Dame i gospodo narodni poslanici, da nije smešno, bilo bi žalosno, ali dobro je da sam saznao da ste vi, gospodine Periću, pravili gospodina Šešelja, to se vidi po svemu. Šta da vam kažem, to je čudo, i što se intelektualnih sposobnosti tiče i svega drugoga. To građani Srbije dobro vide.
Moram da vam kažem, čujemo da ste vi protiv ovog zakona. Pozivamo vas samo da ne glasate, da ne ulazite u salu, kao i za Zakon o rehabilitaciji. Glasaćete i za jedno i za drugo, da bi im zakoni prošli. Da, to kažite narodu – da ćete da podržavate one koji vam sede na minut ćutanja vašem predsedniku Miloševiću. Ne brinem, ali dobro je da to građani znaju. Neću više na to da se obazirem.
Što se tiče toga da li je ovde u pitanju dijaspora ili ne, ovo nema nikakve veze sa dijasporom. Ni u jednom članu zakona niko ne pominje dijasporu. Niko ne pominje nikakve Srbe van Srbije. Ovde je samo reč o tome da se vojni begunci u vreme demokratske vlasti oslobode sankcija i krivičnog gonjenja.
Tako sam to razumeo i tako piše u zakonu. Ne znam šta ste vi čitali. Ne znam o čemu ste pričali i diskutovali, ali nadam se da ste pričali o zakonu, a ne o slikovnicama, jer u zakonu niko ne pominje ni Srbe, nigde ne piše – Srbin. Je l’ piše negde Srbin u zakonu? Je l’ piše negde Srbin van Srbije? Je l’ piše negde dijaspora? Ne piše ništa. O kakvim to glupostima pričate ovde? Stigao telefon da se više ne čačkate sa radikalima. I ono malo što imate, izgubićete.
(Predsednik: Vreme teče, svejedno.)
Nije mi isteklo vreme. Imam nešto drugo da kažem, na čemu ću da insistiram, što mi je mnogo važnije od ovoga. Niste mi ni tema ni meta, niti ste mi važni šta god da kažete, ali važno je da smo zapamtili ono što ste rekli, oko Voje Šešelja. Treba da vas je sramota i da se stidite zbog toga, posebno zbog mesta gde se čovek danas nalazi. Treba da vas je stid i sramota i građana koji su vas birali.
S druge strane, hoću da insistiram, pošto vidim da u našoj zemlji postoje neki ministri državne zajednice, nemam ništa protiv kada se za to zalažu neki poslanici odavde, njihova je ideja takva, koji se zalažu za odvajanje Crne Gore, otvoreno, neskriveno.
Iznenađen sam i zaprepašćen današnjom izjavom Rasima Ljajića. Mi smo sa strankom Rasima Ljajića u koaliciji u Novom Pazaru, osudili smo odluku Vlade kao nezakonitu i smatramo je pogrešnom, jer će dovesti do sukoba i unutar muslimanskog življa, a onda to može da se prelije i protiv srpskog življa u Pazaru. Svejedno, ne treba da bude nikakvih sukoba u Pazaru, ali izjava Rasima Ljajića, u kojoj kaže – važnije i najvažnije je da se ne meša u referendumski proces u Crnoj Gori, jer su to činili neki drugi vazali Beograda koji bi da to spreče, a državna zajednica je slepi kolosek.
Ljudi, vi birate ministre u državnoj zajednici koji su protiv nje. Takav vam je Stanković, takav vam je Drašković, Ljajić. Je l’ ima neko od ministara u ovoj zemlji da je izabran na bilo koju funkciju, a da voli ovu zemlju, da mu je ova država prirasla srcu i da će da brani ovu državu? Ili svi imaju neku rezervnu državu? Onaj bi da je pripaja Makedoniji, ovaj bi da je pripaja ne znam čemu, ovaj bi u treću zemlju.
Ljudi, jel’ imate vi ministre koji vole ovu zemlju, jer one koje kandidujete u državnoj zajednici treba da vole Srbiju i Crnu Goru. Oni koji su u Srbiji treba da vole Srbiju. Ne mogu ovo da razumem, ovo stvarno nije normalno. Nijedan ministar nema da je normalan da kaže – da, ja volim Srbiju i Crnu Goru i pomoći ću da opstane državna zajednica, ako je već uništena zajednička država. To je pravno sofisticirano za one koji ne znaju razliku, ali postoji.
(Predsednik: Šesti minut, molim vas završite.)
Završavam, gospodine Markoviću. Pozivam vas, kao čoveka od autoriteta, da pozovete te ministre, te ljude, da im objasnite da oni primaju platu od ovog naroda da bi štitili tu državu, iako već nisu dovoljno časni i imaju neke svoje političke projekte. Neka podnesu ostavku, neka napuste taj posao, pa neka se negde drugde bave politikom, a ne – mnogo sam ljut, naljutio me, pa ću danas da napustim Koordinaciono telo za jug Srbije, ali će ostati ministar Karle del Ponte da juri Srbe optužene za ratne zločine.
Lepa mi ministarska plata, a za crnogorske vesti ću da kažem da nam ne treba državna zajednica, pošto je to promašeni projekat.
Ljudi, o čemu pričamo ovde? Apelujem na vas, gospodine predsedniče, bez obzira na to što nisam dete da ne znam da vam to nisu ingerencije, da utičete na takve ministre, da ih uozbiljite i da im jasno stavite do znanja da sa telima, institucijama i državnim organima u Srbiji i Crnoj Gori i Republici Srbiji ne mogu da se igraju, zato što ovi ljudi ovde imaju i oči i uši i usta i jezik i znaće o tome da progovore.