PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.11.2005.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

25.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:30

OBRAĆANJA

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Poštovane koleginice i kolege, da li pričamo o 146. amandmanu...
(Predsednik: Da, pričamo o 146.)
Mi smo dali sličan amandman. Amandman nije identičan sa amandmanom gospodina Luneta i drugih koji su dali. Mi smo hteli da se izbegne jedna konfuzija. Taj problem će se javiti i u zakonu o zdravstvenoj zaštiti, i kaže se ko je izabrani lekar, ovde se to sad citira: "doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opšte medicine, odnosno specijalista medicine rada".
Nama je nelogično da izabrani lekar bude specijalista medicine rada. Gospodin Lune je objašnjavao da se odustalo od koncepta porodičnog lekara. Mi mislimo da nije u redu. Ako je reformski ne ići za većinskim rešenjem u većini zemalja Evrope, onda u redu. Ako se ne poštuje deklaracija koja to reguliše, u redu.
Potom, pod 2) – doktor medicine specijalista pedijatrije, doktor medicine specijalista ginekologije, doktor stomatologije. Onda slede stavovi koje smo mi hteli da brišemo – izuzetno od ovog stava, izabrani lekar može biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovima koje propisuje ministar na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Zašto ministar da propisuje ko će biti, to nam uopšte nije jasno. Onda derogiraš i ono što si napred napisao, ako može i ovako. Znači, može i ovako i onako, pa onda ne znaš šta može.
Onda kaže – osigurano lice može imati samo jednog izabranog lekara iz grana medicine navedenih u stavu 1. Da je pisalo "iz različitih grana", mi bismo shvatili da možeš uzeti i ginekologa, i pedijatra, i lekara opšte prakse, i stomatologa, pa onda koristiti.
Kad ovako stoji napisano, onda se čudimo kako to može biti izabrani lekar, recimo, pedijatar za odraslog čoveka. Da li to može? U stvari, može. Ako ministar propiše da može da bude i druge specijalnosti, znači da je i to moguće. To je jedna opšta konfuzija u članu.
Sada da vas pitam nešto drugo. Zar vam to ne pada u oči? Kaže ovako – izabrani lekar je doktor medicine ili doktor medicine specijalista. Kolega Lune kaže, to je on nama na Odboru objasnio, kaže – najkompetentniji, nemojte se vi drugi ljutiti, on ima najviše znanja da leči kompletnog čoveka. Delimično se slažem. Jeste kraljica medicine interna medicina, bila i verovatno će ostati. Tu se ne sporimo. Hirurgija je nešto što takođe značajno. Ako doktor medicine može da bude izabrani lekar, mi smo svi doktori medicine. Ako ja postanem specijalista, ne možete vi da mi oduzmete nešto što je niže. Šta onda pišete ovo i što pravite galimatijas? Pobogu, ljudi.
Ako prvo date lekaru opšte prakse, gotova je priča. Kolega Lune, nemojte vi da se ljutite, nemojte pisati za interniste. Dato je pravo svima. Ne može meni oduzeti niko da sam lekar opšte prakse. Samo na to smo ukazivali i zato smo smatrali da ovo treba brisati. Nikakva zla namera.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Momčilov. U pravu ste, prethodna dva amandmana su bila na član 141. a sada su tri zaredom različita rešenja, kao što ste ukazali. Dakle, ovaj sada, sa dodavanjem, gospodina Jovanovića, sa dodavanjem i treći sa brisanjem. Sve je to na član 146. U pravu ste.
Izvolite, gospodine Zankov.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, najteže bolesti našeg zdravstvenog sistema su, u svakom slučaju, korupcija i kriminal. Može ovde Narodna skupština da usvaja kakve god hoće zakone o osiguranju i o zdravstvenoj zaštiti, ali ako niste spremni i rešeni da prvo ovo iskorenite, nećemo postići nikakav dobar efekat. Ako nemate političke volje da se borite protiv onih koji su korumpirani i koji se bave kriminalom, nalaze se na čelnim pozicijama u zdravstvu, efekta neće biti.
Mislim da u sadašnjoj vladi ta spremnost, gospodine ministre, ne postoji. Jedini koji su rešeni da se oslobode ove pošasti jesu ljudi iz Srpske radikalne stranke. To je jasno svim građanima Srbije. Sve druge su videli na delu, još jedino veruju srpskim radikalima.
Zbog toga je i grupa zdravstvenih radnika i Zdravstvenog centra u Knjaževcu poslala meni jedno pismo, sa željom da, ako već nemaju drugog načina da se bore protiv ovoga, bar mi iz Srpske radikalne stranke objavimo i da obavestimo javnost cele Srbije. Ovako kaže u pismu, u skraćenoj formi ću da vam pročitam.
"Želimo da obavestimo javnost, odnosno građane opštine Knjaževac kako su trošena sredstva samodoprinosa za zdravstvo, odnosno kako su kupovani aparati za Zdravstveni centar Knjaževac. U to vreme direktor Zdravstvenog centra u Knjaževcu i predsednik Komisije za samodoprinos za zdravstvo je bila dr Slavica Ćirković, inače visoki funkcioner DS-a u Knjaževcu.
Kupovinom aparata iz sredstava samodoprinosa za zdravstvo, i to kupovinom nekompletnih, neadekvatnih i nekvalitetnih aparata, naneta je ogromna šteta zdravstvenoj ustanovi u Knjaževcu, jer je to bila jedina šansa da se dođe do neophodnih aparata, i naneta je ogromna šteta građanima opštine Knjaževac, jer su zloupotrebljena sredstva samodoprinosa radnih ljudi opštine Knjaževac.
Najeklatantniji primer jeste primer sterilizatora, koji je plaćen oko dva i po miliona dinara. Mi danas radimo sa zastarelim, prevaziđenim i nepouzdanim aparatima za sterilizaciju. Nepouzdan sterilizator glavni je faktor i važan uslov za prenošenje transmisionih bolesti, kao što su sifilis, HIV, hepatitis B i hepatitis C. Svi su ostali gluvi i nemi na naša upozorenja, niko nije hteo da sasluša stručne i kompetentne ljude i da shvati kakva se šteta nanosi zdravstvenoj ustanovi i društvu uopšte".
Onda je dat popis opreme koja je kupljena: "2. oktobra 2003. godine kupljen je automatski parni sterilizator za 2.599.902 od firme "Delta trejd" iz Niša. Aparat je kupljen neadekvatan i nekompletan. Aparat ne radi godinu i po dana od dana donošenja, a garantni rok je istekao. Pri kupovini aparata tender je formiran prema prodavcu, a ne prema potrebama Zdravstvenog centra. Ostaje otvoreno pitanje zašto je dr Slavica Ćirković, bivši direktor Zdravstvenog centra u Knjaževcu, a sadašnji inspektor za zdravstvo za region Zaječar, kupila neadekvatan i nekvalitetan aparat za dva i po miliona dinara. Dokaz su izjave kompetentnih zdravstvenih radnika sa hirurgije.
1. oktobra 2003. godine kupljeni su instrumenti za hirurgiju, u iznosu od 380.090 dinara, od "Jugolaboratorije" iz Beograda. Kupljeno je 26 instrumenata za hirurgiju, koji su neadekvatni i nekvalitetni. Do danas se tih 26 instrumenata ne koriste. Da zaista tih 26 instrumenata ne odgovaraju u kvalitetu i adekvatnosti, potvrđuje potpis dr Slavice Ćirković, kao direktora". Dakle, ovde je njen dopis tom preduzeću od kog su kupljeni, gde ona kaže da to nije stiglo, 26 komada raznih makaza i ostalih instrumenata za potrebe Zdravstvenog centra.
Dalje, "1. oktobra 2003. godine kupljena je sušara u iznosu 95.100 dinara. Aparat ne radi do današnjeg dana. Pokvario se posle dva meseca. Dokaz, takođe izjave kompetentnih ljudi sa ginekologije".
Dalje, "26. decembra 2002. godine kupljen je bilirubinometar od firme "Medison" za 170.500 dinara.
Dve godine aparat nije bio isporučen, niti je tražen. Posle dve godine, zbog kritike lekara, isporučen je star aparat i neadekvatan, a plaćen nov. To se vidi i u zapisniku sačinjenom od pet članova komisije i aparat se ne koristi do današnjeg dana". Dakle, pet lekara Zdravstvenog centra je potpisalo da se ne radi o novom aparatu, već o aparatu koji je bio upotrebljavan. Postoji fotokopija tog zapisnika.
"Popravka sonde i ultrazvuka izvršena je 9. decembra 2002. godine, u iznosu od 296.000 dinara. Iznos je plaćen, sonda i ultrazvuk nisu popravljeni. Aparati ni do današnjeg dana ne rade".
Na kraju, "EEG aparat za neuropsihijatriju, kupljen 29. jula 2002. godine za 1.953.750 dinara od firme "Priviledži grupa". Aparat je kupljen nekompletan. Plaćen je aparat i oprema, a došao je samo aparat. Prateća oprema koja košta 146.847 dinara nije došla do današnjeg dana. Prateća oprema se ponovo kupuje i plaća iz sredstava republičkog budžeta. EEG aparat marke "oksford", od 24 kanala, kupljen od firme "Priviledži grupa", košta 1.953.750 dinara. EEG aparat marke "oksford" firme Velefarm košta 1.595.000, takođe od 24 kanala."
Ovde se, gospodine ministre, postavlja jedno pitanje za vas, pošto se radi o kadru i funkcioneru DS-a. Pitam vas da li može čovek kao što je doktor Slavica Ćirković, posle ovakvih radnji za vreme rukovođenja zdravstvenom ustanovom u Knjaževcu, da bude inspektor za zdravstvo za region Zaječar? To je ona danas. Isto je DS i G17, mnogo liči jedno na drugo.
Hoću još da dodam na ovo što su pisali doktori iz zdravstvenog centra u Knjaževcu. Nećete popraviti stanje u zdravstvenom fondu tako što ćete štedeti na sahranama i na bolovanjima ljudi, nego prvo gledajte da iskorenite korupciju i kriminal.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dozvolio sam naravno, čekajući da ćete, kao što ste uradili kao iskusan poslanik, na kraju to da postavite kao pitanje, ali mi smo juče vodili ovde jednu raspravu, te smo se zamolili međusobno da uvek proverimo, za slučaj da eventualno neki podatak baš i nije najtačniji, jer to može da izazove veliku štetu, te ćete vi svakako dostaviti, u stvari, to ministru da bi on mogao da proveri.
Na član 146. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jovanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 146. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.
...
Srpska napredna stranka

Mileta Poskurica

Srpska radikalna stranka
Kao španske serije, nastavljamo priču o ovom istom upitu, izabrani lekar, ima li smisla ako je već izabran, da li je to dobar izbor; ako nije, zašto nisu neki drugi profili. Videli smo i na odboru, u delu u kome ste bili, da smo podelili mišljenje oko interniste. Jasno je da biti lekar, doktor medicine, lekar opšte prakse po starinskom, uzdržavam se jako mnogo po novom predlogu zakona o visokom obrazovanju šta će od njih biti, jer zapravo u svakoj specijalnosti po tom osnovu verovatno da ima logike da se i mnoge specijalnosti ubace u tu grupu izabranog lekara. I, ostaje zakonski predlog, omogućuje se ministru da u određenim okolnostima presudi, dodeli nekom domu zdravlja pravo, na osnovu broja osiguranika, da može da ima zastupljenu neku drugu vrstu specijalnosti.
Ostaje pitanje položaja lekara medicine rada, mislim pre svega na ove druge specijalnosti, neurologe i interniste. Neuropsihijatri su sačinjavali jednu neobaveznu formu sadržaja specijalnosti pri domu zdravlja i veći domovi zdravlja imaju neurologe, neuropsihijatre, imaju čak i urologe, kardiologe, čak i subspecijaliste, interniste i veliko pitanje se postavlja – šta će biti sa njima. Nezgodno je staviti ih u kontekst lekara koji je izabran... nego kod lekara opšte prakse, to je malo nezgodno i to je u priličnoj meri za banalne stvari; brzo bi, kao najiskusniji i jedan od najboljih i koji je ovde omnipotentan, da tako kažem, popunio tu kvotu i onda bi se iskazivala potreba po tom nekom osnovu da fabrikujemo nove interniste.
Možda bi trebalo zakonom preduprediti ili dati mogućnost direktoru i fondu ili savetu osiguranika da odluče da tamo gde imaju takvog stručnjaka ipak kroz nekakav selektivni filter, kroz uput kao specijalističku uslugu druge vrste, naknadnu konsultantsku uslugu, on opet bude izabran određenom broju pacijenata koji će se lečiti kod njega, ali da ipak prođu filter da se vidi da ne može baš direktno s vrata ići internisti. To stvarno ne bi bilo u redu da danas to tako ne funkcioniše.
Ne računam da mnoge po inerciji rade pneumofiziološki dispanzeri itd, gde rade pneumofiziolozi, gde i danas ide bez uputa. To dosta velike rezove zahteva, i ako je to bio neki reformski zahvat, izabran lekar, pitanje je kako će to sve stvoriti konotacije kada direktor doma zdravlja istakne spisak onih koje nudi.
Neki domovi zdravlja imaju zaposlene iz partije ove, iz one, menjali se direktori, menjali se ovi, menjali se oni, pa su prijatelji, pa je malo mesto, pa su morali da prime iz obzira prema njegovom ocu i to je višak. Otišlo 7.000 ljudi iz zdravstva. Opet je relativno, moguće, ostao višak.
Sada kada stavite sve to na listu, sve te lekare, da li će se dovoljna kvota naći za onog lekara, uvodimo nove situacije.
Da li će oni imati propise, ili tri ili četiri hiljade, ili dve hiljade osiguranika po lekaru, pa će neko imati manje, pa će možda manje biti plaćen.
Možda je bilo jednostavnije rešenje, svako ima pravo, slobodu, onako deklarativno kako smo govorili, pa u nekoj meri, ima pravo na slobodan izbor lekara. Posle godinu dana, ugovor je na godinu dana, on može da menja lekara, to je onda izvor sukoba. Zavadiće se i pacijenti i lekar. Zašto ga je promenio, u čemu se nisu snašli? Ja ću onog da menjam, nije mi dao bolovanje, dala mi je komisija, jer ste sada ovlastili da komisija i lekari odlučuju, u drugom stepenu drugostepena, u prvom stepenu prvostepena, pa da pozivaju lekara, pa da piše izjavu.
Mnogo će to sada biti komplikovanije i imaće pravo pacijent (koji sada postaje pacijent, više nije osiguranik) da ode da se žali i da tog lekara menja, pa će onda kazati - bio je, pa sam ga promenio. Nije to tržišna utakmica, nije to merilo vrednosti tog lekara, nije to merilo njegove spretnosti da postavi dijagnozu. To je jedna forma koju je sada uneo ovaj zakon, u koju mora da se zavede neki red i da se podjednako opterete.
Da li će se podjednako opteretiti; svako će se truditi na svom radnom mestu da odradi što više, jer onaj ko radi mnogo dobro ne može fizički da primi ostatak ljudi. Da li će svi na toj listi proći ili neće, opet će biti nejasno.
Zato mislim da i sam koncept nije naročito dobar, a kad je već takav kakav je, šta je sa medicinom rada? Možda je moglo, mislim da je prva tačka prvog stava, da se kaže - specijalista medicine rada može biti izabran lekar u onoj instituciji koja je sklopila ugovor sa poslodavcem, kako je to regulisano u zakonu o zaštiti zdravlja na radu, pa se tamo kaže da svaki poslodavac zaključuje ugovor sa medicinom rada. Onda može medicina rada tu da bude izabrani lekar, ne da on bude izabrani lekar ako je i za žene, i za starce, i za penzionere, decu i srednjoškolce itd.
Možda je to moglo da se preusmeri da se ne bi stvorila dilema oko toga zašto lekar medicine rada jeste izabran, a internista nije. Onda ne znamo da li uopšte biti izabran znači biti izabran na nekoj listi, pa se kod tebe množe da radiš nenormalno 2.000 ili 3.000 pregleda, da pređeš svaku standardu kvotu specijalističkih pregleda. Nekako to nije rešeno. Da li će to biti podzakonskim aktom rešeno?
Ako je izabran internista, znači li stvarno da ćemo ulaziti kako ko hoće na vrata i ne daj bože da nekog ne primi, pa će on da ima kaznene mere, pa će savet osiguranika, pa će ministar, pa će ovaj, pa će onaj... U vreme dok slušamo o tenderskim događanjima, za neke male palanke, male varošice i milion dinara je veliki događaj, i pokvarena centrifuga ili sušionica i sterilizator.
Negde se to radi na mnogo većem nivou, tenderske nabavke za dijalizu, nabavke rendgen filmova, citostatika, za godinu-dve unapred, plaćanje odmah itd. Tu su super provizije, svi se lepo tu nađu, utale i ništa bolje.
Nekada je to bilo - daj mi bože carinu, ili daj mi bože pumpu, a sada - daj mi bože mesto direktora malo većeg doma zdravlja itd. Dva mandata mi daj i ja sam miran, kuća do neba. Onaj ko karakterno to podnosi može lepo da se proda. To je naša realnost u zdravstvu, od onoga gde su ljudi u jednoj maloj varošici uočili da neko ko je bio loš direktor može biti inspektor, valjda zato što najbolje zna zavrzlame i igre, tender igre, tender majstora, pa da onda polako može da ih juri. Pitanje je da li hoće, ako su ista politička alijansa i neće. Zašto da ne, jer smo svu političku translaciju preneli i na rukovodeće organe, od onoga što smo imali 5. oktobra pa nadalje. Vidimo danas i u sastavu upravnih odbora, ali neću da širim temu, da su zaista tako bordinirani, postavljeni da je tu sve veoma jasno.
Nemate pravo, koliko god da to želite i da vam to deluje politički korisno, da uopšte dirate period od 2000. godine, jer ste to uradili mnogo gore. Oni su bar imali potrebu da se sa nekim kamufliraju, pa da dovedu nekoga, kažu - uzmite onog, možda je radikal. Ja nisam nigde bio član, jednom sam bio i pitao direktora, neke paste su prodavali kod nekog privatnika Trnavca; kada samo to pitanje postavio odmah su me skinuli, izbacili iz odbora. Dakle, bilo je, hteli su da maskiraju sa nekim ko nije iz njihove političke alijanse, a sada kada pogledate, od apotekarskih ustanova, škola, svuda su sve te alijanse, kako ministar, tako i stroga vertikala ili neko ko je bio neizbežno postavljen.
Malo sam proširio ovu temu. Hoću da kažem da smo stavili sebi cilj izabranog lekara, veliku priču oko toga, nejasnoću šta će to da znači, možda će konfrontirati lekare međusobno, a sa druge strane promiču mnogo ozbiljnije stvari. Imamo restrikciju na bolovanje, teže je doći do bolovanja, manje će ti se platiti, zatim restrikciju na pogrebne troškove, na putne troškove, povećaćemo participaciju za lekove, ko zna kakva će biti.
Svi lekovi za koje govorimo da su odlični, idu u primarnu zaštitu, kao preventivni lekovi, participiraju se 50 posto pa naviše. Kada lekar želi da ti "učini" mora da nađe nesrećnik šifru, a šta ako mu neko posle pruži dokaz da je ta šifra, da te spasi da ne platiš, mora biti neka šifra, mora da stavlja svoj pečat, ne može da te odbije kao kolegu, neprijatno je, mora da zagrize, a ti moraš da mu doneseš dokumentaciju da neko stvarno ima ulkusnu bolest, dokazanu gastroskopski za čir. Da li je to moguće da ne možete "ranisan" da dobijete, jer nemate dokazanu ulkusnu bolest drugačije sem gastroskopski.
Zaista je prosto neverovatno koliko je raznih zamki, smicalica predviđeno da konačno pacijent, korisnik usluge, bude finansijski eksploatisan, maltretiran i da mu se uzme na svakom koraku, tako da tu nema ničega reformskog, niti je to ova ideja o izabranom lekaru. Ne znamo ni kako bi porodični lekar prošao.
Tačno je da nemamo specijaliste porodične medicine, ali šta to školujemo u Kragujevcu. Ja predajem nekome ko je treća godina, zove se porodična medicina, visoki tehničar medicinske struke, smer porodična medicina. Ne znam, svi smo individualno pisali program. To nije pitanje za vas, ali donekle i jeste pitanje za onog ministra koji tu nije reč rekao kada se zakon donosio. Oni su medicinske sestre. To će biti visokoobrazovani ljudi, to je visoka medicinska škola, moći će da magistriraju, imaju smer porodična medicina. Šta će da rade, gde će da rade, šta ćete sa tim ljudima, kakav tender za njih, gospod Bog zna.
Da li ima ikakve saglasnosti kada bude govor o specijalizacijama sutra? Da li će specijalizacije ići po programu koji je doneo Vuksanović ili po ovom vašem? Jedna zemlja, a dva sistema, neverovatno šta se radi. Specijalističke studije se svode na godinu dana.
Mnogo je manje trebalo žrtve i rizika od lekara opšte prakse do lekara porodične medicine specijaliste u odnosu na ovo što smo napravili sa ovako čudnim izborom izabranog lekara, u kome će žena u generativnom periodu imati samo ginekologa kao izabranog lekara, a neće moći da ima lekara opšte prakse, dakle, zaista je gospodin Momčilov u pravu, koristiće svoje znanje iz opšte medicinske struke i moraće da leči grip, da leči prehlade, jer on je jedini izabrani lekar za tu ženu. Verovatno je tako, a ako nije tako, zašto ne napišete da nije ili demantujte. Uostalom, tako u zakonu piše, da može biti samo jedan izabran. Nepotrebni eksperimenti, a na kraju, mnogo ozbiljnije se drma Srbijom nego što su ovakva kvazizakonska rešenja.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 147. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Branislav Rankić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 147. podneo sam amandman da se u stavu 1. posle reči "davaoca zdravstvenih usluga" dodaju reči "odnosno privatne prakse". Prvi stav glasi: "Ugovorom između matične filijale i davaoca zdravstvenih usluga određuju se lekari pojedinci koji imaju ovlašćenja izabranog lekara".
Kada bi se usvojio ovaj amandman ovaj stav bi glasio: "Ugovorom između matične filijale i davaoca zdravstvenih usluga, odnosno privatne prakse, određuju se lekari pojedinci koji imaju ovlašćenja izabranog lekara".
Cilj je da se privatna praksa – a kasnije zakon koji sledi, o komorama zdravstvenih radnika, stavlja u ravnopravan položaj zdravstvene komore privatnog i državnog sektora – dovede u ravnopravan položaj, da bi jednostavno mogli i privatnici da određuju, odnosno da osiguranici biraju sebi lekare.
Međutim, nije bio nijedan amandman na član 145, pa bih izneo samo jednu stvar koju sam primetio, verovatno je promakla, a radi se o tome, kaže se u prvom stavu – u određivanju vrste, obima i sadržaja, načina i postupka u korišćenju prava na zdravstvenu zaštitu osiguranih lica itd. učestvuju u postupku izabrani lekar, prvostepena komisija itd.
Mislim da je tu nešto promaklo. Ne mogu ni izabrani lekar, ni prvostepena lekarska komisija, ni drugostepena lekarska komisija utvrđivati prava na zdravstvenu zaštitu. Prava na zdravstvenu zaštitu treba da utvrdi ovaj zakon, a oni mogu da utvrde obim i sadržaj, način i postupak pružanja usluga, a ne korišćenja prava. To je nešto što sam primetio, nije regulisano amandmanima, ali vi to možete verovatno, ako imate načina, da ispravite u ovom predlogu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 153. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jovanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 153. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 177. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jovanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 178. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Nikola Jovanović, narodni poslanik Branislav Blažić i narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 178. stav 1. da se briše. On glasi: "Prednost u zaključivanju ugovora sa matičnom filijalom, odnosno Republičkim zavodom imaju one zdravstvene ustanove koje su u postupku akreditacije dobile sertifikat o kvalitetu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita."
Želim da napravim jednu paralelu između člana 178, člana o izabranom lekaru i člana koji se odnosi na listu čekanja. Suština je ista, ministarstvo je verovatno želelo da određenim merama popravi i unapredi zdravstvenu zaštitu, da na neki način ubrza ili poboljša kvalitet i da pruži građanima mogućnost da dođu do adekvatne zdravstvene zaštite, do izbora lekara koji im je najbolji.
Međutim, to se sve radi očigledno birokratskim metodama i jasno je da to nije najbolja metoda; pacijent bi u stvari trebalo da bude jedini filter i pravi filter koji će određivati o kvalitetu lekara i o onome kod koga će da se leči, bez obzira na želje da se akreditacijom dodeli sertifikat o kvalitetu.
Ovde imamo još jedan problem, što pravimo razliku između državne ustanove i privatnog lekara. Državne ustanove će, svakako, lakše dolaziti do sertifikata, dok će privatni lekari to morati da plate i tu se postavlja pitanje – kada bi svi oni platili, da li bi tada bili praktično u neravnopravnom položaju zato što bi ostao ovaj sistem koji sada postoji.
Ono što je suština čitave priče jeste da analiziramo kako je u stvari došlo do toga da imamo te liste čekanja i kako je nastalo da odjednom sa određenim brojem lekara, koji dovoljno pokriva našu teritoriju po broju stanovnika da adekvatno mogu da odgovore na sve zahteve zdravstvene zaštite prema broju stanovnika, imamo taj manjak i da nam se pojavljuje lista čekanja koje, recimo, pre nekoliko godina nije bilo.
Ne može da se kaže da je tada bilo manje lekara, niti da je bilo manje bolesnih; ista je situacija bila, nego se desilo to da u postupku privatizacije u zdravstvu dolazi do toga da se prelivaju praktično pacijenti iz državnih ustanova, usmeravaju prema privatnim, da određeni lekari smanjuju broj pacijenata koje će pregledati u državnoj ustanovi, kako bi ih usmeravali ili kod kuće ili prema nekim privatnim ordinacijama i ambulantama.
To je taj problem koji je nastao i na takav način se stvorio problem sa listom čekanja, koji sada na ovaj način ne rešava Ministarstvo ovim zakonom, nego samo pokušava da ga ozakoni, da ozakoni nešto što je nastalo u postupku praktično nekih radnji u zdravstvu koje se ne mogu smatrati korektnim.
Tu se postavlja pitanje dve liste čekanja. Jedna je kod specijalista, a druga za određene dijagnostičke metode. One koje nastaju kod specijalista nastaju zbog toga što smo mi u stvari potcenili lekara opšte prakse do te mere da on ništa drugo ne radi nego samo kao skretničar usmerava pacijente prema specijalisti. Tu sada imamo stravičan pritisak na specijaliste i normalno da oni ne mogu da odgovore adekvatno na sve te silne zahteve, pojavljuju se liste čekanja.
Dakle, trebalo bi da napravimo sistem da poboljšamo kvalitet rada lekara opšte prakse, kako bi on mogao da preuzme određeni pritisak i rastereti specijalistu. Uopšte ne bismo imali potrebe za svim tim listama čekanja, jer bi specijalisti bili rasterećeni i oni bi radili samo onaj posao za koji je stvarno potrebno da specijalista interveniše ili da uradi prvi ili drugi pregled, a kasnije sve dalje može da radi lekar opšte prakse, kontrole.
Mislim da tu strašno grešimo i sa ovim zakonom što težište primarne zdravstvene zaštite ne prebacimo na lekare opšte prakse, normalno, sa edukacijom, sa poboljšavanjem njegovih znanja, jer su i oni, ni krivi ni dužni, zbog načina rada i zbog načina organizacije zdravstvene zaštite, potpuno zanemarili edukaciju i usavršavanje u tom obliku.
Druga stvar je kod dijagnostičkih metoda. Mislim da tu imamo jako veliki procenat dupliranja dijagnostičkih metoda. Ljudi koji rade na tim snimanjima ili nekim drugim metodama kažu da do 90% imamo praktično negativnih nalaza, što ukazuje da je pritisak na te dijagnostičke metode bezrazložan i to isto dovodi do tih listi čekanja i do dupliranja metoda.
Prema tome, normalno uz sve to kada dodamo neadekvatnu nagradu za rad lekara i opšte prakse i specijaliste, mi imamo jedan vrlo loš sistem. Da li bismo taj sistem mogli da razvijemo sa porodičnim lekarom? To je pitanje za razmišljanje, koje svakako može da bude paralela sa ovim zakonom koji donosimo, ali ono što nam je neophodno, to je bilo da kroz analizu tih negativnih pokazatelja koje imamo pokušamo da napravimo neprekidni sistem usavršavanja.
Samo neprekidnim sistemom usavršavanja i podizanjem kvaliteta znanja kod lekara, bez obzira na kom nivou, mi ćemo izbeći sve ove liste čekanja, izabrane lekare; izbeći ćemo i to da birokratskim metodama treba da dodeljujemo razne sertifikate, nego ćemo imati pacijente kao kontrolore, pacijenta koji će definisati sve to i imaćemo jeftinije zdravstvo, u to sam ubeđen.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 179. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.