Gospodine Krasiću, iz vaše poslaničke grupe tražili su reč pre vas. Ali, imate prednost pošto se javljate po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Mihailoviću, zbog vas i zbog narodnih poslanika, molim vas da mi samo odgovorite. Znači, izlazim po Poslovniku, koliko još vremena, povodom ovog amandmana, ima SRS?

Imate još 7 minuta i 10 sekundi.

U čemu se ogleda povreda Poslovnika? Molim vas, u maloj sali održavate neko savetovanje, ne znam ko se savetuje i povodom čega se savetuje. Međutim, Narodna skupština jeste javna institucija, ali nije javna kuća da se tu svako savetuje povodom svega i svačega. Postoje nevladine organizacije, ima drugih lokacija, pa mogu i tamo da se savetuju. To je prva stvar, sada ću doći i do povrede Poslovnika.
Poslanička grupa SRS je najbrojnija. Poslanici SRS su jutros bili prvi koji su došli i prijavili se na onom pultu da su spremni danas da rade. Kada je SRS trebalo da organizuje sednicu svoje poslaničke grupe, pojavio se problem da nema gde da se održi i onda smo morali, kao neki ilegalci, tu u hodniku da se skupljamo, da se dogovaramo šta ćemo danas da radimo.
A vi ste brže-bolje iskoristili da proverglate sve moguće amandmane i da dođete do onog poslednjeg, osmog, i da kažete – pa da, to je vrhunac demokratije, napravili smo kvorum. Evo, ovi koji su napravili kvorum – pobegli, nema ih.
Znači, forma je nadvladala suštinu. Ako smo ovde u Narodnoj skupštini samo zbog puke forme da postoji 250 ljudi koji su navodno neki poslanici, navodno zastupaju neke građane, onda moram da vam kažem da SRS ne deli to mišljenje. Ovde treba da pričamo, da razgovaramo, da se međusobno ubeđujemo, da građanima pokazujemo šta piše u Predlogu zakona, kako bi sutra znali šta ih čeka.
Danas ste meni i pojedinim poslanicima SRS uskratili mogućnost da upozorimo buduće sudije, odnosno sudije koji bi sudili u ovim predmetima povodom rehabilitacije, šta će da se desi sa njima. Čim uzmu predmet odmah neka se sami lustriraju. Zašto? Jer oni su sami po sebi zakon, treba da stave prst na čelo i da kažu šta je to politički razlog, šta je to ideološki razlog, a ideologija, to je pogled – pogled na svet, na život, pogled na neki životni problem. Sada će neko nekoga da rehabilituje zbog pogleda. A juče smo imali prilike da vam ukažemo na komplikovanost predmeta od 1941, pa predmeta vezanih za 2003. godinu.
Zar je moguće da se danas sprovodi nešto što bi trebalo nekog sutra da rehabilituje, a nemamo kriterijume, ali ovde treba na silu da se donese zakon. Dokaz za tu silu je upravo ono što ste vi sproveli. Na brzinu ste proverglali te amandmane.
Da vas samo podsetim, kada neka od poslaničkih grupa, stranaka koje čine vlast i većinu u Skupštini, organizuje svoj sastanak, ne počinjete sa sednicom, nego prekidate, sačekujete, a na ovaj način nas maltretirate i svesno kršite Poslovnik. Koji član? I član 28. i 100. i 104. Ako hoćete da vam kažem, suštinski, od slova "p" do poslednje rečenice, da je objavljeno u "Službenom glasniku".

Gospodine Krasiću, dužan sam vam odgovor. Znate da sednica počinje u deset časova. Ušli ste u 10,20 časova i ljutite se što niste imali vremena da obrazložite vaše amandmane.
Gospodine Vučiću, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Krasić je potpuno u pravu. Ušli smo u 10,15, a vi ste počeli u 10,08 časova, gospodine predsedavajući, i za tih sedam minuta ste prošli sedam amandmana, a ustanovljavali ste kvorum dva-tri minuta. Razumem to, valjda vam se žuri, pa ćete tako da dobijete na vremenu.
Problem je što nas niko nije obavestio, a dogovorili smo se još juče da držimo, po običaju, poslaničku grupu u maloj sali, a onda smo se skupljali po hodnicima. Malo je falilo da odemo u restoran, ali računam da bi se našli neki pametni novinari koji bi izmislili neku svinjetinu i jagnjetinu.
Šta onda da radite, morate kao gluve kučke da se skupljate. Da neko pita šta ovi organizuju – nekakve hajdučke rastanke ili ne znam šta.
U svakom slučaju, ovaj zakon koji želite da usvojite, a usvojićete ga, zato što ćete da obezbedite 126 onih koji će da uđu u salu, neće Srbiji doneti ništa dobro. Svaki amandman koji biste prihvatili, pa i amandman Nataše Jovanović, suštinski bi značio ukidanje zakona, odnosno nemogućnost opstanka u pravnom prometu, sve da ga i izglasate. Zato vas pozivamo da prihvatite naše amandmane, jer ne bi mogao da opstane u pravnom prometu takav zakon.
O čemu je ovde reč? Vi donosite Zakon o rehabilitaciji, a imamo u pravnom prometu Zakon o lustraciji, zakon o progonu imamo u pravnom prometu. Bar za ljude iz DSS-a znam da se slažu sa mnom. To držite, a ni sami ne znate za šta. Ne znam da li ste primetili, najgori u ovoj zemlji, kad ne mogu da se dočepaju glasova naroda, govore da nam treba lustracija. Treba im lustracija zato što sve sa motkom kad skaču ne mogu do 3% da domanu, pa im treba da najbolje proteraju, one koje narod hoće da izabere, one za koje ljudi hoće da glasaju – hajde da im zabranimo da se bave političkim delovanjem, jer im ne možemo ništa ni svojim idejama, ni svojom pameću, niti bilo čim drugim.
Zašto to ne stavljate van snage? Imate predlog srpskih radikala. Da li time pretite nekome na političkoj sceni? Mi time ne želimo nikome da pretimo. Naslušali smo se poslednjih dana, sada ću malo da analiziram to, kako izgleda taj demokratski odnos prema političkim protivnicima. Kada mi kažemo nešto za nekog od naših političkih protivnika, nađe se stotinu dušebrižnika, lažnih analitičara, to su oni analitičari za tanjir kupusa i tanjir pasulja što im date u "Grmeču", pa pišu šta hoće i govore šta hoće. Smeje se i Albijanić, zna da sam u pravu. Takvi se odmah pojave i kažu – nešto su nervozni radikali, zamislite rekli su neku reč ovamo i onamo.
Pogledajte kakve reči slušamo poslednjih dana od onih koji bi u ovoj zemlji trebalo da budu najodgovorniji, jer predstavljaju vrh režima. Savetnik za fekalna pitanja preti motkama. Kako vi kažete: dođi sa tom motkom, on onda zove svoje urednike i novinare da kažu: vama prete iz Skupštine. Zamislite, neće da beže od vas, nego vam još prete i da će da vas sačekaju. Strašna pretnja.
Onda za svog političkog protivnika koji ih, uzgred, rasturi u nekoj emisiji, kao što je Šuvaković rasturio Šutanovca i Srećkovića, kaže Šutanovac: "Šuvaković je kreten i magarac". Ljudi, o čemu ovde govorimo? Da li su to demokratske metode političke borbe? Da li je to demokratsko izjašnjavanje? Da li je to način na koji komunicirate sa političkim protivnicima? Čini mi se da je to najviši stepen demokratičnosti novodemokratskih vlasti.
Imam pitanje – hoće li rehabilitacija da važi, nadam se da ste rehabilitovali bar jednu lopužu i kriminalca od onih koji su pokrali one silne slike 5. oktobra, kad ste upali u Saveznu skupštinu, hoćete li njih da rehabilitujete?
Da podsetim građane Srbije, tada je nestalo 175 vrhunskih umetničkih dela, u vrednosti otprilike 22 miliona evra. Neprocenjivo je blago bilo. Upala je banda, zapalili su Skupštinu i počeli da odnose slike. To što su nosili TV itd, to je sitnica. To im ostaje za uspomenu, kao kad fudbaleri dele dresove na kraju, kad pobede neku utakmicu, tako su i ovi uzimali TV, zavese itd. To je bilo za uspomenu, da to razumemo.
Hoćete li rehabilitovati one koji su otimali najpoznatije slike najznačajnijih srpskih slikara, i ne samo srpskih, koje su postojale u Saveznoj skupštini? Vidim da oko 73, ako se ne varam, pokušao sam tačnog broja da se setim, još nisu vraćene. Izgleda da su shvatili da i slike od 30.000 i 50.000 evra treba da ostanu za uspomenu. Interesuje me hoće li i to da bude za rehabilitaciju, ako ih neko nekada bude osudio, ako neko nekada bude rekao: izvinite, među vama je bilo nekih lopova. Baš nas čudi, mi smo očekivali da je to sve neki fini svet, demokratski, demokratske promene nam donose, neće oni da kradu, da otimaju.
Hoće li da budu za rehabilitaciju i oni koji se danas hvale da na godišnjem nivou imaju 5 miliona evra profita tako što prodaju vazduh, kao što je najveći tajkun u Srbiji danas, ovaj Đilas? Hoće li svi u ovoj zemlji da budu za rehabilitaciju, sem onih koje ste progonili? Zato Milanoviću nećete da date ni da izlazi vikendima, zato što ćete da kažete da je pod specijalnim uslovima, a oni koji su ubili ljude, oni će da dolaze i da vam zapovedaju kako da se ponašate u budućnosti. Da li je to istina? Da, to je istina.
Pogledajte šta se danas dešava. Nama o demokratiji sole pamet oni koji su najgore autokrate na kugli zemaljskoj. Pogledajte samo ministra odbrane ili ministra spoljnih poslova. To su ljudi koji su, podsetiću vas, kad su Hrvati pretukli i uhapsili onog momka koji se sa dve devojke slikao sa fotografijom đenerala Mihailovića, uopšte nije važno čijom, na placu bana Jelačića, pošto su zaboravili da kažu trg pa im je plac bliži. I Hitlera kad su dočekivali bilo im je bliže i jasnije.
Dakle, uhapse i na 15 dana osude ljude. Zamislite, osude ga zato što se slikao sa slikom, a pri tome nameste čoveka hrvatske obaveštajne službe da priđe da ga prebije, pa ga prvo prebiju, a onda uhapse. Na sve to veliki ravnogorac, ministar spoljnih poslova, a bilo je sramota ne samo ravnogorce u Srbiji, nego svakog časnog Srbina, nevezano za njegovu ideologiju, kaže: "Šta mu je trebalo da nosi neke slike?" Da li je to bila reakcija? Hoćete li da ih rehabilitujete na takav način, ljude koji su osuđivani, a koje je u stvari osuđivao srpski režim? Hoćete da rehabilitujete sve žrtve onog zlikovca Zorana Stankovića?
(Predsedavajući: Vreme.)
Kao što znate, gospodine Mihailoviću, naše vreme tek dolazi, ali biću pažljiv, još minut i neću duže.
Dakle, Zoran Stanković, ni manje ni više, svakog dana nekog hapsi. U pauzama hapšenja Zoran Stanković se bavi otpuštanjem sa posla. Nas ovde napadaju neki i kažu: vi ste devet otpustili, a 46 zaposlili. Ne, nego ćemo da otpuštamo.
Naravno da ćemo da zapošljavamo, a onaj će da otpušta. Ali, ima da otpušta samo one koji su protiv njegove zločinačke politike i koji su mnogo sposobniji i pametniji od njega.
Videli su pametnog i dobrog oficira na ispraćaju Miloševiću, ime mu je Milisav Pančić, ljudina, vojničina prava, potpukovnik naše vojske, živeo je u kasarni sa ženom i porodicom; u kasarni nema stana, nema ništa.
Pošto se pojavio na ispraćaju, okoreli zlikovac i zločinac Stanković, da bi se dodvorio velikim demokratama, kaže – ti više ne možeš da budeš oficir, sada ideš na ulicu, ideš u penziju.
Da li to tako ide? Ko će da rehabilituje Milisava Pančića, o njemu je reč, o tom potpukovniku? Hoćete li da ga rehabilitujete? Hoće li mu neko omogućiti da živi? Hoće li neko omogućiti da živi porodica Jova Đoga? Nema odgovora od zločinaca koji su mu otpustili ženu i kćerku. Nema odgovora na to.
Ne moramo da idemo u 1941. i 1942. godinu da iskopavamo petokrake i kokarde, ili ne znam šta sve. To nam ne treba. Niko u Srbiji to neće više nikada.
Treba da imamo jednu zastavu – naš crveno-plavo-beli barjak i da svi budemo pod tim barjakom i pod tom zastavom, a ne da budu oni koji će da služe nekima drugima i koji će Srbiju da ubijaju svakoga dana, da pri tome budu najveće demokrate i da nam sole pamet kako niko ništa ne valja, niko ništa ne ume da uradi, svi će da upropaste Srbiju, samo će oni dobro Srbiji da donesu.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas, vreme.)
Završavam, hvala na strpljenju, veoma ste ljubazni i veoma korektni. Srbiji nije potreban zakon o rehabilitaciji u kojem će to da se tumači na tako proizvoljan način.
Pitam vas, ministre, koji će sudija Okružnog suda da donosi odluke, da rehabilituje Dragoljuba Milanovića? Koji će sudija da rehabilituje nekog Milisava Pančića?
Koji će sudija da rehabilituje kćerku Jova Đoga koja je kriva samo zato što je žena Srbina koji je poznavao tamo nekog Srbina? Ili će to da vam služi samo za rehabilitaciju vaših političkih istomišljenika, vaših političkih prethodnika ili nekog drugog.
Zato je ovaj zakon loš i pozivam još jednom poslanike i one koji su rešili da glasaju "protiv", ako hoćete da glasate "protiv", nemojte da ulazite u salu, nemojte im davati kvorum. Ako hoćete da im date kvorum, onda nemojte da govorite ništa protiv zakona. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, gospodine Mihailoviću.
Jedno obaveštenje, po Poslovniku, član 27, jer je dužnost predsednika Skupštine da se stara o radu stručnih službi, da ne bi neko pomislio ili da ne bi slučajno javnost pomislila da postoji diskriminacija nekih poslanika u odnosu na druge poslanike, dužan sam obaveštenje koje građani ne znaju.
Skupština radi u nemogućim uslovima. Poslanici rade u nemogućim uslovima. U Skupštini nema dovoljno prostora. Pomenuta je mala sala, u kojoj je poslanička grupa, zbog brojnosti svojih poslanika, želela da održi sastanak, što je meni potpuno razumljivo, jer u prostorijama u kojima se uobičajeno održavaju sastanci nema dovoljno mesta.
Novinari nemaju gde da rade. To traje nekoliko meseci, pokušavamo da proširimo taj prostor od ono malo novca što je Skupština dobila, a uštedela, zahvaljujući vama. Sada pokušavamo to da obnovimo. Novinari ne mogu da prate rad iz male sale.
Svi ste pročitali izveštaj Evropske komisije, u kome se kaže da ste svi vi koji ste učestvovali u radu, pre svega u drugom delu 2005. godine, doprineli, svejedno koje ste stavove zastupali, da ova institucija stvori deo preduslova da počnu pregovori.
Ali, u tom izveštaju je konstatovano da Skupština nema dovoljno stručnih službi, nema dovoljno zaposlenih, da je jedan sekretar na tri odbora. Sada se, zahvaljujući pomoći, vrši edukacija u maloj sali, da ti slabo plaćeni ljudi, koji su, zajedno sa vama, prošle godine je bilo osam puta više amandmana, fizički 800% više je radila Stručna služba oko ovih zakona, a nije im plata povećana osam puta. Sada je u toku edukacija za te ljude da racionalizuju vreme, da omoguće da sve ovo što se prilježno radi, a to nije samo tokom rasprave na sednici, nego, dobro znate koliko radite u odborima, da se omogući da se radi.
Zbog toga nije moguće, sem ako se najavi najmanje 24 časa ranije, da se u maloj sali, ili nekom od prostora Skupštine, nešto uradi. Daću vam samo mali primer da biste bili svesni – sudije koje ste izabrali i koji moraju da polože zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine nemaju gde to da urade, pa smo pomerali danima i dogovorili smo, ministar Stojković i ja, tek za četvrtak u 10,00 sati, na taj način što će, kao što se danas desilo jednoj poslaničkoj grupi, polaznici ovog seminara čekati pola sata ispred sale pre nego što uđu.
Nažalost, svi dobro znate u kojim uslovima radimo. Zahvaljujem vam se na strpljenju. Nema razloga da neko pomisli da će jedna stranka zbog toga, ili neki poslanik, ili neka poslanička grupa, da bude diskriminisana. Hvala vam.

Hvala. Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Momir Marković, a vi ste, gospodine Omeroviću, posle njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik kaže da narodni poslanik mora sa ove govornice da govori istinu. Došao sam u 10,10 časova, malo sam zakasnio, prolazio sam ovuda, kao da je neko, ne daj bože, bacio suzavac u ovu salu, svi poslanici vladajuće koalicije zaglavili su se na vratima i ne mogu da prođu. Upravo tako se radi odavno u ovoj skupštini – dođu u 10,00, a u 10,05 su već na ulici.
Ko će sutra rehabilitovati ove "kleptokrate" iz beogradske vlasti, zbog ove poplave, zbog mnogo kriminala koji su do sada napravili, ali i zbog ovih propusta koji sada prave kod ove elementarne nepogode? Posledice mogu da budu katastrofalne.
Poslanički klub SRS je dobio pismo od gospodina pukovnika Milutina Radivojevića, inače vlasnika broda sa niskom katarkom, broda koji može da plovi i pri ovako visokom vodostaju. Kada je voda nadošla, gospodin Radivojević je ponudio Kriznom štabu za odbranu od poplava Beograda brod sa kompletnom posadom, sa kompletnom odbranom koji bi dežurao na Savi i Dunavu za slučaj da se otkače šlepovi, barže, splavovi, a vidite i sami koliko toga ima na našim obalama i prete da trajno oštete ili čak sruše neke od beogradskih mostova. Znate li šta su mu odgovorili? Tri dana su ga fortali i rekli na kraju da nisu nadležni za njega.
Moram da iznesem još jednu laž, zbog građana Srbije, ne zbog vas, gospodo iz vladajuće koalicije, na B92 se nedavno pojavio neko u Zemunu, neki pripadnik romske nacionalnosti i rekao da je zemunska opština dala pokvarenu hranu onima koji su iseljeni iz naselja "Goveđi brod". Dalijeta Ćerimi, predsednica naselja "Goveđi brod" daje izjavu u kojoj govori da taj čovek uopšte ne stanuje na "Goveđem brodu", s obzirom da su oni povezani, znaju gde ko stanuje. Verovatno ne stanuje ni u jednom od romskih naselja u Zemunu. Ovim se služe u B92, kao i ove "kleptokrate" iz Beograda.
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko sam uspeo da protumačim ovaj zakon, za njih neće važiti rehabilitacija.