Dame i gospodo narodni poslanici, ako je Vlada mislila da je i ovo jedan od zakona koji će da nas uvede u Evropu, obaveštavam ministra, njega ću da obavestim kada dođe, i vas gospodo iz vladajuće koalicije – ovo brišite, batalite, od toga nema ništa. Bugarska i Rumunija usvojiše sve što su predložili i prodadoše i veš i košulju i eno sada dobili 10 uslova. Jedan od uslova je da iskorene korupciju. Ako vi krenete u iskorenjivanje korupcije, pola ministara ćete morati da pohapsite. Znate da se u svakom poslu koji se dobija od Ministarstva za kapitalne investicije obračunava i PDV – pola daj Velji.
Da se vratimo na zakon. Ne može se raspravljati o članu 10, recimo, a da se ne uzmu u obzir i članovi 6, 7, 8, 9. i 11. Zbog toga ću malo da proširim priču da bi kompletna situacija mogla da se sagleda.
Prvo, za pripravnike tužioce i za sudijske pripravnike, kako ste ih nazvali, a do sada su se zvali saradnici, ne biraju se ljudi bez završenog pravnog fakulteta, jednog od najjačih fakulteta, bez položenog pravosudnog ispita, bez odrađenog pripravničkog staža, koji je trajao dve, a sada traje tri godine. To je ona ispravna putanja kojom se pripremaju budući tužioci, zamenici, sudije itd.
Ona neispravna, krivudava putanja kroz koju ste uveli ogroman broj pravnika jeste da je pored položenog pravosudnog ispita, a doduše i pored završenog pravnog fakulteta, osnovna obaveza bila da imaju člansku kartu jedne od stranaka vaše koalicije. Dobijali smo za zamenike tužioca sekretare zemljoradničkih zadruga, sekretare osnovnih škola, a onda su oni odlazili kod pripravnika da uzimaju pelcere i da vide kako se piše optužnica, žalba i sve ostalo. Zbog toga je pravosuđe takvo kakvo jeste i zbog toga su članovi vaših stranaka ušli u pravosuđe i devalvirali i instituciju sudije i instituciju tužioca.
Naravno, kada dođe neko kao pripravnik i odradi pripravnički staž i stalno se školuje, a koliko znam i u tužilaštvu i u sudijskom delu posla je to vrlo lepo sistematizovano, i kada se dođe sa pravnog fakulteta prvo mu se daju lakši predmeti, pa onda ulazi dublje i sagledava sve i piše optužnice, žalbe i za daleko teže predmete. U međuvremenu položi pravosudni ispit i postane stručni saradnik i već tada je spreman i sposoban da se uhvati u koštac sa najtežim predmetima, i sudija i tužilac.
Naravno, pošto su vam ovako nesposobni ušli sa članskom kartom i sa ličnom kartom u pravosuđe, vi ste onda izmislili nekakve specijalne sudove, specijalne tužioce sa specijalnim platama i privilegijama, a onda izađe onaj nesretnik i kaže kako će da hvata golubove pismonoše, kako će da tuži bumbare, pčele i leptiriće po valjevskom kraju.
Sudija opštinskog suda, sudija okružnog suda koji ne može da sudi najteže zločine i najteža krivična dela, opštinski i okružni tužilac koji ne može da optuži za najteže krivično delo nije sposoban za taj posao, ali s obzirom na to šta prođu ljudi koji rade u tužilaštvu (naravno, govorim o ljudima koji su došli kao pripravnici, a ne kao sekretari zemljoradničkih zadruga), kada prođu kroz svu tu trijažu, ne može se desiti da je ostao u pravosuđu, da je napredovao u pravosuđu, a da nije savladao posao.
Dešava se, doduše, da postavite nemoralne, kao što ste postavili u Trgovinskom sudu, pa sada polovinu Trgovinskog suda sami hapsite. Dešava se i da u "Sablji" pohapse ljude koji su ni krivi, ni dužni. Otišao čovek kao tužilac na Kosovo da radi tužilački posao, zadužili ga sa oružjem jer se dole pucalo; došao sa Kosova i oni ga uhapsili, kažu da ima oružje. Ima, jer ste mu ga vi dali.
Ima još nekih stvari koje su u ovim članovima nedorečene. Recimo: "Korisnike početne obuke", pretpostavljam da je to red pripravnika koji dolaze, ulaze u pravosuđe, ne bogami, sudijski i tužilački pomoćnici, znači oni su već odradili pripravnički rad i postali sudijski i tužilački pomoćnici, "bira Visoki savet pravosuđa u užem sastavu, po utvrđenim objektivnim kriterijumima zasnovanim na pokazanim rezultatima rada i radnom iskustvu, a na predlog predsednika suda, odnosno javnog tužioca...".
Kako ćete one koje dovodite iz zemljoradničke zadruge da vam budu pomoćnici tužioca, ili zamenici tužioca ili sudijski pomoćnici, jer nećete moći odmah da ih postavite za sudijske pomoćnike? Doduše, može, od 2000. godine imali smo situaciju da je čovek u jednom danu primljen za sudiju i taj isti dan proizveden u predsednika suda. Dve odluke jedna za drugom.
U državi u kojoj predsednik može da pomiluje jednog istog čoveka za jedno isto delo dva puta svašta je moguće. Podsećam vas na slučaj kada je Vojislav Koštunica pomilovao Šiptara koji je bio osuđen na 13 godina, odležao dve godine. Ode Nataša Kandić kod njega, odnese papire i ovaj ga pomiluje na 10 godina. Nataša Kandić sa papirima u niški zatvor gde je ovaj robijao, a upravnik zatvora kaže da mora još godinu dana da robija.
Naravno, Nataša Kandić, revoltirana, vraća se (voleo bih da sam prisustvovao sceni kako se objašnjavala sa Koštunicom) i Koštunica u roku od 15 dana pomiluje tog istog Šiptara još godinu dana; umesto da je povukao prvo rešenje na 10 godina i da ga je pomilovao na 11 godina, sa jednim pomilovanjem da završi posao, on se bruka pred svetom, a inače je doktor pravnih nauka.
Na član 10. amandman je podneo gospodin Božidar Koprivica. Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od prethodnog profesionalnog iskustva korisnika. Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu utvrđuje programe početne obuke na predlog komisije, a pravosudni centar, koji je pomoćno telo Visokog saveta pravosuđa, utvrđuje programe stalne obuke. Ovde vam je jajce starije od kokoške.
Mislim da bi bilo pametno i da je ministar tu pretpostavljam da bi prihvatio da povuče ovaj zakon, ali pošto nije tu, kada se bude vratio moraću da izađem još po nekom amandmanu da mu kažem. Neka povuče zakon, neka se ne bruka, da ne usvajamo zakone koji će biti bukvalno za policu. Neće nam biti za ulazak u Evropu. U Evropu ćemo kada uđu Rumunija i Bugarska, a koliko sam shvatio – nikada.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo mogli da raspravljamo o jednom pravnom aktu bilo je nužno da ministar pravde pre svega podnese izveštaj gde su pare od donacija od 2000. godine do sada potrošene i kakva je obuka nosilaca pravosudnih funkcija bila u periodu od početka 2001. godine do današnjeg dana. Prema mojim informacijama, ogromna sredstva iz inostranstva su navodno stigla u Ministarstvo pravde, Vrhovni sud i nevladine organizacije koje su se uključile da edukuju nosioce pravosudnih funkcija.
Kao prvo, trebalo bi da se saopšti javnosti, narodnim poslanicima koji donose ovaj zakon i pre svega stručnoj javnosti i nosiocima pravosudnih funkcija gde su otišle pare od donacija i gde su pare koje je država izdvojila iz svog budžeta za edukovanje i usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija.
Jedan od nakaradnih i besmislenih članova jeste upravo i ovaj član koji se odnosi na program obuke: "Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od prethodnog profesionalnog iskustva korisnika."
Da li to znači da je neko bio kalemar ili veterinar, sticao iskustvo kao kalemar ili kao veterinar i sada dolazi na mesto sudije? To je bilo u prošlom vremenu, kada su mehaničari bili sudije sudova udruženog rada. Imali ste u Pančevu sudiju udruženog rada KV mehaničara.
Kaže se – u zavisnosti od njegovog profesionalnog iskustva. Da li treba da razmišljamo o tome da li je neko bio u zemljoradničkoj zadruzi mesec ili dva dana ili je bio u sudu ili tužilaštvu kao pripravnik ili kao sudski ili tužilački pomoćnik, ili je neko od pravnika radio u nekom preduzeću, u nekom organu uprave gde je već stekao određeno iskustvo iz oblasti pravnih nauka tj. iz oblasti određene grane zakonodavstva.
Ovako, otkud sada Visokom savetu pravosuđa pravo i ingerencija da odlučuje o tome, a u članu 7. imate da Visoki savet pravosuđa odlučuje po prigovoru učesnika, odnosno kandidata za obuku, početnu ili stalnu. Prigovor se ulaže Visokom savetu pravosuđa, Visoki savet pravosuđa donosi odluku i taj isti kandidat ima pravo da podnese žalbu ili drugo pravno sredstvo da podnese ponovo Visokom savetu pravosuđa.
Visoki savet pravosuđa dobija sada drugu nadležnost, još jednu nadležnost. I, jedan organ ne može da odlučuje dva puta po pitanju dva pravna leka, ne može.
Ovo što se kaže ovde "u proširenom sastavu" – kakav prošireni sastav; neka to bude prošireni sastav, ali nijedan od onih koji su učestvovali u rešavanju prigovora ili žalbe prethodno ne može da bude u rešavanju ove žalbe ili pravnog leka.
Upozoravam javnost i one koji rade u tužilaštvima, sudovima, sudije i tužioce, ali naročito sudije i sudsku administraciju, da imate pojedince koji su do te mere postali birokrate da se prema strankama koje ulaze u parnični ili vanparnični postupak postupa kao da su okrivljeni i građani često doživljavaju kao da su na bokserskom ringu, a ne da su došli u sud po pravdu.
Jedan je polomio čak i prst kada je udario pesnicom o sto, zbog toga što je stranka postavila pitanje. U tom pravcu ne treba ovde edukovati takve, ali sreća je samo što ima pojedinaca u određenim organima pravosuđa... Završiću sada, ali ću nastaviti kasnije.

Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić.

Poštovani predsedavajući, javljam se povodom amandmana, jer mislim da je teza koju je moj prethodnik izneo krajnje pogrešna i netačna.
Ovaj član vrlo jasno kaže – prethodno profesionalno iskustvo, kakvi kalemari, voćari, vinogradari, profesionalno iskustvo u profesiji koju ovaj zakon uređuje.
Kada budemo pričali o voćarima i vinogradarima, onda će verovatno biti kalemara, i zato vas molim da ne obmanjujemo javnost, već da govorimo o ovom zakonu koji je na dnevnom redu.
Druga stvar o kojoj je moj prethodnik govorio jeste prigovor koji se upućuje Visokom savetu pravosuđa.
Član 10. uređuje nešto potpuno drugo i kaže da program obuke uređuje komisija koja je sastavljena od sudija i tužilaca, odnosno zamenika tužilaca, ima ih 12 plus tri, i oni prave program obuke. Visoki savet pravosuđa samo utvrđuje tu obuku.
Prema tome, ova primedba apsolutno ne stoji, jer se prigovor koji je definisan u članu 7. odnosi na nešto potpuno drugo, a to je na korisnike koji upućuju prigovor Visokom savetu pravosuđa u odnosu na to da li su primljeni ili nisu primljeni u proces profesionalnog obučavanja.
Prema tome, kada govorimo moramo da vodimo računa o tome da ne brkamo babe i žabe, jer član 7. i član 10. uređuju potpuno različitu oblast, iako je meni i DSS-u je jasno da kolega jednostavno ne želi da se ovakav zakon donese, ne želi da se sudije, tužioci, sudijski pomoćnici obrazuju, da imaju dodatnu obuku, da svoje znanje dopunjuju.
I ne samo, kao što su se čule neke opasne teze, da možda neke nevladine organizacije formiraju kojekakve tezge da bi neki profesori to predavali, gospodo, već duže vreme, uz pomoć jako dobrih, priznatih svetskih stručnjaka, u okviru CARDS programa, u okviru pomoći Evropske komisije i Saveta Evrope, organizuju se stručni seminari za pripadnike našeg pravosuđa.
Ako neko ima nešto protiv toga, neka to kaže za govornicom, ali da to nije tačno i da to nije činjenica, to ne može da kaže niko, jer o tome možemo da pričamo; kao jedan od učesnika CARDS programa, mogu da govorim o tome potpuno kompetentno, o svim profesorima koji su držali predavanja svim našim sudijama, od Vrhovnog suda do opštinskog suda. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 11, kao i prethodni amandmani koje je podnela poslanička grupa SRS, glasi da se član 11. briše.
Ovo što smo čuli u načelnoj raspravi, u raspravi o pojedinostima i u uvodnom izlaganju ministra pravde, a i od poslanika DSS-a, postavio bih pitanje – ako je ovde u obrazloženju ovog zakona navedeno da više godina postoji pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje, a imajući u vidu da je i pre ovog formiranja pravosudnog centra postojala praksa, koja je nastavljena do današnjeg dana, da se održavaju savetovanja, seminari sudija, tužilaca, a meni je poznato u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru, u Budvi, Herceg Novom, i povodom svakog značajnijeg zakona koji je donet u Narodnoj skupštini, a koji je na neki način po prirodi vezan za rad tužilaca i sudija i za rad sudova i tužilaštva.
Ovde smo čuli od ministra pravde da će se faktički sada, donošenjem zakona i primenom odredbi ovog zakona, izmeniti stanje u srpskom pravosuđu, pa neće biti 65% ukinutih presuda. Ali, šta da radimo sa predmetima gde nisu donete presude već godinama, u kom stanju je taj deo postupaka ili zadovoljenja pravde za one koji su se obratili sudu u iščekivanju da će sud doneti presudu, a čekaju godinama, uz plaćanje enormnih sudskih taksi; po pravilu, to su neuke stranke, izuzetno je visoka advokatska tarifa i prođu godine a da nema presude i završetka nekog pravnog spora i situacije koja pritiska pojedinca, porodicu ili više ljudi.
Član 11. predviđa kakav će biti sastav komisije koja će faktički predložiti program početne obuke na predlog Visokog saveta pravosuđa koji u proširenom sastavu treba da utvrdi taj program. Uz sve ove prethodne članove i ova komisija će faktički biti komisija sudija, 12 sudija i tri javna tužioca, koji će biti kapa i profesorima pravnih fakulteta, i onoj komisiji za polaganje pravosudnog ispita i svemu što prethodi sticanju zvanja sudijskog ili tužilačkog pomoćnika ili sudije ili tužioca ili zamenika tužioca.
Zakoni treba da su jasni i precizni. Ako treba posebna obuka nosiocima pravosudnih funkcija po posebnim programima, kako se predviđa članom 10, sa ovom komisijom iz člana 11, a zakoni treba da su jasni i precizni radi primene, jer ne primenjuju zakone samo tužioci i sudije, već mnoge neuke stranke, faktički treba da razumeju svaku odredbu zakona, jer u običnom životu, radu i ponašanju treba da se ponašaju po odredbama mnogih zakona, šta sada to treba posebno kroz obuku nekog centra, kroz neki program, da se obučavaju sudije da primenjuju zakone, a i sami ste rekli da određene sudije, iako je došlo do novog Zakona o parničnom postupku, posle godinu dana nisu pročitale taj zakon.
Ako se vežemo za ovu činjenicu i tvrdnju o broju ukinutih presuda, da li postoji uopšte mogućnost da se takve sudije kroz ovu obuku obuče ili da dođe do boljeg rezultata izrade ili vođenja sudskih postupaka, pa da ne bude 65% ukinutih presuda? Sigurno da neće to biti.
Savetovanja bi trebalo da se nastave, kao što je do sada činjeno, ali da imaju svoj cilj, a ne da budu turistička savetovanja. Nisam obavljao sudijsku ni tužilačku funkciju, ali ako se ovakvo stanje odražava u rezultatima rada tužilaštva i sudova, onda ni savetovanja nisu poslužila svojoj svrsi.
Isto tako, odgovornost za stanje u pravosuđu, od vas kao ministra, pa dalje Visokog saveta pravosuđa, na čijem je čelu predsednik Vrhovnog suda, to je odgovornost.
Ono što se događalo u prethodnom periodu, od 5. oktobra, ona anarhija i haos koji je uneo DOS u celu državu, ceo pravni sistem, rušeći i gazeći sve, od Ustava, kako je Batić to govorio, i ostali, da se Ustava ne treba držati, da Ustav treba maltene aktom ovde i glasanjem ukinuti, pa do onog protivustavnog zakona kako treba da se donosi novi ustav, do svega onoga što se događalo kod predlaganja i izbora, prvo smene predsednika sudova, tužilaca, pa posle izbora sudija i tužilaca, pa strašnog pritiska, anarhije i haosa u radu tužilaštava i sudija, a da se od dolaska ove vlade "demokratskog bloka" i preuzimanja Ministarstva pravde bitnije nije promenila situacija i stanje u pravosuđu.
Sada ovde imam samo jedan od primera iz Kraljeva i moraću da preuzmem praksu narodnog poslanika Krasića i da ove silne predmete koje iz dana u dan već više godina dobijam, nemam gde na drugom mestu da primam te očajne ljude, nego u prostorijama SRS, prosleđujem vama, ministre, i predsedniku Vrhovnog suda. Ljudi su u beznađu.
Evo, jedan predmet za saobraćajni udes ili povredu koja se dogodila jednoj ženi 17. juna 1991. godine – tek je pravosnažno presuđeno 15. novembra 2005. godine.
Prošlo je 16 godina od udesa, povrede su bile teške, materijalna i nematerijalna šteta, pretrpljen strah i bol. Čak imamo, pošto je predmet bio kod opštinskog suda u tadašnjoj Titovoj Mitrovici, pa po žalbi nije odlučivano, nego je nastupila, to je odluka tadašnjeg Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, apsolutna zastarelost krivičnog postupka.
Sada više ta žena nije u stanju, pošto ne može ni da hoda, njena ćerka obija pragove po Kraljevu, obraćala se i Odboru za nadzor i pominje Bjelicu tamo, sa potpisima, jedna ili dve rečenice, da vraća sve te podneske, sve vapaje u Opštinski sud Kraljevo, da naplati ovo po presudi posle 16 godina od te strašne povrede i posledica te povrede. Došla je u situaciju da vodi izuzetno neravnopravnu borbu.
Ona je siromašna, ostala je bez posla u konfekciji "Rudnik", plaća i veštake saobraćajne struke u onom ranijem postupku, sada veštake građevinske da se procenjuje kuća dužnika, koji ima ogromnu kuću, lokale u Kraljevu, džipove, koji verovatno ima vezu u sudu, koji ima mogućnost i da plati advokata i dalje da odugovlači da se ova šteta i naknada ne isplati.
To je surova realnost kojoj su izloženi mnogi građani u Srbiji, zahvaljujući neefikasnosti sudova, sudskih postupaka, tužilaca, kao što ovde vidimo nastaje i apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Da ne govorim šta se radi u krivičnim postupcima.
Sinoć sam pomenuo ovde predmet izvršenja u pokušaju, prodaje celokupne imovine "Elektrona" iz Kraljeva, bivšeg društvenog preduzeća, sada AD, pošto je privatizovano, i tog vapaja radnika kada je raspisana prodaja za dva meseca u Opštinskom sudu u Kraljevu, na osnovu rešenja o izvršenju lažnih faktura. Niko nigde ne odgovara, niko nikome ne polaže račune, a o tom predmetu ste verovatno i vi, ministre, upoznati.
Sudska praksa, stavovi Vrhovnog suda i apsolutno praćenje rada svakog sudije, rezultati rada, uz ova načela o kojima uopšte ne treba da se diskutuje, o nezavisnosti pravosuđa, odnosno o nezavisnosti svakog sudije, svakog tužioca, zamenika tužioca, efikasnost u radu, ali ono što je najbitnije i najteže što nam se događa, a što ne mogu da razreše oni koji su najodgovorniji, koji su dužni to da razreše, da nosioci pravosudnih funkcija ne smeju biti korumpirani, ne smeju biti povezani sa kriminalom, moraju se strogo držati zakona, biti u interesu efikasnosti, zadovoljenja pravde, utvrđivanja istine i donošenja odluka koje će se sprovoditi.
Ne sumnjam da ste obilazili mnoge sudove u Srbiji; a kada ste obilazili da li ste tražili broj nerešenih predmeta, koliko ti predmeti stoje, kod kojih su sudija, koliko se oni prebacuju od jednog do drugog sudije kada se vrši preraspodela sudija početkom svake godine i da li tu ima odgovornosti konkretnih sudija, a prevashodno predsednika sudova? Kao narodni poslanik SRS, u ime mnogih građana koji su apsolutno nezadovoljni stanjem u srpskom pravosuđu, funkcionisanjem tužilaštva i sudova, ne mogu da se zadovoljim ovim odgovorima i pokušajem da će se donošenjem ovog zakona, koji će stupiti na snagu marta meseca iduće godine, stanje promeniti.
Ovde se mnogo puta pominje preporuka, deklaracija, rezolucija EU, ispunjenje nekih uslova radi tog krajnjeg cilja, ulaska u EU. Na početku se govorilo, otkako je DOS došao na vlast, da nam treba tri, četiri, pet godina, pa se spominjala 2007. godina, a sada se više ne zna godina, izgleda da neće biti nikakvog ulaska, da treba da se donese 4.000 propisa da bismo ovaj normativni deo uskladili sa EU.
Mi ćemo ući u Evropsku uniju kada budemo doneli zakon o zaštiti foka, pošto imamo obavezu među tih 4.000 zakona, a i zakon o krastavcu, odnosno koliko krastavac može imati krivina da bi se našao na tržištu ili u marketima. Tada ćemo ući u Evropsku uniju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim članom Predloga zakona je propisano trajanje početne obuke, i to kako – obuka korisnika početne obuke iz člana 6. stav 1. ovog zakona (odnosi se na sudijske i tužilačke pomoćnike) traje dve godine, a za korisnike početne obuke iz člana 8. ovog zakona (a to su ovi koji su izabrani za sudije ili tužioce, a nisu prošli obuku) od tri do šest meseci, u zavisnosti od njihovog profesionalnog iskustva.
E sad, kako će to smešno da izgleda u režiji pranja novca, evo ja ću da vam pročitam što sam napisao uz ovaj amandman. Ovo je neverovatno besmislen član, profesore. Sudijski i tužilački pomoćnici se obrazuju dve godine, a oni koji su izabrani za sudije, tužioce ili zamenike, odnosno nisu pre izbora bili obučeni, pa su izabrani za ovo, sve to treba da savladaju za tri do šest meseci. Sudijski pomoćnik koji radi u sudu nekoliko godina treba još dve godine da se osposobljava i ne mora da bude izabran za sudiju, jer Narodna skupština bira, a ako se u međuvremenu izabere za sudiju onda će obuku da završi za tri do šest meseci.
Znači, sudijski pomoćnik krene sa obukom od dve godine, naprave ovi žućkasti vezu, izaberu ga ovde za sudiju, on sa dve godine obuke odmah se prešalta da u roku od tri do šest meseci završi obuku. E sad, ima ovde profesora koji znaju da ako je nešto propisano da traje dve godine, onda su valjda ta nastava i program pravljeni ozbiljno da se neko obuči, a ako je od tri do šest meseci znate i sami kako je to onda urađeno.
Pa sledeće kaže – ako se sekretar zadruge ili advokat koji radi kod tate u kancelariji izabere za sudiju obučiće se za sudiju u roku od tri do šest meseci po ovom vašem članu, a sudijski pomoćnik koji u sudu radi (član 12, nije roman nego je amandman, ministre) godinama ako kojim slučajem bude u milosti predsednika suda stiče pravo da se dve godine obučava, a nikada ne mora biti izabran za sudiju.
Vidite koliko je to besmisleno kada neko zaključi da treba napraviti zakon kako bi se opravdala neka sredstva i kako bi sad ovim zakonom trebalo neko da maše i kaže – vidite koliko smo mi ozbiljna država, koliko je ovo ozbiljna vlast, koja je ozbiljno pristupila transformaciji, reformi celokupnog pravosudnog sistema, evo vidite koliko mi ozbiljno ulažemo u obuku sudija. Od toga nema, naravno, ništa.
Znači, raskrinkali smo pozadinu ovog koncepta i ovog predloga. Ovo se pravi zbog pravosudnog centra, članova ove komisije da se jednostavno uhlebe, drže ta predavanja, sa običnom potvrdom se dokazuje da je neko bio na predavanjima, obična potvrda treba da bude dokaz da je on osposobljen. E sad, ovde nema samo jedne garancije. Koje garancije nema? Nema garancije da će taj obučeni sudija ili tužilac, svako u svojoj nadležnosti, zakonito da radi.
Pošto sam ja rešio, ministre, da ispraznim ove fioke, evo uzeću vam jednu pritužbu, ne morate da je primite. Pritužba na likvidacionog upravnika i likvidacionog sudiju u nekom predmetu pred ovim najgorim sudom, ovim trgovinskim ovde, pominje se tu i Željko Munjeza i da vam ne pričam, znate vi tu ekipu koja se pojavljuje.
E sad, da je taj predmet radio neko ko ima potvrdu da je završio obuku da li ste vi sigurni da bi odluka bila zakonita? Ne možete da budete sigurni. Šta je garancija zakonitosti odluke? Potvrda da je neko završio obuku i da je predavač tokom obuke bio onaj advokat? Znate, kada su ga pitali pre neki dan, ne znam zaboravio sam mu ime, pitaju ga na televiziji – pa dobro, vi držite obuku tamo u tom centru, obučavate ove sudije za međunarodno pravo itd? Kaže – da. Pa kaže – kako se osećate kada se pojavite kod tog sudije kao punomoćnik, kao advokat, branilac itd? Pa kaže – ne, tad je to profesionalno. Pa znate, kako može da bude profesionalno kada dođe učenik kod profesora ili profesor kod učenika. Znate, ne može to tako.
Imam i drugi predmet. Kaže – u prilogu vam šaljemo dokumentaciju koja rečito govori o tzv. reformi pravosuđa, o kojoj je juče govorio ministar pravosuđa gospodin Zoran Stojković, kao i o tome ko i kako vrši kontrolu i nadzor rada sudova u Republici Srbiji. Ovo je Dimitrijević, ovo je Rudan i ovo što je gospodin Radovanović dobio iz Svilajnca, a upućeno je i vama, gospodine ministre, odnosi se na nekog Aleksandra Petrovića, verovatno znate. Ako je samo 3% tačno od ovoga što je ovde napisano, onda bi taj čovek morao da bude pre u zatvoru nego na slobodi, ali šta da radimo.
Vidite koliko tu može biti besmislenih stvari. Mi sada imamo u sudovima sudijske pomoćnike koji godinama rade, neki su toliko sigurni da nikada neće biti izabrani za sudiju. Slažem se da možda neki i nisu sposobni da budu sudije, ali sam i siguran da veliki broj mladih ljudi koji su završili, položili pravosudni ispit, obavili taj staž, primljeni da rade kao pomoćnici, čekaju da se oslobodi neko radno mesto da bi ih neko izabrao za sudije, sa daleko više elana gledaju predmete koje dobiju da rade nego pojedine sudije. Pojedine sudije su se prosto uspavale, jer znaju da jedan telefonski razgovor može sve da okrene.
Malopre sam vam dao predmet gospodina Domazeta, kako on to završava preko Vrhovnog suda.
Nema on da se muči tamo sa ovim niškim sudovima. Ovi u Nišu znaju ko je on, pa zato i takve odluke donosi. Kako on to zastupa, kako... A ovde u Vrhovnom sudu imate taj nevladin sektor, civilni sektor koji žari i pali. Imate strašan advokatski lobi, imate i nemoralnu grupu u tom lobiju.
Pomenuću vam jednog krupnog advokata koji je zastupao Vuka Draškovića tako što je podneo krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića. Kada je poginuo Zoran Đinđić on je postao punomoćnik porodice Đinđić, a priču nije promenio, priča mu je potpuno ista, i kada je podnosio krivičnu prijavu u ime Vuka Draškovića protiv Zorana Đinđića i sada kada zastupa porodicu Zorana Đinđića u postupku koji se vodi pred ovim sudom.
Pre 30 godina on je imao veliki spor sa Vukom Draškovićem ko je veći patriota, pa ga je tada šef kabineta Mike Špiljka, inače bebi-siterka za onoga Andrić Ivana iz Građanskog saveza, pošto mu je Mika Špiljak deda, znate, a Vuk je čuvao malo i Andrića... Eto tako je formirana naša politička scena i u tim granicama se kreće primena prava i zakona kod nas.
Evo ga, sada napada Vrhovni sud što je ukinuo presudu. Od ukidanja presude nikoga ne boli glava, već se predmet vrati pa se preispita, pa se ponovo utvrđuje da bi se došlo do istine, ali Vuku Draškoviću ne odgovara istina. E sada možete da zamislite koji pritisak trpe sudije.
Evo da vas podsetim, gospodine Stojkoviću, jedan vrlo dobar zamenik republičkog javnog tužioca nije prošao u ovoj skupštini samo na insistiranje Vuka Draškovića i Danice Drašković. Neki Mrdak, čini mi se, Veselin Mrdak, za koga većina ljudi koji su u pravosuđu sve najbolje priča kao o stručnjaku. On nije mogao da prođe ovde. Zašto? Zato što kriterijum prilikom izbora nije bila struka, nego kako da ih smirite da ovde onih 126 ostane.
Vi ćete imati takvu situaciju da i samo osposobljeni ili preko centra osposobljene sudije i tužioci ima da budu liferovani odavde, jer niko njima ne može da pruži zaštitu.
Gospodin Vučić vam je jutros pričao kako se to komentariše u medijima. Podigne se maltene krivična prijava, optužnica, završi se ceo postupak, osudi se, kompletno se sve završi, pripremi se javnost preko medija. Da vidim sudiju koji će da u toku postupka utvrdi nešto drugo. Taj ne sme da utvrdi nešto drugo. Sprečeno mu je napredovanje, biće prozivan, neki će čak možda i letke da prave sa njegovim slikama i da napominju sve i svašta tom čoveku.
Znate, cenim pokušaj da se izvrši transformacija, reforma nabolje.
Ali, sredstva kojima se to radi moraju da budu toliko pouzdana da ona garantuju da će situacija biti bolja kada se to sve sprovede kako je zapisano. Ovde smo na nekoliko primera pokazali da je ovo običan papir, poput velikog broja zakona. Ne znam, Marković se hvali, 208 ili 258 zakona; šta vredi da imamo tolike zakone kada se nijedan ne primenjuje.
Sami znate da vrište oni u Vrhovnom sudu kada treba da se primeni Zakon o upisu u privredni registar. Onda ovi iz Agencije traže od Vrhovnog suda da im protumači šta je napisano u zakonu. Slična je situacija i sa drugim propisima i zakonima, a da ne pričamo o onim Parivodićevim zakonima. Nijedan ne može da se primeni. Ono što zastupa Parivodić ovde nijedan državni organ ne može da primeni, pa čak ni banka ne može da postupi po tom zakonu.
Nije dovoljno samo nešto napisati kao skup lepih želja. To mora da bude moguće, ostvarljivo, na neki način i jeftino i efikasno itd. Možemo da donesemo ovde zakon da ćemo da napravimo atomske bombe itd, ali ima neko silno da se nasmeje pa da kaže – možda nije tako loše što ste napisali, ali je neostvarljivo. To je isto kao da pišemo zakon: ko hoće da bude sudija mora da skoči sedam metara uvis. Da vidim ko će da skoči sedam metara uvis. Mislim da je ovo pogrešan koncept.
U članu 17. ovog predloga zakona je navedeno šta je morao da uradi Vrhovni sud u smislu obuke sudija, šta je trebalo da uradi Republičko javno tužilaštvo u smislu obuke tužilaca. Te dve norme su sasvim dovoljne da se osposobe i obuče sudije i tužioci. Vi sada pravite neki veštački miks da biste podigli pravosudni centar, da bi tamo žarili i palili neki, možda i penzioneri, možda i neki stručnjaci, možda i poneki profesor, verovatno dobar broj sudija koji vode neka odeljenja.
Šta će biti krajnji efekat te obuke? Biće običan papir u kome će da se kaže: Janko Janković je pohađao obuku od tog do tog dana, kada se sabere to je dve godine, kao sudijski pomoćnik, odnosno šest meseci kada je u pitanju ovaj ili za ove stalne obuke, uredno je dolazio taj sudija itd.
Ovde ste promenu predmeta suđenja protumačili kao promenu specijalizacije. Kažu – u slučaju promene ove specijalnosti onda ide na obuku. To nije moguće ni u medicini. Kako biste vi od ginekologa sada napravili kardiologa? On je bio ginekolog, pa sada treba da pređe da radi kao kardiolog, pa on ide na neku obuku. On ne ide na obuku, nego ide na specijalizaciju. Gde? U ozbiljnu instituciju. Zna se koliko godina treba da bude.
Kažete ovde – obavezna obuka u slučaju promene specijalizacije. Šta znači? Ne sudi više krivice, prelazi na parnice, a sada mora da ide na obuku.
Zašto bi on morao da ide na obuku? Gde je tu sudska praksa? Kako ćete to da sprovedete u malim sudovima?
Objasnite mi kako ćete ovo da sprovedete u Babušnici ili u nekom drugom mestu gde postoji toliki broj sudija da možete na prstima jedne ruke da ih izbrojite. Nemojte vi prema Beogradu da tumačite da je cela Srbija; kamo sreće da je cela Srbija kao Beograd, ali nije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.