Gospodine Markoviću, nemojte da nudite ministru reč, on više nema šta da kaže. Ono što je rekao nije bilo dobro. Čulo se posle iz replike gospodina Nikolića da taj prvi moralni čin očekujemo u četvrtak ili petak, kad god bude glasanje, s obzirom da ćemo videti kako će određena gospoda poslanici da glasaju.
Ovo je zaista skandalozna izmena u Predlogu zakona, o čemu je govorio prof. dr Mileta Poskurica, koji je u ime poslaničke grupe podneo amandman na član 73, a vezan je za član 8. Predloga zakona. Ne samo za onaj angažman da je gospodin Nikolić i dalje direktor na kragujevačkom groblju, važi vaš stav po ovom pitanju, nego zaista mislim da biste bili u stanju da svojom rukom lepo kažete ljudima – izvolite, put vam je otvoren, izvršite samoubistvo, uradite nešto sa sobom, jer ja sam ministar, meni je rekao MMF da tako treba da uradim, ja ću to da sprovedem zbog budućnosti generacija itd.
Vi na najgori mogući način želite da poručite ljudima, a ovde se radi o udovcima koji su izgubili svog životnog druga, prijatelja, suprugu, nekoga sa kim su proveli određene godine života, da će morati da čekaju još dve godine da bi ostvarili pravo na penziju. Gde će vam duša, gospodine ministre.
Da li vi uopšte računate na to da ti ljudi kojima se to desilo, ili ne daj bože da se nekome to desi danas, u situaciji kada mnogo ljudi u tom starosnom dobu oboleva, i to od najgorih i najtežih bolesti, ovo gledaju, prate i razmišljaju šta će da bude sa njima.
Kako možete uopšte da razmišljate na takav način, da vas obavezuju brojke nekog MMF-a, a da znate kakva je stopa (nažalost, veoma visoka) mortaliteta u Srbiji i da znate da ljudi zbog toga što nemaju mogućnosti da se leče, ali najčešće zbog posledica nezapamćenog, bilo gde u svetu, bombardovanja i agresije na našu zemlju od 78 dana (verovatno ste to zaboravili, gospodine ministre, da se to u Srbiji desilo), a naročito Srbi sa Kosova i Metohije i uglavnom je u pitanju ženska populacija (a tu je i doktor Momčilov koji takođe mnogo više zna o tome, kao i drugi lekari koji se svakoga dana suočavaju sa time), obolevaju i veoma rano završe svoj životni vek. Vi sada njihovim supružnicima poručujete da moraju da čekaju još dve godine, od 53. do 55. godine. Možete, ministre, da se protežete do mile volje i da vam se spava i da zevate i da pričate nepovezano i da pijete kafe, ali vi uništavate građane Srbije.
Ja sada sa skupštinske govornice ponovo, po ko zna koji put, kažem i radnicima i penzionerima da ste vi jedan od ključnih krivaca i uz ovog Dinkića ste jedan od najomraženijih likova u Srbiji. Gde god da krenem, evo pre neki dan sam bila u Kuli, bila sam u Sivcu, sinoć su me zvali neki građani telefonom koje sam srela na toj tribini koju je organizovala naša stranka, jer u nedelju su izbori u toj opštini, i oni ne mogu da shvate da vi uopšte govorite sa takvim cinizmom, kao što ste to pre neko veče na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom govorili o činjenici da vi morate to da uradite, da su vama to rekli.
Zaista, kada se sete radnici kako ste razgovarali sa ovim Mikom, vašim prijateljem (a on vama - Lale), u onoj emisiji na državnoj TV pre usvajanja Zakona o radu i koji je to stepen cinizma, i falsifikovali zakon; preglasali vas poslanici i vi ste imali drskosti posle tri meseca da dođete sa izmenama na amandmane koje smo mi usvojili, odnosno stvorila se većina da poboljšamo taj zakon, pa se pitam kako vi mirno spavate, kako vi idete odavde, kako vi uopšte razmišljate o životu, meni to uopšte nije jasno.
Da znate, poručujete ljudima, a zaista je to moguće da se desilo, ili ne daj bože da se desi, da ti ljudi sada imaju 53 godine i da ostanu bez svog bračnog druga i da vi kažete – morate da čekate još dve godine da ostvarite pravo. To je zaista nezapamćeno, takav jedan odnos.
I, što je najgore od svega, vi niste poput ovih naučenih pojedinih poslanika iz skupštinske većine koji sa teatralnim nastupima i govorima zagovaraju neki predlog vladajuće koalicije ili vlade, a možda intimno i nisu ubeđeni u to. Što je najgore od svega, Slobodane Laloviću, vi kao poslanik i kao ministar u sve to verujete i vi zaista, na način koji je samo vama primeren, zastupate te metode obračuna sa građanima po modelu MMF-a.
Mi upozoravamo celokupnu javnost i građane, naročito penzionere i sve one koji na ovakav način i po ovom zakonu koji vi predlažete treba da steknu pravo na penziju, da je ovo jedan od najgorih mogućih poteza koji jedna vlada može da smisli, jedan ministar i građanin ove zemlje, u odnosu prema svojim sugrađanima ili stanovnicima u državi u kojoj živi.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, iskoristiću ova tri minuta prvo da postavim ponovo poslaničko pitanje ministru rada koje sam postavio prilikom razmatranja Zakona o radu - koliko je novozaposlenih radnika dobilo posao u privatizovanim preduzećima, a koliko je ostalo bez posla? Da li to što nema odgovora znači da je to izuzetno dobar odnos u odnosu na novozaposlene ili je obrnuto?
Drugo, vezano za predloženi tekst zakona o PIO imam pitanje za ministra. Govori se da nema sredstava u Fondu za isplatu penzija, a kako ima sredstava da se u Kraljevu rekonstruiše 500 kvadrata zgrade filijale PIO, da se gradi novih 300 kvadrata, da je predračunska vrednost oko dva miliona evra, da je investitor Republički fond PIO i da će otprilike to koštati oko dva i po miliona evra kada se završi ta investicija. Izvođač radova je iz Novog Sada, a tih koji se bave gradnjom u Kraljevu i okolnim gradovima ima koliko hoćete. Ja sam više puta govorio o tim investitorima i o onima koji izvode te radove, a to je tzv. urbanistička mafija.
Kada uporedim ovu investiciju iz fonda koji nema sredstava da isplati penzije ni dug penzionerima, nego će davati obveznice koje mnogi neće doživeti da naplate, ili će ova mafija koja se bavi privatizacijom oteti u bescenje da "kupi" ono što još može da se kupi i za šta su oni zainteresovani kroz privatizaciju, upoređujući ovih 500 kvadrata rekonstrukcije i 300 kvadrata nadziđivanja, moram da kažem da su te prostorije do sada decenijama zadovoljavale Fond zdravstvenog osiguranja, Fond PIO za opštinu Kraljevo. Koji je bio interes i razlog, opravdan razlog da se u ovoj situaciji sada to rekonstruiše i nadziđuje?
Uporedo sa tim, nema ovde ministra Dinkića, koji treba da bude prisutan, u postupku stečaja banaka u Srbiji i prodaje sada je na kraju ostalo samo da se prodaju ogromni poslovni prostori u najužim centrima gradova Srbije. Zgrada "Invest banke" u najužem centru Kraljeva, od 1.200 kvadrata, bila je na licitaciji i nije prodata za dva miliona evra. Najverovatnije će se prodati u drugoj ili trećoj licitaciji, ili najverovatnije možda daleko ispod dva miliona, a možda i za milion evra. Uporedite sada 500 kvadrata rekonstruisanog prostora i 300 kvadrata što se tek gradi za dva i po miliona evra, i 1.200 kvadrata zgrade "Invest banke" za otprilike milion evra.
Ko otima i pljačka i dalje ovde u Srbiji? Da li to radi Vlada, fondovi, ministarstvo, urbanističke mafije, finansijske mafije i ostali koji pljačkaju građane, pa zato penzioneri ne mogu da imaju penzije da ne mogu da prežive? Većina ne može da preživi sa penzijama koje dobijaju.
Na kraju, kako je moguće da penzioneri po tri dana čekaju pred poštama širom Srbije, a to sam mnogo puta video u Kraljevu, jer nema gotovine da im se isplati, dakle, ona crkavica koju dobijaju dva puta mesečno. Ko ta sredstva zadržava, a izgovor je da nema gotovine, jer fond prenosi Poštanskoj štedionici na račun i zašto se taj novac njima ne isplati onog momenta kada je prenet?

Reč ima ministar Lalović.

Samo bih dao dve informacije. Prva stvar, ovde je izražena sumnja da jedna Vlada ima nameru i da je spremna da predloži zakon koji je, kako kažu, na njenu štetu. Prvog dana kad smo radili po ovom zakonu rekao sam da je upravo to suština i da Koštuničina vlada jeste vlada koja uvodi nove standarde u politički život Srbije. Znači, ono što može biti štetno za Vladu, može biti vrlo korisno za građane i za državu.
Za razliku od većine vlada, mi imamo sasvim drugačiji pristup. Potpuno razumem da mnogi izražavaju nevericu da je moguće da se to u Srbiji događa. Želim građanima Srbije da kažem još jednom - da, to se događa. Nezavisno od bilo kakvih budućih izbora, glasova i bilo čega, ovde je u pitanju država i ovde je u pitanju osam miliona ljudi, kakvu će imati budućnost.
Još nešto da kažem, u naredne dve godine, do kraja mandata ove vlade, iako i to iznenađuje neke prisutne, mi ćemo učiniti oko 90% onoga što se zove tranzicija, onoga nepopularnog, onoga teškog. Zaista, posle toga, kada bude došla neka druga vlada, imaće neuporedivo lakšu situaciju, ali ova vlada to ne posmatra tako. Ona smatra da mi to treba da uradimo u najboljem interesu građana i države.
Podsetio bih, takođe je izražena neverica kako je to moguće da neka vlada radi nešto protiv sebe. Nije to protiv sebe, to je za sebe, ako smo odgovorni za ovu državu. Uvek kada radite nešto za državu i građane, to je i za vladu. Valjda je to normalno.
Podsetio bih da je nedavno u bogatoj Nemačkoj Šreder doneo propise, njegova vlada je donela propise u oblasti zapošljavanja, vrlo nepopularne, gde, pored ostalog, za javne radove treba da plaćaju evro na čas itd, što je za Nemačku nešto ispod svakog nivoa. Znači, gospodin Šreder i nemačka vlada su uradili nešto što je nepopularno za vladu, ali nešto što je bilo nužno za Nemačku, da bi Nemačka bila normalna država, sa normalnim građanima.
To je standard koji uvodi Koštuničina vlada i to je ona najznačajnija ostavština koju će ona da ostavi. Ne verujem da će posle nje ijedna vlada imati smelosti da siđe ispod tog standarda, da donose propise štetne za građane, ali dobre za mene, da budem popularan. Sada ćemo da uvedemo upoređivanje penzija, da se usklađuju sa zaradama i da uništimo fond za pola godine. Da li je to normalno? Nije, naravno.
Samo jedna informacija. Više puta je ovde govoreno od strane narodnih poslanika, govoreno je o tome sa pravom - gde je imovina iz tog penzionog fonda? U javnosti postoji uverenje da je puno sredstava iz penzionog fonda trošeno na razne stvari. Mislim da je to jedan racionalan i dobar pristup. Mi pripremamo zakon o imovini penzionog fonda, kojim želimo da obuhvatimo, na osnovu svega do čega možemo doći, papirologije i tragova, imovinu fonda, da li je to "Sava centar", ko je, šta je i iz te imovine fonda onda će fond moći da ojača svoju finansijsku poziciju, bilo da rentira to, da proda ako mu nešto ne treba itd.
Takođe želim da kažem poslanicima da će relativno brzo imati pred sobom i zakon o imovini Fonda PIO, što mislim da je jako značajna stvar i većina poslanika je o tome govorila.

Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 73. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Hranislav Perić i Milisav Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon je loš, zakon je restriktivan, ako se samo gledaju dve odredbe, odredbe u članovima koji se odnose na način i dinamiku usklađivanja penzija i na podizanje starosne granice.
Upravo iz tih razloga smo i podneli ove amandmane. Mi ćemo insistirati na tim amandmanima i očekujemo podršku svih poslanika ovde, a predsednik poslaničke grupe SRS Toma Nikolić nam je obećao malopre, kaže – glasaću ja za vaše amandmane, ipak su oni solidni.
Kada je reč o članovima 73, 74, pa i 72, govori se o porodičnim penzijama, i ovi članovi su restriktivni. Želeo bih da podsetim kako je to bilo u naše vreme, uvek želim da ukažem, da znaju penzioneri, da znaju korisnici raznih penzija, pa i porodičnih, kako je to bilo u vreme SPS-a, u tom teškom vremenu, ali časnom.
Udove su sticale pravo sa 45 godina, udovci sa 50 i roditelji sa 60. Kada je došao DOS ili, bolje rečeno DS, ti uslovi su se značajno pooštrili. Kada je reč o udovama - 48, udovcima - 53 i 63 za roditelje. Sada nam ministar još restriktivnije predlaže: 50, 55 i 65 godina.
Naravno, Vlada ovde, kao i u nekoliko drugih članova, predlaže postupnost pooštravanja starosne granice od 2006. do 2008. godine. Mi smo, kao i kada je reč o starosnoj granici za penzionere, napravili jedan novi amandman koji podrazumeva postupnost do 2011. godine.
Smatramo da je ovaj predlog dobar, ali ponovo želim da ukažem na činjenicu da ćemo insistirati na svojim amandmanima, znači, da prosečna penzija bude najmanje 60% od prosečne plate. Očekujem podršku svih poslaničkih grupa i da se odloži primena pooštravanja uslova za sticanje starosne penzije.
Ministar izađe, a želeo sam još nekoliko stvari da kažem. Kada je reč o stabilnosti fonda, stalno govorimo o tome da nema dovoljno para. Jedan od najvažnijih uslova za stabilnost fonda jesu doprinosi, jesu izvorna sredstva. Postoji više mogućnosti da se osigura stabilnost fonda. Jedna od tih mogućnosti jeste podizanje stope doprinosa. Naša stopa doprinosa sada je 22%. Sve se to obrazlaže činjenicom da će na taj način investitori doći, jer će u Srbiji biti dobri uslovi za pokretanje proizvodnje. Međutim, od tih investicija nema ništa. U ovom trenutku je najvažnije spasavati stabilnost fondova i mogućnost da se penzije isplate.
S druge strane, imamo situaciju da se smanjuje broj zaposlenih. Samo u protekle četiri godine je 500.000 ljudi ostalo bez posla. Kada 500.000 ljudi ostane bez posla, nema plata, nema uplata za penzije, nema uplata za zdravstveno osiguranje, nema poreza na plate. Znači, to je ogroman deficit za svaku državnu kasu.
Na primer, kada govorimo o Pomoravlju, o mom kraju i o paraćinskoj cementari, tamo je bilo 3.000 radnika, koji su plaćali doprinose i za penzijsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i porez na zarade.
Sad ih je tamo 700, proizvodnja manja nego 2000. godine. Sada je proizvodnja negde oko 750.000 tona, u naše vreme je bila milion tona. To je još jedno veliko pitanje.
S druge strane, kada govorimo o nekoj racionalizaciji, ministar izađe, a hteo sam da mu postavim pitanje, da li je istina, ne znam, direktor Republičkog zavoda za penzijsko osiguranje je samo u protekle dve ili tri godine primio 500 radnika. To je strašna stvar.
Ili, kada su govorili predstavnici Demokratske stranke, odnosno šef Dušan Petrović, on je govorio o tome da je nužno i neophodno da se smanji administracija. U državnim organima do 2000. godine radilo je 9.000 službenika. Danas je u tim istim organima 27.000. To je hipokrizija i licemerstvo - dajmo da smanjimo, a upravo su oni primili 20.000 ljudi. To je strašno.
Ili, ministar govori o socijalnom programu i kaže da su dobri svi socijalni programi. Verujte, u Srbiji nijedan socijalni program nije dobar, čak ni socijalni program duvanske industrije, gde su ljudi dobili 30.000 - 40.000 evra. Najvažnija stvar kod svakog čoveka je posao i ti koji su dobili 40.000 evra, to se potroši za nekoliko godina, i oni su bez ikakve mogućnosti da nađu neki drugi posao.
Zato je politika SPS-a uvek bila, i danas, da država mora da brine o svemu. Sve relevantne političke partije u parlamentu će ovde reći – privatna svojina je zakon, privatna svojina je bolja i efikasnija. Slažemo se samo u toj meri da je privatna svojina na neki način nužnost savremenog doba, ali država, ako već nema socijalizma, mora da brine o svemu, o svakoj firmi, o svakom preduzeću, o svakoj instituciji, jer ovo iskustvo je nama u Srbiji pokazalo šta mi imamo od tih silnih prodaja u Srbiji.
Stranci koji su došli, kada govorimo čak o dobrim prodajama, svi su otpustili radnike, svuda je smanjen broj zaposlenih, svuda i na svakom mestu su smanjene plate, proizvodnja nije nigde povećana značajno. Šta je epilog svega? Ekstraprofit nose ti stranci. Nema ni naročitih investicija. Ako ih ima, to nisu investicije sa strane, iz njihovih zemalja, to su investicije koje su dobijene i te pare su iz interne proizvodnje, tamo gde su radili, izvučene iz naše zemlje.
Prema tome, postoji niz mogućnosti kada govorimo o ovom fondu da dođe do stabilizacije. Stabilizacija jeste novo zapošljavanje, stabilizacija može da znači i malo veće doprinose. To jeste činjenica.
Na kraju, pošto više neću da se javljam po ovom zakonu i po amandmanima, želim još jednom da podvučem da mi i dalje insistiramo da se usvoje svi naši amandmani, naročito očekujemo podršku kada je reč o načinu usklađivanja penzija, da penzije moraju da budu 60% najmanje od prosečne plate.
To je dobar amandman i to je po mom mišljenju i dalje bolje rešenje nego švajcarska formula, jer švajcarska formula je za dve i po godine dovela do toga da prosečna penzija sa 90% dođe na 63%. Bilo bi još gore.
Insistiramo da se starosna granica pomeri do 2008. godine i do 2011. godine, a šta će biti 2008, šta će biti 2011. godine, o tome će svakako odlučivati neka nova vlada, neka nova skupština, ali je vrlo važno da u ovom trenutku ove naše amandmane prihvate svi poslanici u Skupštini. Mi to očekujemo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih na početku podsetio predsedavajućeg gospodina Anđelkovića da se prekjuče dogodio mali incident prilikom mog izlaganja o zakonu u načelu. U vremenskom periodu od jednog minuta stalno je bilo uključeno zvono.
Predsedavajući je rekao da je to nesvesno učinio, da nije namerno. Ja sam to prihvatio. Kada sam malo više razmislio, ako nije svesno onda je refleksno. Pošto sam lekar onda sam išao malo dalje, dozvolio sam sebi – koji je refleks, uslovni u svakom slučaju ili politički?

Gospodine Momčilov, kada već pitate moram da vam odgovorim. Da bi bilo refleksno ili slučajno morao bih rukom, svesno ili nesvesno. Pošto je očito pravljena za manje ljude, a ja sam viši, onda sam nogom pritisnuo, tačnije rečeno kolenom.