što moramo da promenimo u ovom visokom domu.
Meni je žao ovih ljudi što sede ovde u prvom redu. Pitao bih - gde je jedan ministar, gde je drugi ministar? Koja to pametnija posla imaju? Nemojte da se javi neko iz G17 i da mi kaže nešto, jer ću vam odgovoriti nešto od čega će glava da vas zaboli.
Čućete o kakvim je opakim prevarantima reč, čime su se bavili i za šta su imali vremena. Bolje je da ćutim dok ne dobijem zvaničan izveštaj nadležnih državnih organa. Čućete, zapanjićete se čime su se prevaranti bavili.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je loš zakon, kriminalni zakon. Gde su vam ti ministri, gde su ta dvojica ministara, šta danas pametnije imaju da rade?
Šta danas imaju važnije, nego da vode brigu o zakonu koji su stavili na dnevni red i hoće da ubede penzionere da će im od tog zakona biti bolje? Valjda je važnije da ubede penzionere da će im biti nešto bolje, nego da ubeđuju MMF ili bilo koga drugog.
Dobio sam mnogo telegrama, izdvojiću vam jedan od jutros koji kaže: "Molimo vas, gospodine Aleksandre Vučiću, pošto i vi imate roditelje, a i ostali imaju roditelje, za donošenje zakona po ovom modelu, da se poveća penzija jednom godišnje, to je žalosno i sramotno, pa vas molimo sve vas poslanike da to ne uvažite, jer i mi smo živi da hleba jedemo. Unapred zahvalan, Mirko Milaković, u ime penzionera naselja Kumodraž". Nije smešno. Pročitao sam samo šta je jedan od ljudi koji se tako osećaju, a smeju se ovi nesrećnici iz G17 plus, poslao.
Pročitao sam samo jedno od bezbroj pisama, telegrama, koji stižu u naš poslanički klub, uveren sam i u vaše poslaničke klubove. Ljudi traže zaštitu, traže da žive od onoga što su zaradili, od onoga što su sticali tokom desetina godina svoga rada.
Danas u našem društvu imamo užasan odnos prema penzionerima. Nije samo u pitanju da li penzije stižu na vreme ili ne. Nekako, kao da se svi utrkuju da penzionerima kažu – niste nam važni, mi ćemo o nekim drugim da brinemo. Penzioneri su izgradili naše gradove. Penzioneri su zaslužni za vitalnost naših sela. Sve što imamo danas, to su nam naši roditelji, naši dedovi ostavili. Nismo to mi napravili. Od nas se tek očekuje da našoj deci nešto ostavimo.
A, da li oni odlučuju o nečemu? Da li ih neko pita? Da li se smejete na svako pismo i na svaki telegram bilo kojeg penzionera? Jer, mnogo vam je važnije šta ćete da se dogovorite u Direkciji za imovinu ili u nekom drugom javnom preduzeću, ili kakvu ćete kombinaciju da napravite. Mislim da je to sramota. Građani Srbije, posebno penzioneri, očekuju drugačiji i neuporedivo bolji odnos, u skladu sa onim što ste im obećavali.
Sada se povećava starosna granica. Jednom godišnje ćemo da usklađujemo sa troškovima života. Možemo da nameštamo to kako hoćemo. Ko će da ustanovi to kako i koliko će puta na godišnjem nivou penzioneri manje da dobiju, nego oni drugi koji rade? A, oni su već sve zaradili. Nije pitanje da li će oni da budu vredni i marljivi; oni su bili vredni i marljivi za vreme svog radnog veka. Sada im ostaje samo da žive, da mogu svojim unučićima nešto da kupe, da mogu o svojoj deci da brinu. Mi im donošenjem ovakvog zakona to onemogućavamo.
Znam ja da je država otišla na službeni put, i to poduži. Shvatio sam to sinoć i u Novom Sadu. A ponajmanje imamo vremena i smelosti bi trebalo da imamo mi da kritikujemo one koji su mnogo uspešniji od nas. Otišla je mast u propast. Sve nam je otišlo. Nestaje polako pred nama. Polako nam pripremaju otcepljenje Kosova i Metohije. Mi ništa ne radimo.
Umesto da šalju mejlove na sve svetske adrese, neki iz vlasti šalju mejlove sa adrese "[email protected]" protiv Tomislava Nikolića, da bi rekli kako je Vučić protiv njega. Barabe jedne!
Čekam izveštaj, pa ću vas obavestiti. Ja već znam, iz policije sam dobio informaciju i sa čijeg kompjutera je slato. Samo čekam da oni to zvanično upute, da tužilac podigne optužnicu. Treba da vas je stid i sramota. Time se bavite.
Umesto da se bavite time kako ćete državu da spasavate, kako ćete penzionere od gladi da sačuvate, vi se bavite lopovlukom i prevarama. Gonite tamo poručnike, kapetane, ne znam ni ja koga. Što ne gonite ministre? Što ne gonite Davinića, Dinkića, Marovića? Što lopove na najvišem nivou ne gonite? Riba s glave smrdi, a ne od repa. Ne, nego su zaštićeni ko beli medvedi. A, onda hajde da otmemo penzionerima, da bi mogli da budu još bolje namireni, da bi mogli još bolje da žive. A, kako će oni, penzioneri, da žive, to nije ni važno. I misle da to može tako doveka, i onda idu na izbore u Kulu.
Znate kako idu na izbore u Kulu? Jedan ide, skupi u domu u Ruskom Krsturu seljake, domaćine, pa kaže – e, ako glasate za mene dobićete toliko i toliko kredita; pa dođe drugi prevarant iz pokrajinske vlade pa kaže – glasajte za mene, daću vam 20 miliona, ali ako možete glasajte i za nekog drugog, samo nemojte za radikale da glasate. Da li je to vaša politika? Vi se jedino time bavite, ničim drugim.
Zato tražim i pozivam i ljude u Kuli i drugde u Srbiji da pokažu svoju želju za promenama, da pokažu da neće korumpiranu i kriminalnu vlast, da pokažu da u Srbiji ima dovoljno snage i energije da stvari počnemo da menjamo i da se suprotstavljamo tome, da državu vratimo u ovu zemlju, u najlepšu i jedinu zemlju koju imamo. A, otišla je izgleda na mnogo, mnogo dalek službeni put.
Ni u jednoj sferi društvenog života ništa ne funkcioniše. Samo da vas pitam: koliko ljudi ovu zemlju oseća kao svoju? Koliko zastava naših imamo po našim kućama? Pitajte Amerikanca da li ima neki Amerikanac koji nema zastavu na svojoj kući? Od najjednostavnijih stvari do toga ko se, koliko i na koji način bori za svoju zemlju.
A, koliko se borite za penzionere pokazali ste ovim zakonom. Sada mi neki pričaju praznu priču – ako mi usvojite ovo, ako mi ne usvojite ono, onda hoću ili neću da glasam. Pa, nego šta ćete nego da glasate.
Ja se izvinjavam i ovom penzioneru koji mi je uputio telegram i svima drugima koji su to uputili. Izašao sam da kažem stav srpskih radikala po ovom pitanju, ali na neki način i da očistim savest svih nas, da kažemo – e, mi smo se suprotstavili, mi smo rekli nešto protiv. Možemo li nešto da vam uradimo? Ne možemo ništa. Zato što ćete da se skupite, i šta god treba da izglasate, izglasaćete, samo da bude još jedan dan na vlasti, da bude još jedan dan plata u upravnom odboru, još jedan dan plata u javnom preduzeću, i ništa drugo. A vi, građani Srbije, gledajte šta ćete i kako ćete. Nije nas naročito briga.
Što se države Srbije tiče, e nju, bogami, sa službenog puta nema ko da vrati. Nadam se da ima, i to je razlog zbog čega se politikom bavimo, a verujem i u ove ljude i u mnoge druge časne srpske domaćine, srpske radikale, ali i sve one koji žele istinske promene i koji žele da Srbija bude svoja na svome. Hvala vam najlepše.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, penzioneri, nezaposleni, građani Srbije, ovo je ključni amandman u zakonu koji je na dnevnom redu, jedan od ključnih, ali od ovoga zavisi da li će penzioneri u Srbiji kroz nekoliko meseci, sledeće godine, kroz tri godine, imati da kupe koru hleba. Govori se o osnovnoj životnoj namirnici, a sve drugo za njih će biti misaona imenica.
Ako se usvoji zakon sa članom 22, koji nam predlažu ministar Slobodan Lalović i Koštuničina vlada, nastaće potpuna katastrofa za penzionere i za sve one koji moraju da idu u penziju.
Samo neko ko je do najvišeg stepena morbidan i ko ne želi dobro ni svojoj naciji ni svojim građanima može ovako nešto da smisli i da se krije iza toga da je to uslov u pregovorima sa MMF-om i da je to osnovna stvar koja mora da se poštuje, zbog toga što su oni ne samo, kao što neko ovde reče, loši i nesposobni pregovarači, nego zbog činjenice da im je MMF važniji od 1,3 miliona penzionera u Srbiji, koliko ih sada ima i koliko će ih biti u budućnosti, od njihove dece. Jer, vi znate da su mnogi prinuđeni da hrane i izdržavaju svoju decu koja su ostala bez posla i da školuju svoje unučiće, sa tako jadnim i bednim penzijama.
Potrošačka korpa u Srbiji i način na koji će penzije da se usklađuju, pazite, samo jednom godišnje, sa prosečnom zaradom u Srbiji, odnosno sa troškovima života u Srbiji, jeste nešto što je razumnom čoveku neshvatljivo ako ispred sebe ima ove podatke.
Ovo su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku i oni u gramima, odnosno u mililitrima, odnosno u kilovat-satima ili impulsima kažu koliko košta prosečna potrošačka korpa u Srbiji, rekla sam vam prekjuče, a sada opet ponavljam, sa lažnim podacima i lažnim cenama. Ove namirnice po ovim cenama ne mogu da se kupe ni u diskontnim radnjama.
Ovo voće i ovo povrće, što je takođe misaona imenica za sve penzionere koji gladuju u Srbiji ili najveći broj njih, to nema nigde, ni na jednoj pijaci, ni u Beogradu, ni u unutrašnjosti, ni na najbolje snabdevenoj, ni na najlošije snabdevenoj pijaci.
Koleginica Radeta je u međuvremenu, dok ste se vi svađali oko raznoraznih gluposti i vršili zamenu teza, lepo izračunala koliko kuvanih jela može da se skuva sa ovim namirnicama ovde. Znači, 23 jela, ali samo od povrća i samo ako skuvate dva jela od makarona, jer hoćete da ubedite penzionere i građane Srbije da jedna četvoročlana porodica može da koristi samo jedan kilogram makarona od belog brašna sa jajima. To da jedu penzioneri i to da pojede jedna porodica koja ima dvoje dece, da li je to normalno?
Da li bi iko normalan napravio ovakav prikaz i na osnovu toga da usklađuje penzije? Mogu da se skuvaju tri jela od jednog kilograma pirinča, ali samo pirinač i nikakva druga kombinacija, samo kuvani pirinač, malo začinjen, malo zasoljen, i evo izvolite, penzioneri, jedite, unučići, deco.
Ako hoćete da skuvate nešto od slatkog kupusa, boranije ili graška u mahunama, kao što to stoji ovde u ovim količinama, na osnovu kojih se usklađuje penzija, to su dva ili tri jela. Ukupno 23 jela, bez mesa, ulja, bez ikakvih dodataka, samo kuvano na vodi.
Poseban skandal je prikaz stanja kada je u pitanju potrošnja kilovat-sati električne energije ili broja utrošenih impulsa. Da pitam vas dične poslanike iz vladajuće strukture koliki su vam računi za fiksne i mobilne telefone?
Kako vas nije sramota da glasate za to da penzija bude izračunata na osnovu ovih troškova života, gde je račun za fiksnu telefoniju 210 dinara? Šta treba, da im stoji fiksni telefon za ukras, da eventualno, ne daj bože, zovu hitnu pomoć ili da zovu policiju ako ih neko uznemirava ili ako je neki kriminal oko njihove zgrade ili mesta gde žive? Kako da kontaktiraju sa svojim najmilijim?
Šta da rade penzioneri ili izdržavani članovi njihovih porodica, a mnogo ih je, nažalost, u Srbiji takvih, kada pogledaju sve ono što je za njih luksuz, a za one koji su danas na vlasti sitnica, jer pojedini od njih svoje bogatstvo, poput ministra finansija i srpskih tajkuna sa kojima je on u vezi, a koji nam predlažu ovako nešto, mere na stotine miliona evra.
Ovo je sramota zbog toga što građani Srbije znaju da im ovo pošteni i normalni ljudi nikada ne bi poželeli. Nikada ne bismo mogli da se na ovakav način poigravamo sa sudbinama ljudi koji su stari i nemoćni i sa članovima njihovih porodica, kojima je takođe pomoć neophodna, koji nemaju da se prehrane.
Zašto niste stavili ovde koliko košta jedan lek koji je najtraženiji za penzionere, koji su ili srčani bolesnici, ili pate od kostobolje ili imaju neke druge stomačne ili ne znam koje druge zdravstvene probleme. Ima među vama poslanicima lekara i vrlo dobro znate da je iznos koji je potreban za lekove za penzionere u Srbiji mnogo veći od onih bednih 210 dinara, koliko ste im predvideli da im bude račun za fiksnu telefoniju.
Ovo nije samo za jednu osobu. Sve to delite sa četiri. Kada govorim, govorim u gramima, kao što je to koleginica i izračunala za ova 23 bedna kuvana jela, od samo po jedne namirnice. Kada govorimo o mlečnim proizvodima, pogledajte na primeru mleka ili na primeru jogurta da je to dve čaše dnevno za celu porodicu.
Ako je ta tako famozno izračunata potrošačka korpa, odnosno to su ti troškovi života u Srbiji sa ovim ovako lažno prikazanim cenama 23.000 dinara, ovo je prosta matematika, ne morate da budete toliko pametni za matematiku kao ovaj nesrećni Albijanić, nego lepo izračunajte i vidite – 6.000 najniža penzija, 23.000 je ova potrošačka korpa, pogledajte da li je moguće, ovo su lažno prikazane cene i količine potrebne za jednu osobu, bez uračunatih ostalih najskupljih troškova. Znači, penzioner ne treba da jede ništa, neka ide i bos i go, neka se ne obuče, ne mora da ide kod lekara, ne mora da koristi lekove. Na šta ovo liči? Ko će to da prihvati?
Ako ste spremni, zarad trgovine i opstanka na vlasti, mesta u upravnim odborima, astronomskih naknada za to ili samo zbog toga što mislite da će za dva ili tri meseca neko od vas nešto da ušićari, da na ovakav način kaznite našu najstariju populaciju i njihove članove porodica i sve one koji prate i gledaju šta će sa Srbijom danas, kao što reče gospodin Vučić, celo državno rukovodstvo, pa i državu poneše sa sobom, otišlo na jedan duži službeni put, nemojte misliti da će srpski radikali da se zaustave samo na ovome, jer naša borba protiv ovakvog načina vladanja i naša istrajnost da se izborimo za ono što je građanima najpotrebnije biće iz dana u dan sve veća.
Videćete u nedelju, na izborima u samo jednoj opštini, u opštini Kula, nekada mnogo privredno razvijenoj, gde su ljudi mnogo bolje živeli. Pogledajte kolika je tamo cena za jedan kvadrat stambene površine - ispod svake vrednosti; ili, pogledajte kako je za kratko vreme opljačkana i opelješena jedna opština zbog korupcionaške koalicije koja je tamo bila na vlasti.
Nemojte da se igrate, ne sa osećanjima nego sa životima ljudi koji su to najmanje zaslužili; naravno, to nije nijedan građanin Srbije zaslužio na ovakav način.
Lopova, bandita, kriminalaca na sve strane, a poštenim ljudima, jadnim ljudima koji su stari i nemoćni ne date mogućnost da žive, ako ostane ovakav Predlog zakona i ovaj član 22, na koji je amandman uložio kolega Stamenković u ime poslaničke grupe SRS.

Hvala vam. Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić.

Da nam je Vlada rekla šta je penzija onda bi verovatno svi poslanici imali stav povodom ovog člana zakona, a član se tiče usklađivanja penzija. Ako je penzija socijalno davanje, ako je penziju obezbedio penzioner, a moram da vas podsetim da je nekada ista ta penzija bila unapred zato što je socijalno davanje, a sada je unazad, to ide odavno ali i sa zakašnjenjem, onda niko nije mogao da predloži da se usklađivanje penzija vrši jedanput godišnje. Nekada je to bilo mesečno usklađivanje, u zavisnosti od ekonomskih kretanja.
Radi javnosti moram da kažem, nekada se kao kriterijum koristio statistički podatak o kretanju troškova života, nekada podatak o kretanju zarada. Zašto su ta dva osnova uzimana? Da bi se našlo nešto na osnovu čega bi došlo do izravnavanja penzija kao socijalnog davanja sa socijalnim potrebama i prilagođeno ekonomskom stanju u državi.
Sama ideja da se ide na usklađivanje jedanput u toku godine je pogrešna. Tu ideju ne može da popravi ni vanredno usklađivanje penzija, kako je dato u Predlogu zakona. Mi u Zakonu od 2003. godine sada imamo kvartalno usklađivanje penzija sa praktično aritmetičkim zbirom uprosečenog rasta troškova života i zarada.
Da biste ovu materiju bolje shvatili, Vlada treba da se zakune da ni zaposlenima neće da raste zarada u toku godine, već samo jedanput godišnje. Ako se Vlada zakune i svojom politikom to obezbedi, onda ovako kako ste vi predložili može da prođe. Ali, nema vlade koja bi mogla da se zakune. Ne zbog toga što ne raspolaže mehanizmima, nego što je to suprotno ekonomskoj logici. Kako da se ograniči rast plata i zarada? Ako je čovek postigao veću produktivnost i veći broj časova radi, mora dobiti i veću platu.
Ovo je indikativno, pošto se nalazimo na terenu nečega o čemu smo pre nekoliko meseci raspravljali kada smo pričali o Zakonu o radu, o kolektivnom dogovaranju, sporazumevanju, pa ste to sve bacili na nevladine organizacije, po sistemu - ekonomski savet, socijalni savet, nešto za mirenje itd.; pobegli ste od odgovornosti i evo, došlo je.
Znači, ako je penzija socijalno davanje, ako se penzijom obezbeđuje socijalna sigurnost penzionera, onda iznos penzije mora na neki način da prati socijalne parametre koji se dešavaju u životu. Da bi se pratili ti socijalni parametri, penzija mora i da raste, odnosno u nekom slučaju i da pada, ukoliko su negativni trendovi.
Uvek se pozivamo na ova dva kriterijuma i uvek se interesna grupa poziva na onaj kriterijum koji ima veći rast.
Ako je veći rast troškova života, onda kažu – nećemo zarade, nego troškove života, to od čega živimo. Ako je veći rast zarada, onda se svi pozivaju na zarade, zato što je veći procenat. To je stalni sukob u penzionom fondu i uvek su svi pametovali oko toga.
Mi smo podneli amandman kojim tražimo da se izbriše u Predlogu zakona ova vaša ideja o jednom usklađivanju penzija u toku godine. Moram da vam kažem, to ne znači da podržavamo i ono što postoji u zakonu, da se to radi četiri puta godišnje. To što sada u zakonu postoji da se radi četiri puta godišnje je neko faktičko stanje, koje daje neke rezultate; nisu dobri zato što ne prate troškove života. Moram da vam kažem, kod nas nisu ispunjeni elementarni uslovi da menjamo... Ne sporim, ima sistema u kojima se jedanput usklađuje rast penzija u toku godine, ali to su oni sistemi gde je inflacija između jedan, dva do tri posto na godišnjem nivou. Supstanca nije izgubljena u penziji.
Tamo gde je inflacija veća od 3% primenjuju se različiti sistemi. U našem neposrednom okruženju imamo jednu državu gde se dva puta godišnje to usklađuje, uz mogućnost nekog vanrednog usklađivanja, ali kod nas nisu ispunjeni uslovi za tako nešto. Vi tehnički možete da navedete jedanput u tri godine usklađivanja, ali da li će neko da preživi, jer iznos penzije koja se danas prima mora na neki način da prati ono što je socijalna potreba domaćinstva. Dakle, kao objektivna kategorija u društvu, ne kao posebna kategorija samo za penzionere, nego objektivna kategorija.
Ako uspete da ne dozvolite rast troškova života, da ne dozvolite rast zarada, onda možete da idete sa ovakvom odredbom, ali te dve stvari vi ne možete nikako da zaustavite. Dakle, tu je rast troškova života i rast zarada. Ako ne možete da ih usporite, onda nemojte da sečete penzionere, nemate mogućnosti, vi nemate pravo, to je jedno socijalno davanje koje je čovek zaradio, to nije poklon, to je davanje gde država preuzima obavezu, ona garantuje to.
Dugo će još država da daje penzionom fondu. Ovi što pričaju – mi ćemo to da isključimo, lažu vas. Dugo će država morati da dotira penzioni fond. Da postavimo sada potpuno novi sistem, da postoji 150% saglasnosti oko tog novog sistema, opet će država morati da pomaže penzioni fond.
Da bi se shvatila bezobrazna igra reči i bezobrazna igra brojki, moram da vam kažem: nekada je učešće penzionog fonda u javnoj potrošnji u bruto društvenom proizvodu bilo daleko veće, ali 2001. godine ovi ekonomisti, mangupi poput Pitića, Đelića, Milosavljevića, Matkovićke, promenili su metodologiju, jer ni potrošačka korpa nije ono što je nekada bila.
Ni izračunavanje bruto društvenog proizvoda više nije onako kako je nekada bilo, da bi upoređivanjem pokazali uspešnost svoje ekspertske vlasti. Nastala je svojevrsna zabuna između nominalnog i realnog iznosa, ne samo bruto društvenog proizvoda, nego svih ekonomskih pokazatelja, pa čak i statističkih pokazatelja o nekim kretanjima.
Predlažem da usvojite ovaj amandman Srpske radikalne stranke. Ja ću se javiti i povodom još dva amandmana koja postoje povodom ovog člana. Cenim ta dva amandmana kao pokušaj da se ispravi nešto što je Vlada zabrljala svojim predlogom, ali vidite i sami u kom se ćorsokaku nalazimo posle ekskurzije koja je urađena 2003. godine prilikom donošenja novog Zakona o PIO.

Reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Ja sam govorio prošli put i izneo podatke kolika će biti penzija u narednih 15 godina, svakih pet godina, s obzirom da prosečne plate treba da rastu otprilike sledeće godine da budu 300, za pet godina da budu 300, pa 2015. godine 400, a 2020. godine 500 evra.
U razgovoru sa predstavnicima penzionera, pre svega iz Vojvodine, Krkobabić je rekao da mi moramo, jer to MMF od nas traži, i Zoran Anđelković nam je na izvršnom odboru rekao, u razgovoru sa njim, da mi to moramo da prihvatimo.
Međutim, ja sam zamolio penzionere da nam predlože amandman koji bi njima odgovarao i penzioneri su nam napravili amandman i ja ću vam pročitati, a odnosi se na član 22, ali ga ja nisam podneo zato što smo mi socijalisti dali bolji amandman, koji će dovesti penzionere u bolju poziciju. Međutim, penzioneri su nas, u panici da će biti gore, molili bar da zaustavimo i da ostane na ovom nivou da ne ide nagore.
Ja ću vam pročitati taj amandman, a on kaže – izlaz iz nastale situacije jeste da se putem amandmana u Skupštini Srbije predloži brisanje čl. 22. i 75. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Amandman bi glasio: u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO brišu se čl. 22. i 75.
Brisanjem navedenih članova ostao bi na snazi član 80. Zakona o PIO koji reguliše usklađivanje penzija po tzv. švajcarskoj formuli - 50% sa kretanjem zarada i 50% sa kretanjem troškova života. Zavisno od kretanja zarada i troškova života u narednim godinama verovatno će se ukazati potreba da se dopuni član 80. zakona kako bi se sprečilo konstantno opadanje učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi ispod određenog društvenog nivoa.
Ako bismo ovo prihvatili ostala bi ova klauzula po sadašnjem zakonu kako se usklađuju penzije, dakle, 50% troškovi života, a i taj način sadašnji bi doveo do toga da bi prosek 2010. godine iznosio 54%, znači, sa 65%, odnosno bilo bi 54,17% od prosečne plate, a 2000. godine je bilo 42,65%.
Ja nisam podneo taj amandman, jer smo mi socijalisti u stvari predložili da penzije ne mogu da padaju. Pročitaću vam ovaj amandman na član 22. koji smo podneli. Znači – u članu 22. Predloga zakona kojim se menja postojeći član 80. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Penzije će se vanredno usklađivati od 1. januara tekuće godine i u slučaju kada iznos prosečne penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 60% prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini prema objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike."
Znači, mi predlažemo da ne budu manje od 60%. Šta je suština? Jeste lako Evropi da usklađuje sa troškovima života, gde su plate od 2.000 do 3.000 evra, i ako su penzije oko 1.800 evra, a u zapadnoj Evropi već godinama plate ne rastu, niti rastu troškovi života, i ako malo porastu sve se to usklađuje. Mi ne možemo sada da primenimo u Srbiji ono što primenjuju Nemci, kada je nama prosečna zarada svega 200 evra, za pet godina će biti 300 evra, za 10 godina 400 evra, a 2020. godine će biti 500 evra. Prema tome, u Srbiji se ne može primeniti to što se primenjuje na zapadu.
Mislim da te priče kako MMF sve diktira nisu tačne. Praktično, oni mogu da preporučuju. Slovenci nisu njih slušali, ušli su EU i sačuvali se. Prema tome, mi smo rekli da ćemo insistirati da zaštitimo kategoriju penzionera i da to ne sme da padne ispod 60% od prosečne plate, bez obzira šta MMF priča. Hvala.