Reč ima ministar Naumov.

Poštovani narodni poslanici, dobili smo dva amandmana na član 16: jedan od Odbora za industriju, jedan od Odbora za finansije. Ovaj amandman koji je došao od Odbora za finansije je došao nešto kasnije, tako da on u suštini pojašnjava amandman Odbora za industriju. U ime predlagača ću prihvatiti, kada Zakonodavni odbor to obradi, i taj amandman Odbora za finansije, kako je ovde dato.
U odgovoru na pitanje u vezi sa tim ko koristi prihode koji se budu ostvarivali u opštini mogu da kažem da se zakon pravi univerzalno, ne ni za Nenada Bogdanovića, niti za bilo kog pojedinca, već se radi i zato zakon reguliše odnose univerzalno.
Ovde je vrlo jasno u celom zakonu, spominju se samo opštine, nema ni gradske opštine, niti opštinske opštine, već samo opštine; jednostavno i vrlo jasno još na dva mesta se naglašava – opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. Vrlo jasno, mislim da neka dodatna objašnjenja nisu potrebna.

Ministre, samo moramo da konstatujemo: znači, ministar povlači saglasnost na amandman Odbora za industriju, a daje podršku tj. usaglašava se sa amandmanom Odbora za finansije.
Rasprava na Odboru za finansije je u stvari bila da nema neravnopravnosti opština, bez obzira da li bila u Kanjiži ili u Trgovištu, bez obzira u kom delu Srbije bila. To je naša namera na Odboru za finansije. Narodni poslanik Miša Petronijević.

Ministar nije dobro razumeo šta sam želeo da kažem. Naveo sam gospodina Nenada Bogdanovića kao jedan primer kako će to u praksi da izgleda, ali gospodine ministre, po Zakonu o lokalnoj samoupravi opština je grad Beograd, jer grad Beograd vrši sve funkcije opštine. Teritorija opštine je cela teritorija grada.
Dakle, po Zakonu o lokalnoj samoupravi prihod će biti prihod grada Beograda, a grad Beograd će onda deliti po gradskim opštinama. Ne postoje, kako ste rekli, opštinske opštine; gradska opština je kategorija koja je utvrđena zakonom. Ništa drugo nisam tražio nego da preciziramo, da mi kažete hoće li Lazarevac da dobija te pare ili će Beograd. Vi recite Lazarevac, ja ću da kažem – u redu je.

Narodni poslanik Živadinović.

Gospodine Anđelkoviću, vozom ne idem, ali nadam se da ću od 17. maja, kada bude proradio aerodrom Ponikve, kao i ostali poslanici iz Užica moći da ga koristim za dolazak i odlazak sa Skupštine.
Ono što bih hteo ovde da kažem pre nego što pozdravim sve uvažene kolege poslanike i gospodina ministra je da smo, pored toga što je Odbor za industriju imao šest puta problem da se sastane da raspravlja o ovom zakonu, doneli zajedničku odluku, uz podršku jedne poslaničke grupe koja ima običaj da ne glasa, da naš amandman, 50:50 za raspodele lokalnoj samoupravi i državi, prođe i na taj način smo hteli da popravimo stanje koje je sada prisutno u ovoj oblasti.
Kao neko ko je godinu dana bio rukovodilac proizvodnje kreča u Jelen Dolu posle privatizacije, znam da je situacija bila takva da je prethodno ministarstvo privatizacije uz firmu prodavalo i pravo na eksploataciju, što je nedopustivo i ovde neki pravni stručnjaci to mnogo bolje znaju od mene, ali nadam se da će naša pravna država reagovati i na takve situacije, pa će uz Kolesara i Janjuševića još neki "žuti" ljudi doći pred organe vlasti.
Ono što je do sada bio slučaj je da su lokalne samouprave imale 20% od tih taksi. Da li su takse na korišćenje ili eksploataciju, to će već u redigovanom tekstu zakona izaći jedinstveno. Međutim, ljudi koji sada vode lokalne samouprave imaju jednu jako lošu situaciju da ne dobijaju ni tih 20%, koliko im pripada.
Među nama se nalaze neki koji su predsednici opština. Mogu da pozdravim uvaženog kolegu Baneta Stevanovića iz Požege koji ima četiri kopa, ali ne može da od države naplati ništa od tih 20%. Ovim zakonskim rešenjem on će dobiti mnogo više sredstava i moći će taj novac da koristi za izgradnju puteva, za dobrobit naroda Požege i zlatiborskog kraja.
Mogu da vam kažem da mi uopšte nije žao što Bojan Pajtić neće dobiti svojih 60%, 32, 36 preko toga, kako neke uvažene kolege kažu, jer mi moramo da napravimo zakon koji će biti jedinstven u Srbiji, a da AP bude ono što je do sada bila – samo jedna simbolična tvorevina, i da Srbija napokon bude ono što jeste, znači, zajednica opština sa jedinstvenom republičkom vlašću, sa vlašću koja će uraditi nešto kvalitetno za ovu zemlju, a to se i po ovom zakonskom rešenju može videti.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se javljam povodom ovog amandmana, ali ovako kako je ministar to objasnio, to je samo dobra namera i mislim da će to ostati dobra namera.
Daj Bože da se tako desi prema lokalnoj samoupravi, upravo onako kako smo ovde dobili obaveštenje, i kako je gospodin Obradović, koji je ubrzo izašao iz sale jer nije mogao da istrpi sve ono što smo imali nameru da mu kažemo, koji je takođe povredio lokalne samouprave, tamo gde je na vlasti neko iz opozicije. Kažu: oni tamo ne znaju šta da rade, ne znaju da traže pare itd.
Ja ću da vas razuverim da to nije istina. Mi koji vršimo funkciju predsednika opština na lokalnom nivou imamo i te kako problema, mi koji smo u opoziciji, jer pozicija slabo prihvata bilo kakvu našu molbu, žalbu; čak i ono po zakonu što nam sleduje da nam vrati na teritoriju naše lokalne samouprave i tu se oglušuje.
Primera radi, ministarki Ivani Dulić podneo sam zahtev za šumsku rentu, pošto smo mi opština koja ima 26% teritorije pod šumom i to lužnjački hrast, oni koji znaju znaju šta to znači. Zvanično, ispred opštine sam poslao dopis, a odgovor nisam dobio.
Poslao sam dopis ispred ovog parlamenta, mislio sam, zato što je iz parlamenta, dobićemo odgovor. Nisam dobio odgovor. Gospođi ministarki, kada je letos ovde bila, kada se vratio onaj Zakon o veterini, lično sam uručio i do dan-danas nisam dobio apsolutno nikakav odgovor.
Da vas podsetim, jedan od predsednika opština, koji je ispred SPS-a, gospodin Smiljanić, predsednik opštine Apatin, ovde je jednom jasno i glasno rekao, kada je bila dorada Zakona o lokalnoj samoupravi, da on neće podržati taj zakon iz razloga što pripada partiji koja podržava ovu vladu, a ne može da dođe ni do jednog ministra.
Kako onda može neko da dođe do nekog ministra ili ministarstva, ko nije u poziciji? Sumnjam da će ovo biti samo jedna dobra namera, a da će lokalne samouprave imati i te kako problema da dobiju onaj svoj deo koji im pripada. Hvala lepo.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Miti Avramovu.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu glasi – član 17. se briše. Podneo ga je narodni poslanik Dragan Živkov.
Član 17. postojećeg zakona bio je vrlo kratak i glasio je: "Eksploatacija mineralnih sirovina vrši se na osnovu odobrenja za eksploataciju koje izdaje Ministarstvo".
Taj član je mogao takav da ostane da nisu brisani članovi 14. i 15. koji su sve bliže davali – uslove i načine pod kojima se vrši i izdaje odobrenje za eksploataciju, gde je čak predviđeno raspisivanje javnog nadmetanja za dobijanje prava na eksploataciju.
Međutim, pošto su ti članovi brisani, onda je ovim predlogom izmena i dopuna moralo da se napiše nešto što bi trebalo da zameni izbrisane članove 15. i 16. Tu se uradilo malo, odnosno šta je izostavljeno?
Članom 17. i kasnijim članom 17a, koji je dodat, praktično se pokušava navesti ono što je bilo regulisano u članovima 14. i 15. Naravno, namerno se izostavlja ono što je najvažnije, što su članovi 14. i 15. sadržavali, a to je vrsta mineralne sirovine koja se eksploatiše i prostor na kome se vrši eksploatacija mineralne sirovine.
Uvedeno je nešto što ne bi trebalo da stoji: "Odobrenje za eksploataciju izdaje se po zahtevu nosioca istraživanja mineralne sirovine na prostoru na kome će se obavljati eksploatacija te mineralne sirovine".
Šta ako nosioci istraživanja mineralne sirovine na određenom prostoru ne žele da podnesu zahtev za eksploataciju?
Da li to znači da će Ministarstvu i Vladi biti vezane ruke, da ne može drugome, jer niko drugi ne može podneti zahtev; ili je to pokušaj da nekome kome date pravo na istraživanje mineralnih sirovina samim tim praktično dajete i pravo na eksploataciju u paketu, jer niko drugi neće moći podneti zahtev umesto njega?
Gospodine ministre, pošto ste pristigli da pojačate vašu ekipu, prošli put sam ih pitao, voleo bih vas da pitam, verovatno ćete moći da mi odgovorite. Nažalost, moram da se vratim, pošto niste bili tu, na član 16. koji ste brisali. Napravili ste novi član 16. gde navodite naknade koje će se po osnovu raznih vrsta eksploatacije mineralnih sirovina plaćati, gde ste naveli – za sve metalične sirovine 3% od neto prihoda od topionice.
Pitao sam ih da li oni znaju, rekli su da ne znaju, šta je to prihod topionice bakra u Boru. Možda vi znate. Ako to ne znate, onda ću vas pitati da li znate da postoje metali koji se proizvode tako što uopšte nemaju pirometalurški proces u proizvodnji i nemaju nikakvu topionicu iza sebe. Evo vam primer proizvodnje zlata u RTB Bor koje se dobija iz anodnog mulja procesom cijanizacije, znači bez ikakvih pirometalurških postupaka. Evo vam primer proizvodnje aluminijuma, najpoznatijim postupkom u svetu koji se koristi – tzv. Bajerov postupak, gde se iz glinice elektrolizom praktično dobija aluminijum, bez ikakvog topljenja u pećima.
Kada navodite ovakve stvari, dotičete se metalurgije, onda treba da znate da postoje metali koji se u normalnim uslovima istope tako što se stave u ljudsku šaku, kao što je germanijum koji ima temperaturu topljenja 36 stepeni. Treba da znate da postoje metali koji su na sobnoj temperaturi u tečnom stanju, kao što je živa. Treba da znate mnoge stvari pre nego što napišete ovako nešto što ni po čemu ne može da stoji u Zakonu o rudarstvu.
Reći ću vam da je proizvod topionice u Boru anodni bakar koji ne može da izađe na tržište, jer ga niko neće kupiti, njegov transport do bilo kakvog pogona elektrolitičke rafinacije da bi se dobio katodni bakar koji ima svoju vrednost na svetskoj berzi metala, ne može biti proizvod topionice.
Dakle, trebalo je da prihvatite naše amandmane, ili ih možete prihvatiti u danu za glasanje, da ne brišete član 14. i 15, a da izbrišete sve ove surogate za te članove, koji su neuspešni,
Da se vratim na član 17, čije se brisanje zahteva, zadnji stav koji ste predložili glasi: "Zahtev za produženje roka u odobrenju iz stava 1. ovog člana može se podneti pre isteka važenja roka u odobrenju." Već sam vam rekao da je izgleda intencija celog člana koji predlažete da onaj ko je dobio pravo na istraživanje apsolutno po istom pravu zadrži i pravo na eksploataciju.
Naravno, ako je eksploatacija ekonomski isplativa, neće imati potrebe da čeka bilo kakvu sledeću mogućnost kada mu istekne rok za eksploataciju, pa da eventualno učestvuje na nekom raspisanom tenderu, gde bi se prijavio još neko ko bi želeo da ponudi bolje uslove za eksploataciju. On može i pre isteka njegovog roka produžiti, pretpostavlja se pod istim uslovima, čim se radi o tom produživanju, jer da nije vi biste sigurno uveli jednu vrstu konkurencije, koju ste ukinuli članom 15.
Pošto imam i amandman na član 18. koji govori o članu 17a, neću dalje obrazlagati ovaj amandman, ali u vašem odsustvu ostali ste mi dužni mnogo odgovora. Verujem da su vaši službenici bar to revnosno zapisali.
Eto, setio sam se, kada je u pitanju prihod od topionice. U RTB Bor u poslednjih nekoliko godina intenzivno se razmišlja o dobijanju bakra procesom luženja. Kao što znate, to je hidrometalurški postupak koji nikakve veze nema sa topionicom, ne pripada pirometalurškim postupcima. Ukoliko se nešto od ovih ležišta pokaže da je zgodno za dobijanje ovih koncesija koje ste dobili, za dobijanje bakra procesom luženja iz bakarne rude, kako ćete onda moći da firmi kojoj ste dali koncesije da koristi naplatite 3% od ukupnog prihoda kada ljudi u tom svom tehnološkom procesu nemaju topionicu? Dakle, to su odgovori koje ne dugujete meni, jer su mi poznati, ali dugujete građanima Srbije, a pogotovo dugujete građanima Bora koji su zaista u teškoj situaciji.
Još nešto što se tiče Bora, da li ste dobili oko 18.000 potpisa građana Bora, zaposlenih i njihovih porodica, koji zahtevaju izmene određenih članova u Zakonu o privatizaciji i da se poštuje uredba Ustavnog suda o tome da je proces restrukturiranja u RTB Bor uveden protivzakonito. Po tom postupku su građani, zaposleni i članovi njihovih porodica ostali bez prava na besplatne akcije, što se dobija u preduzećima koja nisu u procesu restrukturiranja.
Da li direktor RTB Bor ima vašu dozvolu da govori o tome kako u narednih 80 dana 2.800 ljudi ostaje bez posla i kako će do kraja godine biti završena privatizacija RTB Bor. U kom će procentualnom odnosu biti privatizovano, da li celokupan RTB Bor ili će, pošto ste uveli proces restrukturiranja, privatizacija biti izvršena po osnovnim podelama, znači rudnici bakra i nemetala, rafinacija i topionica, one fabrike koje se bave preradom.
Pre otprilike tri-četiri godine, možda i nešto više, pokojni predsednik Vlade Zoran Đinđić posetio je Bor i pod uticajem svojih eksperata rekao da u Boru više nema rude bakra, Borani moraju da se nauče da prave nogare za stolice, da gaje kikiriki. Kao što vidite, sada je veliki pritisak svetskih kompanija da dođu na područje Bora da se bave istraživanjem i eksploatacijom.
Smatram da je to rečeno namerno i da je on imao dobre i pouzdane podatke, jer je baš u to vreme izvesni Grk u Boru potpisao tako nepovoljan ugovor o proizvodnji bakra iz sopstvenih koncentrata (što je kasnije preuzeo Drakulić) da je Bor morao godišnje da mu isporučuje ogromnu količinu bakra koji je on prodavao. Jednog trenutka došao je u situaciju da mu pokloni fabriku žice koja je u sastavnom delu, inače najprofitabilnije preduzeće, RTB Bor, pa su nekako, verovatno nekim kumovskim i drugim vezama, uspeli to da prebiju i da dobije samo jedan deo fabrike lak žice.
U to vreme taj izvesni Grk, inače drugi čovek Nove demokratije u Grčkoj, veoma blizak tadašnjem ministru policije Dušanu Mihajloviću, koji je isto tako često boravio u Boru... Kada saberete ko se sve u poslednjih šest godina o Bor očešao, ko je sve kupio bakar i zlato, na koji način je zlato izvoženo preko Bara u Grčku, u firmu Vanje Bokana, o tome postoje podaci u policiji u Boru, pravo je čudo zašto se neko ne zauzme, očekuje se da to vi uradite, da spreči propadanje ovog nekada najvećeg giganta i firme koja je donosila godišnji prihod od blizu milijardu dolara.
Obećali ste, gospodine ministre, vi lično, pre otprilike godinu i po dana, da ćete obezbediti u roku od mesec dana RTB Bor kredit od 30 miliona evra, posle onog štrajka kada je bila blokirana petlja u Paraćinu na autoputu. Podsećao sam vas nekoliko puta, nažalost nikada taj kredit niste obezbedili, ali ste pre četiri meseca boraveći u Boru rekli da ste napravili veliki uspeh time što su NIS i RTB Bor ulaganjem u određenim procentima novca, negde oko 30 miliona dolara, napravili novu kompaniju koja će se baviti proizvodnjom bakra iz šljake.
Rekli ste da se u taj posao ulazi odmah i da se mogu očekivati rezultati već za mesec dana, međutim, da vas izvestim ako nemate informacije, prošlo je nekoliko meseci, više to niko i ne pominje; u Bor nije stigao nijedan dinar, niti RTB-u, niti je NIS zainteresovan za to, pogotovo zato što je tehnologija vađenja bakra iz šljake, koja nije komplikovana, prilično skupa.
Tako su svi Borani videli da je u stvari cilj Vlade da samo od meseca do meseca odlaže njihove probleme i prosto traže čoveka koji će se setiti nečeg neizvodljivog, ali što bi bilo dobro da građani malo properu usta jedno mesec, dva dana, da o tome razgovaraju, da jadnici imaju nadu, pa kada tu nadu izgube onda se opet traži neki genijalac koji ima neku opet tako primamljivu ideju da se slažu građani, da se slažu zaposleni. Posle tog uljuljkivanja samo im se kaže da ih je u narednih mesec dana manje 2.800.
Takvih socijalnih slučajeva Bor je pun, a ako ovih 2.800 ljudi ostane bez posla zaista nećemo imati nikakav izbor osim da se preselimo u Beograd.
Druga stvar, ne bi bio toliki problem što tih 2.800 ljudi ostaje bez posla da postoji bilo kakva alternativa, ali to što bi mogla da bude alternativa izdavanjem koncesija sistematski uništavate. Ne bi bio problem tih 2.800 ljudi kada bi mogli da razumeju ljudi zašto se to čini.
Interesuje me kako se u vreme sankcija, sa 5.000 više zaposlenih nego sada, sa većom platom nego sada, prevedeno u troškove života, inflaciju i sve što je bilo pre nekoliko godina, sa manjom dotacijom od strane države nego sada, živelo i veći broj ljudi primao veću platu.
Sada su veće dotacije od strane Vlade RTB-u Bor, mnogo je manja proizvodnja, manje je zaposlenih, veća je cena bakra i opet para nema.
Rekao sam malopre u vašem odsustvu da su pare išle unazad dve-tri godine Drakuliću, koji je sklopio ugovor sa Topionicom u Boru da mu koeficijent iskorišćenja proizvodnje bakra iz koncentrata bude 96%, a nikada Topionica u Boru nije proizvela bakar iz koncentrata sa procentom većim od 92% iskorišćenja.
To su stvari koje bi trebalo da vas zabrinu i očekujem, pošto je tamo počela kampanja za predsednika opštine, da ćete neizostavno doći, jer ste došli da podržite i prošlog predsednika opštine. Tada ću pokušati, ako budem bio u situaciji, da organizujem jedan broj predstavnika sindikata da vam postave nekoliko pitanja, da im direktno odgovorite, da ne bih bio posrednik, iako to mogu.