Dame i gospodo narodni poslanici, ovo možemo da nazovemo ključnim članom, oko koga se zapravo vrti ceo zakon.
Sve ovo drugo je samo forma na koji način će da se održava obuka i kako je to zakonodavac zamislio, a član 13. onako mistično kaže, sa naslovom – mesto obuke: "Pravosudni centar organizuje sprovođenje programa obuke. Obuka se obavlja u sudovima, javnim tužilaštvima, pravosudnom centru i drugim institucijama."
Kolega Milorad Mirčić je tražio da se ovaj član briše i dobio je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje. Da je obrazloženje sadržalo neku viziju finansijske konstrukcije koliko će građane Srbije da košta taj pravosudni centar; do sada se centar za obuku sudija...
Ja ću ponovo, ministre, da vam citiram šta ovi vaši pišu iz ove evropske komisije, kaže – Srbija i Crna Gora, izveštaj o postignutom napretku, sada vam kažu da više dalje ne napredujete, zato što od vas traže da gazite i dalje u izdaju državnih i nacionalnih interesa i da lovite slavnog generala Mladića gde god znate i umete, hvala bogu ne uspevate u tome.
Ali, dok su govorili da je neki napredak postignut, u tom dokumentu na strani 17. oni kažu – centar za obuku sudija, koji još uvek umnogome zavisi od donacija, nastavio je da organizuje obuku za postavljene sudije uglavnom u vezi sa sprovođenjem Evropske konvencije o ljudskim pravima. Zamislite, oni se brinu o ljudskim pravima kod nas ovde u Srbiji, a znamo kako se brinu.
Zakon koji predviđa sveobuhvatno stručno osposobljavanje sudija i tužilaca i jačanje finansijske sposobnosti centra za obuku sudija još nije usvojen i očekuje se njegovo usvajanje. Mesto obuke je pravosudni centar, za koji se ne zna gde će da bude, koliko će da košta, odakle će da se angažuju predavači, sa kakvim biografijama.
Vi znate da smo imali u skupštinskom sazivu, nažalost, ti ljudi su još uvek profesori na Pravnom fakultetu u Beogradu, koje je do kraja raskrinkao, a naročito ovog prevaranta i prljavog plagijatora Stevana Lilića, profesor dr Vojislav Šešelj. Sećate se vrlo dobro tog slučaja, kao i mnogih sudija prevaranata, koji su nečasno radili svoj posao. Ovaj zato što je plagirao iz Administrativnog prava i ubacio u svoj udžbenik, odnosno celo Administrativno pravo koje je pisao jedan od velikana naše nauke Lazo M. Kostić, a raskrinkao ga je dr Vojislav Šešelj. Sada kažete da će da se pojavljuju neki predavači da obučavaju sudije, tužioce, zamenike tužilaca. Niti znamo ko su oni, ni šta su.
Pogledajte samo, jutros vam je o tome govorio gospodin Vučić, ko će sve da sedi u ovoj RRA. Još se nije libio da napiše da je istaknuti član DS-a. Ovaj koji je direktor Narodne kancelarije, ove lopovske, mafijaške Tadićeve i Đilasove organizacije iz Prokuplja, mrtav hladan kaže hoće da bude tužilac ili sudija. Kandiduje se za tužilačku funkciju. Niti znamo ko su, ni koliko će da košta, ni koliko će da ima zaposlenih, ni kolika će da bude njihova plata, ni koji će iznos sredstava da se troši iz budžeta, a koji iz donacija.
Ovi koji su vam do sada davali donacije, vaši mentori, tu je očigledno slavina presušila. Vidite da je za sve tako: jedan ultimatum, drugi, treći i oni kažu nema više ništa. Ako se pravosudni centar najvećim delom bude finansirao iz budžeta, koji je to iznos sredstava? Da li će to da bude regulisano ovim posebnim zakonom koji traže da se donese zakon koji predviđa sveobuhvatno stručno osposobljavanje sudija i centra za obuku sudija, kao što ste ga vi nazvali pravosudni centar. Možda nije tačan prevod, odnosno njima niste lepo preveli ili nisu znali kako ćete vi to na srpskom da kažete.
Nama su svi ti podaci potrebni, jedino tako možete da otklonite bilo kakvu sumnju da to neće biti poligon za pranje para, mesto gde će ogromna finansijska sredstva da se peru i gde će direktni upliv u trošenje sredstava da ima lično ministar finansija Mlađan Dinkić i on da određuje i da stavkom u budžetu propisuje za svaku godinu koliko će to da košta.
Gospodine ministre, svakog dana i svakog meseca, i uglavnom se kvartalno ili polugodišnje pojavljuju takvi zahtevi, nosioci pravosudnih funkcija traže da imaju veće plate, da imaju bolje uslove. Sada ste izmislili, vi koji ste decenijama bili uspešan sudija i sada ste ministar i niste prolazili ovakve obuke, niti je ko tražio od vas da skačete uvis, ni u dalj, niti da radite ovo ili ono, i da trčite na 100 metara ili ne znam šta sve još. Lepo ste završili pravni fakultet, pravosudni ispit položili i išli redosledom kako treba i došli do funkcije do koje ste došli. Izmišljate nešto što će da košta, a ne znate koliko.
Neka izađe bilo koji poslanik iz vladajuće strukture i neka kaže, po članu 13, pošto je pravosudni centar mesto obuke, koliko će da košta građane Srbije. Ovde ne piše da će biti potrebna sredstva iz budžeta, ni koja sredstva. Nemoguće je da to ne košta. Neko to mora da plati. Znači, platiće poreski obveznici. Sudije će lepo i tužioci da vam kažu – bolje je da imamo povećanje plata, i svi drugi zaposleni u sudovima u Srbiji, jer su njihovi zahtevi i njihovog sindikata uvek kada se povećavaju plate samo sudijama veliki. Znate da ih je Batić varao, lagao, obećao im je sve i svašta, a od toga nije bilo ništa. Bolje da ste išli na to, nego na ovakav način da osnivate jedan takav centar.
Videli ste kako izgleda velelepno zdanje Ministarstva finansija. Ko god nikada nije došao u Beograd, uveče da naiđe i prođe sa ove strane iz Kneza Miloša od savezne skupštine i desno da pogleda zgradu Ministarstva finansija, misliće da tu sedi premijer i da je tu stecište svih događanja. Nije. Mlađan Dinkić je unutra sebi nabavio opremu od ko zna koliko miliona evra, na desetine miliona se verovatno broji.
Ne znamo ni gde će da bude pravosudni centar, ni koliko će da košta. Samo napišete tako, i to postoji i to će da se radi tamo, a boga pitaj kada, od čijih para i kako ćete vi to da osnujete.
Tako vam je sa Apelacionim sudom u Kragujevcu. Sada se vodi spor na svakoj sednici skupštine grada Kragujevca, evo da vas obavestim, gospodine ministre; to su pitanja odbornika, pokrenula se polemika i ceo grad razmišlja o tome gde će da bude zgrada Apelacionog suda. Izmišljaju, ima jedan tamo, zamenik je gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, čovek filozof, pa ima razne fiksacije: te, to će biti venac sudija, pa spojiće on i izmestiće hitnu pomoć, urgentni centar, to će da bude tu, to je ona zgrada na uglu preko puta zgrade suda, bili ste sto puta, što se kaže, u Kragujevcu. Sada se cela frka u gradu digla oko toga što je ustanovljeno da će tu da bude i da mu je sedište i koja je to zgrada.
Ovde samo piše da će to da postoji i mi pojma nemamo ni koliko će to da košta, ni gde će da bude, ni šta će da se radi. To nam sve kažu da treba da napravimo i da se takav centar osnuje u Srbiji ovi vajni borci za ljudska prava, Solana, kriminalac i zločinac, i njegova družina. Opet se pojavio i lupka vas po ramenu i teši – videćete, ja ću to da sredim, evo još malo vam dajem vremena da lovite generala i dok ne uhvatite Mladića...
Znate, nemojte vi da brinete što su zamrznuti dalji pregovori. Ispregovaraše Bugari i Rumuni sa njima znate koliko... Evo, bila sam pre četiri meseca u zvaničnoj delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije koju je predvodio uvaženi kolega Milorad Mirčić, o čijem amandmanu sada govorimo, u Bugarskoj. Uvereni su bili, od ministara i pomoćnika, preko njihovih deputata...
Sada će da dođu u uzvratnu posetu našem Odboru za odbranu i bezbednost, i šta će da nam kažu.
Kazaće – evo ništa, na stend baju smo i dalje. Uvereni su bili, prvi januar, kažu – mi ćemo da budemo u EU, uz sve njihove uzdržane stavove i naravno i skepsu koja je normalna zato što je tamo penzija nikakva, prosek zarade nikakav; i kečap koji su uspešno proizvodili više ne mogu da proizvedu, a da imaju tržište obezbeđeno za njega, zato što ih je uvoznički lobi pregazio. Tako vam je u svim segmentima našeg društvenog života.
Lako je onom nesrećniku i separatisti Milu Đukanoviću, ako ste sinoć gledali, da onakve stvari priča, on je 17 godina u kriminalu i tako je došao na vlast i opljačkao je onaj jadni narod tamo, Srbe u Crnoj Gori i sve koji tamo žive. Još je uveren da će da odnese pobedu 21. u nedelju, pa priča – ja ću ovako, ja ću onako. Sve je prihvatio, ali zbog svog ličnog interesa i zbog svog džepa i svog brata i one separatističke rasrbljene bratije oko sebe.
Znate, to nama u Srbiji ne treba. Ne trebaju nam takve inovacije i takve stvari. Razumem, kolega je malopre govorio o tome, on je pravnik i svaki normalan mlad čovek misli i za svog kolegu, on je političar, ali onaj ko je ostao da radi u struci i ko želi da radi u sudu i u tužilaštvu naravno da želi da ima bolje uslove i da stiče veća znanja, a pre svega je važno da im se obezbedi dobra plata.
Vi znate da je stručni saradnik u sudu do pre nekoliko meseci, onaj koji maltene odrađuje celokupni posao za zamenika tužioca, imao platu 10-11.000 dinara. Svi ti ljudi – to su ti mladi stručnjaci koji tek treba da budu izabrani za zamenike, tužioce ili sudije, nije važno – pre hoće da imaju višu platu nego da se osniva neki centar za obuku gde će neko da zgrće kajmak i da pere pare.
Nije to tako jednostavna stvar. Vi kao ministar pravde nećete moći da kontrolišete te tokove novca, zato što i vi ne raspolažete finansijskim sredstvima, vi kao Zoran Stojković, nego ministar finansija. On je taj koji će da određuje koliko para treba i onda će dalje klanovi da se prave i oko opreme i oko seminara i oko svega.
Što je najgore od svega, uopšte nećete moći, ako mislite to tako... Pa, taj žuti lobi je toliko jak, nažalost, sve su upropastili u ovoj državi. Čim oni ovog direktora Narodne kancelarije iz Prokuplja guraju da bude nosilac pravosudne funkcije, oni će da određuju i kod koga će da se kupuje potrebna oprema, kao što su to radili i oni i ovi iz G17 sa fiskalnim kasama i sa opremom za očitavanje itd.
Onda, Čedomir Jovanović je znao kako će da izgleda fiskalni račun. Ugovorio već bio i posle nije računao da će brže, pre vremena da ode sa vlasti.
Tako i vi ne računate da će da bude prevremenih parlamentarnih izbora i da nećete da vršite vlast do decembra 2007. godine kako ste to predvideli. Verujem da dotle onda neće ni biti vremena da se osnuje pravosudni centar, a to je čista besmislica.
Ovaj član 13. i ovakav odgovor na amandman kolege Mirčića jer je on taksativno u obrazloženju izneo sve svoje sumnje, uglavnom sam ih ponovila i dodala sam nešto, o tome ko će da troši, koliko je donacija, koliko para iz budžeta, koji predavači, gde će to da se dešava, spisak sudova u kojima je izvršena obuka, spisak tužilaca. Ako nema jasnog odgovora na ovako postavljeno pitanje, nego se samo kaže da je to potrebno, onda je to i te kakva sumnja da će tu da dođe do zloupotrebe, do stvaranja kaste u Srbiji, nepotrebne, i sve na štetu građana Srbije i onih koji rade u sudovima, umesto da imaju veće plate.

Reč ima ministar Stojković.

Čisto informativno, nemojte se sekirati da li će biti osnovan centar, da li će imati priliku, on postoji, osnovan je, sedište mu je u Karađorđevoj 48. Ovo pitanje plata, ova cifra koju ste naveli je niža od plata daktilografa u sudu. Svi su preko 20.000; ne 10.000, to sam zatekao kada sam došao, a sada je preko 20.000 i nešto stručnom saradniku.

Replika, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Znam koje podatke imate i morate da imate, taman posla. Vi ste dužni i obavezni da odgovorite na moje poslaničko pitanje, koliko znam Poslovnik, a znam ga odlično. Sada da vas pitam da mi taksativno od portira preko daktilografa nabrajate, morate da mi kažete u dinar. Nisam vam rekla da je to sadašnje, rekla sam vam pre nekoliko meseci ili pre godinu dana, nemojte da me držite za reč. Sve i da je duplirana, a vi ste sada rekli koliko imaju daktilografi, to je malo, gospodine ministre.
Nisam rekla da će on tek da bude osnovan. Ovi vaši mentori iz EU koji su stopirali pregovore sa vama kažu da on postoji i da se do sada uglavnom finansirao iz donacija. Nisam ga pronašla u budžetu. Tu je naš ekspert za budžet gospodin Arsić. Arsiću, da li postoji stavka centra za obuku sudija? Ne postoji. Znači, tek će da bude za sledeću godinu i samo se postavlja pitanje koliko i da li je to nama potrebno.
Ako me pitate koliko košta poreske obveznike Agencija za promociju izvoza, 50 miliona dinara. Ako pogledate da li je promovisan izvoz i da li je stopa izvoza veća od kada je Agencija osnovana – nije.
Samo izražavam sumnju u način trošenja tih para i da li je to potrebno. Bolje i tim ljudima kojima i sve da je duplirana plata... Naravno, vi ste morali nešto da radite, nećete valjda da kažete da ste isti kao Vladan Batić.
Da ste sada potvrdili da je i dalje plata 10.000 dinara, kao što sam malopre rekla, onda je bez veze da budete tu ministar, jer znam da ne želite da budete kao Batić i da imate njegove rezultate rada.
Sve i da je povećano, to je ništa. Bolje da ide u plate, nego u taj centar za koji stvarno ne znamo koliko će da košta. On postoji, ali potrebna su sredstva iz budžeta. Bolje da sve to ode u korisnije stvari. Pogrešno ste me protumačili, gospodine ministre.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 14. Predloga zakona. Poslanička grupa SRS je potpuno racionalno snažnom argumentacijom pokazala da nikakve potrebe za ovakvim zakonom nema, a o njegovoj primenjivosti u praksi tek je diskutabilno da se govori i da se u to veruje.
Ovim članom propisuje se da su stalni ili povremeni predavači nosioci pravosudnih dužnosti i da za stalnog predavača Visoki savet pravosuđa može da odredi nosioca pravosudne dužnosti koji je na pravosudnoj dužnosti proveo najmanje četiri godine, ali i da je obučen za predavača.
Ne zna se čime se dokazuje obučenost za predavača, nije jasno ko određuje povremene predavače iz reda nosilaca pravosudnih dužnosti, a ne zna se ko angažuje istaknute stručnjake, ko to u pravosudnom centru obučava predavače.
Povremeni predavači, bez obzira da li su nosioci pravosudnih dužnosti ili navodno stručnjaci, pa još istaknuti, van pravosuđa, imaju pravo na naknadu. Kolika je naknada, kako se određuje, kako se isplaćuje, ko su to po imenima i prezimenima stalni predavači, ko su ti istaknuti stručnjaci van suda i koliko koštaju?
Obuka stalnog predavača obavlja se u pravosudnom centru, koji je isto tako diskutabilan. Visoki savet pravosuđa, po pribavljenom mišljenju predsednika Vrhovnog suda, odnosno Republičkog javnog tužioca, može radi sprovođenja programa obuke uputiti nosioca pravosudne dužnosti itd.
Zašto ja kao poslanik SRS nemam poverenja u to što radi Visoki savet pravosuđa, kada običan građanin sluša ovo i kaže da je to nešto visokomoralno, nešto visokostručno? Sada ću, gospodine ministre, da probam da uđem malo u suštinu rada tog Visokog saveta pravosuđa.
Verovatno vam je poznat taj slučaj, veoma ste često gost u Smederevu, odakle sam poslanik, i učestvovali ste u predizbornoj kampanji. Davali ste podršku kandidatu DSS-a, aktuelnom predsedniku Opštine Smederevo, gospodinu Saši Radosavljeviću.
Tamo u sudu u Smederevu posle 5. oktobra izabran je relativno anonimni advokat u Smederevu Milorad Klašnja za predsednika suda; istog dana prvo je izabran za sudiju Opštinskog suda u Smederevu, pa onda za predsednika suda. Da ste ga izabrali za predsednika Vrhovnog suda, meteorskom brzinom bi čovek napredovao.
Kada mu je istekao mandat, kolegijum Okružnog suda u Smederevu glasa i preporučuje ga ponovo za još jedan mandat, ide predlog Visokom savetu pravosuđa. U Visokom savetu pravosuđa odjednom se događa nešto čudno, bira se kandidat Tomislav Bojković koji je svojevremeno bio predsednik suda u Smederevu, iako je dobio na kolegijumu Okružnog suda jedan ili dva glasa.
Zašto onda mučite te ljude i zašto ih obmanjujete, stvarate iluziju da je njihovo mišljenje bitno, a ne uvaži se taj predlog kolegijuma?
Onda ide predlog Skupštini od Visokog saveta pravosuđa za Tomislava Bojkovića. Poslanici SRS, naročito gospodin Krasić, osporili su gospodina Bojkovića. Visoki savet pravosuđa povlači predlog. U tom predlogu se kaže da je za vreme Milorada Klašnje, aktuelnog predsednika, sud doveden na najniže grane, a Tomislavu Bojkoviću u zasluge se pripisuje da je to jedna od najlepših zgrada u Srbiji i da je sud renoviran; sada ovaj drugi koji ga je upropastio ispada da je špahtlom gulio malter i zidove.
Nije izabran Tomislav Bojković, čekalo se, napravljen je mali vakuum, ovaj mora da obavlja funkciju do izbora drugog i kada su bili izbori u Smederevu za predsednika opštine gospodin Dragan Šormaz, poslanik DSS, ministar za prljave poslove ispred DSS, naročito za izbore...
Eto ga sada u Boru gde rovari, da građani Srbije znaju da je za izbore u Kraljevu, Bečeju i Smederevu uzeto iz budžeta Republike Srbije milijardu i 600 miliona dinara za te lokalne izbore.
Zašto to da se radi, šta da se radi, a bilo je sporno na 15 biračkih mesta, bilo je nepravilnosti. Opštinska izborna komisija u Smederevu odluči da se zbog nepravilnosti ponovi na pet i ide žalba DSS-a predsedniku suda.
Pazite, treba da se formira trojno veće, a to nije urađeno, napravili su propust na odluke opštinske izborne komisije. Na brzinu se formira trojno veće, ali tog dan, polovina sudija u Smederevu, ima tamo časnih ljudi, profesionalaca, nisu hteli namerno da dođu na posao.
I, ulazi predsednik suda da on bude taj treći i umesto na pet, ja sam to znao, imao sam informaciju i držao sam konferenciju za novinare da im kažem da znamo šta će da urade, da neće na pet, nego samo na dva, da se ne bi kandidat za predsednika opštine Smederevo, gospodin Saša Radosavljević, koji je sada aktuelni predsednik, ugrozio, da ga ne bi ugrozio predsednik SRS. Bila je razlika od 200 do 300 glasova. Zbog toga vam je trebao taj predsednik suda i na taj način Visoki savet pravosuđa bira i odlučuje.
Još nešto da vam kažem: jedna poznata (neću, mi Smederevci smo poznati po tradicionalnom smederevskom gostoprimstvu, nadam se da ste i vi osetili), da bi dala podršku kandidatu DSS-a, došla je i ima koncert na trgu. Vi znate gde je opštinski sud u Smederevu, i onda nemaju gde da je smeste, njoj treba pogled na narod, masa se skupila, hleba i igara i malo muzike, to je ono što ojađenom narodu treba; a gde će da je smeste, negde oko 18 časova uveče, oni je smestili u kabinet predsednika suda. Šta je to, garderoba? Posle 15 časova ja kao narodni poslanik i svaki građanin Srbije iz Smedereva ne može da uđe u sud, dođe portir i kaže – molim vas, radno vreme je završeno, ne možete da uđete. Da li je to garderoba za estradne umetnice? Bolje da su je odveli u crkvu, pa kod oltara da se presvlači.
Eto kako se ponašaju, a vi kada odete tamo, vi ste ministar pravde, onda oni šene pored vas, pričaju vam sve lepo da čujete. Zato postoje i drugi poslanici, sa drugačijim mišljenjem, ne zlonamerni, nego u interesu nezavisnog pravosuđa, da se reše problemi u pravosuđu i evo ja vam kažem kako je to rađeno i na koji način se bira.
Pazite, Visoki savet pravosuđa za aktuelnog predsednika suda kaže da je uništio sud u Smederevu i taj je sada u drugom mandatu. Da li je to normalno? Znam da svaki vodeničar misli da žito postoji samo zbog toga da bi se njemu mlin okretao. Vaš mlin će da radi još samo malo, dok Srpska radikalna stranka ne bude pobedila voljom građana Srbije. Onda će biti šanse za nezavisno pravosuđe, čekaćemo.

Da li još neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić.

Ja ću vrlo kratko povodom amandmana. Prvo bih zamolio kolegu da, ako je u mogućnosti, u sledećih sedam do 10 dana donese neki zakon, još onda kada su oni činili Vladu, gde su navedena imena, pošto je tražio da ovde budu navedena imena predavača koji će biti. Može i za mesec dana, nije problem, neka donese, pošto je tražio i meni.
Mene interesuje, ako bih to mogao da dobijem i ako je u mogućnosti, da sve ovo što je izgovorio na račun DSS-a potkrepi nekim dokazima, jer ovo što je sada izgovorio za govornicom je vrlo opasno.
Znam da je on nervozan što je izgubio izbore u Smederevu, ali kada budu sledeći izbori, neka to uradi na sledećim izborima. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Da.)