Hvala vam najlepše, gospodine Koprivica. Još neko po ovom amandmanu? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić.
Da ne bi bilo nikakvih primedbi, zato smo malopre razmenili podatke o željama gospodin Jojić i ja, jer se juče završilo time da smo u jednom trenutku, pa nije bilo moguće to zapisati...
Morao sam da citiram na staroitalijanskom početak "Pakla", jer je tako traženo, a gospodin Jojić je odgovarao na latinskom, pa su se ljudi zbunili. Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Markoviću, iskoristiću priliku da povodom ovog amandmana na član 24. Predloga zakona obuhvatim i ova dva-tri amandmana koja slede, pošto je to u suštini jedno te isto i da prekratim ovu raspravu kako ne bismo gubili vreme u ubeđivanju, pošto očigledno imamo dva bloka duboko ušančena u svojim rovovima itd.
U članu 24. stav 3, a to je obuhvaćeno ovim amandmanom gospodina Koprivice, a to je i u stavu 2. i 3, naveli ste da o izuzeću arbitara odlučuje nadležni sud, u stavu 3. pardon, ali to je veza sa ovim članom 17. koji obuhvata stav 2. i 3. oko određivanja tog predsednika, ko će da predsedava.
Ako se arbitri koje su odredile stranke u sporu ne mogu dogovoriti o trećem, onda odluku o tome donosi i imenovanje vrši nadležni sud. Koji je to nadležni sud koji će da vrši imenovanje arbitra? Opštinski sud po mestu prebivališta, okružni sud, trgovinski sud, apelacioni sud, Vrhovni sud, koji je to nadležni sud? Da sad ne bi bilo nagađanja o tome, pričamo o članu 17. stav 2. i 3, Zakon o uređenju sudova je propis kojim je definisana nadležnost državnih sudova, kako vi to volite da kažete. U tom zakonu nema ni slova o nečemu što bi asociralo na ovo.
Molim vas, Zakon o parničnom postupku ne sadrži nijednu odredbu o arbitraži, to je izbačeno prošle godine kada je usvojen Zakon o parničnom postupku. Znam, gospodine ministre, ali mnogo važnije pitanje za ovo jeste stvarna nadležnost. Vrlo sam precizno pokušao da vam predočim, pošto mislim da nemate iskustva iz prakse. Koji bi to sud bio stvarno nadležan, opštinski, okružni, apelacioni, itd, itd, da ne ređam.
(Milan Parivodić, sa mesta: Onaj koji bi rešavao sporove...)

Izvinite, gospodine ministre, izvinite gospodine Krasiću, sve što je moguće da dodatno pojasnite, molim vas, moguće je u ličnom kontaktu sa govornice. Molim vas, nema razloga, sem retorskog obraćanja i isto tako nema odgovora, jer se tako onda stvori pogrešna slika i ne mogu ljudi da zapišu stenogram. Izvolite.

Znači, taj nadležni sud bi bio onaj čiju su zakonsku nadležnost parnične stranke isključile nekim svojim sporazumom, pa čak i u varijanti ako je prethodno pokrenut postupak pred nadležnim sudom, a one se u toku postupka pred nadležnim sudom dogovore da će da iznesu to pred arbitražu.
Sad zamislite, Prvi opštinski sud u Beogradu je nadležan da reši jedan sporni odnos.
Tužilac je podneo tužbu, zakazano pripremno ročište, oni naknadno uspostave sporazum da to reši arbitraža koju drži, recimo, Vojin Dimitrijević. Tužilac odredi jednog, tuženi odredi drugog i sada onaj sud koji je bio nadležan, ne ulazim u to koji je, on treba u slučaju spora ova dva arbitra oko onog zajedničkog da odredi ko će da bude taj treći predsednik veća pri arbitražnom sudu.
Jedan od razloga zbog čega se zalažete za ovaj koncept zakona o arbitraži je taj što stranke nemaju poverenja u sud, ne žele 10 godina da se sude pred državnim sudom, nego žele da im neko sa ulice reši spor. Izvinjavam se na ovome "sa ulice", kada su u pitanju ozbiljni privredni subjekti, to nije neko sa ulice, ali kada je u pitanju ovo što vi branite u članu 5. onda to, bukvalno rečeno, može biti neko sa ulice. Sada tog trećeg treba da odredi onaj za koga ministar kaže neefikasan, nije dobar itd. Pa vam tu nešto sa logikom nije baš u redu.
Dalje, gospodine predsedniče, nećete da zamerite da obuhvatim i ovaj amandman gospodina Vojislava Milajića. To je član 24. stav 3: "Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, o izuzeću arbitra odlučuje nadležni sud". Opet nadležni državni sud, u koji vi nemate poverenje, jer deset godina treba da reši neki spor, pa hajde na ulicu kod nekih arbitara.
Član 28. stav 3, ovo je već, gospodine ministre, malo smešno, a ako vaše kolege sa fakulteta ovo slušaju, profesori...
(Predsednik: Izvinite, gospodine Krasiću, da li to znači da vi istovremeno sada obuhvatate još jedan? Shvatam, razumem i u odnosu na obaveze ministra i svih poslanika šta kažete, pa proveravam.)
Ministar prati, zna o čemu se priča. Vidim da i poslanici... Gospodin Nemanja Šarović je podneo amandman na član 28. stav 3. i traži njegovo brisanje. U tom stavu je naslov tog člana – odlučivanje arbitražnog suda o svojoj nadležnosti. Generalno, sve ovo što pričamo je pitanje nadležnosti. Kaže ovako: "Odluka arbitražnog tela o proglašavanju ništavim ugovora koji sadrži arbitražnu klauzulu...".
Prva dva stava govore o tome da arbitražno telo samo procenjuje da li je nadležno. Malo je čudna formulacija, tim pre što je arbitražno telo, što su to telo formirale stranke koje su u sporu. Tako ste napisali. Pera i Đoka su napravili arbitražu, odredili sastav arbitraže i sada oni koje su oni odredili da budu arbitri, oni sednu i kažu – hajde da vidimo da li smo mi nadležni da rešimo spor između Pere i Đoke. Stvarno smešno.
Kaže: "Odluka arbitražnog tela o proglašavanju ništavim ugovora koji sadrži arbitražnu klauzulu ne povlači ništavost te klauzule." Ako je neki sporazum ništav, znate li koja je pravna posledica ništavosti? Ne postoji, vraća se u pređašnje stanje.
Vi kažete – vraća se u pređašnje stanje, ali se zadržava naše pravo da odlučujemo da ne postoji nešto.
To je u suprotnosti sa normalnim pravnim posledicama ništavosti. Nadam se da ste me shvatili. Ništavost pravnog akta, sporazuma, ništavost kao upravna, kao parnična, kao obligaciona kategorija. Tri poglavlja imate u Zakonu o obligacijama, utvrđivanje ništavosti, oglašavanje ništavim ugovora itd, koje su pravne posledice ništavosti.
Verovatno u svakom drugom ili trećem zakonu koji usvojimo u ovoj skupštini imamo u nekom od članova takvu odredbu gde se kaže – ukoliko je ugovor zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se ništavim, ništavost utvrđuje sud itd., ili slična formulacija.
Sve je ništavo, ali ja nisam ništav; tako kaže arbitražno telo. Mislim da je ta formulacija potpuno nepotrebna i ako je izbacite... Praktično, vi imate sada koncept: oni mogu naknadno da se dogovore o arbitraži, a sada, pošto su se naknadno dogovorili o arbitraži, ta arbitraža je ovlašćena sve da radi.
Onda imate situaciju da se mi unapred dogovaramo o arbitraži, i to je arbitražna klauzula nekog našeg pravnog posla, a onda kada se formira ta arbitraža ona kaže – e, pa taj pravni posao je ništav, taj ugovor je ništav, ne ispunjavate zakonske, i sve se prihvata to što su oni odredili da je ništavo, osim one klauzule u tom članu, u nekom članu tog ugovora.
Recimo, ako ugovor ima 52 člana, kada oni kažu da je ništavo, to bi se odnosilo na 51, a onaj jedan bi bio praktično punopravan, i to onaj ko objašnjava da treba da se formira arbitraža.
Poslednji amandman koji smo podneli je amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, a tiče se člana 49. stav 2. Taj član ima naslov – odluka na osnovu prava ili pravičnosti.
Prvi stav kaže: "Arbitražni sud donosi odluku primenom prava, odnosno pravnih pravila, ugovora i običaja." Smatramo da je to dovoljno, ali ono što stoji u stavu 2. stvarno može u praksi da prouzrokuje velike probleme.
Moram da vam kažem da smo gotovo identičan amandman podneli na Zakonik o krivičnom postupku, jer je u nekoliko članova, čak i tamo gde mu nije mesto, napisano da će sud da sudi na osnovu zakona, ali i pravde i pravičnosti. Kada se kaže "pravde i pravičnosti", to je već neki osećaj.
Moram da vas podsetim, ako pokušavate da opravdate taj stav o pravdi i pravičnosti, ovo nije lustracija. Ovde je javnom mnjenju pojam lustracije nametnut od strane porodice Vodinelić. U jednoj iskrivljenoj formi pravda i pravičnost je dignuta iznad ustavnosti i zakonitosti.
Kao izgovor za to koristili su neke stavove iz Nirnberške presude, koje su se ticale jednog sudije koji je sudio na osnovu zakona. Međutim, kasnije su, pošto nisu mogli drugačije da ga osude i oglase krivim, došli do zaključka da je on to radio u skladu sa zakonom, ali je to toliko bilo očigledno nepravedno i nepravično da njega treba lustrirati, pa je kasnije izbačen iz suda, proganjan itd.
Takav pojam lustracije i ovo što kod nas ovi nameću su dve različite stvari. Ovo što se kod nas gura kao lustracija je čisto politička kategorija. Nema veze sa pravdom, pravičnošću, sa Ustavom i zakonom.
Kada se u neki zakon ugrade ove reči – na osnovu pravde i pravičnosti, onda dolazimo na teren emocija i osećaja. Vi i Igor možete povodom iste stvari da imate različito mišljenje šta je pravedno. Za vas je jedna varijanta, za Igora druga. Zbog toga se svi moderni pravni sistemi zasnivaju na tome da sve predstavnike vlasti vezuje za Ustav, zakon i propis. Tu je sadržan i moral, i norma, i sistem vrednosti i nešto što je objektivno i unapred poznato svima.
Kada se kaže – pravda i pravičnost, onda smo na terenu osećaja pojedinca. Za nekoga je nešto pravedno, za drugoga nije. Neko je dobro igrao fudbal, pa je izgubio utakmicu i kažete da nije pravedno. Da li može da se promeni rezultat? Ne može. Izgubio je. Malo plastičan primer da bi se shvatilo da svako ima svoju impresiju o tome šta je to pravedno, a šta nije. Večeras će jedan tim sigurno da igra dobro, a izgubiće. Onda kažemo – nepravda je.

Neće, kao što neće moći da se promeni vreme. Još dva minuta. Nećete? Hvala vam na razumevanju. Gospodine ministre, samo sekund. Prvo, poslanička grupa SRS od strane ovlašćenog gospodina Krasića je kroz ono što ste vi rekli proceduralno u stvari o amandmanima na članove 17, 24, 28. i 49. iscrpla svoju argumentaciju.
U odnosu na to, dozvolite mi, zamoliću vas, gospodine ministre, da pitamo članove drugih poslaničkih grupa po ovim amandmanima, da bismo došli u situaciju da možete da odgovorite objedinjeno, a istovremeno da date i završnu reč. Kao što ste čuli, prorokuje se da će u odnosu na to postojati replika, ali videćemo. Možda i ne, jer kažem da se ne bavimo time.
Još jednom pitam, da li još neka poslanička grupa želi reč o amandmanu na član 17? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Pošto smo ovim završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, želi da da završnu reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.
Što se tiče prorokovanja, imaću zadovoljstvo da vas sutra od 10,00 časova u istom sastavu vidim ovde, kao predlagača vas, a i poslanike. Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, gospodine predsedniče. Zaista mi je uvek zadovoljstvo da polemišem sa poslanicima Srpske radikalne stranke o pravu.
Sada ću da vam iznesem jedan slučaj koji sam detaljno u svom doktoratu opisivao, a koji se zove – slučaj Pronupsija de Pari (Pronuptia de Paris), gde je proizvođač opreme za venčanje "Pronuptia de Paris" zaključio ugovor o franšizingu sa gospođom Šilgalis, jednom Nemicom.
Oni su se obavezali, shodno tom ugovoru o franšizingu, da će "Pronuptia de Paris" da dostavlja određeni broj venčanica, smokinga itd, sve što treba, opreme za venčanje.
Onda se gospođa Šilgalis obratila nemačkom pravosuđu, kao nadležnom, kada je već dobila robu, venčanice, smokinge, leptir mašne i sve što treba za svadbu, onda je izašla pred sud i rekla, pošto se njoj nije dopao taj posao da radi – ovaj ugovor je ništavan zbog toga što je suprotan pravu konkurencije EU, posledica tih klauzula kojima se povređuje konkurencija je ništavost samih tih klauzula, i više od toga, i celog ugovora.
Iz toga izvodim zaključak, kaže gospođa Šilgalis, da moje obaveze ne postoje prema "Pronuptia de Paris", jer je ceo ugovor ništavan zbog te ništavosti klauzula koje povređuju pravo konkurencije.
To je jedan školski primer gde imate situaciju da neko hoće da izađe iz ugovora pozivajući se na nezakonitost određene klauzule ugovora, a samim tim i celog ugovora i da na taj način izbegne svoju obavezu.
Pretpostavka je u ugovornom pravu da ako su stranke zaključile i klauzulu o arbitražnom rešavanju sporova, da one hoće i za slučaj potezanja pitanja ništavosti jedne od dve strane da taj eventualni spor iznesu pred arbitražni sud.
Upravo ta pretpostavka je dovela do postojanja ove odredbe u zakonu da samo ta jedna arbitražna klauzula nadživljuje ostatak ugovora koji biva poništen, jer je njihova volja da taj spor reše, uprkos svemu, pred arbitražom, a ne pred sudom.
Razumeli ste. To je što se tiče toga i zbog toga ne mogu da prihvatim amandman.
Pitanje ex aequo et bono, da li može da se reši mimo i da li pored prava može arbitražni sud da donese odluku na osnovu pravde i pravičnosti – ovde kaže može, samo ako su se stranke o tome izričito sporazumele.
Opet smo na terenu autonomije volje i ako stranke veruju da je neko pravičan, onda će njemu dati da rešava taj spor ex aequo et bono. Ako ne veruju da je pravičan, neće izričito govoriti da može po tom metodu, po tim normama pravičnosti da se rešava taj spor.
Vi uporno pokušavate da izvršite invaziju na slobodu građana u njihovoj ugovornoj slobodi raspolaganja.
(Petar Jojić, sa mesta: Vidite šta radi ministar?)

Molim vas, gospodine Jojiću... Izvinite, gospodine ministre.
Gospodine Jojiću, ministar daje završnu reč i upravo to radi rečima, budite ljubazni, rečima kojima on daje završnu reč, ako bude osnova za repliku, molim vas, ne vodimo ovde lingvističku raspravu tog tipa.
Budite ljubazni, ne možemo ni na jedan način, ni po kom osnovu ugrožavati osnovna prava po Poslovniku. Izvinite, gospodine ministre i nastavite.

Hvala lepo, gospodine predsedniče. Dakle, ovaj zakon je, to sam rekao na početku i sada ću još jedanput da ponovim, rađen na osnovu model zakona UNCITRAL-a, specijalizovane agencije UN za međunarodno trgovačko pravo koja je osnovana 1966. godine od strane profesora Klajva Šmithofa.
Ovaj model zakon je rađen 1988. godine i možete ga naći vrlo lako na internetu na engleskom jeziku, a siguran sam da znate engleski jezik i da ga možete pročitati na engleskom jeziku.
Postoji prevod ovog modela u Institutu za uporedno pravo, gde ga isto tako lako možete pribaviti. Ovaj model zakon ima veliki autoritet u međunarodnom arbitražnom svetu i preko 50 zemalja je svoje nacionalne zakone zasnovalo na ovom model zakonu.
Kada sam davao instrukcije kako će se ovaj zakon izraditi, upravo sam insistirao da odstupanja od tog model zakona, koji je temeljno proveren na svih pet kontinenata sveta, budu što manja, da bi on bio što prepoznatljiviji.
Ukoliko se određeni problem u primeni ovog zakona pojavi, da možemo da iskoristimo tu uporednu praksu koja je zasnovana upravo na model zakonu i da izađemo iz eventualne stupice u koju nas je određeno neprecizno rešenje dovelo.
Mislim da je zakon napisan vrlo jasnim, kvalitetnim, civilističkim jezikom, razumljiv je svakom prosečno obrazovanom građaninu, nije pisan za specijaliste. Unosi jedan novi važan institut u unutrašnji poredak Srbije.
Pretpostavljam da će ubrzati zaista rešavanje sporova u Srbiji, rasteretiti srpske sudove od postupaka gde oni ne moraju da budu uključeni i time učiniti veliku korist za pravnu sigurnost i kvalitet života građana Srbije. Zbog toga vas molim da ga podržite prilikom dana za glasanje. Hvala lepo.

Hvala vama, gospodine Parivodiću.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
S obzirom na to da je predsedavajući najavio da će se danas raditi do završetka rasprave o pojedinostima one tačke koja počne do 18,00 časova, obaveštavam vas da neće početi u narednih šest minuta nijedna rasprava, već, kao što smo javno obećali, međusobno, sutra u 10,00 časova rasprava sledeće tačke dnevnog reda.
Što se tiče poslovničkih šansi da se da replika, istim jezikom – quod perit, perit, kako ste i tražili. Do viđenja i hvala vam na odgovornosti.