Replika, narodni poslanik Petar Jojić.

Molim vas, mi se ovde pogrešno informišemo. Mi ovde ipak obmanjujemo javnost. Molim vas, vi ovim hoćete sada da stvorite kod građana veliku zabunu, stvarate bespotrebno probleme. Omogućavate građanima sada da na časnu reč vašu, nekom radnjom, da je neko pokazao, da se on složio sa tim i tim, bila ona kao što ste vi rekli ili ne bila, ali vi sada dovodite u situaciju i zabludu građane da oni lutaju, ili će da idu na sporazum, ili će da idu na arbitražu, ili će da idu na sud. Razgraničite jedno i drugo i dajte građanima pravo da se obrate. Ako su se obratili sudu, onda to rešava sud, a ako su se obratili i rešili da to reše arbitraža, neka reši arbitraža.
Stvarate komplikaciju građanima u praksi. Gde piše ovde za te radnje? Ne piše. Ko će da primeni tu odredbu, kako vi lepo kažete ovde, definišete je kao takvu i takvu radnju, a u zakonu nije ugrađena. Kako će sutra onaj ko rešava ili u arbitraži ili u parničnom postupku, da reši?
Stranke mogu po parničnom postupku sledeće: mogu, ukoliko je stranka podnela tužbu, a druga stranka, tuženi se upusti u raspravu, ali ne može da predloži zastoj u postupku po novom Zakonu o parničnom postupku, da zastanu u ovom postupku, da bi eventualno ukoliko se mogu sporazumeti da idu na arbitražu, ali paralelno dva organa da budu uključena, da reše građanima jedan pravni spor, to je suludo.
Dovodite građane do toga da lutaju i uvodite pravnu nesigurnost. Nemojte to raditi. Ovo je samo kod vašeg zakona. Da li to predviđa Zakon o parničnom postupku? Nije ovo mirovno veće, da se spor može rešiti zbog toga što je on uzeo pola metra parcele, pa sada idemo na mirovno veće, pa ako mirovno veće može da reši, onda da, a ako ne reši, onda ide na sud. Dakle, ako mora da, ali on odlučuje o tome. Ali vi sada neuke stranke naročito... Ovo što vi izlažete, što pričate, ovo je zamajavanje javnosti.
Nemojte da pričate priču ovde o konkludentnim radnjama, a u zakonu ih nema. Ako ih ima, koje su to radnje, jer ste vi dužni da ih precizirate. Navedite ih tačno da sutra kada se građanin obrati jednom od tih subjekata, on zna da je ovo zakonodavno telo donelo normu po kojoj mora da postupi i onaj koji traži da mu bude razrešen pravni spor, i sud i arbitraža.
Ovako prepisivati paušalno, ovo ne bi, gospodine ministre, ni lovačko društvo prihvatilo. Verujte mi, ovo ni lovačko društvo ne bi prihvatilo, pogotovo pčelari. Nemojte, molim vas, tu vam je Maljen, tu je Deliblatska peščara, molim vas. Ovo bi čak moglo o vinu i rakiji kada bi bio zakon, ali tamo bi se naši Šumadinci i Srbi borili da šljivovica mora biti zaštićena, da bude jača nego što je viski, a jeste bolja od viskija.
Prema tome, slobodan sam da vam kažem da je ovo pogrešno rešenje. Neću ga drugačije nazivati, jer ovo su pogrešna rešenja. Morate precizirati i razgraničiti, jer kada precizirate i razgraničite, onda ste na terenu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, imate sedam i po minuta.

Gospodine ministre, mislim da ste napravili grešku malopre kada ste rekli da spor povodom nasledstva brat i sestra ako treba da rešavaju kod suda, pa to treba da čekaju 10 godina. Molim vas, uzeli ste pogrešan primer, taj spor brata i sestre nije protiv nasledstva, nego njihov imovinski spor povodom nečeg drugog.

Nemojte, to može da ide na parnicu, ali samo treba da znate, napravili ste grešku ako ste pričali o sporu naslednika, a nasledstvo nije raspravljeno, onda to ne dotiče ovaj zakon.

Ako ste taj primer uzeli, onda oni nose smrtovnicu arbitražnom sudu, molim vas, a to je u suprotnosti sa Zakonom o nasleđivanju. Znači, vrlo loš primer ste uzeli. Mogu da shvatim da pošto se raspravila zaostavština, doneto rešenje o nasleđivanju, pa eventualno imaju neki spor povodom međe, pa oni mogu slobodno da raspolažu da može da ide tamo, ali pod uslovom da nije onaj deo koji se tiče uređenja međe, jer to ide isto van parničnog postupka.

Loš primer ste uzeli, ali to ćemo da ispravimo, nismo vam uzeli za loše, verovatno vas ponela diskusija, pa ste hteli da ukažete da će pred arbitražom mnogo pre da se reši sporni odnos, nego pred sudom. Niste mogli veću uvredu da napravite državi. Vi ste ministar, morate da štitite državne institucije.

Molimo vas, vi morate da rukovodite državnim institucijama, a ne građanima, i to ograničeno radno vreme; da li će to biti dve, tri ili četiri godine, dok vam traje mandat, jer vi ste pre svega odgovorni za rad institucija. Naravno da je sve to u korist građana, ali vi pre svega svoju vlast kao ministar ostvarujete prema institucijama unutar institucija. Kada kažem vlast, mislim da organizujete, da primenjujete zakon u tom smislu.

Pustite vi građane. Građani jedva čekaju da niko nad njima ne vrši vlast. Njima puca glava kada neko nad njima vrši vlast. Vidite koji je sada problem ako sada dozvolite fizičkim licima da međusobni sporni odnos rešavaju pred nekom arbitražom. Dakle, dva pčelara mogu da reše svoj sporni odnos povodom pčela pred udruženjem pčelara, ali to se ne tiče ovog zakona. To se tiče pravila pčelarskog društva, to se tiče unutrašnjih pravila pčelarskog društva i nije predmet ovog zakona. Dakle, prema zakonu koji reguliše sva ta udruženja, oni su ovlašćeni da svojim internim pravilima propišu kako će se rešavati sporni odnosi povodom toga. Nemojte, to je druga stvar.

Dalje, druga greška – udruženje građana. Molim vas, koje će udruženje građana da to sa autoritetom reši, koje? Lokalizujte arbitražu u smislu nadležnosti na vrlo specifične sporove gde treba struka i specijalnost da dođu do izražaja.

Pazite, treća stvar, vi kažete – nije dobro državni sud, kažete da postoji arbitražni sud, ali odmah da vam kažem, u engleskom i francuskom ta reč koju ste vi malopre upotrebili ima potpuno različito tumačenje. Ja malo ratujem sa tim dokumentima, Englezi ga prevode na jedan način, a Francuzi na drugi način.

Kada imate francuski i engleski prevod, onda se kaže da ipak ima prednost engleski prevod.

Svakodnevno radim sa tim dokumentima, tako da ne želim da gubim vreme da vas ubeđujem u te stvari.

Državni sud (u daljem tekstu: sud) – onda to znači, gde god se pojavi sud, posle člana 7. vi podrazumevate državni sud, pa onda imate arbitražni sud, a to bi u vašoj režiji značilo arbitražni državni sud.

Idemo na sledeći član – imenovanje vrši nadležni sud. Onda bi to bio nadležni državni sud. Vi ste nama odbili amandman, a mi smo vam predložili upravo to, dakle, da umesto državnog suda postoji napisano – nadležni sud.

Šta je nadležni sud? To je organ sudske vlasti koji u skladu sa zakonom ima propisanu nadležnost da sudi, a vi nam to odbijate.

Ako je spor iznet pred nadležni "državni" sud, kako vi to volite da kažete, onda nema sporazuma, jer zalazite u pitanje nadležnosti. Vi isključujete nadležnost državnog suda kome se stranka obratila za zaštitu prava i interesa. Kako kod nadležnog državnog traži zaštitu? Traži zaštitu u skladu sa zakonom.

Složićete se da se kod vaših arbitražnih sudova mnoge stvari rešavaju samo formalno-pravno u skladu sa zakonom, ali suštinski sa pravilima struke i standardima koje primenjuje struka, koje sud ne može da primeni, i ako primenjuje, primenjuje preko veštaka i uvek ostaje neki konflikt. Pošto je tako, znači da i vi prihvatate jedan restriktivniji pristup arbitraži.

Amandmani na član 11. i na član 12. stav 5. čine jednu celinu. Nema tu konkludentnih radnji. Član 12. stav 5. takođe govori o nekom naknadnom sporazumu u toku spora pred sudom. To je jedna celina.

Ako ne prihvatate amandman na član 11, po logici stvari ne možete da prihvatite ni amandman na član 12, jer je to jedna celina i to ne može da se razdvoji.

Da smo napisali amandman samo na član 11, a da nismo obuhvatili član 12, onda bi bila stvarno jedna trivijalna situacija: vi prihvatite amandman na član 11, a ostane u 12. to što vi kažete "konkludentnim radnjama".

Znači, ipak smo vodili računa kada smo podnosili amandmane da to bude konzistentno, da se vidi i jedna misao koja se provlači. Mi smo samo sa devet amandmana intervenisali prema ovom predlogu zakona, a vi imate 70 članova. To je 10%. Zašto?

Samo zbog one tri-četiri stvarčice koje želimo da ugradimo u ovaj predlog zakona i da poboljšamo ovaj tekst. Mi vam ne osporavamo neke stvari, samo principijelne stvari koje se tiču onoga što smo krenuli sa članom 5, a ići ćemo redom, pošto mi je vreme isteklo.

 

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)

Da pojasnimo, svakako, u odnosu na ono što je saopšteno kako se radi, sutra u 10,00 sati će početi rasprava o pojedinostima tačke 6 – Predloga zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.

Reč ima ministar Parivodić.

Ne bih se vraćao na isti amandman više puta da ne želim da podvučem jednu fundamentalnu razliku o shvatanju prava između vas i nas. Ona se sastoji u sledećem: vi idete na tzv. trivijalno rešenje problema, ako vam neka norma ne odgovara, vi uskratite slobodu građanima time što to zabranite.
Slažem se da je član 11. mogao da bude dopunjen još jednom odredbom kojom se stranke koje vode postupak obavezuju da tu svoju arbitražnu klauzulu dostave parničnom sudu, da bi parnični sud, na osnovu saznanja o toj arbitražnoj klauzuli, obustavio postupak. To je trebalo da bude vaš amandman, a ne da onemogućite ljudima koji su se razočarali u neefikasnost određenog sudije i da oni u jednom tunelu provode život zato što imaju nesreću da im je predmet zapao kod neefikasnog sudije.
Znači, bolje je dopuniti, uložiti malo više truda i dati ljudima slobode, uz odgovarajuće preciziranje. Slažem se da bi ta dopuna bila bolja, ali ne mogu sada da poništim jednu normu koja je potpuno normalna, zato što vi niste nju dopunili na odgovarajući način, nego je poništili.

Narodni poslanik Petar Jojić, replika.

Gospodine ministre, postavljam pitanje, tražim odgovor i pismeni dokaz. Ovaj projekat i ovaj predlog zakona su se pisali, možete li poslanicima SRS da dostavite prevod iz bilo koje zemlje evropskog i anglosaksonskog prava? Mi vama ne možemo da verujemo na reč. Vi kažete da usaglašavate sa međunarodnim pravom i međunarodnim standardima. Mi imamo pravo, a imamo i obavezu pred građanima Srbije, da vam postavimo pitanje, jer vi ste u tom resoru i morate ovde da položite račune.
Dajte nam odgovor na osnovu kojih standarda, koje zemlje, dajte nam prepis, da vidimo da li ima ovakvog rešenja u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Holandiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Kraljevstvu Engleske i Velsa i SAD i naše bratske Rusije. Ako nam date prevod, moći ćemo s vama da polemišemo na stručnoj osnovi. Ovako ne znamo ko je ovaj predlog pisao. Naše je pravo da pitamo.
Znamo da pripravnici po nekim resorima pripremaju ovde zakone kao pravilnike vatrogasnog društva. Gospodine ministre, ne može više. Vi ste univerzitetski profesor prava, da li možete sebi dozvoliti da uskratite pravo poslaniku da pita i kad vam ja postavim pitanje, vi kažete: to je irelevantno.
Ne možete vi tako sa poslanicima da razgovarate. To nije irelevantno. Bitno je da mi znamo šta vi radite. Ovo je zakonodavni organ koji vas kontroliše, ovo je organ kome morate da polažete račune.
Ko vam je bio u timu za sastavljanje ovog, da kažem, pravilnika gg preduzeća? Dajte nam te vaše eksperte koje uključujete da prave zakone i dolazite da pravite budalama poslanike. Mene nećete. Nemojte da se ljutite, ali to su standardi. Vi morate izaći pred parlament, ali parlament mora da zahteva od vas da vi zaista izađete i da odgovarate na pitanje, a drugo, da parlamentu i poslanicima date dovoljno dokaza da ste se oslonili na međunarodno pravo.
Radio sam zakonik o krivičnom postupku 11 zemalja. Radikali su uključili najveće eksperte u državi i onda smo usaglasili jedan dobar zakon, ali sad dođoše neki koji nikada nisu bili ni profesori, niti su imali pojma sa procesnim pravom, a pišu procesno zakonodavstvo, a profesori koji imaju 30-40 godina iskustva u procesnom pravu i krivično-materijalnom pravu nisu uključeni.
(Predsednik: Vreme.)
Postavio sam vam pitanje i molim vas da mi date odgovor iz koje zemlje ovo potiče. Hoću prevod. Mi imamo Institut za uporedno pravo. Gospodine ministre, izađite ovde da položite račune pred poslanicima. Ako je Institut za uporedno pravo uključen, imate nam dostaviti prevod zakona tih zemalja. Hoćemo mi u Evropu, ali istovremeno tražimo da nam kažete koji su to eksperti koji istovremeno dva organa uključuju da budu na sceni i da građane zamajavate, da ih dovodite u zabludu i da lutaju: ili će da idu kod lovačkog društva ili kod vatrogasnog društva.
(Predsednik: Vreme.)
Mi radikali kažemo: po Ustavu. Ovo nije ustavna kategorija. Gospodine ministre, izvolite i nađite ijednu rečenicu u Ustavu. Da, može i arbitraža i zakon o arbitraži, moramo promeniti Ustav, ugraditi ovo u Ustav Republike Srbije. Vi morate da se pozovete da Ustav traži da bude to i to regulisano.
(Predsednik: Gospodine Jojiću, u međuvremenu vi poštujete ovaj ustav, ali molim vas, sa svom tolerancijom, poštujte i Poslovnik, peti minut, molim vas.)
Gospodine ministre, voljni smo da ostanemo do ujutru ovde, ali tražimo odgovore, jer vi nama ne dozvoljavate da raspravljamo u parlamentu, ne informišete nas, poturate nam kukavičja jaja ovde, pravite se da ste veliki eksperti, a u stvari hoćete samo da stavite recku da ste vi napisali jedan zakon. Može zakon da se piše, ali da bude primenjiv i da ga građani razumeju.
(Predsednik: Gospodine Jojiću, samo jedan gest mi treba, da li želite i kao poslaničko pitanje?)

Ne. Hvala vam. Ministar sam odlučuje šta, kada i kako odgovara, jasan je Poslovnik i zna se ko su ovlašćeni predlagači, jasno je bilo pitanje. Ovo je dijalog, ali u okviru toga postoji mogućnost, na koju uvek ukazujem, da se kao poslaničko pitanje, onda znači i dodatna obaveza, proceduralna, nešto zabeleži i to smo više puta radili i na zahtev poslanika, ali i na prethodno upozorenje predsednika Skupštine da je moguće. Podsećam vas na proceduru. Hvala vam mnogo.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, dođosmo i do člana 17. U ime SRS predložio sam amandman na član 17. Predloga zakona i govoriću samo o amandmanu. Predložio sam da se u članu 17. stav 2. i 3. reči "a ako tog organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud" brišu. Takođe, briše se stav 4. ovog člana.
Broj arbitara, gospodine ministre, koji rešavaju imovinske sporove, to znamo, i to većinom privrednih subjekata na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji i kooperaciji pretežno, određuju stranke. Može biti jedan ili više arbitara, onako kako ste predložili, ili ako stranke ne odrede njihov broj određuje organ imenovanja koji stranke odrede, i to je u redu.
Ali, nepotrebno je u ovom članu 17. Predloga zakona da imenovanje vrši nadležni sud, jer to ne bi bilo u skladu sa opštim načelom zakona o arbitraži, jer je arbitraža kod nas u povoju i sad joj dajemo nezavisnost, odnosno dajemo joj karakter jedne stalne institucije. Pred arbitražom se rešavaju imovinski sporovi koje stranke slobodno ugovaraju i koji ne spadaju u sudsku nadležnost. To je upravo ova materija. U tom smislu smatramo da sud nije potreban da određuje arbitra, već same stranke.
Takođe, ovaj stav 4, citiraću kako on glasi: "Protiv odluke suda kojom se imenuje arbitar nije dozvoljena žalba", iako je žalba ustavna kategorija. S obzirom da smo mi iz Srpske radikalne stranke protiv toga da arbitra određuje sud, ovo je stvarno dobronamerno, mislim da biste mogli da usvojite ovaj amandman. Hvala vam.