Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predložio bih vam, nakon jučerašnje posete jednoj kasarni u Beogradu, da ovaj zakon povučete. To što ste prihvatili predlog amandmana Pere Cvetkovića, to je samo pravno-tehničko doterivanje.
Mislim da zakon u celini treba da povučete, jer ćete se u suprotnom svrstati u krug onih koji vojsku bivše Jugoslavije, sada vojsku SCG ruše već zadnjih dvadesetak godina.
Upravo rušenje te naše vojske počelo je od onog trenutka kada se u vojsci uveo princip zastupljenosti svih naroda i narodnosti i njihovo predstavljanje preko vojnih krugova.
Sećam se dobro mobilizacije '90-tih godina, kada je u kasarni "Tito" u Prištini cela brigada bacila oružje. Pozvan sam tamo kao politički aktivista da smirim ljude iz tog kraja. Oni su govorili – dokle ćemo samo mi sa juga Srbije ići na vežbe, jedni te isti ljudi.
Njima je komandant bio pripadnik naroda, koji je posle toga bio general, predvodnik vojske BiH, pukovnik za MPV iz Makedonije, koji je posle toga odmah napustio vojsku i otišao u Vojsku Makedonije, a u Petoj upravi tadašnje JNA. Sa juga Srbije su samo mobilisani u pekare, kuvare, pešadince, eventualno veza i graničare. One specijalne jedinice nije bilo. Par momaka koji su bili specijalci, račundžije, vozači, itd, koji raspolažu motornim vozilima, morali su da idu na sve mobilizacije. Zbog toga su ti momci dezertirali, jer nisu mogli da popune jedinice iz naših krajeva.
Nakon toga, prilikom mobilizacije 1999. godine, upravo ta grupa koja je tada rasturala odbrambenu snagu Srbije, bunila je narod, pozivala da ne idu u vojsku, da je vojska ideološka, da ratuju za granice države Slobodana Miloševića. Zato je u mnogim gradovima tada bilo demonstracija – u Leskovcu, Kruševcu, Vranju, Nišu. Nažalost, uvek smo pripadali toj Trećoj armiji koja je poslednjih 15 godina imala probleme na Kosovu i Metohiji, a istovremeno smo, zbog ovih načina kako se vojska regrutovala, popunjavali jedinice na prostoru gde je bilo tzv. agresije na Hrvatsku.
Upravo isti ti koji su tada tražili da se ne odazivaju na mobilizaciju, da oni koji su se odazvali mobilizaciji napuste jedinice, kada nisu mogli da unište vojsku preko svog tadašnjeg ministra, a sada predsednika Srbije, Tadića, pokušavaju da vas preko ministara iz ove vlade, usvajanjem upravo ovog zakona, nateraju da udarite "glogov kolac" u vojsku.
Juče sam posetio jednu kasarnu. Sticajem okolnosti imam pravo da o tome govorim, jer mi je sin u vojsci. Razmišljam da li da popodne, za vreme ove pauze, između tri i četiri, zamolim te dečake da, dok ne stupi ovaj zakon na snagu, napuste vojsku, jer ih niko ne može goniti. Posle stupanja na snagu, više za njih neće postojati amnestija. Zbog 2.500 momaka koji nisu prihvatili da služe vojsku ili na neki način odbijali, donosite zakon kojim amnestirate ta krivična dela. Ta krivična dela imaju svoju posebnu težinu, jer radi se upravo o sprečavanju odbrambene moći zemlje. To je ranije kvalifikovano kao teško krivično delo.
Tim pre, treba povući ovaj zakon iz procedure. Dozvoljeno je i civilno služenje vojske. Time ružimo mlade momke, sposobne, da se nauče da brane državu, narod i sebe sutra. Doveli smo ih u takav potcenjivački položaj, navodno ne žele da nose oružje, ne, hoće da budu više slobodni. Od njih smo napravili vodonoše, pomoćne medicinske sestre, nose guske po bolnicama. Da li je to primer srpskom mladiću i srpskom vojniku?
Ranije je bilo sramota kada neko ne može da ide u vojsku, taj se krio. Danas upravo oni momci koji žele da idu u vojsku, oni se kriju, kriju se od onih koji upravo to ne žele. Danas više nemate ona veselja, radosti u jednoj porodici, u naseljenom mestu kada vojnik ide u vojsku.
Danas se u vojsku ide krišom, jer upravo ti momci koji danas služe vojsku i koji se sutra spremaju, osećaju se kao građani drugog reda.
Upravo sam imao prilike to da vidim u kasarni Banjica juče, posećujući jedinicu SNO, gde mi sin služi vojsku. Postavljaju pitanje da li su građani drugog reda. Neće oni napustiti ovu vojsku, ali se neprimereno donosi ovakav zakon. Donosite zakon zbog promenjenih društvenih okolnosti. Koje društvene okolnosti? Sve je veća opasnost za raspad zemlje, za oduzimanje teritorija. Koja je promenjena društvena okolnost koja nalaže da se vojska ili smanji ili da se vojska ne služi?
Ako nakon ovoga, zbog ovih 2.500 ljudi, nakon dana usvajanja zakona, ako to bude ponedeljak ili utorak, 3.500 dečaka ne ode, opet će morati da se donese neki novi zakon. Ali, vojska više ne postoji. Kada smo mi odlazili u vojsku, na dan zakletve bila je svečanost, hiljade vojnika u stroju. Danas, gospodine ministre, na zakletvi u toj kasarni bilo je 25 vojnika. Da li je to vojska? Da li može da odbrani sebe, narod i državu? Da li mogu da budu spremni, u krajnjoj liniji, kao momci obučeni da brane sebe?
Smatram da se ovim na legitiman, ili kako vi kažete – legalan način, spašavaju oni koji imaju potrebu da ne odlaze u vojsku ili, kako kažete, da se time ne oslobađaju služenja vojnog roka. Naprosto, to nije tačno. Mnogima će, posle ovoga, zastareti vreme za pozivanje u vojsku, nakon određenog perioda godina ne možete biti pozvani na služenje vojnog roka.
Ako se radi o sportistima, sramno je da sportisti traže odlaganje vojnog roka. Ranije je bila čast i ponos da sportista ode u vojsku. To su bili najcenjeniji momci u svim jedinicama. Svi reprezentativci su išli u vojsku, mnogi, koji su dali mnogo više za ovu zemlju, što se tiče sporta i sportskih aktivnosti. Da li zbog tih treba da ne služe vojsku?
Ili, oni što su pobegli, govoreno je da su bežali zbog režima Slobodana Miloševića, pa ne znam nekog drugog, trećeg režima, pa sada posle 7. oktobra 2000. godine, od kog su to režima pobegli? To su momci koji nikada vojsku neće služiti i koji treba da snose odgovornost i da odgovaraju.
Ako se ugledate na tu nekakvu Ameriku, sećaju se stari ovde, pa i mlađi, kako je prošao što nije otišao u vojsku u Vijetnam Kasijus Klej, u više navrata svetski prvak u boksu. Kako je on prošao? Kako su prolazili drugi sportisti koji nisu služili američku vojsku? Mi sada zbog nekih Divaca, Stojakovića, povlađujemo. Taj tajkun će sada kupovati "Novosti", a pre toga je hteo da kupi "Knjaz Miloš", a moj sin i naši sinovi će morati da idu u vojsku. Da li su patriote ili ne, to nećemo pominjati, ali čast je bila da se služi vojska. Govorim upravo o tome što će ti dezerteri da preuzmu vodilju za te mlade ljude.
Kada je jedna leskovačka jedinica dezertirala, pozivali su tadašnjeg predsednika opštine, zašto njegov sin ne ide u vojsku, a šalje sve nas na Kosovo? Tada je imao 11 godina, mali je tada hteo da ide u vojsku, a sada kada je stekao uslove, odmah je rekao – idem u vojsku i takvu vojsku neću napustiti. Ti mladići treba da budu vodilja ovoj mladoj generaciji koja narasta, a ne neko koji će bolje zaraditi na zapadu zato što tamo ima bolje uslove, ili zato što je nekakav sportista, da ne treba da ide u vojsku.
Ukoliko zagovaramo jednakost svih, onda treba da budemo svi jednaki pred zakonom i pred Bogom. Ovim zakonom upravo promovišete da pojedine grupe neposlušnih mogu nekažnjeno da rade to što rade. To nisu obična krivična dela, dela obijanja trafika, uživanja lakih opojnih droga, uličnih tuča, ovo su teška krivična dela.
Ukoliko se usvoji ovaj zakon, verujte mi, možda ćemo se sresti negde na nekom mestu, vojske više neće biti, ali će biti zapisano da je ovaj skupštinski saziv i vi, kao ministar, doneo zakon koji je amnestirao one koji su počinili krivična dela i dao moralno pravo svima ostalima da više ne idu u vojsku.
Sada se postavlja pitanje ko je taj ko ide dobrovoljno u vojsku, ako ga niko ne zove u vojsku, koji jednostavno želi da bude tamo šest meseci; lezi, puzi, diži se, sklapaj, rasklapaj, itd; izdrži komandu, ko će onda da ide? Ti mladići se osećaju kao mladići drugog reda, bezvredni, država ih ne prihvata, ne vrednuje ih, ne daje im za to priznanje. Priznanje tim momcima koji su sada u vojsci i koji će sutra ići u vojsku je upravo to, da se kazne oni koji je izbegavaju namerno.
Mogu vam reći, čak iz ideoloških razloga, jer oni što navodno ne žele da idu u vojsku, podržavaju neku tzv. demokratsku opciju ili neku drugu opciju koja upravo, slušajući te svetske moćnike, želi da našu vojsku svede na 14.000 vojnika. Takva vojska, a vi ste služili vojsku, ja sam služio vojsku, ne može odbraniti jedno naseljeno mesto, jedno selo, a da ne govorim o državnoj granici. Prepuštanje granice policiji, videćete kakvih će biti rezultata i sa odnosima koji su u policiji. Naša granica će biti prohodna da može svako da uđe, izađe, usnimi, obezbedi ono što treba kontraobaveštajnim službama nekih vojski koje planiraju da ovu zemlju tako rasparčaju.
Upravo vam govorim iz iskustva, bio sam vojnik, otac sam vojnika, povucite ovaj zakon, neka svi mladi i sposobni ljudi idu u vojsku. To je obaveza u svim zemljama; čak i one zemlje koje imaju vojsku, kako kažete – profesionalnu, imaju način na koji obučavaju ljude za neke situacije koje niko ne želi, jer niko ne želi da im sin ide u rat, obučavaju se kako će u takvim globalnim svetskim procesima i nemirima pre svega sačuvati porodicu, sebe i državu.