Kažete da se zalažete za valjano pravosuđe. Stvarno ne znam šta vam to znači, ali bih volela da se založite za ovakvo pravosuđe kako sam ja, u ime poslaničke grupe SRS, ovde iznela.

Reč ima ministar Stojković. Izvolite.

Ne bih se sporio sa prethodnim govornikom, ali nemojmo iznositi neistine. Evo pozivam, kada budem krenuo u obilazak sudova, sa svim materijalima kako radim, da poslanik pođe sa mnom. Ali, da izađe javno i da kaže – ministar se sastaje sa predsednicima. Ne, ja pozovem sve sudije i otvoreno im kažem – ovo nije dobro, ovo je dobro, dajte da vidimo šta možemo da uradimo. Imam hrabrosti da kažem, nisam nepogrešiv, ako ja nešto grešim, recite šta treba da uradim.
Prema tome, dajte da se držimo istine. Uvek su bile sve sudije pozvane, svi tužioci, sudije za prekršaje da dođu da razgovaramo. Nemam ja šta da razgovaram sa predsednikom suda. Naprotiv, sa onima čiji je rad takav da imamo problema, i to je ono što kažem... Nemam ništa protiv da pođemo zajedno sledeći put i da vidimo, da svi vide i kako razgovaram i šta razgovaram.
Ne, vi ste rekli da pozovem one moje žute predsednike sudova i sa njima razgovaram. Sada ne znam 90% predsednika sudova, ali dođem otvoreno i kažem, recite vi meni.
Nemojmo te male greške, znate, zaista ne kontaktiram sa predsednicima sudova. Najavim se, zvanično dolazim i kažem – zbog toga dolazim, i to se zna. Mislim da znaju i vaši članovi, viđam ih kada idem po Srbiji i zaista nije bilo ovakvih primedbi i nije red da se ovako za govornicom govore te stvari kada se zna da nije tako.

Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Vojkan Tomić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, drage kolege, kada govorimo o ovom zakonu i konceptu koji je predviđen i zacrtan u strategiji reforme pravosuđa, ovaj segment je jako bitan i on je jedan od ključnih za tranziciju srpskog pravosuđa.
Koleginica Radeta je rekla da to nije privatizacija srpskog pravosuđa i da to nije deo koji treba da se sprovodi u pravosuđu. Upravo mislim suprotno, da tranzicija u pravosuđu obuhvata reformu obrazovanja i obuke, modernizaciju i sve ono što će omogućiti svim građanima Srbije da dobiju što bolji odnos suda prema svima onima koji se pojave pred pravosudnim organima.
Zato jedna od ključnih poruka strategije reforme pravosuđa jeste da kroz pravosudni centar, koji sada vrši obuku i obrazovanje, svi ljudi iz pravosuđa budu na neki način uključeni u permanentno obrazovanje i doškolovavanje, bez obzira da li su sudijski pomoćnici, sudije, tužioci, zamenici tužioca.
Obrazovanje u moderno vreme podrazumeva obrazovanje tokom čitavog životnog i radnog veka. Prema tome, svako ko je protiv ovog zakona je u suštini protiv modernizacije tog segmenta našeg društva i mislim da je to apsolutno nedopustivo.
S druge strane, ovaj zakon, ovako koncipiran, i zato govorim protiv ovog amandmana, omogućiće da nacionalni institut koji će biti formiran daje adekvatno znanje koje će pružati još jedan kriterijum kod izbora sudija u sudijsku funkciju koji će imati visoki pravosudni savet pred sobom da kao jedan od kriterijuma služi za pravilan izbor najboljih kandidata koji će se kandidovati za izbor sudijske funkcije.
Prema tome, apsolutno svako onaj ko je protiv ovog zakona jednostavno nije za modernizaciju i transformaciju pravosuđa u moderno srpsko pravosuđe koje nam je jako potrebno.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave o paketu pravosudnih zakona nismo u načelnoj raspravi imali vremena da se nešto posebno bavimo ovim zakonom o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ali je jasno ono što sam pronašla kao izvor i kao pravu informaciju, i to je jedan program koji će tek da usledi Vladi Republike Srbije, ako nastavi da pregovara sa ovima sa kojima vrši usaglašavanje zakonskih predloga.
Naime, u Komisiji za pregovore sa EU, do čijeg je mišljenja vama i te kako stalo, jasno stoji u izveštaju od 9. novembra prošle godine da je ovo tek samo početak i da će sledeći zakon imati naziv – finansijska podrška centru za obuku sudija.
Dakle, ovde se samo nazire da će budućim zakonskim projektom jasno da se zna koliko će para da se izdvaja, a mi kroz sve ove amandmane i kroz celokupnu raspravu o ovom predlogu zakona smatramo da će tu doći do ogromnog pranja para.
Mi srpski radikali imamo velike zamerke na sadašnji odnos i stanje u srpskom pravosuđu, ne zbog toga što nema kvalitetnih sudija, kvalitetnih pravnih stručnjaka, mladih ljudi koji tek treba da dođu u poziciju da budu birani na tu veoma važnu funkciju i da je časno i savesno obavljaju, već zbog toga što je ta negativna selekcija od petooktobarskog puča pa do današnjeg dana toliko uzela maha da vi sada kada biste crtali nekom bojom mapu Srbije i krenuli od suda do suda, od okruga do okruga, preovlađivala bi vam ova šizofrenično žuta boja. To je samo boja koju mogu da vole šizofrenici, ljudi koji imaju psiho, da ne kažem neke druge smetnje i probleme.
Svako će vam reći, ne znam da li je tu profesor Vojinović, ali verovatno da bi se i on složio sa tim sa pozicije svoje struke, ali to što je neko odlučio da sudove u Srbiji oboji žutom bojom ne znači da treba i ovakav zakon da bi se ljudi koji su i te kako sposobni, profesionalni i oni koji su se školovali, sa najvišim ocenama završili pravni fakultet i položili pravosudni ispit, dodatno obučavali po zakonu kako ste predvideli.
Kada je koleginica Radeta govorila o amandmanu na član 1. predloženog zakona čula sam da vam je posebno, ministre, ukazala na to da on nije usaglašen sa važećim Ustavom Republike Srbije. Da ste čitali, a jeste, vi ste ministar i morate, čak i bolje nego mi poslanici, izuzetak smo mi srpski radikali, mi sve to imamo u malom prstu, svaki član Ustava znamo u tri sata noću, da znate sve članove od 95. do 106. koji govore o tome šta su sudovi i javna tužilaštva, ne biste mogli da nađete uporište za ovako nešto.
U članu 2. definišete na jedan strateški način, tako radi i NATO pakt u svojoj vojnoj doktrini koju je prihvatio ministar izdajnik, agent CIA, Zoran Stanković, pa počeo da promoviše tu doktrinu pre 15 dana u Kragujevcu, pa ide redom, s tim što su posledice dalekosežnije jer je njihov cilj da Srbiju svedu na osam gradova.
Ne verujem da je vama cilj da svedete Srbiju na osam sudova ili na osam okruga, gde će da budu ti sudovi sa ovim visokoprofesionalnim i obučenim sudijama. Ako kažete "pojam i cilj obuke", liči vam na neku vojnu doktrinu, veze nema sa pravosuđem i sa onim što ti ljudi treba da rade.
Da li je takav način obuke ovih nabrojanih koji treba da se obučavaju po ovom novom zakonu ustanovljen u drugim granama našeg društvenog života i u drugim profesijama? Da li je potrebno da se vi, ministre, obučavate pre nego što dođete na funkciju ministra?
Za neke od vaših kolega golim okom čovek može da ustanovi da ni po jednom osnovu, na stranu njihovo obrazovanje i kvalifikacija u tom smislu, ali kao ličnost, a naročito po ponašanju, ne bi mogli da prođu ona vrata u Nemanjinoj ulici. Imate jednu koja je ministar, koja je pre neki dan javno izjavila da je maltene bolesna od anksiozne depresije, kaže da svaki čas može da plače. Takva je ministar za poljoprivredu, izjavila žena na ustaškoj televiziji B-92.
O čemu mi onda pričamo, ministre? Zamislite kada biste vršili dodatnu obuku, ima, doduše, zbog novog zakona o obrazovanju dodatne obuke za učitelje, to znate, za one koji predaju u srednjim školama, zbog stupanja na snagu Bolonjske deklaracije... Ali, ovo što ste napisali: "Obuka nosilaca pravosudnih dužnosti i sudijskih i tužilačkih pomoćnika je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje pravosudne dužnosti"...
Vi ste ne znam koje godine završili sa uspehom pravni fakultet, posle toga ste dugo godina, isto tako uspešno, obavljali sudijsku funkciju. Da li je vama bila potrebna takva vrsta obuke? Vi ste pokazali svojim radom, neko je procenio, procenio je Koštunica koji je došao u situaciju, tako što je sklepao ovu koalicionu vladu i ove što ga podržavaju, da bira ministre i kadrove koji će da vode te resore, ali verovatno je razmišljao tako – čovek je završio sa visokim ocenama pravni fakultet.
Niste vi ovaj Stanković koji je diplomirao na medicinskom fakultetu sa 6,25, pa ga oterali sa VMA i sada je vojni ministar, što je katastrofa. Možda ima još nekih takvih vaših kolega iz drugih resora, ali niko nije postavio pitanje vaše obuke.
Ne mogu da verujem da je to plod vašeg razmišljanja, gospodine Stojkoviću, i da vi mislite da na takav način treba ljudi da se obučavaju da bi došli.
Da su finansijska sredstva potrebna, da je problem u Kragujevcu posle ozakonjavanja apelacionog suda to što sada nema zgrade u koju apelacioni sud treba da se smesti, da je potrebna bolja kompjuterska oprema, da je potrebno da ljudi koji nisu samo sudije i tužioci i pomoćnici, nego jednostavno zaposleni (znate da su oni bili najglasniji po pitanju štrajkova, njihovog statusa i zarada kada su povećavane sudijama plate, a njima nisu, to je za vreme Batićevog ministrovanja), sve to stoji, ali zašto će vam za to jedan poseban zakon.
Videćete da će da traže od vas, jer to je, možda niste obavešteni, mislim da samo Koštunica nije u toj vladi, ali očigledno da i vi ne znate, lepo piše u njihovom izveštaju da je nedovoljna obučenost nosilaca pravosudnih funkcija, da oni tek treba da prođu određenu obuku, da za to treba da se formira poseban centar i da je neophodno da posle usvajanja novog krivičnog zakonika i zakona o obuci sudija, tužilaca, pomoćnika, usledi zakon o finansijskoj podršci.
Znači, opet Dinkić kroji kapu svuda. Sudska, tužilačka funkcija treba da bude nezavisna. Svi se zalažemo za nezavisno pravosuđe kao posebnu granu vlasti i opet ćete da zavisite od jednog čoveka. Da je on Pera Perić, a ne onakav kakav jeste, Mlađan Dinkić, koji je osion i bahat kada je u pitanju svo to davanje i kada obeća jedno, a slaže i kaže nešto drugo ili na svoj način određuje kako će da daje novac, to nije dobra stvar.
Znate da se mi kao stranka zalažemo za to da – pored toga što bi Narodna skupština kao nezavisni organ, najviše zakonodavno telo, trebalo da ima svoj budžet i da kao takva bude van svih uticaja, van svih tajkunskih lobija koji su učinili da pojedini koji su izabrani na određenim poslaničkim listama odu u neko samostalno ili drugo jato – isto tako i pravosuđe u Srbiji ima mogućnost, preko samostalne finansijske osnove, da usavršava te ljude, ali nije vam za to potreban poseban zakon.
Eto, zbog toga smo smatrali, osim toga što je suprotstavljen pojedinim odredbama Ustava Republike Srbije, da nije potrebno da se posebno donosi ovakav jedan zakon, već da se kroz mnogo ozbiljniji rad i vašeg ministarstva, a pre svega rad onih kojima ste dali poverenje da rukovode sudovima u Srbiji, izvrši pozitivna kadrovska selekcija. Ona nije prisutna ni danas u Srbiji, a i te kako je negativna od 5. oktobra pa naovamo.
Bezbroj puta smo govorili, pre nego što je formalno-pravno legalizovan njegov izbor, ko je Goran Kljajević i da je on upao u nekadašnji privredni sud, kasnije Trgovinski, kakva je grupa ljudi oko njega, koliko puta je zasedao Odbor za privatizaciju, koliko ljudi je ušlo u spor zbog toga što su ostali ojađeni, opljačkani. Ćutali su svi, a on je bio zaštićen kao beli medved.
Vi ne možete da shvatite, gospodine sudija, da u gradu u kome živim ima takvih sudija koji se za... 99,99% su časni, ali onaj promil je taj koji ide na štetu sudijske funkcije i stvara sumnju kod građana, koji ulazi u raznorazne mafijaške poslove, i to, neko bi rekao, za sitno. Ali, znate, ništa nije sitno. Najmanja materijalna vrednost je kao i da je ušao u neki dil i da je napravio aranžman za milion evra. Ja to tako gledam, svaki građanin to tako gleda. Svako treba da radi za svoju platu, da savesno i odgovorno obavlja svoj posao.
Pustite vi to, on je eto tako završio ovom ili onom, povezani su sa određenim klanovima advokata. Neće njih da uče po ovom zakonu tome, a to je ono što treba da se promeni u Srbiji i vi to vrlo dobro znate. Treba da se promene mnoge sudije koje su nečasne, a opet kažem, u procentu od 100% oni su ogromna manjina, ali i te kako trn u oku običnim građanima, koji traže pravično suđenje, pravo na to da dobiju pravično suđenje, koji su siromašni, a moraju da plaćaju skupe usluge advokata.
Neki se snalaze ovako ili onako, ali mnogo je ljudi koji dolaze i kod naših pravnih savetnika, u svakom odboru, u svakom gradu. Ovde u Beogradu imamo jedan od najboljih pravnih saveta, imamo i u Kragujevcu i u drugim gradovima u Srbiji, ali to je nedovoljna pomoć. Možemo da saslušamo te ljude i da im naši pravnici daju neku pouku, neku sugestiju.
Nemojte da mislite da će ovaj zakon i ovakav način obuke sudija i nosilaca pravosudnih funkcija nešto bitno da promeni. Radi se o tome da treba da se promeni boja na toj mapi srpskog pravosuđa i da ne bude ni ovakva ni onakva, neka to bude boja pravde i neka to bude boja koja će da garantuje građanima Srbije sigurnost u svakom trenutku, a ne da razmišljaju od ročišta do ročišta da li je neko bočno ili direktno uleteo kod tog sudije, da li mu je dao toliko i toliko para, i da strepi za svoju sudbinu.
Znate, što je za nekoga ili na izgled najmanja imovina i najmanja vrednost, a neko je u sporu zbog toga i neko će sa strane da kaže, šta briga ove tajkune poput ovih žutih Đilasa i ostalih ili ovog direktore žute kancelarije, Narodne kancelarije iz Prokuplja koji je kandidat za tužioca, šta njih briga; ako čovek ima problem oko neke male parcele, oko jednog dela kuće, njemu je sve to u životu.
Verujte mi, gospodine sudija, u dugogodišnjoj, skoro 15-godišnjoj praksi, od kada se intenzivno bavim ovim poslom i poslaničkim poslom, nailazila sam na slučajeve da su se ljudi koji su dugo, zbog neažurnosti sudova, u imovinsko-pravnom sporu razboleli; ili da su ljudi koji su u sporu sa preduzećem, odnosno sa novim vlasnikom koji nije isplatio ono što je bila njegova obaveza po socijalnom programu, isterani na ulicu. To su ljudi srčani bolesnici, sa povišenim šećerom, ljudi koji su od sebe samih, zbog muke koja ih je naterala, napravili invalide.
Pored iskorenjavanja kriminala i korupcije, efikasno i pravično suđenje je najveća želja građana Srbije, i da se nešto radi, da se pokreće privreda. Sve drugo da mu kažete, znate, on će da gleda i budućnost svoje dece i kako će država da ide dalje i da bude stabilna i da živimo slobodno kao narod, ali mu je to najveća boljka, to što ima kriminala i korupcije i što ne može da zadovolji pravdu i što po onoj narodnoj jeste dostižna, ali je spora, ali nekima je ta sporost i po 15, 20 godina i ljudi više nemaju strpljenja. Hvala vam.

Reč ima Vojkan Tomić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se ponovo povodom ovog amandmana, jer DSS ne može da prihvati da neko predlaže da se briše ovaj član koji predlaže da se vrši konstantna obuka ljudi koji se nalaze u pravosuđu.
Zato bih želeo zbog građana Srbije da pročitam šta se predlaže da se briše. Dakle – sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje pravosudne dužnosti. Mislim da je građanima Srbije takvo pravosuđe potrebno, takve sudije su potrebne.
Međutim, interesantno je da je prethodna govornica izgovorila par stvari u kojima se slažemo i jednim delom je podržala nacionalnu strategiju za reformu u pravosuđu, kada je rekla da se zalaže za finansijski nezavisno pravosuđe. U toj strategiji se predviđa da nakon proteka jednog tranzicionog perioda pravosuđe u Srbiji ima i taj finansijski nezavisni budžet. Prema tome, nije loše da se usaglasimo i da budemo saglasni u tom jednom delu.
Jedna od ostalih poruka prethodne govornice jeste da nakon ovoga sledi novi zakon preko koga ide finansiranje obuke i obrazovanja i na neki način ide pranje novca. Moram da vam kažem da je svaka donacija koja ide ka obrazovanju, edukaciji i bilo kojoj oblasti u Srbiji dobrodošla i trebalo bi da ih prihvatamo sa puno dobre volje i da ih dobijemo što više, kako u pravosuđu, tako u zdravstvu, obrazovanju i svim ostalim segmentima gde nam manjka obrazovanje i modernizacija. Prema tome, ovaj zakon nam omogućava taj segment koji nam daje osnov za modernizaciju pravosuđa koja nam je apsolutno neophodna.
Što se tiče toga da Ustav ne daje osnov za ovakav zakon, to apsolutno nije tačno, jer nigde u Ustavu ne piše da ne mogu nosioci pravosudnih funkcija da se obrazuju, da se naknadno obrazuju, da idu na dodatne obuke, na sticanje novih veština, i to nigde ne piše. Zašto bi pisalo u Ustavu da neko ne može dodatno da se obrazuje, jer to je potpuno pogrešna teza koja može samo da vuče sve one koji žele da se dalje obrazuju i da stiču nova zvanja na dole, a ne ka sticanju novih zvanja i usavršavanju već stečenih znanja.
Kada sam govorio u delu načelne rasprave o strategiji reforme pravosuđa, rekao sam da mnoge sudije, čast izuzecima, ništa nisu radile na svom dodatnom obrazovanju od kada su postale sudije, i to je nažalost tačno. Međutim, naš najveći uspeh će biti ako iškolujemo nove generacije sudija koje će imati takav zadatak da oni budi nosioci novog efikasnog pravosuđa koje nam je neophodno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović po amandmanu poslaničke grupe DSS. Izvolite.