Gospodine Markoviću, verovatno ni vama ne bi bilo jasno da ste čuli malopre da je nešto nakazno legalizovano. Ali dobro, sve prolazi kod nas.
Gospodin Meho Omerović je podneo amandman na član 36, gde je tražio da se briše ovo što je Vlada predložila, a to je da se dodaju dva nova stava, odnosno nov stav 5. i da se nešto promeni u stavu 6. To gospodin Meho Omerović traži da se briše iz ovog predloga zakona.
Naravno, on je dosledan onome što je glasao 2003. godine. U potpunosti ga shvatam, on ne želi da se njegov zakon unakazi ovom intervencijom koju Vlada predlaže. Njemu je dobro da postoji Inženjerska komora, očigledno da pripada toj političkoj grupi koja smatra da odgovorni izvođači radova, a mislim da se to odnosi baš na taj član 117 – odgovorni izvođač radova može da bude samo diplomirani inženjer odgovarajućeg smera te građevinske struke, itd, itd, tri godine radnog iskustva, kako beše i treba da ima onu licencu.
E, sad da vam kažem, kako je to u praksi. Za ministarstvo sam siguran da je dobilo dobre i tačne informacije kako u praksi izgleda ta licenca i kako se ona zloupotrebljava. Zloupotrebljava se tako što inženjer sa licencom sedi lepo u kancelariji i svakog meseca prima od 150 do 350 evra zato što stavlja svoj potpis da je odgovorni izvođač radova na jednu, dve, tri, a ima i slučajeva – na 15 lokacija istovremeno. To je činjenica.
Naravno, nisam jurio po gradilištima da to utvrđujem, ali ljudi koji se bave građevinskom strukom potvrđuju da je takva praksa. Ali, potvrđuju još jednu stvar, da je taj licencirani inženjer u poziciji da je tražena roba, da je njemu ispod časti da se pojavi na nekom gradilištu, a odgovorni izvođač radova bi po definiciji morao da bude verovatno 60% radnog vremena na samom gradilištu.
Njemu je ispod časti da bude tamo sa ljudima koji se bave radovima – tesarima, zidarima i ostalima. Smatra da je dobio ekskluzivu zato što ima licencu i pošto ima licencu može sve i svašta, a moram da vam kažem za onaj deo gde ste odgovorni vi iz ministarstva, na to blagonaklono gledaju vaši građevinski inspektori. U kakvoj su koaliciji sa njima, to ne znam, ali svaki građevinski inspektor može vrlo precizno da vam kaže da licencirani građevinski inženjer M.M. ima u ovom trenutku toliko i toliko lokacija na kojima je ovlašćeni izvođač radova, tj. odgovorni izvođač radova, izvinjavam se.
Šta je to lice? Pa ono je najodgovornije za kompletnu izgradnju, za ono što se faktički dešava na gradilištu, i zato kada je donet onaj zakon vodilo se računa o tome da to bude pre svega stručno kvalifikovana osoba, sa položenim stručnim ispitom, tri godine radnog iskustva i da ima preporuku još dva odgovorna izvođača radova. Znači, nije baš svako mogao da položi onaj tamo ispit.
Znači, napravila se jedna subkasta. Kako se to odrazilo na ono što bismo nazvali klasičnom građevinom? Odrazilo se tako što su postali višak radne snage, tzv. pogonski inženjeri, oni koji imaju dve-dve i po godine fakulteta, koji nisu diplomirani građevinski inženjeri ili neki drugi inženjeri, u zavisnosti od vrste radova koji se vrše na nekom objektu.
Zašto su oni postali višak? Ne mogu da potpisuju, formalno-pravno treba da ih uklapaju u neke sistematizacije, a oni, faktički, vrše posao. Oni organizuju gradilište, jure majstore, vode računa da roba dolazi na vreme; računaju da se održe one neophodne zalihe materijala da bi gradnja išla; vode računa o skelama, upozoravaju majstore da se vežu, da ne padnu, da ne poginu itd, ali kajmak skuplja neko, ni kriv ni dužan, koga je častila Demokratska stranka i Meho Omerović. Poštujem njegovu odluku da ne menja svoj stav. Ko je uticao na njegovu odluku i na njegov stav, ne znam, ali on je dosledan.
Još dva poslanika su podneli amandmane na član 117. Nezavisno od toga šta će o tome da pričaju gospoda Jovanović i Đorđević, jer imaju vrlo slične amandmane, moram samo da vas podsetim na jednu stvar.
U prethodnom zakonu licencirale su se građevinske firme. U kom smislu? Da su kadrovski, tehnički i na drugi način osposobljene za određenu vrstu radova. Sada vi licencirate čoveka. Ne mogu da kažem da ne vodite računa o tome da li postoji i ovo drugo što je vrlo važno za gradnju (dizalice, mešalice), to na neki način ulazi pod neku kontrolu, ali mnogo više postaje predmet interesovanja onoga koji investira, koji daje pare za izgradnju i onoga koji odlučuje kome će da ustupi kad određuje ko će da bude izvođač radova.
Tako nam se dešava da su poznati graditelji u Beogradu ljudi koji nemaju građevinsku operativu. Moram da vas podsetim da svako gradilište obilaze i neki drugi inspektori, ne samo građevinski.
Po neki put navrate i sanitarni, ali vrlo često su u obavezi da navrate i inspektori zaštite na radu, koji treba da provere da li postoji pravilnik o merama bezbednosti na građevinskom objektu, da li se primenjuju mere zaštite na radu, da li su obezbeđeni radnici, da li sve funkcioniše. Neki moraju da provere da li je ispravna instalacija struje, da li postoji dizalica i kako se obavlja neki posao.
Kada se uzme u obzir šta nalaze na gradilištu, onda ćete videti da je u pitanju haos i da uopšte nije ni čudo što neke zgrade padaju, temelji odvaljuju i što neko po svaku cenu što pre želi da zatvori tu temu, pa pristaje na sve i svašta.
Moram da vas podsetim da se na taj način posredno omogućava nekim izvođačima radova da dignu jedan do dva sprata više nego što su dobili građevinsku dozvolu.
Moram da vas upozorim da vaši građevinski inspektori vrlo dobro znaju šta se sve dešava na terenu, ali poprilično saučestvuju, da se vratim na onu terminologiju iz Požarevca, da se objekat nakaznog izgleda legalizuje, jer verovatno činom legalizacije postaje prelep građevinski objekat. Moram da vas podsetim da neki uzimaju čitave spratove.
Pričaju za jednog od gradskih funkcionera u Beogradu da iza nekog pozorištanceta ima 1000 kvadrata svog prostora. Pričaju. Neki menadžer, ne znam ni sam šta je.
Zna se ko može da bude, iz koje je grupacije. Vi iz DS možete sve da uzmete, i Vladu, ali Beograd ne damo. To je rudnik, to je koka nosilja, dok ne dođu labudovi.
Predsedniče, što mi svirate?