Sticajem okolnosti o ovom predlogu zakona raspravljamo posle Uskrsa, koji je proslavljen po novom kalendaru i pred Uskrs koji treba da se proslavi po starom kalendaru. Ovaj predlog zakona treba podržati i mislim da Vladi treba čestitati na ovako dobrom predlogu zakona.
Očekivao sam da će ovaj predlog doći mnogo ranije na dnevni red, jer je Vlada Srbije iz 2001. godine donela Uredbu o organizovanju i ostvarivanju verske nastave i nastave alternativnog predmeta u osnovnoj i srednjoj školi, 24. jula 2001. godine, koju je potpisao potpredsednik Vlade Dušan Mihajlović.
Za mene je to vrlo važno, budući da to nisam očekivao od te vlade. Međutim, ona je ipak odlučila da svoj program dopuni u toku mandata, pa je donela uredbu o verskoj nastavi. U toj vladi je na stolici Dositeja Obradovića sedeo dr Gašo Knežević, ministar prosvete iz GSS, pa zahvaljujući toj vladi i GSS u Srbiji je uvedena veronauka.
Naravno, to je za mene bilo prijatno iznenađenje, budući da su to bili, bar deo tih ministara, po svojim opredeljenjima i pogledu na svet, ljudi koji su Boga doživljavali kao konkurenciju, i to najveću, tako da je za mene ovo bilo zaista prijatno iznenađenje, pa sam očekivao u tim danima da se donese i predlog zakona o crkvi i verskim zajednicama.
Naravno, mora se reći da je ta uredba doneta po zamislima Vlade da bi se popravio utisak koji je ta vlada ostavila pred tradicionalnim crkvama, posebno pred Srpskom patrijaršijom, zbog izručenja Slobodana Miloševića, međutim crkva nije prihvatila tu trgovinu i smatrala je da deci u osnovnoj i srednjoj školi pripada pravo na versko obrazovanje.
U hrišćanskoj civilizaciji, građanska država se rukovodi idejom civilne religije, koja se sastoji u uvažavanju Boga, veri u njegovu pravednost, kojom nagrađuje dobra dela i vrline i kažnjava greh i porok. Ta koncepcija prihvata da je religioznost veoma važna dimenzija čovekove ličnosti i ona polazi od toga da je zapravo čovek najveći dokaz da Bog postoji.
Kada je reč o toj koncepciji, a njom je prožet i ovaj zakon, u njoj se naročito vodi računa o tome da dođe do izražaja verska tolerancija i uvažavanje verske tradicije, nacionalnog i kulturnog identiteta. Ustavni osnov za ovaj predlog zakona čini i Ustav Srbije, i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, kao i Ustavna povelja, i ona predstavlja zaista veoma važan okvir.
U Predlogu zakona je veoma bitno uočiti da se razlikuju svetovna od duhovnih pitanja i da je to jedan od bitnih elemenata hrišćanske vere, tako da oni koji su kritikovali ovako predloženi zakon treba još jednom da obrate pažnju na određene odredbe i duh zakona.
Ustav Srbije, iako donet 1990. godine, daje vrlo važan okvir za ovaj predlog zakona, jer u Ustavu Srbije, u odredbama koje se odnose na slobodu veroispovesti, vera više nije stvar ličnog izbora, dok je ranije isticano da je to stvar ličnog izbora.
Dok za neke druge poglede na svet i uverenja, na primer egzistencijalističko, nije u Ustavu pisalo da je to stvar ličnog izbora, tako da je već Ustav iz 1990. godine bio veliki korak i zaista predstavlja dobar okvir za ovaj predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Pored toga, Ustav Srbije u tim odredbama o verskim slobodama ne govori da je vera privatna stvar, što znači da ne osporava da je vera javna stvar. Dakle, afirmiše crkvu kao javnu zajednicu, što je veoma važno i na tu odredbu se, po mom dubokom uverenju, oslanja i ovaj predloženi zakon.
Treba reći, naravno, da bi se verska uverenja i vera u potpunosti zaštitili, potrebno je da u novi ustav Srbije ipak, kada je reč o zabranama izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje, uđu i odredbe da je zabranjeno širiti i ateističku mržnju, jer mislim da po ovim ljudskim pravima nije dovoljno reći da nisu dozvoljene druge mržnje i netrpeljivosti, već te druge mržnje treba takođe precizirati, dakle, da nije dozvoljena ateistička mržnja i netrpeljivost, ili politička mržnja i netrpeljivost ili ideološka. To treba predvideti, a ne stavljati ih kao drugorazredne u jednom neodređenom tonu i rečniku.
Dobar Ustav treba da spreči samovoljno uplitanje države u slobodno ispovedanje vere, ali treba da sadrži odredbu da je svaka upotreba vere u političke svrhe zabranjena.
Smatram da su predložena rešenja veoma dobra i da oni koji polaze od toga da može doći do zloupotreba moraju znati da se i najbolja rešenja mogu zloupotrebiti, ako postoji raspoloženje za zloupotrebu. Dakle, suština je u tome da se stvori takav moral i opredeljenje u društvu da se zloupotrebe svedu u svim oblastima na što je manje moguću meru i okvir.
Posebno bih skrenuo pažnju na prva tri člana, gde je vrlo jasno stavljeno do znanja da je svakome, u skladu sa Ustavom, zajamčeno pravo na slobodu savesti i veroispovesti, da je zabranjena diskriminacija, a kada je reč o ograničenju verske slobode, mislim da je u članu 3. stav 1. veoma važno što je naglašeno da se zaštite slobode i prava drugih. Dale, taj član 3. sadrži direktno prepisane neke odredbe Ustavne povelje i Povelje o ljudskim i manjinskim pravima. Stoga smatram da ovaj predlog zakona treba prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Vojinović, pa narodni poslanik Boris Karaičić.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginice i kolege, gospodine predsedniče, gospodine ministre, imam malu tremu, evo me posle dve godine ponovo za ovom govornicom, a tretiran kao poslednji regrut.

Gospodine Vojnoviću, vraćam vam vreme, zaslužili ste.

Ono što sam hteo da kažem, to je sledeće: evo jednog veoma važnog zakona. Ovde su izrečena mišljenja da je to jedan populistički zakon. Međutim, kažem da je veoma važan. Zašto?
Kada govorimo o drugim zakonima koji uređuju ekonomsku i političku sferu Srbije, mi se odmah pozivamo na geopolitički i geostrateški položaj Srbije, na koridore itd, a ovde se govori o duhovnoj sferi, a niko ne govori o tome da je Srbija na obodu dveju civilizacija: jedne vizantijske, koja podrazumeva duh, gospodstvo i suptilnost; druge, rimokatoličke, koja podrazumeva organizaciju i strogu hijerarhiju.
Taj narod koji je živeo na ovim prostorima, iako ne pripada po savremenim istorijskim uzusima antičkim narodima, odmah po dobijanju autokefalnosti svoje crkve, izgradio je hramove koji su sada svetska kulturna baština. Taj narod u svojoj demokratskoj državi sada želi da uredi jedan oblik života, a to je oblik savesti i oblik verskih odnosa, na jedan demokratski način. To je njegovo autohtono i puno pravo, jer, kako reče ministar, bogatstvo u samobitnosti je odlika Evrope, a Srbija je već to.
Neki koji su ovde govorili i napadali ovaj zakon, a uglavnom se napada deo koji govori o bogosluženju i deo koji govori o školstvu, imam utisak da neke stvari ne razumeju. Kažu, ne mora biti tačno, da su Srbi dobili svoju krsnu slavu iz inata. Zašto? Zato što nisu hteli da se odreknu svog kućnog boga kada su primali hrišćanstvo, nego su tog svog kućnog boga hteli da zadrže, a da je kasnije to crkva kanonizirala.
Crkva kaže da je naša krsna slava nastala za svaku familiju u vreme primanja hrišćanstva. To nije bitno. Bitno je ono što je svojstveno srpskom narodu, iako sveti Nikolaj kaže da on nije mnogo obožen, da, imajući svoju krsnu slavu, hram se prenosi u domove. Zato zagovornici koji kažu da crkva ne može u institucije, izgleda da neke stvari ne razumeju.
Čudno je ovde da se napada sa različitih pozicija ovaj zakon. Neki kažu da je nedovoljno strog i ima sitno rešeto da propusti ono što se zovu sekte, a drugi kažu da je suviše liberalan. Elem, po mom mišljenju, ovaj zakon je sasvim po meri savremenom življenju Srbije, njenim intencijama da uđe u evropske integracije.
Da ne bih dužio, mislim da za ovaj zakon, u svakom slučaju, treba glasati, a da je on dovoljno izanaliziran da vam ne bih uzimao više vremena.

Gospodine Vojinoviću, hvala vam.
Ostavili ste dovoljno vremena i za gospodina Karaičića, ali on je odustao.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, gospodin Zoran Ćirković i gospodin Miloljub Albijanić, koji imaju još po 10 minuta? (Ne.)
Još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Sutra u 10,00 sati nastavljamo pretresom 2. tačke dnevnog reda u načelu, a pošto mora da protekne 24,00 časa da bi se razmatrali amandmani, najverovatnije će u sredu, u 10,00 sati, početi rasprava u pojedinostima o ovom zakonu. Hvala vam mnogo na odgovornosti. Laku noć.