Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, smisao ovog zakona je da se urede odnosi povodom onih prava kojima imaoci ili titulari tih prava mogu slobodno da raspolažu, možda čak i da ih poklone.
Prema tome, ako ja mogu slobodno da raspolažem svojim pravom i ako verujem nekom čoveku da će on ni po babu ni po stričevima da presudi moj spor u vezi sa mojim pravom, da li postoji ili ne postoji, ili ko ima više ili manje prava, sa nekim drugim, to spada u sferu slobode koju meni jedna demokratska država pruža.
Znači, ako vi meni onemogućavate da na ovaj način, putem arbitražnog suda, raspolažem svojim pravom, kao što mogu da se odreknem svog zahteva i pred parničnim sudom ako hoću, ako se radi o mom pravu, a kao direktor preduzeća ne smem, jer onda predstavljam preduzeće, imovinu nekog drugog i to nije moja imovina; ako je moja sopstvena imovina ja mogu da radim sa njom šta hoću.
U tom smislu, onaj ko hoće da poveri rešavanje svog imovinskog pitanja Nataši Kandić, neka mu je po volji, zašto biste ga vi u tome osujećivali, jer on ima pravo da da i gospođi Biserko da mu arbitrira, po onom pravu o kome on ima slobodu da odlučuje i da raspolaže i da radi šta hoće. U tom smislu, naravno, mi nismo milili na nevladine organizacije i borce za ljudska prava da organizuju arbitraže, nego smo mislili da profesori pravnog fakulteta mogu da prave udruženja građana i da se na taj način bave arbitražom kao dopunskom delatnošću.
Znači, nisu udruženja građana samo ona koja su u vašim očima i o kojima stalno pričate, jer postoje udruženja drugih ljudi. Može vas desetoro iz radikalne stranke da organizuje arbitražu, pa kada se posvađate da se pred tom arbitražom reše ti vaši unutrašnji sporovi. To su takođe vaša prava, kojima vi slobodno raspolažete.
To je koncept arbitraže i ne treba tu govoriti, znate, da će arbitraža da rešava kriminal u društvu. To nema veze sa kriminalom, jer se ovde radi o imovinskim pravima koja se rešavaju, radi se o slobodnoj volji ljudi da tim svojim pravima raspolažu i ne možete vi da ograničavate prava ljudima da svojim sopstvenim pravima raspolažu. Gospođa Vjerica Radeta je pomenula reč kriminal, pa zato govorim.
Kada sam već izašao, samo ću da dam jedno upozorenje širokoj javnosti Srbiji i svima onima koji planiraju da organizuju arbitražu. Sada imamo šansu da na zdravoj osnovi formiramo jedan način za rešavanje imovinskih sporova u našem društvu. Sada zavisi isključivo od nas samih, od kvaliteta ljudi koji su uključeni u taj proces, od njihovog ličnog poštenja, integriteta i stručnosti koliko će arbitraža kao pravni institut izgraditi autoritet u našem društvu.
Ako dozvolimo da taj institut na samom početku njegove egzistencije (jer mi smo imali do sada međunarodnu arbitražu, ali kao jedan institut unutrašnjeg prava za rešavanje unutrašnjih sporova), ako se u njemu dogode prodaje presuda, ako krene korupcija, mi smo bankrotirali ceo projekat na samom početku. Zbog toga apelujem na svakoga ko razmišlja ili hoće da se uključi i da organizuje arbitražu da stvarno povede računa o integritetu, poštenju ljudi koji se u to uključuju, da ne bi jedan ozbiljan društveni projekat bankrotirao na samom početku.
