Gospodin Todorović je pokušao da objasni, ali šta vredi, ministra nema. Gospodo, ako preko televizije pratite ovaj prenos, shvatićete da ste u članu 4. Predloga zakona kada ste menjali uslove za sticanje prava na starosnu penziju zaboravili penzijski staž, ubacili ste staž o osiguranju, pa je tako otpao poseban staž i mogućnost da se ženama priznaju dve godine za treće rođeno dete.
To je samo elementarno nepoznavanje. Postavlja se pitanje zašto je onda u odredbi člana 60. priznato pravo na poseban staž ženi koja je rodila treće dete, ali to neka ide na dušu ovima.
Ovim amandmanom na član 71. Predloga zakona... Vidite, Vlada se dosetila pa kaže ovako – onaj kome prestane radni odnos do 31.12.2007. godine, zato što mu se u tom periodu ugasi firma zbog stečaja ili likvidacije, može pravo na penziju da stekne pod povoljnijim uslovima, a to su ovi koji su u danas u važećem zakonu, 63 godine života, 58 godina za žene i najmanje 20 godina penzijskog staža.
Znači, penzijski staž, u okviru njega i poseban staž, priznaje se ženi ukoliko njena firma ode u stečaj do 31.12.2007. godine.
Evo još jednog dokaza da je predlagač totalno izgubio orijentaciju kada je menjao član 4. odnosno član 19, član 25. i one druge koji se naslanjaju na penzijski staž, godine starosti i penzijski staž. Kako je to moguće?
Da li je to opravdani razlog da po povoljnijim uslovima u odnosu na opšte neko ostvari pravo na penziju zato što mu je firma otišla u likvidaciju ili stečaj? Ovo je poziv poslodavcima: dakle, idite u dobrovoljnu likvidaciju, završićete posao, a ovi koji imaju 63 i 58 godina života i 20 godina penzijskog staža, to znači da se samo tim ženama priznaju dve godine posebnog staža, a drugima ne. Apsolutno neprimenljiv zakon kada se bude usvojio.
Vi se ljutite kada ja prozivam ove kursiste, eksperte, ovo ni kod Karića na univerzitetu ne bi mogli da nauče, ni kod Karića, zapamtite, kod onog akademika ne bi mogli ove gluposti da naučite što se u našem zakonu nalazi. Ako ste imali nameru da izbacite penzijski staž i da sve stavite kao staž osiguranja, zašto onda niste promenili član 60. pa da kažemo – žena koja je rodila treće dete nema pravo na priznat staž od dve godine, to što je država časti. Napišite to jasno i glasno.
A da vi nešto imate protiv žena, evo, već su sledeći članovi. Udovi ste sa 45 godina, ove demokrate na 48, a vi sada idete na 50 godina, na toliko dižete starosnu granicu. Kod udovaca isto, kod roditelja koje je izdržavao osiguranik takođe dižete starosnu granicu. Onda dajte, napišite koliko treba da se pobije da biste uravnotežili budžet. To je mnogo humanije. Kažite – treba 300 hiljada penzionera da se pobije, onda ima mesta u budžetu; napišite jasno, bolje to ljudima da bude jasno, nego ovako da trpe, jer jednostavno i vremenom, kako koja godina ide, vi smanjujete pravo, nemojte to da radite.
Vi socijalisti zbog ove gluposti zvane penzijski staž i definicija ne biste smeli da glasate za ovaj predlog zakona ni u načelu, jer su oni izbacili poseban staž, ne u odredbi zakona, nego faktički u članu 19. Sada član 19. stav 1. u njihovoj režiji ima staž osiguranja, nema penzijski staž. Znači, ove žene koje su rađale treće dete, njima se staž ne priznaje kada treba da idu u penziju. Razmilite malo, vi socijalisti, o tome.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno se ministar pojavio posle popodnevnog odmora ovde, pa može da sasluša amandmane. Ovde se radi o amandmanu koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić i glasi da se briše član 72. To je samo nastavak onoga što smo pokušavali celo popodne da objasnimo, ali smo objašnjavali praznim stolicama.
Ja bih vam spomenuo samo nekoliko stvari koje vi činite ovde našim građanima, penzionerima. Od dolaska DOS-a i promene direktora, koji je i dalje u PIO, zaposleno je 400 ljudi više po partijskoj liniji. To je podatak koji je vrlo lako proveriti, znači, ako se uporedi sistematizacija od ranije i sada. Takođe se govorilo i o raznim kreditima, stambenim.
Takođe, ukazali su mi na jedan podatak penzioneri iz Vršca da je u proteklih desetak dana oko 300 ljudi iz fonda PIO bilo par nedelja u Čanju.
Zašto to govorim? Pitamo se svi koliko to sve košta, arčite pare na sve moguće stvari, na zapošljavanje stranačkih kadrova, a skida se penzionerima. Zašto prvo ne pođete od sebe, pa da dalje možemo da raspravljamo. Takođe jedna informacija: da je jedan od pomoćnika ministra i zamenik predsednika upravnog odbora PIO; ja sam to morao da kažem.
Šta ste uradili ovim zakonom? Znači, pooštravate ionako oštre uslove koji postoje. Umesto sa 62, ide se u penziju sa 65 godina, za tri godine produžavate staž. A sada je situacija u državi sledeća: podaci da 36.000 penzionera godišnje umire, takvi su, ali nažalost, kakvo je sada stanje i kako ova vlada radi, povećava se smrtnost, jer je sve veća kriza, pa je manja mogućnost kupiti lekove, nema novca za hranu, a nema više ni dostojanstva. Praktično to znači da će za tri godine biti preko 100.000 penzionera manje. Da li je to vaše rešenje? Da li ste to želeli da postignete i da li to čekate? Ja mislim da treba da vas bude sramota zbog takvog načina razmišljanja.
Pošto su penzioneri najugroženiji deo stanovništva kod nas, već godinama, protekle četiri godine se uništavaju, odnosno ponižavaju, pitao sam se, nekim logičnim razmišljanjem, šta vi u stvari još želite od njih; vas i vaše koalicione partnere pokreće, kao što smo do sada otkrili, samo novac i uglavnom je to motiv.
Znači, nagradno pitanje bi bilo – šta to naši penzioneri imaju, a vama treba? Jedan logičan odgovor koji se može naći su stanovi. Pošto ste vi vlada kontinuiteta sa bivšim DOS-om, setite se bivše ministarke Kori Udovički koja je najavila još pre dve ili tri godine da će penzioneri morati da prodaju stanove, jer šta će im tako veliki stanovi, da bi mogli da plaćaju struju. Već tada se najavilo šta se sprema i nama i našim penzionerima.
Sada izgleda da ste vi došli do izvršenja tog cilja, da napravite da penzioneri bukvalno nemaju ništa, da nemaju šta da jedu, da prodaju stanove, a da vi i vaši tajkuni to kupujete po bagatelnim cenama. Otprilike, to može da se prenese i na situaciju sa ovim javnim dugom koji pokušavate da otkupite po vrlo povoljnim cenama.
Poistovećuju vas i penzioneri sa nekim vrlo mrskim ljudima u prošlosti, jer kao što su neki drugi mrzeli druge ljude i nacije, vi tako ne volite sirotinju i penzionere. Smetaju vam na putu ka vašoj Evropi, kvare vam sliku kada upalite TV "Dnevnik", a vi, gospodine ministre, verovatno kada upalite "Dnevnik" tamo sve cveta, lepo je u zemlji, ljudi dobro žive, ali je slika sumorna u realnosti i pokazuje dokle ste nas doveli i šta ste nam u stvari uradili i pitam se dokle da ćutimo.
Apelujem na poslanike, neko je ovde rekao, mislim gospodin Vučić, da su i vaši i naši roditelji penzioneri, ali da se obaziremo na njih. Pretpostavljam da vašim roditeljima pomažete svojim platama, pa onda to još ima smisla, mogu da preživljavaju, ali oni imaju svoje prijatelje, komšije, imaju i obraz, ako neko od poslanika nema.
Zamolio bih da svoje roditelje ne sramotite, ako vi đon imate umesto obraza. Molim vas i da glasate po savesti, po istini, a ne po partijskoj poslušnosti, iako to u proteklom periodu stalno radite. Pozivam vas da glasate uopšteno protiv ovog zakona, da se ne biste obrukali, da se ne biste za pet godina lupali o glavu zašto ste to radili i da ne biste ostali crnim slovima upisani.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 72. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Hranislav Perić i Milisav Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u današnjem radu sednice Skupštine učinili smo sve da vrlo jasno kažemo koji su naši uslovi da bismo podržali ovaj zakon. Ponoviću to još jednom: prvo, uslovi za sticanje prava na penziju, kojim tražimo da se odloži primena do 2008. godine, a od 2008. do 2012. godine, da se u tom periodu izvrši ta promena. Obrazložili smo i obrazlažem ponovo: uslovi u kojima se Srbija sada nalazi, broj nezaposlenih, veliki problem ljudi u drugoj polovini radnog veka, nisu uslovi u kojima se može primeniti ta odredba.
Direktna posledica tog amandmana, a to je amandman na član 70. ovog zakona, jesu i amandmani na čl. 72, 73. i 74. Takođe se odnose na pomeranje primene te odredbe: član 72. kod porodičnih penzija, kod udova, član 73. kod udovaca i član 74. kod roditelja. Dakle, radi se o porodičnim penzijama. Isti taj korpus, tražimo da se pomeri primena podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 58 na 60, odnosno sa 60 na 65, isto tako i da se pomeri za dve godine primena i za porodične penzije, sa 48 na 50, sa 53 na 55 itd. Dakle, to je naša suštinska primedba, to je naš suštinski zahtev kada je u pitanju sticanje uslova za odlazak u penziju.
Drugi naš zahtev koji smo pokušali da obrazložimo danas, to je da se očuva vrednost stečenog prava penzije, odnosno da se to zaštiti, da ne može da padne niže od 60% prosečna penzija u odnosu na prosečne zarade. Obrazlagali smo šta to znači i zbog čega to činimo.
Činimo zato da zaštitimo postojeće penzionere do momenta dok se ne stvore uslovi da ceo sistem zaživi sa sva tri stuba osiguranja. Kada to bude bilo, očigledno će biti povoljniji uslovi da se može to primeniti. Dotle mora da postoji taj zaštitni mehanizam za sadašnju generaciju penzionera.
To su dve naše ključne primedbe, naša dva zahteva, naši amandmani za koje tražimo da se usvoje, u kom slučaju bismo podržali zakon. Dakle, članovi 72, 73. i 74, koji govore o porodičnim penzijama.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da se određene poslaničke grupe bore da se ne diže starosna granica, odnosno da se ne pogoršavaju uslovi za odlazak u starosnu penziju i porodičnu penziju, ali su me zaprepastili ljudi iz struke, stručna javnost, odnosno poslanici koji dobro poznaju ovu problematiku.
Oni nisu reagovali kada je u pitanju izmenjen član 117. postojećeg zakona, gde se posle stava 1. dodaje novi stav, gde se kaže: "Korisniku porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja se isplata porodične penzije."
U načelnoj raspravi sam se pitao zašto diskriminacija ako svaki penzioner, sem penzionera koji su dobili penziju po osnovu gubitka radne sposobnosti, znači apsolutna nesposobnost za rad, što je prirodno, ne može da radi, ima pravo da radi, zašto korisnik porodične penzije ne može da radi.
Mislim da je u ranijim odredbama i to bio problem, pa je Ustavni sud osporio to kao neustavnu odredbu, a sada se uvodi odredba koja je za mene neustavna.
Ako korisnik porodične penzije ne može da živi od te male penzije i prinuđen je da nešto radi, zaradi, da prehrani porodicu, zašto mu se to pravo uskraćuje? Ne vidim nikakav razlog za to, jer nema opravdanja. Posebno se radi o diskriminaciji. Zato je bilo bolje intervenisati u ovom delu da se ta prava ne pogoršavaju. Mislim da je povoljnije rešenje u sadašnjem zakonu, a nov predlog je krajnje neprihvatljiv.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je, u stvari, suština političkog života u Srbiji. Mi sada vrlo jasno čujemo od poslaničke grupe bez koje ovaj zakon ne može da bude izglasan da ukoliko nekoliko vezanih amandmana ne bude prihvaćeno oni neće glasati za zakon i zakon će pasti.
Vlada nema svoje mišljenje. Vlada se uzda da će moći da preokrene stav poslaničke grupe SPS, o kojoj je ovde reč. Podsećam vas, bez obzira što nas ima malo u sali, reči koje je poslanik pre mene izgovorio su reči izgovorene u javnost. To bi trebalo da zna i ministar i celokupna Vlada, koja nije imala vremena da sedne i da razmisli o tome koje amandmane prihvata, koje amandmane ne prihvata.
Radi se o jednom od najozbiljnijih problema koje trenutno Vlada ima pred sobom; uz restrukturiranje NIS-a i možda još nekoliko bitnih problema, ovo je jedan od najvažnijih. Vi se ponašate kao da je zakon o akvarijumima, o zlatnim ribicama. Ovo je jasno izgovoreno sa ove govornice - ako ne prihvatite ovaj amandman, neće biti zakona. Što mi dalje raspravljamo o tome? Da li je prihvaćen amandman ili nije?
Da li mislite da možete da preobratite ovako javno izgovorenu reč? Biće sramota ako zakon prođe bez prihvaćenog amandmana. Onda zaista postoje ljudi u Skupštini sa kojima ne treba razmenjivati ni kurtoazne reči, u smislu "dobar dan" i "do viđenja".
Ministre, gde je odgovornost ako potrošimo ovoliko vreme uzalud i na kraju zakon padne? Hoće li to ići u one vaše stare priče – dragi moji penzioneri, imate loš zakon, ali vaši će unuci posle imati koristi od ovog zakona. Zato vas molim da ovaj predlog zakona ozbiljno dovedemo do kraja. Na kraju krajeva, ako ga vi sad usvojite, moraćemo i mi da ga primenjujemo, bar u obliku u kome ne bude moguće da se menja. Nešto ćemo morati da menjamo. Očigledno da od vašeg stava, gospodine ministre... Da sam ministar, pa makar i da nemam stranku iza sebe, ne bih izdržao da mi poslanik u oči kaže da čitava poslanička grupa neće glasati za zakon ako ne prihvatite amandman.
Vi ćutite i dalje. Da li prihvatate ovaj amandman ili ne? Ima li smisla da raspravljamo o ovome ili ne, i šta se to čeka? Kakvo ubeđivanje može da bude kada je ovo izgovoreno javno, iskreno, ovo nije bila izjava za novinare. Očigledno je da više nema previše prostora za manevar.
Ovo nije rekao Ivica Dačić. Ovo je rekao jedan od poslanika. Razumem da Ivica Dačić ima nekih drugih obzira i kada on kaže da to može da bude promenjeno.
Postavljam pitanje da li nas zaista smatrate neozbiljnim ljudima, da li srpsku javnost smatrate neozbiljnom. Čitava zemlja razmišlja o penzijama, stotine hiljada ljudi prevrće radne knjižice. Ko zna koliko penzionera razmišlja o tome kako će ići isplata idućeg ili onog tamo meseca, a vi ovde nemate stav o tome hoće li zakon biti usvojen ili neće. Vi uopšte nemate stav da li vam je bitno da zakon bude usvojen ili ne.
Kako vas baš ništa ne potera da izađete za govornicu i da kažete – gospodine poslaniče, sačekajte da vam objasnim, vašoj poslaničkoj grupi, niste u pravu, niste dobro sagledali, ili da kažete - gospodine poslaniče, zašto nas tako ucenjujete, ili da kažete - prekidamo rad na ovom zakonu, očigledno je da zakon i ne može da prođe.
Tvrdim vam, tog dana kada se bude glasalo svi poslanici Srpske radikalne stranke biće u sali, glasaće protiv. Ako i Demokratska stranka ispuni dogovor da svi njeni poslanici budu u sali i glasaju protiv ostaje da se uzdate u Boga da neko može da preokrene stav SPS-a izrečen za govornicom u godini pred izbore.
Zato vas molim, ministre, nemojte da me gledate, ne zaslužujem vaš potcenjivački pogled, bar zbog onoga čime se bavim i iza sebe imam neke rezultate, i zato vas molim da se izjasnite o sudbini ovog zakona, da li vam je bitan ili nije i šta ste sve spremni da uradite da bi zakon prošao, da li vam je rasprava u Skupštini bitna ili nije, da li ste ovde došli samo da vam prođe vreme; ako hoćete da vam prođe vreme bolje sedite kući i pevajte, nego da dolazite u Skupštinu.

Reč ima ministar Lalović.