Nije vam prvi put, gospodine predsedniče, da se izbečite na mene kada tražim povredu Poslovnika, kao da vam nije jasno zbog čega bi to mogao da bude slučaj. Da poštujete Poslovnik, pošto vi ovde treba da budete prvi među jednakima, vi biste zatražili ili prekinuli zasedanje dok nadležni ministri ne dođu u skupštinsku salu.
Moram da vas upozorim na to da ste vi navodnom predusretljivošću i načinom da se tako obraćate poslanicima juče poslanicima rekli šta ih očekuje u toku radnog dana. Ministar Lalović i Mlađan Dinkić, koji očigledno imaju preča posla, takođe su od vas usmeno ili u javnosti rada mogli da se obaveste ili da ih neko obavesti šta ih danas čeka u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe vam je poznata činjenica da je, po Poslovniku, pravo predlagača i takva je mogućnost da zakon može da se povuče usred pretresa, pa čak i sada kada razgovaramo o amandmanima, dakle o zakonu u pojedinostima, zbog činjenice da je predlagač u međuvremenu shvatio da je zakon štetan po građane, po grupu na koju se odnosi. U ovom slučaju to nisu samo penzioneri, to više puta potenciramo, nego članovi njihovih porodica koji se izdržavaju od tih jadnih i bednih penzija.
Mi danas imamo situaciju (dovoljan je i ovaj amandman o kome će nastaviti da govori gospodin Krasić, mislim na amandman kolege doktora Gorana Cvetanovića) da nam ministar Lalović – inače čovek koji je sve režime prošao, od onog Brozovog komunističkog vremena, preko dolaska DOS-a u ovom međuperiodu šta je sve radio, na čelu raznih sindikata, a sada nema ni stranku, nema veze, slobodan strelac, slobodan predlagač – vraća nešto što se zove društveni standard kao kategoriju pod formom nekog fonda, odnosno mogućnosti za krađe i zloupotrebe.
Zaista ne razumem kako je uopšte moguće da bilo ko od poslanika, pa i vas koji kritikujete, a podržavate Vladu, sedi u sali, a ovde nema ministra. Besmislena je ova rasprava. Neka dođe Lalović i neka nam objasni šta je ovaj amandman, šta je ovaj član.
Jer, znate, mi ne doživljavamo najviše zakonodavno telo po vašem nakaradnom poslovniku, kako ste vi to zamislili; mi srpski radikali od prvog dana, kada je naš predsednik dr Šešelj bio jedini poslanik ovde, pa nadalje, uvek nas je bilo sve više i više, danas nas ima najviše, smatramo da živa reč i rasprava za skupštinskom govornicom može da doprinese da se iznađe neko rešenje ili da se, ako ne dođe do tog rešenja, građanima objasni ko je kriv zbog toga.
To što vi nas pozivate da idemo na sednice odbora i da tamo sa ministrom razgovaramo, izvinite, ali 81 poslanik Srpske radikalne stranke nije član nadležnog odbora za ove zakone i nije u obavezi, već hoće za govornicom da kaže i da objasni zbog čega je zakon poguban. Zašto nema ministra ovde, a ne - po nekim kuloarima ispred izađe i objašnjava se sa poslanicima. Pa to nema smisla.
Prošlog puta, kada je bio Zakon o radu, koji ste vi uz njegovu pomoć, a hteli ste za to da okrivite nadležne skupštinske službe, falsifikovali, non-stop je komunicirao ministar, uz kaficu, sa poslanicima u hodniku.
Ali, na šta to liči? Pozovite ga neka se vrati ovde i neka nam objasni stav Vlade Republike Srbije. Nije nas udostojio, ni ove ljude koji šalju mnogobrojne telegrame, a iz minuta u minut kuriri dolaze sa sve većim telegramima podrške nama srpskim radikalima što branimo interese penzionera.
Nije došao, niti nam je Vlada poslala svoj izveštaj o tome, u pisanoj formi, kakav je stav po amandmanu dr Gorana Cvetanovića, jer očigledno je da se uvodi jedna forma za pljačku, na šta mi upozoravamo i smatramo da je krajnje neprimereno da u ovakvim uslovima nastavimo dalje da radimo.

Hvala vam, gospođice Jovanović, mada nije tražena povreda, nego je samo bilo javljanje po Poslovniku, svakako sam dužan pojašnjenje.
Dakle, svi poslanici su dobili mišljenje predlagača o amandmanima; dužan je i ministar da da završnu reč, tokom prepodnevne rasprave je bio, sada su prisutni predstavnici Ministarstva i oni ne mogu da odgovaraju pojedinačno, sami biraju. Ministar je u Skupštini, kao što ste vi posvedočili, i svakako će svakog trenutka sići.
Izvolite, gospodine Krasiću.
Intervenisaću, oprostite, samo je predstavnik predlagača na sednici odbora, izvinite, poveo sam se za ovim što sam pročitao. Naravno, kažem da li prihvata ili ne, a svi poslanici imaju pravo da prisustvuju sednicama odbora. Izvolite.

Imaju pravo da prisustvuju, međutim mi nemamo stav Vlade povodom ovih amandmana. Ako je odštampano, pa sada se deli, to je druga stvar. Za sada nismo dobili, ali mi otprilike znamo stav Vlade.
Na član 51. zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO Srpska radikalna stranka je podnela amandman, traži da se briše taj član. Zašto? Zato što se neprincipijelno uvodi nešto što je izbačeno. Sada moram da vas podsetim da je 2003. godine možda jedna od tih stvari koja je morala da se na ovaj način reguliše bila upravo ovo, a to je društveni standard na način kako je to bilo ranije u praksi. To je izbačeno, jer je 2003. godine rečeno da novi koncept zakona o PIO sadrži samo ona osnovna prava, ne postoji obaveza za neka dodatna prava, poput rehabilitacije, pomoći, jer to izvorno pripada nekim drugim oblastima, ali je to pravdano i nedostatkom sredstava u penzionom fondu da ne mogu da se ispune te obaveze.
Posle dve godine vraća se u nekom procentu. Zašto? Dakle, da bi onaj koji vodi fond i koji vodi Vladu mogao da sedne i da se dogovori sa penzionerskim organizacijama, da njih zadovolji, da opet neki predsednik tamo mesnog odbora penzionerske organizacije pravi neke spiskove ko će u koju banju od penzionera da ide. Zašto? Zar je to moguće u ovim uslovima kada se vodi jedna priča kako nedostaju sredstva, a sada se u zakon ubacuje nešto drugo, doduše, jeste kao neka alternativa ukoliko se pojavi i to je samo dokaz da nema koncepta, nema vizije šta treba da se radi u PIO.
Ono što je mnogo opasnije, što je prošlo u ovoj raspravi, to je član 22, prošao je amandman Miloljuba Albijanića. Vlada ga je oberučke prihvatila i na sva usta objavila – dva puta će penzije da se usklađuju. A kako će da se usklađuju? Opet je to nedovoljno. Kaže ovako, član 22: "Penzija se od 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine usklađuje, na osnovu statističkih podatka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci."
Vidite, Vlada je sada prihvatila dva puta, zahvaljujući DSS-u koji je isti amandman podneo, pa je povukao, i G17 plus; Vlada je velikodušna, neće biti jednom, nego će biti dva puta. Mi hoćemo četiri puta da bude, kako je u postojećem zakonu. Uz sve uvažavanje ovog vašeg amandmana, preko koga ste vi iz SPS-a rekli – ili pada Vlada, ili mi ovo, ili ono, vi uzimate ovde još kao donju granicu usklađivanja prosečnu penziju, prosečnu platu, dakle, kao neku stepenicu minimuma. A znate li šta ste uradili? Vi ste rekli ovako: Koštunica jede meso svaki dan, a svi ostali članovi Vlade jedu pasulj; oni u proseku jedu pasulj sa mesom. Ali, to nije tačno. To nije tačno.
U vašem amandmanu je potreban još jedan deo, kako se dolazi do indeksa, je li tako? Jeste, i tu je problem. Vi ste ga vezali na 60%, Ljiljana Nestorović na 65% i ovi vas prevarili, njihov amandman je postao sastavni deo Predloga zakona. Neće biti jedanput, nego će biti dva puta i sada će na svim televizijama da kažu – ne, taman posla, pa to što je SPS uradio, mi smo još više uradili. To je ta igra koja se dešava kod nas, nema ništa više.
Ne možete vi penziju jednog penzionera da vežete da ona raste u budućnosti u zavisnosti od toga da li će prosečna penzija, a 1.200 hiljada je penzionera, da bude u nekom odnosu sa prosečnom platom 1.200 hiljada zaposlenih, jer prosek na prosek daje nešto što treba kod mene lično da se odrazi. Greška, ali ja cenim vašu nameru.
Ukoliko ovaj zakon kojim slučajem prođe u načelu, podržaćemo taj amandman jer je daleko bolji nego ovo što se predlaže, ali opet je daleko od onoga što je pravično. To što Vlada ima problema sa budžetom, šta briga penzionere, neka Vlada vodi ekonomsku politiku da inflacija bude 3%, nikakav problem neće biti da se četiri puta usklađuje penzija, jedanput za 2%, drugi put za 5% itd, ali ovde je sistemski problem.
Videćete kod onog drugog zakona koji dolazi, o dobrovoljnim fondovima. Tu je matematika kako da se skupe slobodna sredstva za koja neće godinama da postoji nikakva obaveza, da se ta sredstava plasiraju u hartije od vrednosti koje izdaje država i da država obezbeđuje sredstva u budžetu, da servisira rupe u svom mentalnom razmišljanju o politici u ovoj zemlji.
Vidite kako se medijski biraju teme koje će kada da se pojave. U vreme kad treba da se prelama vlast oko ovog seta zakona, vrlo značajnih, izmišljene neke afere, neke priče: teraj ovamo, teraj onamo, mi tražimo razrešenje, on podnosi ostavku, a evo ga i dalje vlada.
Uvek kad je Mlađan Dinkić krenuo nešto, on napravi lepu medijsku pripremu pet-šest dana, dok ne dođe to na dnevni red. Čim dođe to na dnevni red, njega nema, odmah je aktuelna neka treća tema.
Sada se javnost zabavlja sa generalima, sa pukovnicima, sa potpukovnicima, da li su Svetu Marovića naljutili ili nisu, a na Odboru za finansije on nama priča o izveštaju budžetske inspekcije, a nema izveštaja, postoje samo papiri, fotokopiran ugovor. Nema izveštaja, nije bila završila budžetska inspekcija. Kad smo mu objasnili da to nije budžetski izveštaj, on ne zna šta je.
Molim vas, vodite računa šta se radi. Rečeno je 2003. godine da je ovaj zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju minimum, ispod njega ne može ni teoretski da se ide, ići ćemo u nadgradnju, drugi stub, treći stub, da se poboljša status penzionera. Sada, 60% prihoda - doprinosi, 40% mora iz budžeta. Nekada je bio potpuno drugačiji procenat. U vreme "nenarodne", "crveno-crne" koalicije, bombardovanja, svega i svačega.
Sada se gura društveni standard. Zašto? Da se nekim penzionerskim funkcionerima začepe usta, da ne naprave pobunu među penzionerima. Kuka se kako nema sredstava, a ovamo se stvara prostor za, navodno, društveni standard. Jadni penzioneri misle da će oni svi da budu obuhvaćeni tim. Neće, nikad nisu ni bili obuhvaćeni. Biće obuhvaćena penzionerska elita koja treba da začepi usta, da ne galami, da ne diže.
Taj manir nam je poznat. Komisija za sprečavanje sukoba interesa – ubacili akademike. Uvreda je za akademika da bude u jednoj takvoj komisiji. Neke druge komisije, opet neke stručnjake, po sistemu "začepi im usta, daj im neku mrvicu i biće mirni". Nemojte da vas iznenadi, u sledećoj etapi treba da se začepe usta, po sistemu mrvice, Nataši Kandić, Sonji Biserko itd.
Znači, u proseku, stvarno se jede pasulj sa mesom, ali kada se pogleda tanjir, velika razlika postoji.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Jedna kratka replika gospodinu Krasiću. On je odličan govornik, odlično se razume u ovu materiju, ali verujte da je švajcarska formula gore rešenje nego naš amandman. Naš amandman je bolje rešenje od švajcarske formule. Zašto? Ako bi se zadržala švajcarska formula, bez ovog našeg amandmana koji je danas u igri, prosečna penzija bi se smanjila i ispod 60%. Švajcarska formula je uvedena 2002. godine, kada je prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu bila 90%, već 2003. godine prosečna penzija je bila 82%, 2004. godine 73%, 2005. godine 63%, 2006. bi to bilo možda 56-57%.
Ovaj naš amandman, gde se kaže da prosečna penzija ne može da bude manja od 60% od prosečne plate, mnogo je bolje rešenje i od same švajcarske formule.
Naravno da je ubedljivo najbolje rešenje bilo usklađivanje penzija sa zaradama, sa platama, ali je to bilo samo u naše vreme. Očigledno da se sistem promenio, da je i u Skupštini i u Srbiji većinsko raspoloženje da se ide tim sistemom, ali je sasvim jasno da je taj sistem poguban, jer on dovodi do velike polarizacije društva, gde će masa penzionera, masa radnika biti sa minimalnim platama, masa nezaposlenih bez ikakvih plata, a sa druge strane, 10% stanovništva sa ogromnim zaradama, sa ogromnim privilegijama.
Ovaj naš amandman se u najvećoj meri odnosi na najveći broj penzionera, na 700.000-800.000 ljudi. Ukoliko vi radikali podržite ovo, biće to dobro. Da li će to prihvatiti ove međunarodne finansijske organizacije? Naravno, možda i neće, ali je to drugo pitanje.

Ovo je bila neka vrsta replike, ali mislim da izlaganje Tome Bušetića nije bila replika na vaše izlaganje, tako da vam dajem pravo na repliku.

U potpunosti razumem da teško može da se shvati ovo o čemu pričam, ali svodi se na sledeće: ja se zalažem za mesečno usklađivanje penzija. Ako to ne može, a ne može, da sam ja podneo takav amandman, to bi bila revolucija ovde, ne bi ni hteli da pričaju. Ako neko predlaže jedanput godišnje da se vrši usklađivanje, podneću amandman kojim tražim da se to briše. Ali, ako mi neko iz podvale, kao što su ovi sad napravili, dok mi razmatramo ove stvari, oni podnesu amandman i kažu - 1. april, 1. oktobar, dva puta, Vlada oberučke to prihvati, onda je dezavuisan i vaš amandman, i Ljiljane Nestorović i naš amandman, jer će oni sada vas da gaze da podržite to, jer su išli vama u susret.
Ono što vi mene niste shvatili, vaš amandman traži još nešto. Vi ste rekli - prosečna penzija, prosečna plata, usklađivanje se vrši ukoliko, pa ste rekli tamo 60% itd. Za moju ličnu penziju, koja je ispod prosečne, ta uprosečena stopa rasta meni garantuje isti ili niži odnos u odnosu na prosečnu penziju i kad ona bude usklađena.
Vi vaš amandman niste vezali za to da nema stav 1. stav 2, nego ste ga dodali, a stavovi 1. i 2. govore o penziji, pojedinačnoj kategoriji. O tome se radi. U krajnjem slučaju, budite sigurni da ćemo glasati za taj amandman zato što je ideja da se zaustavi sunovrat penzija. Nemate vi razloga da se sekirate.
Tu se samo javlja još jedan deo - ko će da izvrši ponderisanje te stope? Dva proseka se upoređuju. Moja penzija je ispod proseka bila i kad ja dobijem neki procenat, svi oni koji su iznad proseka, dobro će im biti, a mi koji smo ispod proseka, nama ništa ne znači taj procenat, mi i dalje konstantno stagniramo. To je matematički problem. Vi ste to ubacili kao strano telo posle dva stava koja govore o penziji za usklađivanje kao o pojedinačnoj penziji. Ali, nije problem, podržaćemo vas zato što znamo da je ideja dobra - da se zaustavi sunovrat ovih penzija.
Skrećem vam pažnju, ovde su progurali nešto - dva puta u toku godine, postao je sastavni deo Predloga zakona. Znate i sami, to se završava sa glasanjem u načelu i glasanjem u celosti, na kraju. To je ta podvala koju su vama vaši koalicioni partneri uradili. O tome se radi.
Što se tiče priče o sistemima usklađivanja, ovaj sistem da pola procenta tog usklađivanja zavisi od troškova života, a pola od zarada jeste sistem koji se gura kod nas intenzivno od strane Evropske investicione banke, još od jula 2001. godine. Međutim, sve štetne posledice tog sistema mogu da se otklone merama tekuće ekonomske politike kojima se garantuje relativno uspešna kontrola rasta troškova života i rasta zarada u nekim okvirima koji su podnošljivi.
Ali, oni su napravili politički sistem gde lokalna samouprava utiče na troškove života, a Vlada ne želi da utiče. Pa, imate zakon o cenama. Da li ste videli kakav smo zakon o cenama doneli? Svaka šuša može da diže cene, Vlada se ni za šta ne pita.
Pogledajte i druge instrumente. Ovde je sistem kako da se uništi osmišljen, napravljen, u režiji MMF-a, Evropske investicione banke i svih ovih eksperata sa večernjim kursom. Po svakoj tački može da se napravi analiza i da vidite da je sistemska greška radi uništavanja.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 70. zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Meni je, kao i većini građana Srbije, a posebno kategoriji penzionera, poznato zbog čega su pored ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju na ovom zasedanju narodnim poslanicima ponuđeni na usvajanje još i sledeći predlozi zakona: zakon o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika i Predlog zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda prema zaposlenima i još jednoj kategoriji penzionera.
To je sve učinjeno da bi se penzioneri zbunili i da ne bi obratili pažnju na ono što zapravo ova vlada želi da uradi tj. da dodatno oteža ionako težak položaj penzionera. U ovim izmenama i dopunama zakona na tri načina se to pokušalo uraditi, odnosno penzioneri Srbije dovesti u još teži položaj nego što je sada situacija.
Čuli ste da se malopre vodila debata koliko je puta bilo, koliko puta se predlaže i koliko je puta predloženo ovim predlogom zakona. Predloženo je da usklađivanje bude samo jednom, i to gle čuda baš 1. aprila, pa onda Miloljub Albijanić predlaže da to bude 1. oktobra, pa se to prihvati. Ali, samo da kažem danas Mićku da je 129. dan od usvajanja, odnosno od pozitivne ocene Studije izvodljivosti i verujte da građani Srbije ni na jednom segmentu svog života i življenja nisu osetili da je išta bolje.
Neko je kada je obrazlagao zbog čega će podržati ovaj zakon, uz usvajanje dva ili tri amandmana koja su, tobož, veoma važna i bitna, rekao – da probamo još da krenu razgovori, pa neće li biti šta bolje. Bila je pozitivna ocena Studije izvodljivosti 12. maja ove godine, ali ništa se nije promenilo. Neće se promeniti ni sada kada date podršku, kada oni vama prihvate ova dva ili tri amandmana, što je cena vašeg glasanja. Ništa se neće promeniti, ali će penzioneri Srbije biti dovedeni u jako tešku situaciju.
Zatim, starosna granica – bila je 60 godina, pa je DOS-ova vlada povećala na 63 godine, a sada se predlaže 65 godina za muškarce, odnosno 60 godina za žene. Jednim amandmanom se predlaže da se to odloži do 2009. ili 2012. godine, kao da će se nešto posebno tim postići. Ništa se neće tim postići.
Na kraju, smanjenje penzije kao treća kategorija koja posebno otežava situaciju penzionera jeste nedovođenje u vezu porasta penzija sa prosečnim platama zaposlenih, odnosno zaradama zaposlenih u Srbiji. Neko je ovde govorio da penzioneri jednostavno u nekom kasnijem periodu neće ništa osetiti ako bude boljih dana u Srbiji.
Mi se nadamo da će biti bolje, ali naravno posle održanih vanrednih parlamentarnih izbora, kada srpski radikali budu došli na vlast, biće bolje i onda će se osetiti neki boljitak, ali kroz ovakav zakon penzioneri neće imati od toga ništa, jer povećanje penzija nije vezano za prosečne zarade.
Ovamo je rečeno da prihod iz kojeg bi trebalo da se pokrivaju penzije od 1987. godine, ranije čak, pa sve do 2004. godine gde je prihod bio 50% u odnosu na rashod vezan za penzije, odnosno iz doprinosa je bilo 50%. Sećate se dobro da su izvesni političari predviđali da ćemo 2004. i 2005. godine uvoziti radnu snagu. Kada bismo zaposlili naše građane u onoj meri u kojoj je trebalo ova vlada da obezbedi ambijent za zapošljavanje, onda bi se sigurno obezbedila znatno veća sredstva u ovaj već postojeći fond i onda bi penzije mogle da budu veće nego što su sada.
Ova vlada, šprajc vlada, koju podržavaju i zbog toga se tako i zove, udarila je na najosetljiviju kategoriju stanovništva u Srbiji, udarila je na one u Srbiji koji svoje obaveze, kada su u pitanju telefonske usluge, komunalne usluge za vodu i struju, najredovnije plaćaju. Udarila je prema onoj kategoriji stanovnika u Srbiji koji, ako hoćete, redovno izlaze na izbore. Ne ulazimo sada u to koja je njihova opcija prilikom glasanja, ali to je kategorija stanovništva koja, pored naše omladine i dece, zaslužuje posebnu pažnju od nas koji se bavimo politikom.
Znate da smo nedavno usvojili Zakon o visokom obrazovanju i videli ste kakav odnos imamo prema našim studentima i kakav kvalitet, na kraju krajeva, ćemo dobijati kada studenti završe studije. Sada su nam ostali još samo penzioneri i tu da završimo posao, da dokrajčimo i onda smo dobro uradili.
Neko se u svojoj predizbornoj predsedničkoj kampanji zalagao da će biti ambasador srpske privrede. Pre bih rekao da je grobar srpske privrede, jer i taj čovek je obećavao da će se povećati broj zaposlenih, a od toga nema ništa. To je jedan veliki izletnik koji putuje iz zemlje u zemlju, a od obezbeđenja uslova za bolji život nema ništa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.