Ako je to već politički refleks razmišljao sam da nije ni čudno, šta bi bio podsticaj primarni da se ima na takvom mestu takav refleks. Bio bi sigurno podsticaj ako neko počne da kritikuje nesuvislo Vladu, odmah noga krene dole i to je jedan automatizam kasnije. Uslovni refleks zahteva dodatni.
Šta je taj dodatni? To je radikal. Ako ne kritikuješ, noga ide dole. Meni se dogodilo i pošto je minut vremena trajalo pritiskanje, morao sam da napustim govornicu misleći da sam istrošio svoje vreme, a nije red da kršim Poslovnik. Međutim, imao sam još deset minuta da govorim. Molim vas, gospodine Anđelkoviću, da se ne dogodi ista situacija, uplašio sam se da taj refleks ne proradi i večeras, pa da mogu na miru da izložim ono što hoću.

Vratiću vam vreme, dva minuta ste dobili nagradu, a i ovih osam ću da vam nadoknadim prvom prilikom kada hoćete, da ne bi ispalo da ste oštećeni zbog mog refleksa. Nemam nameru da vas oštetim nijednu sekundu.

Ja to nisam ni rekao. Pokušao samo da dam jedno racionalno objašnjenje kada zvono zvoni minut.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 74. i, u skladu sa ovim dosadašnjim što je izlagano više puta, smatramo da treba brisati ovaj član zbog toga što on kaže da izuzetno od odredbe člana 9. ovog zakona, pravo na porodičnu penziju roditelj stiče kada navrši, pa onda ide ono kaskadno povećanje cenzusa godina, koje je već prisutno i u ostalim kategorijama koje su tretirane od člana 71. pa nadalje.
Pošto je gospodin ministar ovde bio, opet nas je napustio, bio sam vrlo iznenađen kada je rekao - vi kritikujete, a ne dajete rešenja. Mi smo davali, ali njega nije bilo. Zašto nije saslušao? Gospodin Krasić je u više navrata rekao šta mi srpski radikali smatramo da je dobro rešenje.
Prvo, ono što želim da zamerim ministru, a vi ćete mu preneti, zašto se on kiti tuđim perjem. To je čovek koji taj zakon nije pisao. On i vi ne opovrgavate to. Ponovo vam citiram Predraga Kovačevića na okruglom stolu - Reforma penzijskog sistema u Srbiji "Do penzije tri stubića", u novembru prošle godine. Kaže gospodin Kovačević iz Ministarstva finansija - zakon je radio tim stručnjaka iz Ministarstva finansija, Narodne banke, "Bering pointa", kolege iz Hrvatske. Nema Ministarstva rada.
U načelnoj raspravi sam vam rekao: oktobra meseca u Cavtatu u Hrvatskoj referat - Penziona reforma u Srbiji, a konferencija se zove - Druga internacionalna konferencija, penzijski fond, tržište kapitala i finansijsko okruženje. Ko je referent? Nijedan Srbin nije učesnik, nijedan iz Srbije. Referiše gospođa Roza Čijape. Imam čitavo izlaganje, mogu vam dati u slajdovima, gde su data rešenja koja ovaj zakon obuhvata.
Prema tome, ta priča da neki stranci, recimo MMF je brižniji od nas samih, pametniji i zna bolje, dođe u našu kuću, šta je naš interes da prihvatimo, kao da smo maloletni, neću da kažem maloumni, jer to nismo, i mi treba u to da poverujemo da je nečiji stranački interes važniji od našeg domaćeg interesa, mislim da to apsolutno ne stoji i to je ono što je problem.
Nije istina da je motiv da nama bude bolje. Ne, to je omča i zavrtanje ruke od strane MMF-a da se mora do kraja ove godine ovo ispuniti u okviru restrukturiranja javnog sektora i obećanja koja su ranije data, kao što je nasilno usvajanje zakona o prestanku važenja zakona o NIS-u ista priča i to je istina.
Nemojte da lažete ovde nas narodne poslanike i javnost. Vi to morate da biste dobili nastavak aranžmana, da bi to dobro dočekali 2006. godine, kada stiže milijardu i šeststo miliona za otplatu. To je to dobro koje nas čeka. Kažite to ljudima.
Gospodin ministar je čitav niz lažnih podataka, neistinitih i poluistinitih izneo ovde. Pričao nam je kako je to u svetu, kako je ovako i onako. Kaže u jednom intervjuu, i to je na sajtu Vlade, Vlada je to okačila kao vrlo bitno, stoji njegova izjava - u većini zemalja sveta odavno se radi duže, pa je vreme da se i kod nas ta granica pomeri. Onda kaže dalje – u Srbiji na penzije odlazi 14% društvenog proizvoda, dok je u proseku u zemljama OECD-a 8,1. Znači radi se duže, pa je vreme da se kod nas pomeri. Pitam ga, zašto ne kaže koliko se radi u Italiji? Da li tamo muškarci sa 58 godina, žene sa 56 idu u penziju? Da li je zemlja Italija neka leva zemlja u koju ne treba gledati? Pitam ga kako je to u Danskoj? Da li se tamo ide sa 60 i 62 godine u penziju? Neću da ga pitam za neke druge zemlje.
Isto je bila priča koji je odnos između penzije i plate. Pitam vas da li je u Francuskoj od 60 do 100% od bruto ličnog dohotka penzija? Da li je možda u Nemačkoj 72% od bruto ličnog dohotka penzija, ili to nije tačno?
Da li je u Sloveniji 75% od bruto ličnog dohotka ta penzija? Naravno, ne govorim napamet. Ovde su podaci. Ima raznih podataka. Ovo je jedna dinamična oblast, uvode se reforme, menja se situacija iz dana u dan. Ali, ovo je suština. Nemačka neće čak da menja svoj sistem iz temelja, neće da ide u reformu, ona samo pokušava da popravi svoj sistem.
Rečeno je – mi mnogo izdvajamo za ovaj penzioni fond od plata, 22% od našeg dohotka ide za taj penzioni fond. Gledajte u Mađarskoj: 22 plus 6. Oni imaju tri stuba. Znači, ne prvi i treći, kao što mi uvodimo dobrovoljni, oni imaju i obavezni. Kada uzmete 20 - 26, koliko vam je to procenata? Da vam ne čitam u Poljskoj te brojke, još su veće. To je već blizu onome što je Toma Bušetić govorio, kada su socijalisti imali.
Slovenija izdvaja 24,35% od ličnog dohotka za svoje penzione fondove. Što to ne kažete? Ima i onih koji izdvajaju daleko manje, to je istina. Ali, dajte celinu, holistički gledajte na stvar. Nemojte otrgnuti nešto što vam govori.
Znači, situacija je šarena. To je realnost Evrope. Evropa ne nalaže nikome kakvu zakonsku regulativu će usvojiti. Ona samo ima direktive koje moraju biti ispoštovane. Evropu interesuje slobodan protok ljudi, robe i novca. To su direktive koje Evropa nalaže, sve ostalo vi pričajte nekome drugom da to od nas Evropa traži.
Da budem potpuno jasan, da odgovorite vašem gospodinu ministru i prenesete, SRS u svom programu, koji je pisan davnih godina, ima sva tri stuba.
Mi smatramo da se dobar penzioni sistem mora oslanjati na sva tri stuba: i na ovaj primarni, koji je do sada bio kod nas, da treba postupno uvoditi i ovaj sekundarni, što će reći - obavezni, ali koji će biti privatizovan, koji će ići na tržište gde će se kapitalisati sa sredstvima čoveka kome se zna ime i prezime, uz sve rizike koje tržište nosi. Smatramo da i onome ima mesta, ali sve treba postupno i polako uvoditi.
Danas nema opravdanja da se ide na treći stub. Zašto? Kakva je realnost u zemlji Srbiji, to smo pričali. Imamo 1.500.000 penzionera. Koliko imamo nezaposlenih - brojka je od 800 do milion. Koliko je u sivoj ekonomiji građana? Prosečni lični dohodak je, vi kažete, 200 evra, neko kaže 180; zvanična Evropa kaže da je kod nas 180 evra prosečni lični dohodak. Možda greše, niste im tačno rekli. A prosečna penzija 138 evra. Najbitniji je ovaj momenat - da 90% naših penzionera danas imaju penziju manju od 180 evra. Vi sada hoćete većinu njih da stavite u izuzetno težak položaj ovom reformom, kako ste vi zamislili.
Rekao sam da sada počinjem da pričam šta SRS predlaže. Apsolutno ne da se teret tranzicije prevali na najvulnerabilniju kategoriju našeg stanovništva, a to su naši penzioneri. Postoje još dve kategorije koje su isto vulnerabilne, a možda i vulnerabilnije, to su deca i invalidi. Samo što decu niste još napali sa ovakvim propisima nakaradnim, penzioneri, invalidi i te kako trpe posledice jedne nehumane vladavine.
Ona vaša ideja da se smanji 14,3 izdvajanje iz budžeta, pa će onda da bruto društveni proizvod poraste, da onda te pare idu u investicije. Vi kažete da je to uslov. Mi kažemo - ne. Zaposlite ovih milion nezaposlenih, izvucite ove iz sive ekonomije da počnu da rade, pa ćete onda imati poboljšan odnos, neće biti 1:1 kao što kažete, mada je on malo nešto veći 1,2, pa ćete moći taj fond, taj prvi stub da ojačate, taj stub solidarnosti koji je i do sada bio.
Ali, vi kažete - nema para. A gde je onih četiri do šest milijardi koje ste 2000. godine ovde zagovarali i pričaste - tek što nisu prispele, ili su došle, pa su otišle. U šta idu ovi krediti, čija otplata stiže dogodine i iznosiće 1,6 milijardi dolara ili evra, ne znam tačno. U šta je to otišlo?
Pitam vas, zašto, kada govorite o svemu tome, ne kažete pravu istinu ljudima zbog čega nema investicija u ovoj zemlji? U svim dokumentima OEBS-a, kao i drugih organizacija, a priznajem, ne znam te internacionalne organizacije, to vi daleko bolje znate, te skraćenice i te silne međunarodne organizacije, svuda se kaže da je centralni problem našeg društva korupcija. Drugi problem je nepoštovanje zakonitosti, što proističe da je ovde nesigurno investirati.
Kako ste vi pare mogli dobiti? Naravno, privatizacijom. Šta radite sa privatizacijom - prošla vlada, sadašnja, iz afere u aferu? "Danone", da ne nabrajam, gomila afera. Gledajte ovo sa rasprodajom vojske, pukla tikva oko plena, treba rasprodavati zgrade, treba rasprodavati imovinu vojske. Ne može bez skandala. Lopovluk do lopovluka. Gde god zagrebeš, svuda vidiš korupciju i ono što ne valja. Zbog toga nema investicija. To kažite.
Nemate snage ili nemate volje, želje da one nosioce te korupcije, na koje ukazuje i štampa, vi je često zovete "žuta" zbog toga... Vi ste skloni da i štampu izvedete na sud, realni sud, zbog izražavanja slobodnog mišljenja, a nećete da se uhvatite u pravi problem, koji bi bio neko razrešenje, a to je borba protiv korupcije. To će moći da uradi samo neko drugi.
Gospodin ministar je rekao kako mi ovde lijemo suze. Pa šta? Hajde i da lijemo, i to je za ljude. Za mene je veći problem da li iskreno ili neiskreno? Da li smo fariseji, kao vi, nosite papire koje su vam drugi pisali i ovde čitate. U novinama je mnogo bolje obrazloženje ovih zakona, nego što smo čuli od resornih ministara. Potcenjujete i nas narodne poslanike i građane naše zemlje. Tačno vam je sve izračunato šta će ovaj zakon doneti.
Kolega Smiljanić je čitao studiju gospodina Nenadića, koja je u dnevniku od 29. avgusta, u jednom članku detaljno analizirana i predstavljena. Rekao je: "Ako ostanu sadašnji uslovi, švajcarski sistem, ako bude istina da bude 2011. godine prosečni lični dohodak 500 evra, maksimalna penzija biće 200 evra, a ako ne ostane neće".
Meni nije jedno jasno: gospoda socijalisti kažu, naši bivši koalicioni partneri, da će oni popraviti jednim amandmanom ovaj zakon, da će tražiti da bude prosečno 60% od ličnog dohotka. Ja ne razumem mehanizam. Ako vi uspostavite mehanizam da penzija ostane 60% od bruto ličnog dohotka, onda pada zakon. Nemoguće je da zakon, sa ovim mehanizmima koje je predvideo, obezbedi ovaj nivo penzija. To je nemoguće.
Šta će biti? Podvala, već je osećam u vazduhu, vuk sit i ovce na broju. Tako može jedino ovaj parlament da izglasa ovaj zakon. Podvala je smišljena. Podvala se valja i zato vi imate ovakve odgovore - zakukuljene, zamumuljene, od strane ministra, da niko ništa ne razume, i to će se najverovatnije i dogoditi.
Hoću da kažem na kraju samo ovo. Ova vlada je pokazala svoje pravo lice. Ovaj parlament će pokazati svoje moralno lice. Mi sa dobrim platama, koje su 100 hiljada i više, nemamo moralno pravo da oduzimamo sirotinji i ono malo što ima. Možemo mi to uraditi, ali velika ljaga će ostati i velika sramota na nama, jer udaramo na penzionere.
A ko su penzioneri? Naše komšije, naši rođaci. To su ljudi koji su čitav svoj radni vek pošteno izdvajali i ne možemo njima uzimati. Oni su odradili svoje. Oni su svoju obavezu ispunili.
Ne možeš uzimati od onoga ko je već uradio sve što je mogao za dobrobit neke ondašnje penzionerske generacije. Ako to uradiš, to je drsko i to je lopovluk. To je krađa, u najmanju ruku. Ti ljudi su izdržali deset godina sankcija, bombardovanje, žive skoro deset godina kraće nego njihovo okruženje, i to su ljudi koji su daleko bolesniji nego u okruženju; ne može ovde maksimum godina za penziju biti kao u razvijenim zemljama koje žive u blagostanju i gde nema rata.
To su, na kraju krajeva, kažite vi da ja demagoški govorim, oni naši roditelji, bake i deke koji od te crkavice i za nas izdvajaju i za naše unuke, pored svoje penzije. E, na te ste udarili. Sram vas bilo ako izglasate ovakav zakon. Srpska radikalna stranka to nikada neće uraditi.

Zahvaljujem se gospodinu Momčilovu. Dva minuta sam vam dao na početku, dva minuta posle 15, tako da vam dugujem još šest minuta. Nadoknadiću vam to, nemojte da se sekirate za zvono koje je bilo iz tehničkih razloga.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Nastavljamo dalje. Na član 74. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Hranislav Perić i Milisav Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 75. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača i Odbor za boračka i socijalna pitanja prihvatili su ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Slobodan Adžić na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja povukao je amandman na član 75.
Na član 75. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Milorad Mirčić i narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 75. je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
To što su u istom tekstu još neki poslanici podneli amandmane, to je njihov problem, a ne narodnog poslanika Milorada Mirčića. Pretpostavljam da nisu prepisivali njegov amandman.
Narodni poslanik Milorad Mirčić traži svojim amandmanom, koji je podneo u ime SRS, da se član 75. briše. Da bi i građanima Srbije bilo jasno, mada je građanima Srbije koji su pratili ovaj prenos, a i narodnim poslanicima sve jasno što je vezano za ovaj zakon, ali da bi bilo do kraja jasno pročitaću i ovaj član 75.
"Izuzetno od odredbe člana 22. ovog zakona", a član 22, dame i gospodo narodni poslanici, odnosi se na usklađivanje rasta penzija jednom godišnje, odnosno pošto je usvojen amandman poslanika Albijanića, onda će to biti dva puta godišnje, kako reče ministar. Kako će se usklađivanje još vršiti, odnosno kako se izbegava usklađivanje penzija sa rastom troškova i sa rastom zarada? Kaže ovako: "1) od 1. aprila 2006. godine, sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, u procentu koji predstavlja zbir 62,5% procenta rasta, odnosno pada troškova života i 37,5% procenta rasta, odnosno pada zarada".
Dakle, pored ova dva usklađivanja, mi smo tražili da sva četiri usklađivanja tokom godine ostanu.
Ovde će se usklađivati penzije ukoliko, recimo, rast troškova života pređe 62,5 posto, i ukoliko eventualno zarade pređu 37,5 posto; za rast troškova života, kakvu ekonomsku politiku vodite, sigurno će preći, ali za rast plata nisam baš najsigurniji.
Od 1. aprila 2007. godine procenat 75, odnosno 75:25; od 1. aprila 2008. godine 87,5:12,5 itd, itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 75. treba brisati iz zakona. Treba usvojiti amandman narodnog poslanika Milorada Mirčića i član 75. brisati i usvojiti sve amandmane Srpske radikalne stranke i tako ostaviti i ona četiri usklađivanja tokom godine.
To što vi, gospodo, eventualno kukate da ne možete da obezbedite sredstva, pa vrlo je jednostavan izlaz iz toga – podnesite ostavku, raspišite izbore, pa neka građani izaberu one koji su sposobni da obezbede i proizvodnju, i penzije, i plate, i standard i sve ostalo.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Sa gledišta ove odredbe kako glasi član 75, na koji smo mi podneli amandman, to je jedna stvar, i onda ovaj naš amandman kojim tražimo brisanje tog člana 75, zbog razloga koje navodimo već danima, gubi svaki smisao ako se ima u vidu da je opet na delu jedna sitna podvala, da je Vlada prihvatila amandman na član 75, koji je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
To je amandman koji prati takođe amandman na član 22, koji je Vlada usvojila, gde je odlučeno da se usklađivanje penzija vrši dva puta godišnje. To je prolećno i jesenje usklađivanje, 1. aprila i 1. oktobra.
E, sad, u ovim prelaznim i završnim odredbama, genijalci su se dosetili kako će da se uradi u 2006, 2007. i 2008. godini. Zašto? Zato što se u te tri godine vrši i ono drugo usaglašavanje zakona sa onim delom gde su promenjeni uslovi za sticanje prava na penziju u pogledu godina starosti.
Svi ovi problemi koje Vlada pokušava u prelaznim i završnim odredbama da nam nametne rešeni su ukoliko se usvoje amandmani Srpske radikalne stranke na članove 4, 6, 7, 8. i 22. Znači, svi problemi su rešeni i zbog toga, naravno, treba usvojiti ove amandmane koje smo podneli na članove 70, 71, 72, 73, 74. i 75. Predloga zakona. Jer, gubi se i potreba za prelaznim i završnim odredbama i za ovim masakriranjem i razvlačenjem na tri godine ovih prilagođavanja prava, nažalost, prilagođavanja prava sa uslovima koje postavlja zakon.
Ono što se verovatno koristi prilikom promovisanja jednog ovakvog stvarno nebuloznog Predloga zakona ključna su dva argumenta. Prvi je navodno neki zahtev MMF-a, odnosno ultimatum, ne sme ništa da se promeni, ni za zarez. Drugi argument koji se koristi je što nema dovoljno sredstava u Fondu PIO.
Ovi argumenti padaju u vodu. Zašto? Imate pozitivnu studiju, pa sada 5. oktobra na godišnjicu krećete sa ovim drugim pregovaranjima, pa tu je i nekoliko tranši koje su odobrene od strane MMF-a i čitavog sistema Svetske banke i pogotovo evropskih investicionih banaka i fondova. Kada se sve sabere, to je poprilično veliki iznos.
Dalje, da vas podsetim, zaboravili ste na obećanje vašeg ministra Parivodića da od 1. septembra kreću strahovite investicije u Srbiji. Zaboravili ste da je 2005. godina zapošljavanja i uvoza radne snage. Zaboravljate 6,5 milijardi koje vas odavno čekaju na granici. Zaboravljate da je otpisan dug Londonskom i Pariskom klubu, čini mi se 66%, možda malo više. Zaboravljate da se 4,5 milijardi nalazi na Kipru. Zaboravljate da je izvršena uspešna privatizacija i da je nekoliko milijardi evra svake godine došlo.
Sve to zaboravljate, ali ne zaboravljate da postoji manjak prihoda u Fondu PIO. Svako ko je penzioner, ko očekuje da dobije tu penziju može slobodno da vam postavi pitanje - gde su te pare, jer ste vi promovisali taj ugovor između birača i političkih stranaka, kako reče Mićunović, mada u teoriji to ne postoji, odnosno nekada je postojala i odavno je napuštena ta teorija društvenog ugovora, ali nema veze, njemu je dozvoljeno da greši, njemu je sve dozvoljeno.
Kada se tu raščeprka, kada se postavljaju pitanja, vidite i sami da nema odgovora i s pravom penzioneri kažu – naša sredstva postoje, samo neka to Vlada iznese u javnost, na svetlost dana da se to vidi.
Borka Vučić je rekla da nije tačno da je bilo kriminala, nije tačno da postoje sredstva. Sredstva postoje, vratite te pare. Velimir Ilić je išao, Batić je išao, našli su pare. Mlađan Dinkić je išao i prvi put je našao pare, drugi put je išao i ništa nije rekao. Znači, matematika je vrlo prosta. Evo, na bazi ovoga što je poznato svim građanima Srbije ja sam usaglasio prihodnu i rashodnu stranu budžeta. Čak je Dinkić išao i dalje i rekao – imamo suficit, ne znamo šta ćemo sa parama.
Da vas podsetim, kada smo usvajali budžet i rebalans budžeta da je gospodin Dinkić rekao da se od privatizacije nešto preko dve milijarde odvaja za isplatu penzija. Sećate se toga, a ako se ne sećate uzmite stenogram pa pročitajte šta je sve obećano. Tako je to rečeno. Naravno, to nije ušlo u priču o javnom dugu, i prerastanju duga u javni dug. Javni dug je sada sasvim nešto novo što je izmišljeno.
Znači, prihodi postoje, evidentirani su. Verovatno su u Narodnoj banci Srbije i ona drži te pare, ko zna gde drži te depozite. Odgovor na to pitanje čekamo već godinu i po dana, ne možemo da ga dobijemo, od Jelašića ne može da se dobije odgovor gde se drže devizne rezerve, kakva je struktura deviznih rezervi. Nema odgovora na to pitanje.
Dalje, očigledno tendencija ekonomskog razvoja, pošto smo, skoro ste nam to čitali, lideri na Balkanu, a to se uklapa sa onom vašom parolom - Srbija na prvom mestu, Srbija lider na Balkanu itd... Kako to lider na Balkanu, a ovamo nema ni za ove minimalne penzije? Morate negde da kažete – ovde govorimo istinu, a ovde se malo reklamiramo, pa malo i preterujemo. Znači, prihodna i rashodna strana koja se odnosi na javnu potrošnju u ovom delu penzijsko-invalidskog osiguranja je usaglašena. Zašto onda mrzite penzionere? Zato što nisu glasali za vas? To nije razlog da nekoga mrzite.
Zašto donosite ovakav zakon koji će prvo verovatno jednu trećinu od ovde prisutnih narodnih poslanika da pogodi, ako ne za godinu dana, onda za dve, tri ili četiri godine. Ja postavljam nekim poslanicima pitanje – isteći će vam mandat, znate i sami koji su problemi da se poslanik zaposli u nekoj firmi, da ima tu poslanika koji imaju skoro 60 godina i gde će kada izgube radni odnos, imaju neki staž ali ne mogu da ispune uslove za starosnu penziju, da li ste razmišljali o sebi kada ste podržavali ovakav koncept zakona? Naravno da niste razmišljali o sebi jer smatrate da ste tu od Boga dati, razmislite malo i o tome.
Dalje, kako da se poveća prihod naših obaveznih fondova? Vrlo jednostavno, da se poveća broj zaposlenih. Šta je Vlada uradila da se poveća broj zaposlenih?
Dala je socijalne programe kao alternativu ili kao neku vrstu eutanazije - damo socijalni program, vi iz Telekoma ko hoće da ide, zavisno od godina staža, možete i po 20 ili 30.000 evra da uzmete. Imamo situaciju i sa državnom administracijom sličnu, sećate se Šutanovca; rasturila se Savezna vlada, Šutanovac "maznuo" 24 plate, zaposlio se. Dinkićeva žena, isto i ona radi opet u nekom ministarstvu, iako je uzela otpremninu. Da li su ovi penzioneri u sličnoj mogućnosti? Da li je neko u mogućnosti, ko ima 48 ili 58 i toliko godina staža, da se snađe kao i ovi ljudi? Nije u mogućnosti.
Kako usaglasiti potrošnju iz penzionog fonda? Vrlo jednostavno. Vi ste prihvatili sistem obračunskih bodova; da ste prešli na sistem nekih razreda, pa da podelite pri korišćenju prava pet ili šest graničnih iznosa, neka bude koeficijent 1, 2, 3 ili 4, pa 1 neka bude 10.000, 2 neka bude 15.000, 3 neka bude 20.000 i uravnotežili ste socijalni položaj penzionera. Ovako ste zadržali preslikavanje nepravde iz radnog odnosa, a u međuvremenu se promenio pravni pojam radnog odnosa. O tome niste razmišljali, ne želite.
Kažete – nas je stegao MMF. Zašto vas nije MMF stegao za devizne rezerve? Nije, jer se tamo čuvaju tuđe pare, pare kojima se obezbeđuje neka sigurnost, veštačka sigurnost, čuva kurs, obezvređuje sve ovde kod nas, gubi se stimulacija da se radi. Zašto bi neko ko ima neke pare ulagao u privredu, kada sa tim parama može na finansijskom tržištu da ostvari, po osnovu kamata, veći prihod nego da je organizovao proizvodnju i da radi i da preuzima rizik zaposlenih i da ga neko pritiska, juri, reketira u vidu bilo koje od ovih inspekcijskih službi.
Da li je neko izgubio motiv da radi, a ovde je sve uništeno za taj ekonomski motiv - afera "Erikson", afera šećer, afera Janjušević-Kolesar, da ne ređam, znate i sami koliko ima tih afera. Pitanje je čije su ove cementare. Za ovu u Popovcu kažu da nije strana, nego naša. Znate i sami, ovi koji se javljaju na tenderima, tamo u Amsterdamu na nekom skladištu, registrovan, a ko zna ko je i vi pričate o nekim mukama. Imali smo "Sablju", 13.000 uhapšenih, nešto će da se raščisti - nema ništa. Vidite da se sada jure i sudije i opet se ne rešava. Zašto se ne rešava? Zato što nema strateškog pogleda niti na pojedine separate u smislu oblasti društvenog života, niti generalno ne postoji politički konsenzus.
Nama se dešava da sada ovaj zakon kritikuju oni koji su pre dve godine zdušno glasali za ovaj zakon i hvalili kao nešto od boga dato, što je neminovno i što je od boga dato za naše penzionere.
To se sve kod nas dešava. Nema sistema i onaj ko misli da sa ove govornice može da profitira kod penzionera sa nekom pričom koja je draga penzionerima grdno greši. Na pitanju penzionera niko ne profitira, a sve stranke gube.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanici Slobodan Adžić i Miloljub Albijanić podneli su, u istovetnom tekstu, amandman kojim predlažu da se posle člana 75. doda novi član 75a.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 75. i člana 75a doda novi član 75b.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Slobodan Lalović želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem vam se. Vidimo se sutra u 10,00 časova.