Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. glasi: "Obuka može biti početna i stalna. Početnu obuku pohađaju nosioci pravosudnih dužnosti pre stupanja na dužnost i sudijski i tužilački pomoćnici". Stav 3: "Stalnu obuku pohađaju nosioci pravosudnih dužnosti".
Povodom izjava onih koji se ovde čude, tobože, kako se poslanici SRS pitaju zašto im je potrebna ta vrsta obuke, posebno onima koji već obavljaju najznačajnije pravosudne dužnosti, reći ću vam nekoliko stvari.
Nisu sudije blesave i mi ovde ne razgovaramo o ljudima koji imaju problem sa inteligencijom, obrazovanjem ili, ne daj bože, nekakve zdravstvene probleme koji su vezani sa njihovim kontemplativnim sposobnostima. Ne sude sudije u Srbiji po zakonu iz 1945. ili po zakonu iz 1968; naravno da imaju obuku, zato što čitaju "Službeni glasnik", imaju svaki novi zakon i primenjuju novi zakon.
Šta novo treba da rade, u čemu da se obučavaju? Čitaju svaku novu procesnu normu koja dođe, svaku novu materijalnu normu.
Šta još treba da rade – da se obučavaju da nose cipele na štikle ili bez štikli, da li će da nose ovakve ili onakve pantalone? Posao sudije je da primenjuje zakon, jedan jedini, izuzetno težak i odgovoran posao. Za šta mu tu još treba obuka?
Ja ću da vam kažem za šta mu treba obuka. Do sada im je obuka trebala, kao što to zna gospodin ministar, da bi pojedine službe preuzimale kontrolu nad našim tužiocima i sudijama, posebno specijalizovanim, posebno onima koji mogu da vrše određene političke zloupotrebe. To je bio jedini razlog. Apsolutno nijedan drugi nije postojao.
Hajde vi meni objasnite šta radi, recimo, Sem Nazaro, i koji mu je posao kada je u pitanju naše tužilaštvo i naše pravosuđe. Pitam vas za šta su se oni obučavali, na kakva su to usavršavanja išli, kog tipa? Da nisu išli da se pravnički usavršavaju? To bi bilo u redu, nemam ništa protiv. Imaju na Tari, imaju "Pravni život", arhive, anale, svako može da čita najnovije tekstove preko Interneta, svi su obučeni, čini mi se da nema nepismenog u tom kompjuterskom smislu. Ne razumem po šta drugo su išli. Meni se čini da oni idu po političke instrukcije. Ako to podrazumevate pod obukom, onda je to sasvim besmisleno. Ne znam šta bi se drugo podrazumevalo pod obukom.
Mislim da je dobro da na pravnom fakultetu postoji više prakse nego što je bilo ranije, da ljudi koji uče na pravnom fakultetu, koji uče i građansko-procesno i krivično-procesno pravo, imaju više prakse nego što su imali do sada i da znaju kako se to primenjuje. Da nisam imao ovoliko tužbi koje su drugi podizali protiv mene, mnoge stvari ne bih znao, iako sam pravni fakultet završavao sa dobrim, da ne kažem najvišim ocenama. Mislim da je u tom smislu praksa potrebna.
Čoveka koji sudi 20 godina, koji zna sve, tužioca koji zna sve, ali mu je pitanje političkog oportunizma šta će i na koji način će da se ponaša, vi sada obučavate – znaš, u ovom slučaju postupaš ovako, a ovo držiš u trećoj fioci, a ovde ne dižeš optužnicu zato što nemaš čime da je potkrepiš itd. To je besmisleno. To ljudi znaju izvanredno.
Da li vi mislite da neki tužilac zna da treba da goni Vučića za bonove radnicima od 600.000 dinara ukupno za celo ministarstvo, a da ne treba da goni za 900.000 za samo tri meseca Dačića, Pejčića i Biserku Matić-Spasojević. Ma jok, nego mu tako rekao neko iz Demokratske stranke. Da li vi mislite da neko u tužilaštvu ne misli da je besmisleno da goni nekog Vučića za učestvovanje u grupi koja vrši nasilje, zato što je bio ispred kuće gde je Šljivančanin hapšen, iako mene udari policajac, ne ja njega. Naravno da je to besmisleno. Dobio je politički nalog. Za šta vi njega da obučavate? Šta je on, nepismen, ne zna šta je to? Znaju sve. Da li to znaju sudije? Da, znaju sve i većina sudija su časni, pošteni i odgovorni ljudi. Hoću da to oni znaju.
Kada govorimo o ovim "žutim" lopovima, mi govorimo o jednoj manjini koja je, nažalost, uzurpirala deo vrha pravosuđa, kao što znate, gospodine ministre. Siguran sam da i vi protiv toga pokušavate da se borite.
Mi imamo tu mnogo nerazjašnjenih stvari, neverovatnih stvari. Imamo i konfuzije, imamo čudesne političke slučajeve raznih ubistava, gde se po pet puta vraća sa Vrhovnog suda na okružne sudove. Niko živ više ne zna o čemu je reč.
Neću da reagujem na glupe izjave raznih političara i ne znam ni ja kojih ljudi, niti mi je to važno. Stvarno se neke neverovatne stvari dešavaju. Ne znam u čemu je tu stvar. Onda ljudi gube poverenje u pravosuđe.
Ima još jedna stvar. Znam da Srbi vole da se sude, za među, za dva kamena, za tri dinara, ne znam ni ja šta sve. To je istina, nemojte da se lažemo. Znam da pravosuđe nikada nikom neće da valja, zato što će uvek da se žali onaj ko je kriv, ko je izgubio parnicu ili onaj ko je osuđen u krivičnom postupku, makar bio najkrivlji na kugli zemaljskoj. Biće – namešteno mu je na sudu.
Ima nešto što je objektivan problem. Da ostavimo po strani taj psihološki problem koji je u našim glavama. Da vidimo šta jeste objektivno. Objektivno imamo dosta konfuznu situaciju u najkrupnijim političkim slučajevima. Nama najveći kriminalci u ovoj zemlji odlučuju o tome ko je pošten, ko je ubica. Vi to i dalje dozvoljavate. Imamo mnogo nerešenih slučajeva, slučajevi se vode po 5, 10 i 15 godina, pa se ne rešavaju. To su objektivni problemi.
To je ono što ne možete da razumete, kao što ne možete da razumete da oni koji su bili u Vrhovnom sudu sudije, pa prešli u advokate, danas imaju kakav god hoćete uticaj na smanjenje kazne, na vraćanje na prvostepeno odlučivanje odluka koje se ne dopadaju njihovim klijentima, a onda oni naplaćuju papreno to svojim klijentima i mogu da dobijaju presude kakve hoće. To je istina. Da li je tako, gospodine ministre? Jeste, znate da sam u pravu. To je ono što mora da se promeni, a ne – njima treba obuka.
Evo vam primer ovog Đoinčevića, kog su hapsili, pričali. To je bilo u vreme – mama Iboljka najveći diler droge i ne znam ni ja čega na Balkanu. Zaboravili ste tu priču. Da li je sada neko čuo nešto za mama Ibojku? Ne postoji. Nema je. Od opasne žene ispala jedna tužna starica koja ni sa čim nema veze. Da li je bilo tako, gospodine ministre? Jeste. Osim što je Đura postao taj koji će da odlučuje o tome ko je kriminalac, a ko je pošten čovek u Srbiji, Đura Mutavi. U takvoj Srbiji, nažalost, mi danas živimo.
Naveo sam vam taj primer, a primera je bezbroj, do toga da vi danas, gospodine ministre, imate primer koji ne mogu da razumem. Imam jednu stvar za koju ne znam kako će neko da odgovori. Onaj koji je uhvaćen u svom stanu, dakle in flagranti sa 100.000 evra, "sa koferče", što bi rekli ovi moji prijatelji sa juga Srbije, uhvaćen sa koferom u stanu, dobio je, odlukom istražnog sudije, jednomesečni pritvor.
Vi ste odredili jednomesečni pritvor, kad kažem vi ne mislim na vas lično, ali neko iz vlasti svakako naredio je istražnim sudijama da svima koji su pritvarani, odnosno zadržavani u pritvoru u akciji hapšenja Mladićevih jataka, ili onima koji su ikada videli generala mladića, ili ne znam ni ja šta, moraju da odrede jednomesečni pritvor.
Sada vas pitam ko je taj istražni sudija koji određuje jednomesečni pritvor, a moguća su tri razloga, ako se ne varam, za određivanje pritvora. To su: mogućnost uticaja na svedoke, kao broj jedan, mogućnost ponavljanja krivičnog dela, kao broj dva i mogućnost bekstva, kao broj tri.
Sada vas pitam da vi meni objasnite – zašto su brat i sestra koji su krivi što su nosili tanjir kupusa ili tanjir pasulja generalu Mladiću, pre pet ili šest godina ili bilo kada, dobili jednomesečni pritvor, zašto? Što, da ne bi ponovo nosili? Pa valjda ih vi pratite, o čemu je reč? Da ne bi bežali iz zemlje? Pa kako mogu? Da ne bi uticali na svedoke? Kog svedoka, generala Mladića, na koga? Dajte mi neko racionalno objašnjenje. Ali, dobili su politički nalog. Da li je to ta obuka o kojoj neko priča?
Ali, zato posle jednomesečnog pritvora ovo "koferče" je pušteno na slobodu i to "koferče" je postalo, šta je ono postalo – direktor bankarskog sektora ili sektora za bankarska pitanja, pojma nemam. Jedan od najviših funkcionera ove države, zato što su ga uhvatili "sa malo koferče", a da je bilo malo veće bio bi guverner i ministar, šta hoćete.
Pitam sada koji su to aršini, koji su to kriterijumi, pitam po čemu, kako je moglo? Sada vi mene da ubedite, da ubedite bilo koga u ovoj sali da su te istražne sudije koje su određivale pritvor ovim ljudima donele odluku po savesti, u skladu sa zakonom – nećete me uveriti, apsolutno nikoga nećete uveriti i ne verujete ni vi, i niko u ovoj sali ne veruje da su oni to zaslužili.
Onda ste posle brata i sestre uhapsili majku, odredili joj pritvor zato što je pre pet ili šest godina jednu noć prenoćio general.
Dakle, to su problemi sa kojima se danas suočavamo, ali mi se čini da niko iz vlasti na to neće da reaguje.
Pitao sam vam jedanput, gospodine ministre – kada nije punomoćnik, ne zastupa nikoga, mislim da nije advokat, šta radi i kojim povodom Nataša Kandić daje izjavu o pojedinim sudskim postupcima? Ko je ona i ko su ti ljudi koji se drznu da kažu da je pravosuđe postupilo dobro ili loše? Ko je Sem Nazaro da kaže da je zadovoljan nekom presudom? U pitanju je bio onaj Cvjetan ili tako nešto. Pojma nemam da li je čovek nešto učinio ili ne, uopšte nisam upoznat sa slučajem.
Pitam vas ko je, ja nemam pravo da kažem da li sam zadovoljan ili nezadovoljan, niko nema pravo. Pitam vas ko su ti ljudi da oni govore da su zadovoljni nekom presudom ili ne. Ko su ti ljudi, gospodine ministre? Hajde da objasnimo građanima Srbije da to niko nema pravo da radi. Pa mi imamo medijsko nasilje u Srbiji nad pravosuđem. Zašto o tom problemu ovde ne govorimo?
Da li vi svaki dan trpite pritiske sa ove antisrpske televizije na to kakve presude moraju da budu donesene da bi oni bili zadovoljni? Je l′ to tačno, gospodine ministre, je l′ to istina? Pa istina je, gospodine ministre, istina je, ali ne smete ni vi, ni niko drugi to ne sme da kaže.
Čuj, oni će da odlučuju kakva će biti presuda, oni bolje znaju od sudije. B92 postao je i sudija, i tužilac, i vrhovni sud i šta god hoćete su postali. Po kom to kriterijumu, gde to ima, u kojoj to zemlji na kugli zemaljskoj ima?
Naš sudija mora da bude jak kao sudija, ako hoćete, kao u najjačim zemljama sveta, kao američki sudija koji je spustio avion švajcarske Vlade zbog neke dozvole koja nije izdata od pre 10 godina ili ne znam šta. Sudija mora da bude čovek od integriteta, mora da bude pošten, znači daleko od žutog lopovskog preduzeća, sudija mora da bude odgovoran, ozbiljan, strog, pravičan, mora da bude jak čovek, čovek koji donosi najteže i najozbiljnije odluke, ali čovek koga će svi da poštuju, a ne da mu B92 soli pamet kakvu će presudu da donosi.
Čuj, oni će da mi kažu, oni će da mi vode kampanju da li su oni zadovoljni ili nisu zadovoljni presudom. Čim su oni nekom presudom zadovoljni, znam da je ta presuda po političkom nalogu napravljena. Čim su oni nezadovoljni presudom, e ja znam da je ta presuda pravična, koja god da je u pitanju, uopšte nemam nijednu u ovom trenutku na umu. Šta oni imaju da se interesuju za presudu, šta su oni? Kada ćemo da prekinemo sa tim, kada će neko to da kaže javno? Hajde da povedemo javnu debatu. Ko su oni da komentarišu takvo ponašanje na bilo koji način?
To vreme je počelo 2001. godine, gospodine ministre. Sećate se, to je ono vreme kada ste govorili da sa Kinom ne treba da sarađujemo zato što smo iz Kine dobili lekovi koje koriste samo mali ljudi, pošto su Kinezi mali u odnosu na nas. Nisam rekao da ste to vi rekli.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
Baš ste revnosni, gospodine Obradoviću. Završiću brzo. Po Poslovniku, gospodine Obradoviću.
Je l′ se sećate toga? Najmoćnija medicina na svetu, uz američku, rusku i nemačku, za najmoćniju medicinu oni kažu – to su lekovi za male ljude. Onda se čude što Kina neće da nam da poslove, što neće ljudi da ulažu u ovu zemlju i što neće da razgovaraju na ozbiljan način.
Eno, sada grade 90 civilnih i vojnih aerodroma, po dve milijarde posao; da dve firme naše dobiju dva aerodroma da rade, spasili bi Srbiju. Ne može, zato što oni kažu, DOS-ovci – prave lekove za male ljude; pa nam se ne sviđaju njihove pare valjda, ili ne znam šta je u pitanju.
Zato će presudama da nam budu zadovoljni, ili ne, Nataša Kandić i ne znam ko. Gde nađoste sve ove ovolike portparole i ove silne tužioce što se svaki dan hvale ne znam čime, a što još nijednog glavoseču srpskih glava nisu isterali na čistinu, a vidim da su žedni kada su u pitanju Srbi.
Gde vam je onaj Vladimir Vukčević, takođe agent, kao i onaj Zoran Stanković, pošto neki misle da se ja plašim da to kažem. Da, ja to znam. Takođe agent, koji se pojavljuje, pa zapeni, pa kaže da će da hapsi golubove pismonoše. Koliko je golubova uhapsio, pošto sam video da je pčela uhapsio veliki roj; čujem da ih optužuje za udruženi zločinački poduhvat, mnogo ih je na jednom mestu, mnogo ih se skupilo u košnici. Koliko je golubova optužio?
Mislim da je građanima Srbije dosta praznih priča i obećanja koja ne znače ništa. Jeste, baš jeste, vaših priča im je dosta, vaših priča im je preko glave. I o tome kako ćete, pa i kad pričate i kad ne pričate, i kad pričate pričate u prazno, zato što ne znam čime biste i kako biste obučavali sudije, zato što time potcenjujete najveći broj sudija koji su časni, odgovorni, sposobni i u skladu sa zakonom obavljaju svoj posao.
Da budemo jasni, sudije poštuju i primenjuju zakon, to je njihov posao, a nije im posao kako će da prate i šta će da slušaju i čije političke naloge da sprovode, za to im ne treba obuka, to obično rade telefonom. To ne bi trebalo da slušaju zato što sudija mora da bude jači i od ministra i od svakog u izvršnim organima vlasti, od svakog u zakonodavnoj vlasti ili bilo kojem drugom organu vlasti.
E, to je posao sudije i zato treba da poštujemo sudije, da ih ne ponižavamo, da ih ne potcenjujemo, nego da učinimo sve što je u našoj moći da ti ljudi žive bolje, da imaju sve uslove za rad i da im omogućimo da budu što je moguće dalje od "žutog preduzeća", jer je to prvi uslov, to je conditio sine qua non da će sudovi raditi pošteno i u skladu sa zakonom obavljati posao. Hvala vam najlepše.
