Replika, narodni poslanik Toma Bušetić.

Gospodine Petroviću, mnogo je priča povodom 1993. godine. Ja znam da tim parama niste samo vi mahali, mahali su svi DOS-ovci, ali morate jednu stvar da shvatite, ali očigledno da vi to ne razumete: ta 1993. godina je bila jedinstvena godina, znači, bila je mnogo teška godina, i ta inflacija je bila samo u toj godini. To vreme bilo je ratno vreme, kada smo morali da pomažemo svoju braću preko Drine, kada smo učinili sve da se obrazuje, da opstane Republika Srpska i ono što morate da znate jeste da je narod Srbije ili srpski narod, kako ja to volim da kažem, najbolje razumeo 1993. godinu i sve naše teškoće.
Znate, gospodine Petroviću, da je Socijalistička partija Srbije decembra 1993. godine dobila najveći broj poslanika, 123 poslanika. Danas svaka partija može samo da mašta o tom broju poslanika. Znači, narod je većinski razumeo ovu našu borbu, narod je u ogromnoj većini podržao nas.
Da vam kažem, naši problemi su bili veliki, jer je dobar deo ljudi u Srbiji pod vođstvom vašeg šefa, vaše stranke radio jedan izdajnički posao. Stalno ste se pitali tih godina – pa gde je ratni cilj, kakav je ratni cilj, nemojte ljudi da idete u rat, pa nemojte da pomažete Srbima preko Drine; stalno ste bili negativni prema osnovnom patriotskom pitanju o odbrani interesa našeg naroda preko Drine.
To je bila naša politika 1993. godine i narod je to dobro razumeo. Nemojte više da mašete tim parama. Mi smo odmah na početku 1994. godine, kada je formirana vlada narodnog jedinstva, uveli stabilan kurs dinara i znamo kako je sve išlo. Iza toga su prosečne plate i prosečne penzije 1995, 1996. i 1997. godine bile na nivou 200 ili 300 maraka.
Neko će reći – to su pare slične ovim, jer 200 maraka 1995. i 1996. godine, to je kao 200 evra u današnjoj situaciji, ali u to vreme i tih godina, 1995. i 1996. godine, za 200 maraka moglo je da se kupi svašta; komunalne usluge, struja, to je sve bilo oko 20 maraka i to je mnogo više vredelo nego što je 200 evra u današnje vreme.
Kada govorimo o toj našoj borbi i o 1991, 1992. i 1993. godini, ono što je posebno neverovatno, a i danas se to ispoljava, u ispravnost naše politike ne da su verovali samo građani Srbije, kasnije su mnogi političari, od lorda Ovena, čak i onog nesrećnog Van den Bruka, svi su priznali da Srbi nisu krivi za ratove, da je nama sve nametnuto. Lord Oven je u svojoj knjizi rekao da je rat nametnula pre svega Nemačka, i Vatikan, da je bila velika greška prerano priznanje Hrvatske i Slovenije.
Sve je to bila istina, ali vi nikada to niste priznali. Vi i danas, toliko godina posle, samo govorite o tome kako mi nismo znali da vodimo politiku, kako nismo znali da se postavimo dobro, kako nismo umeli dobro da pregovaramo sa međunarodnim faktorom. Kakva je situacija u Srbiji danas? Gde su ti pregovori koje vi vodite?
(Predsedavajući: Vreme.)
Vaš predsednik Tadić, kao mušica bez glave, više ne zna ni za šta se zalaže, ni šta hoće. Prema tome, najmanje razloga vi imate da pričate o tome kako ćemo mi danas glasati kada je reč o ovom zakonu. Po našim amandmanima i po našem predlogu penzionerima neće da bude lošije, a da bude bolje ne može, dok mi ponovo ne budemo na vlasti.

Narodni poslanik, Dušan Petrović, po Poslovniku.

Tačno je da je inflacija bila jedna tema, ali šta bi sa starom deviznom štednjom, gospodine Bušetiću? Šta je bilo sa Jezdom, sa Dafinom, šta je bilo sa zajmom za preporod Srbije? Vi ste ogolili i obosili građane Srbije. Kamen na kamenu nije ostao. Kada ste pali sa vlasti 2000. godine prosečna zarada je bila 50 maraka, to je sad 20-25 evra. Jeste, bila je prosečna penzija 95% prosečna zarade, koliko dođe 95% od 20 evra i isplaćivali ste kad ste mogli. Koliko ste mogli, toliko ste plaćali, a pošto je slabo država mogla, slabo ste i plaćali. Zato je ostao ovaj dug koji se sada reguliše, između ostalog, i zakonom o pretvaranju duga prema penzionerima u javni dug, taj zakon se nalazi na dnevnom redu. To je jedna stvar.
Druga stvar, zaista sam zadivljen kako vi tumačite izborne rezultate 1993. godine, kako ste dobili 123 poslanika. Opšte je poznato, gospodine Bušetiću, kako su čisto albanska sela na Kosovu masovno glasala za Slobodana Miloševića i masovno su glasali za SPS. Ne znam šta se desilo da su uzeli puške u ruke posle godinu, dve, pa su svoju političku poziciju tako naglo promenili.
Gospodine Bušetiću, kamionima ste dovozili glasove sa Kosova i tako ste uspevali da održite parlamentarnu većinu do 2000. godine, kada je moralo da izađe milion ljudi usred Beograda da bi vas motkama oterali sa vlasti.

Istine radi, da saopštimo informaciju. Srbija nije bila jedna izborna jedinica, nego je Kosovo i Metohija bila posebna izborna jedinica. Prema tome, čak i kada se odbije sa Kosova, SPS je tada dobio 103 poslanika. To što su nas Albanci voleli, vole nas i sada i tada, samo ne veliki broj.
Izvolite, gospodine Bušetiću, replika.

Gospodine Petroviću, kada je reč o glasovima sa Kosova i Metohije, to su laži, kao, kamionima su dovoženi glasovi. Nije tačno. Neka bude da ste sve vi u pravu. Šiptara na Kosovu i Metohiji, kada je reč o biračkom telu, u to vreme nije bilo više od 500.000. Računajte da smo svih 500.000 dovezli i da su to naši glasovi. Znate, Slobodan Milošević je 90-ih godina dobijao 3.260.000 na prvim izborima, na drugim 2.560.000.
Danas svi lideri u Srbiji mogu da sanjaju tu cifru. Danas u Srbiji nemamo glasačko telo koje izlazi na izbore u tom broju. Neuporediv je Milošević sa svim vašim liderima. Najznačajniji lider na Balkanu i u Evropi jeste Slobodan Milošević, sa ogromnom podrškom naroda, jer je imao ispravnu politiku.
Prema tome, ta vaša priča da smo mi dovozili glasove, to nema blage veze. Kad je Milošević izgubio izbore, kada je dobio manje, nije izgubio, imao je dva miliona glasova; trebalo je da bude drugi krug, ali ste pučem došli na vlast, zapalili Skupštinu, televiziju, šta ste sve radili. Ne mogu da se porede Milošević i Tadić. Tadić je dobio 800.000, pa je on lider, on je predsednik, pa njega podržava Srbija, pa lep je. Vodite ga kući ako je lep.
Što se tiče Jezde i Dafine, država nije garantovala ni Jezdu ni Dafinu. Ko je to štedeo? Mnogi ljudi koje ja znam nisu nikada štedeli kod Dafine i Jezde. Gde ima kamata 20% dnevno? Prevare su moguće svuda.
Druga stvar, kada su nam uveli sankcije 1992. godine, društvo je kriminalizovano. Oni nisu uveli sankcije tek onako, da bismo mi živeli bolje, već da bi se kriminalizovalo društvo, da bi Srbija došla u situaciju u kakvu je došla. To je istina.
Ali, nije najveća pljačka Jezda i Dafina. Najveća pljačka je privatizacija. To više ne može lako da se ispravi. Prodali ste cementare u onoj vrednosti kolika je vrednost jedne cementare. Montirali ste tendere, samo tri firme su mogle da konkurišu za cementare, i to ste namestili, 7,5 miliona mora da ima godišnju proizvodnju, pa da konkurišu "Holcim", "Lafarž" i ova treća grčka. Naravno, to je sve urađeno zbog velikih provizija.
Pre nekoliko dana sam rekao i ovde su poslanici DOS-a govorili o tome da je Đelić, ovaj mali miš, uzeo 15 miliona dolara i pravosudni organi ništa ne rade. Ovde je Marijan Rističević rekao pre dve godine, i "Kurir", naslovna strana - dve bitange uzele 15 miliona dolara, maraka ili evra od cementare, znači od privatizacije. Sada je opravdana sumnja da ste u svim privatizacijama imali lepe provizije. Tako se kaže za jednog vašeg "vrhunskog" ministra, on je bio zadužen za "Lukoil", da tu uzme proviziju, onaj drugi za duvansku industriju, onaj treći za ono itd.
Uostalom i vaši poslanici ovde, DOS-ovi lideri, rekli su da je vaš bivši predsednik bio dobar negde oko 300 miliona dolara. To je sva štampa prenela. Sad je na nama da verujemo ili da ne verujemo. Ja verujem da je to tako bilo. Ta pljačka je bila najveća pljačka i ta sredstva ne mogu sada lako da se povrate. Prodate su cementare, prodate su pivare, prodata je duvanska industrija. To je katastrofa.
Prema tome, ako pravimo bilo kakvo poređenje između nas i vas, jasna je stvar. Ovo što ste me malopre pitali, to je ključno pitanje – zašto mi podržavamo ovu vladu? Ova vlada je mnogo loša, za nijansu je bolja od ove prethodne. Narod treba da vidi sve. Videli su nas od 90-te do 2000. godine. Bilo je teško, ali časno vreme. Videli su ove DOS-ovce do 2003. godine i oterali ih, jer je cela koalicija dobila 400.000 glasova. Svi glasovi su bili protiv DOS-a.
Sada treba da vide i ovu vladu, ali moramo malo da sačekamo. Srbi moraju da vide sve. Ako srušimo u ovom trenutku, reći će – nije taj sporazum o pridruživanju i stabilizaciji došao, da je to potpisano, živeli bi bolje. Izdržaćemo i da se potpiše i taj sporazum. Znamo da neće biti bolje. Onda će narod moći pravilno da ceni doprinos svake vlasti. Ima još jedan problem: ako se mi povučemo u ovom trenutku, doći će "žuti", doći će Petrović. To je najveća katastrofa.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dušan Petrović.

Pored mnogih pogrešnih stvari koje je rekao gospodin Bušetić je zaključio jednom istinom – doći će Demokratska stranka na vlast vrlo brzo. Vi verovatno nećete dobrovoljno otići u opoziciju ili se staviti u rizičnu situaciju da idete na izbore, da prođete ili ne prođete cenzus, ali vreme se približilo, tako da ćemo na izborima videti kako stoje stvari i da li je vaša odluka da pomognete Koštuničinu vladu bila dobra ili nije bila dobra. Mislim da je rezultat više nego evidentan.
Nažalost, u ovoj polemici koju ovde vodimo ste zaista, po mom mišljenju, prešli granicu dobre mere i ukusa i optužili razne ljude da su uzimali novac; navodili ste pisanje dnevne štampe kao dokaz, što naravno ne samo da nije fer, već predstavlja jedan loš manir.
Ono što kao odgovor mogu da vam kažem, neću govoriti šta piše štampa, niti žuta, niti bilo koja druga, a piše naravno o svima ponešto – stvar je u tome što se izriču već presude za mnoge stvari koje su se dešavale devedesetih godina i 2000. godine. Kao što znate, izrečena je prvostepena presuda okrivljenima i optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i u obrazloženju za tu presudu pominje se Slobodan Milošević. To nije pisanje štampe, to je odluka suda.
Vi ste, gospodine Bušetiću, otvorili tu temu i uzimate novine kao dokaz. Ja se pozivam na sudske presude. Ne govorim da li su dobre, da li nisu dobre, već samo iznosim činjenicu da je prvostepeni sud doneo odluku da je načelnik državne bezbednosti, Miloševićev, osuđen u prvom stepenu za to što je izdao nalog i organizovao ubistvo Ivana Stambolića.
(Predsedavajući: Nije tačno. Nije formulacija tačna, nemojte da optužujete.)
Potpredsednik ima stalno komentare, ali dobro, i to je sastavni deo parlamentarizma u kome živimo.
Na samom kraju, gospodine Bušetiću, vi imate problem sa predsednikom Tadićem, ne znam zašto. Boris Tadić je izabran za predsednika države tako što je dobio 1.700.000 glasova u vremenima kada veliki broj ljudi ne izlazi na izbore, kada veliki broj ljudi zbog golgote koju je prošao devedesetih godina smatra da političari ne mogu da reše njihove probleme.
Smanjila se i izlaznost u odnosu na 1990. godinu kada je zaista bilo mnogo sveta, zbog toga što je parlamentarizam i višestranačje bila nova kategorija i nov fenomen, zbog toga što je veliki broj ljudi smatrao da preko političkih odluka može da reši svoja životna pitanja i izlazio na izbore; i naravno da su stranke dobijale više nego u današnje vreme i naravno da su i kandidati za predsednika dobijali više nego u današnje vreme.
Pod fer uslovima, za razliku od vremena kada ste vi bili na vlasti, kada ste manje-više samo vi mogli da se pojavljujete u državnim medijima, kada privatnih medija nije ni bilo, u fer utakmici i pod jednakim uslovima sa ostalim kandidatima predsednik države je dobio predsedničke izbore i sprovodi svoj predsednički program.
On je ambasador srpske privrede i to radi sada u Americi, kao što je radio u Libiji, Kini i Rusiji. Pokušava da dođe do podataka šta to boli građane Srbije i zbog toga postoji Narodna kancelarija. Onoliko koliko je to u njegovoj moći, u okviru našeg ustavnog sistema, bori se za interese građana Srbije i naravno da će to činiti i ubuduće i to radi na vrlo dobar način.

Molim da kada citiramo novine onda citiramo tačno. Nije Rade Marković optužen, niti osuđen da je organizovao, već potpuno za nešto drugo.
Druga stvar, kada je reč o medijima, činjenica je da od 2000. godine u Srbiji postoji 300 lokalnih televizija i 500 radio-stanica i po izjavi aktuelnog ministra sve su finansirane od nekih sa strane za pomoć opoziciji.
Izvolite, gospodine Bušetiću.

Gospodine Petroviću, nisam mislio da će Demokratska stranka da dobije najveći broj glasova, ali je velika opasnost da se ponovo skupi to društvo DOS-ovsko i da ne obrazuje vladu koja bi bila katastrofa za ovu zemlju, jer je to bilo do 2003. godine. Ta katastrofa, najpogubnija vlast u Srbiji je bila vaša vlast, DOS-ovska vlast.
Ovo oko Slobodana Miloševića, toliko ste laži izneli tokom svoje vlasti, i dan-danas toliko laži iznose mediji, B92, sve novine, svi časopisi, da je to sramota. Mi smo znali od početka da nema nikakvih dilema da Slobodan Milošević niti je umešan u ubistvo Ivana Stambolića, niti u pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Ovih dana ovaj mucavi ministar Mihajlović piše poruku Slobodanu Miloševiću i kaže – znam ja, imam neoborive dokaze da vi niste umešani ni u ubistvo Stambolića, ni u pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Znamo mi od početka. Znate ko je to uradio? Pročitajte "Gardijan", gde se kaže da iza svih političkih ubistava u Srbiji stoje strane obaveštajne službe, kriminalne strukture i srpski kvisling, a vi vidite ko je srpski kvisling. Daću vam tu novinu, pa ćete da pročitate.
Prema tome, nemojte više o tome, jer ste dosadili bogu i narodu, a to je jedna ordinarna laž, kao što su mnoge laži izrečene tokom 2001, 2002. i 2003. godine.
Kada govorimo o Borisu Tadiću, pa se hvalite da je dobio milion i po glasova, dobio je kada su se svi skupili; dobio je 850.000 i u odnosu na našeg lidera to je pet puta manje. Ko može da poredi Miloševića i Tadića? On ide, obilazi Libiju i Kinu. Šta će on u Libiji i Kini? Vi ste imali program do 2000. godine kako imamo samo veze sa Libijom, Kinom i Rusijom, a prvo ste posle otrčali, Boris Tadić, da pokušate neke aranžmane da napravite. Hvalite se slobodnom trgovinom sa Rusijom. To smo mi izdejstvovali. To je vreme vlade Mirka Marjanovića i vlasti Slobodana Miloševića i SPS-a.
Prema tome, Tadić je obećao da će biti ambasador privrede. Gde je taj ugovor zaključen? On nosi odgovornost, on je predsednik države. Šta je bolje u Srbiji od kada je on predsednik države? Sve je gore i gore. Otvorio Narodnu kancelariju, tamo je ovaj Đilas, važno je da se dobro uhlebio oko reklama na RTS-u, i to je vaša politika.
Prema tome, sasvim je jasno da je velika razlika između nas i vas. Mi se ne bojimo vas, ali mislim da je vaša vlast najpogubnija i najgore rešenje za Srbiju bi bilo ako biste vi bili ponovo na vlasti.