Dame i gospodo, podsećam da danas govorimo o pojedinostima o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji, a ovo podsećam zato što je poprilično neverovatno, najpre, da su poslanici iz skupštinske većine podneli ovako veliki broj amandmana, pa onda da postoji očigledno neki nesporazum između Vlade i poslanika i da se tek tako prelazi preko ovih amandmana, kao da su se šalili kada su ih podnosili. To samo govori o tome koliko je neozbiljan predlog Vlade Republike Srbije da se na ovaj način interveniše o ovom zakonu.
Molim vas, gospođo Pop-Lazić, da narodnog poslanika uklonite i da ne ometa ministra, jer želim da me ministar sluša i znam da on želi da me sluša.
Ministre, ništa nije smešno! Stanje u Srbiji danas, pogotovo ono što je u vašoj nadležnosti i sami znate koliko to nije smešno. Nedopustivo je i ne dozvoljavam da se smejete dok govorim. Vi možete da se smejete, naravno, pošto ništa drugo ne znate, ali ministru ne dozvoljavam da se smeje.
Dakle, ministre Velimire Iliću, da li znate koja je vaša funkcija u državi i u ovom društvu? Da li znate da ste vi samo običan činovnik, doduše, sada sa mnogo više ovlašćenja i mnogo ukradenih kilometara autoputa.
Sećate se one vaše izjave, sećaju se građani, kada ste rekli onako olako – šta je meni kao ministru problem da ukradem pet kilometara autoputa, pa da asfaltiram tamo neka sela u Smederevu, kako bi ljudi glasali za vaše kandidate.
Sad vas pitam, koliko ste puta po pet kilometara ukrali, pa niste asfaltirali nijednu ulicu ni u jednom selu u Srbiji, gospodine Velimire Iliću. Tome možda možete da se smejete, a građani Srbije zbog toga plaču, samo da znate.
Dakle, gospodine Velimire Iliću, govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji koji ste ovde predstavili pre nekoliko dana ...
(Velimir Ilić, sa mesta: Kako vas nije sramota da lupetate tako?)
Molim vas, gospođo Pop-Lazić, da opomenete ministra Ilića, jer se ponaša nedolično, očigledno sa previše maligana u ovoj prostoriji, što zaista nije korektno od predstavnika Vlade, a treba da se stidite onoga kako radite, a ne od ovoga što govorim, gospodine Velimire Iliću.

Molim vas da obezbedimo normalne uslove za rad. Nastavite sa obrazloženjem amandmana.

Dakle, vladin Predlog zakona o planiranju i izgradnji je veoma loš predlog i to smo rekli kada smo govorili u načelnoj raspravi.

Ovaj zakon, ako bude usvojen, neće rešiti ono što jeste problem današnje izgradnje u Srbiji, pre svega mislim na izgradnju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, koje mnogi vole da nazivaju i bespravni, nelegalni i divlji objekti, a mi ih samo zovemo objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.

Želim da ponovim ono što smo govorili i kada se o ovom zakonu raspravljalo, kada je donet u onom svom osnovnom obliku, a i danas kada govorimo o izmenama i dopunama ovog zakona, da ovakva rešenja ništa ne rešavaju, da je trebalo da se donese potpuno novi zakon koji će zaista omogućiti lakše dobijanje građevinskih dozvola, bržu gradnju, jednostavniju, jeftiniju legalizaciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole.

To je ono što su obećavali predstavnici svih stranaka koje danas vrše vlast, a najviše je to, čak i lično, obećavao sadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, kada je pričao kako se jeftino vrši legalizacija u Čačku, gde je on tada bio predsednik opštine, i kako će on, kada bude vršio vlast na republičkom nivou, da stvori uslove da se u celoj Srbiji po povoljnijim uslovima i jednostavnije izvrši legalizacija svih objekata koji nemaju građevinsku dozvolu.

Naravno, i to je bilo jedno od praznih obećanja, kao što su bila prazna obećanja građanima iz Smedereva, Kraljeva i svuda gde se održavaju vanredni izbori, kako će Velja Ilić da im gradi aerodrome do sela, a ni traktori do tih sela ne mogu da dođu, kako će da pravi mostove u selima koja nemaju reku, ali dobro, čovek je verovatno bio pod uticajem alkohola, ne zna ni šta je pričao kao što ni danas očigledno ne zna kako se ponaša.

Želim da kažem nešto i o objektima koji nemaju građevinsku dozvolu, o kojima sam govorila kada smo govorili o Predlogu ovog zakona, u načelnoj raspravi, a pre svega mislim na naselja Busije i Grmovac, koji se nalaze na teritoriji opštine Zemun.

Volela bih, gospodo iz Veljinog ministarstva, da slušate šta pričam i da pitate ministra, odnosno da mu prenesete moje pitanje, a i prošli put sam ga to pitala i nisam dobila odgovor, da li je saznao ko je opljačkao građane Busija, jer su im tražili i uzeli tada po 500 maraka za priključak struje, odnosno navodno, za nabavku trafo-stanica, a tamo su postojale 24 trafo-stanice, koje su nabavljene u vreme kada je SRS vršila vlast u Zemunu, ne u ovom sazivu nego u onom prethodnom.

Takođe sam pitala, gde je nestalo šest trafo-stanica iz Grmovca, naselja na teritoriji opštine Zemun, naselja koje je bilo bez struje zato što su se gradske vlasti od 2000. godine svetile SRS preko tog naroda, ni krivog ni dužnog, jer su znali da su ljudi i u Busijama, oni koji glasaju za SRS i zato su bili osuđeni da žive bez struje i da se do dana današnjeg ne sazna ko je to naredio sa republičkog i gradskog nivoa.

Gospodo, seminar na temu planiranja i izgradnje držite negde drugde, a ovde slušajte narodne poslanike ili bar se pravite da slušate, jer to morate. I treba da se izvinjavate, kakvo je ovo ponašanje, kao da vam je svima ovde tata ostavio ovaj parlament.

 

Gospođo Radeta, izvinjavam se, upozorio sam vas na adekvatan način.

I treba da se izvinjavate, imate razloga. Treće naselje je naselje Altina i podsetiću na akciju SRS kada je donet ovaj zakon o čijim izmenama i dopunama danas govorimo; kada smo sakupili milion potpisa građana Srbije koji su tražili da se stavi van snage Zakon o planiranju i izgradnji, zato što na osnovu tog zakona, kao i na osnovu ovog sada, ne mogu da legalizuju objekte u kojima žive, a pravili su ih više godina, jer su to uglavnom siromašni građani. Jedan drugom su pomagali, pa je gradnja objekata trajala i po desetak godina, a mnogi ni do danas nisu završeni, ali ljudi ih koriste za stanovanje, šta će, moraju, nemaju gde da stanuju, naravno, to im ne zameramo, naprotiv, želimo da im pomognemo.
Kada smo obilazili građane i objašnjavali da Nenad Bogdanović želi da prikupi ogromna sredstva u Beogradu, doduše tada je DS, odnosno DOS bio na nivou Republike Srbije, sećate se onog njihovog proglasa da svi građani što pre podnesu zahtev za legalizaciju, odnosno do 13. novembra 2003. godine, i da ne moraju uz taj zahtev da podnose nijedan dokument, bitno je samo da podnesu zahtev i da uz taj zahtev prilože dokaz o plaćanju dve takse.
Jedna je bila gradska, a jedna republička. Tada su se silni milioni slili u budžet i Beograda i Republike Srbije, jer su građani u strahu da će ova beogradska vlast, a tako je bilo i u unutrašnjosti Srbije, da krene da ruši njihove objekte, jer su u svakom gradu porušili po jedan ili dva objekta da bi zaplašili ostale građane da podnesu zahtev, i od tada do danas, skoro će tri godine, ni 10% tih objekata nije dobilo građevinsku dozvolu.
Mi smo znali da je to nemoguće, zato što ne postoje zakonski uslovi za dobijanje tih građevinskih dozvola, kao što ni danas ne postoje građevinski uslovi, odnosno zakonski uslovi po ovako koncipiranom zakonu.
Čak ni kada bi se prihvatili svi amandmani poslanika koji su podnošeni na ovaj predlog zakona, opet ne bismo imali na celokupan način regulisanu ovu materiju i zato zaista ne postoji druga mogućnost nego da se donese, odnosno predloži Skupštini, ozbiljan Predlog zakona.
Spomenula sam i ovo treće naselje u opštini Zemun, a to je naselje Altina. Zašto mi je ono interesantno? Zato što je to naselje formirano u vreme kada je Nebojša Čović bio gradonačelnik Beograda.
Tada je isparcelisana velika površina PKB-ovog zemljišta, prodavane parcele za gradnju i tada je nastalo to naselje.
Nenad Bogdanović je te 2003. godine, kada je sakupljao pare od tih taksi, pričao javno kako je to naselje koje je nastalo u toku radikalske vlasti u opštini Zemun. Naravno, to nije tačno. U naše vreme su nastala naselja Busije, Grmovac i Plavi horizont i mi se tim naseljima ponosimo i pre svega zbog njih, a i zbog svih ostalih, želimo da se u ovom parlamentu donese normalan zakon koji će stvoriti uslove za legalizaciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole.
U tom smislu je i predlog amandmana na član 21, gde sam u ime poslaničke grupe predložila da se posle člana 21. doda novi stav 3. koji glasi: "Odredbe ovog člana odnose se i na izgradnju energetskih i telekomunikacionih objekata za koje odobrenje izdaje opština, odnosno grad".
Član 21. se odnosi na član 58. osnovnog teksta zakona, a u članu 21. kaže se: "Za izgradnju telekomunikacionih objekata na području za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana, odnosno za koje nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt o urbanističkim uslovima u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, u skladu sa zakonom".
To je naravno u redu, tu nismo imali primedbe, ali ne vidim zašto se nije prihvatio amandman da se pod istim uslovima izdaju odobrenja i za izgradnju energetskih objekata.
Znate, zbog ovakvih propusta u zakonu i ne samo ovom zakonu, imamo stalne slike na ulicama Srbije da se svake druge godine ista ulica prokopava, raskopava, da se postave jedne instalacije, pa posle godinu-dve druge, itd.
Znamo šta je suština takvih poslova, najbolje pranje para je kroz izgradnju puteva i ulica. Tu se najteže otkrivaju mahinacije i naravno zbog toga se i prave ovakvi propusti u zakonu da bi mogli da se kradu kilometri autoputa i da bi mogao ovaj Stanojević da radi ovo što je uradio sa Nemanjinom ulicom. Ali, evo dalje ću u sledećim amandmanima, jer sam potrošila vreme.

Hvala vam, gospođo Radeta. Još neka poslanička grupa? (Ne.) Hvala.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

U ovom odgovoru Vlade, kojim se ne prihvata ovaj amandman, u obrazloženju stoji nešto što je stvarno kontradiktorno. Ne znam ko je od vas pisao ovo obrazloženje, ali ste u njemu potvrdili ono što sam naveo u amandmanu, odnosno SRS.
Član 24. obuhvata izmenu člana 64. osnovnog teksta Predloga zakona. Znači, na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika zemljišta, sada Vlada dodaje svoj tekst – "odnosno korisnika", vrši se ispravka granica susednih parcela, u skladu sa zakonom, pod uslovom da je takva promena u skladu sa uslovima utvrđenim planom. Znači, vi već pričate o nekom urbanističkom planu.
Stav 2. kaže da troškove ispravke granica snosi vlasnik, odnosno korisnici katastarske parcele kojima je, ovo "odnosno korisnici" je dodatak koji dajete ovim predlogom zakona, pripojeno zemljište.
I šta je SRS tražila? Tražila je da se obuhvati druga kategorija zemljišta. To su korisnici ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini, korisnik je dužan da trpi promene granica katastarskih parcela prema planu parcelacije, odnosno odgovarajućem urbanističkom planskom aktu.
Znači, plan parcelacije nije dat kao zacementiran akt, već je njemu data i odgovarajuća alternativa, tim pre što je u prethodnim članovima i amandmanima bilo dileme oko toga da li treba da postoji plan parcelacije.
Znači, ovim našim amandmanom ne devalvira se vaš tekst, ne dovodi se u pitanje vaše opredeljenje. Vaše opredeljenje je bilo da pored vlasnika kao alternativu date i korisnika, jer se korisnik posle Šumarca izgubio, nažalost. Sad moram da vas podsetim, oni su namerno doneli takav loš zakon, koji može biti čak i neprimenjiv. Verovatno sad uviđate da postoji dobra ideja i dobra inicijativa i ne vidim zašto to niste prihvatili, ali dobro.
Sad bih prešao na nešto što je suštinsko pitanje. Suštinsko pitanje je, pre svega, u smislu statusa i pravnog položaja zemljišta u gradovima. Odavno vodim inicijativu, to moram da vam kažem, ona se doduše ne uklapa u tendencije ovog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, gospodina Parivodića i možda još nekoliko poslanika u ovoj sali, danas ih nisam primetio, ali imamo nekoliko ministara i u ovoj vladi, a naročito u onoj Živkovićevoj i Đinđićevoj, koji izražavaju svojevrsni kontinuitet nastojanja da im se po svaku cenu vrati neko zemljište. I oni to zastupaju na vrlo neprincipijelan način.
Jedan od tih neprincipijelnih načina jeste i Zakon o planiranju i izgradnji. Uzgred, budi rečeno, predlagao je navodno Šumarac, on ga je zastupao ovde. Pitanje je da li taj čovek uopšte zna šta je napisano i šta je predloženo ovde.
Otvaram načelno pitanje kao načelni problem. Smatram da već 50 godina razvojem urbanizma, razvojem naših mesta, naselja, nekim novim tendencijama, gde svakodnevno imamo kao faktičku situaciju da se dovode u pitanje urbanistički standardi koji se uče na fakultetu, i gustina naseljenosti i procenat zelenih površina, itd, da se pod uticajem te tehnologije, tehnike, stila gradnje, načina izgradnje, novih arhitektonskih oblika, itd, dovodi u pitanje i pravni položaj zemljišta.
Sve stvari koje se tiču uređenja prostora u gradu, izgradnje, rekonstrukcije i adaptacije, sa gledišta zemljišta kao nepokretnosti, s pravom se postavlja pitanje da li pravni položaj zemljišta treba da bude čisto svojinski ili upravna stvar.
Jer, u mnogim momentima, pravila svojinskog prava i nešto što je bilo u susedskom pravu je toliko redefinisano da postaje čisto upravna stvar, sve manje svojinska, a tehnika i tehnologija nalažu da postaje javna stvar. To je svojevrsni oblik ograničenja prava svojine.
Neke države su to na druge načine rešile, kao svojina lokalne samouprave, a u Francuskoj čak postoji toliko zacementirano pravo svojine da, bez obzira šta je i kakav je urbanistički plan, nije za prodaju. To zemljište se ne prodaje, nije dozvoljeno da vlasnik bilo šta radi itd.
Ako se pogleda kako je to u Evropi, mali je broj zemalja koji toliko prenaglašava vlasnički karakter gradskog građevinskog zemljišta, već većina država prihvata taj upravni tretman, upravo zbog toga da vlasništvo, ne ulazim u pitanje naknade, tržišne vrednosti itd, ne bude faktor koji sprečava razvoj i možda kvalitetniji izgled neke urbane sredine.
Mi ćemo se dugo vrteti oko tog problema. Zato mislim da je ovaj član dobar da se samo otvori tema za razmišljanje, jer verovatno tu treba da se uključe ljudi sa pravnog, sa ekonomskog fakulteta, sa građevine, urbanizma, arhitekture itd. Ukoliko uspemo to da rešimo, verujte, mnoge stvari se završavaju do kraja.
Ovo što je napisano u članu 64. osnovnog teksta samo lepo zvuči. Da vam pročitam, kaže: "Na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika zemljišta, odnosno korisnika".
Vidite, saglasnost vlasnika je u istoj ravni sa saglasnošću korisnika, a korisnik može da bude neko, u krajnjem slučaju i zakupac, pa i neko kome je predato pravo korišćenja na državnoj svojini.
On je statusno izjednačen, iako korisnik državne svojine ima pravo korišćenja, upravljanja i po nekim uslovima pravo raspolaganja, a pravi vlasnik ima pravo svojine, koje je u potpuno drugom rangu.
Zato smatram da bi bilo dobro da ste prihvatili ovaj amandman, tim pre što se on odnosi na državnu svojinu, na korisnike zemljišta u državnoj svojini i odnosi se na ostalo građevinsko zemljište, gde je dužan da trpi parcelaciju, izmenu, pa bez obzira da li se ta parcelacija vrši na bazi nekog plana, urbanističkog akta, posebnog plana parcelacije itd.
Zašto? Zato što je to zemljište u drugačijem pravnom statusu u odnosu na zemljište koje je u svojini. Onaj koji koristi u suštini nema sva svojinska prava na tom zemljištu, ima samo ograničena prava korišćenja, upravljanja. Da se raspolaganje desilo, raspolaže Direkcija za imovinu, odnosno Skupština grada, u skladu sa svojim odlukama o oduzimanju zemljišta, dodeli zemljišta itd.
Ne možete sada korisniku državnog zemljišta, ove vrste građevinskog zemljišta, da dajete to svojinsko pravo, da od njega zavisi da li će da se sprovede parcelacija. Malopre je gospođa Radeta uzela vrlo dobar primer. On jeste možda istorijski, jer ima kontinuitet od Čovića, pa možda i pre Čovića.
Bilo je neko državno zemljište, čak je to bilo i poljoprivredno, pa se posle trampilo, promena namene itd, ali je u suštini bilo državno, trebalo je da se sprovede parcelacija, da bi se kasnije odredile građevinske parcele i da bi krenula izgradnja, u skladu sa nekim planovima. Parcelacija je odavno izvršena. Poljoprivredno zemljište je trampljeno, čak je plaćena i naknada koja je bila 100 ili 1000 puta viša od prave vrednosti.
To što se desilo u Zemunu je rezultat osvete nekih koji su bili u Skupštini grada, koji su hteli da zaustave, da to spreče i nisu hteli urbanistički da razvijaju taj deo grada. Danas imate situaciju i na teritoriji opštine Voždovac, gde u okviru jedne ulice jedna kuća može da se nadzida, porodična stambena zgrada može da se poruši i da se napravi četvorospratnica, a ova do nje ne može. Koji je razlog? Razlog je reket.
U svim aktivnostima oko izgradnje, dobijanja građevinske dozvole, dobijanja akta o urbanističkim uslovima, kasnije upotrebne dozvole, nešto bez čega ne može ništa da počne da se radi, jeste neki dokaz o pravu korišćenja ili o vlasništvu na zemljištu na kome treba da se gradi.
Ako zadržite ovo i ne prihvatite ovaj amandman, faktički, sprečavate ljude da dobiju dokument sa kojim bi mogli da traže akt o urbanističkim uslovima i kasnije građevinsku dozvolu.
Zaustavljate parcelaciju, zaustavljate način na koji će da se dođe do građevinskih parcela, uskraćujete mogućnost da neko ispuni uslove i obezbedi dokumentaciju za dobijanje građevinske dozvole, a to je sasvim nepotrebno, jer se radi o zemljištu u državnoj svojini.
Moram da vas podsetim da je ono u svom pravnom položaju izuzeto i nema tretman onih ostalih sredstava u državnoj svojini Republike Srbije, gde je kapa Republička direkcija za imovinu, već je kao takva imovina izvučena i data u poseban režim. Trebalo bi da se radi po ovom zakonu, kao i pojedinačnim i opštim aktima grada, odnosno opštine, u zavisnosti od neke teritorije.
Smatram da apsolutno ne postoji nijedan razlog zbog koga ne biste mogli da prihvatite ovaj amandman, tim pre što ide u prilog vašoj inicijativi kako da se uradi još efikasnije posao oko građevinskog zemljišta.

Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 26. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Velimir Simonović podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 26. doda član 26a.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 27. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji odnosi se na član 84. osnovnog zakona i pročitaću ga celog, nije dugačak.
"Na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja, u skladu sa zakonom".
Stav 2. kaže: "Ranijim sopstvenikom iz stava 1. ovog člana smatra se lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta" (navedeni su "Službeni listovi FNRJ"), "Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera" ("Službeni listovi SFRJ"), "Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera" ("Službeni glasnici SRS").
Treći stav: "Po zahtevu za utvrđivanje prava iz stava 1. ovog člana, rešenje donosi nadležna opštinska uprava".
Četvrti stav: "Pravo korišćenja iz stava 1. ovog člana je u prometu".
Peti stav: "Overa ugovora o prometu prava korišćenja vrši se na osnovu pravosnažnog rešenja iz stava 3. ovog člana".
Ono što je dodato članu 84. glasi: "Pravo korišćenja iz stava 1. ovog člana koje je preneto na osnovu ugovora iz stava 5. ovog člana je u prometu ".
Narodni poslanik Milan Stevović podneo je amandman kojim traži da se član 84. briše. Predlaže se brisanje ovog člana kao suvišnog, jer se ograničava pravo raspolaganja ostalim neizgrađenim građevinskim zemljištem, iako je članom 89. osnovnog zakona, stav 2, predviđeno da ostalo građevinsko zemljište može biti u svim oblicima i da je u prometu.
Vlada je odgovorila sledeće: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženim članom 27. omogućen promet prava korišćenja i onog zemljišta koje je raniji sopstvenik već jednom preneo na osnovu ugovora koji je overen u skladu sa Zakonom. Brisanjem člana 84. Zakona onemogućila bi se namera zakonodavca u pogledu restitucije prava ranijih sopstvenika građevinskog zemljišta kojima je ono oduzeto na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta".
Ako sve ovo postoji u članu 79. i ako je članom 84. i ovo do sada bilo regulisano, šta vam znači član 27. kojim dopunjujete nešto što je već dopunjeno.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje glasate za amandman gospodina Stevovića i tako pomognemo da ovaj zakon bude primenljiv u praksi.
Žao mi je što je ministar izašao. Hteo bih da iskoristim ovo vreme i da ga pitam nešto: pre tri meseca sam, sa skupštinske govornice, postavio dva poslanička pitanja. Poslovnikom je jasno regulisano kako se odgovara na poslaničko pitanje – ili u pismenom obliku, ili lično. Pošto je prošlo tri meseca, a ne znam tačno koji je rok za odgovor po Poslovniku, pošto mi nije do sada odgovoreno, hteo sam da iskoristim priliku, verovatno ministar negde gleda i sluša ovo, pa neka pripremi odgovor, očekujem da mi na oba pitanja danas odgovori.
Prvo pitanje se odnosi na davanje koncesije na autoput Horgoš-Požega. Ovde ste doneli odluku da taj autoput ide u koncesiju. Mi smo glasali protiv. Posle toga ste doneli dva zakona: jedan o zaduživanju o uzimanju kredita za izgradnju mosta kod Beške; drugi, čini mi se da i sada imamo predlog zakona koji će to dopuniti.
Dakle, država se zadužuje da izgradi autoput, da koncesionaru preda autoput, a koncesije su, gospodo iz Ministarstva, pošto ministar nije tu – izgradi, koristi i preda. A ne, ja ću da izgradim, ti koristi, pa predaj, ako se dogovorimo i po koliko se dogovorimo. Ne može više nijedan ministar da zadužuje ovu državu i da onda izgrađene objekte daje. Hoću večeras da mi kaže ime i prezime koncesionara, verovatno ga zna i ima ga zapisanog, i procenat koji će dobiti od te koncesije.
Drugo pitanje koje sam postavio, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o jednoj neverovatnoj pljački državne imovine države Srbije. Radi se o Kontroli leta. Onda sam dovoljno obrazložio, kada je bio zajam, odnosno kredit za kontrolu leta od 32 miliona evra. Direktor Stankov Nikola ima platu od milion i 200 hiljada dinara mesečno.
Digla se na poslaničke plate onolika buka, poslanici su plaćali porez, meni je porez 1.800,00 dinara. Celu godišnju poslaničku platu mesečno prima taj Nikola Stankov, u kontroli leta. Kupio je motorne sanke kada ide na Kopaonik da tamo ne iznajmljuje.
Razjurio je sve oficire, jer je Kontrola leta, svojevremeno, pre nego što ste je pretvorili u agenciju, bila državna institucija. Razjurio je sve oficire, jer su oni pored vojnih preleta, bili zaduženi i za kontrolu leta. Razjurio je sve neposlušne, svakoga ko mu je digao glas, pojurio je. Jedini razlog zašto ga držite je to što ima status muža. Naime, njegova žena radi u jednom od ministarstava u Vladi Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, usput da kažem, ministar ne sme da ga spominje. To je onaj isti Nikola Stankov koji je na planini Rili planirao izgradnju radarskog sistema. Na tuđoj teritoriji, na tuđoj planini Srbija je trebalo da ulaže svoja sredstva.
Još nešto, osakatio je Kontrolu leta, vezano za vojne prelete. Svaki civilni avion ima biper koji javlja Kontroli leta koji je avion, itd. To vojni nemaju. Danas ne znamo ko ovog trenutka preleće nad zgradom Narodne skupštine, čiji avioni, koje članice NATO-a itd.
Očekujem da mi ministar kaže kada će da očisti Kontrolu leta od lopuža, hohštaplera, prevaranata. Dva i po miliona evra u jednom turnusu je dato samo za putnička vozila, pa posle toga još milion evra. Postoje svi podaci. Niko ne sme glavom da krene protiv Nikole Stankova.
Dokle će se lopuže držati i zašto se drže? Da li to opet znači zbog neke provizije ili zbog sistema radi učesnika – učinim tebi, pa ću tebi. Tako ne može. Očekujem da mi ministar večeras odgovori.

Hvala vam, gospodine Markoviću.
Molim vas, pošto smo već nekoliko puta konstatovali da odgovori nisu dostavljeni poslaniku, da to proverimo ujutru, jer je to svakako obaveza.
Reč ima gospodin Đorđević, o istom amandmanu. Izvolite.