Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.
Pre nego što Vam dam reč, samo jedno obaveštenje –obaveštavam vas da od utorka, 20. juna 2006. godine više nisam član poslaničke grupe Za evropsku Srbiju i da ću u budućem radu Narodne skupštine učestvovati kao samostalni poslanik. Molim vas da o tome obavestite Narodnu skupštinu. Narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Izvolite.

Meni je jako drago da smo se vratili ponovo na raspravu o amandmanu. Gospodin Vučić mi je dva puta tokom jučerašnjeg i današnjeg dana udelio komplimente, ja se zaista zahvaljujem i želim da mu uzvratim, mislim da ste vi jako inteligentan čovek i da ste zato sa rasprave o amandmanu otišli u političku raspravu, što može biti korisno, ali u ovom slučaju ja zahvaljujem što smo se mi ipak vratili na raspravu o amandmanima.
Ono što je predloženo, znači, ne redi se ovde ni o Zakonu o radu, ni o Zakonu o penzijama što su dobro primetili mnogi poslanici koji nisu izašli za govornicu, nego su dobacivali često nepristojno, ja vas zaista molim da ubuduće upozoravate poslanike koji dobacuju nepristojno sa mesta.
Da budemo jasni, ono što je predloženo izmenama Zakona tačno je da je neoporezivi iznos umesto dosadašnjeg dvostrukog, sada trostruki. Znači, to je ono što se predlaže izmenom Zakona. Naravno da se intervencije koje predlažemo odnose na izmene Zakona, a ne osnovni Zakon, utoliko gospođica Jovanović nije predložila da se briše dvostruki iznos, ali jeste predložila da se briše izmena, odnosno da neoporezivi iznos bude trostruki.
Mislim da je to potpuno nesporno i mislim da zaista nema razloga nikakvim zabunama, sa oporezinjima, ili pogrešnim tumačenjem, pozivanja na Zakon o radu, na Zakon o penzijama, jer se radi o Zakonu o oporezivanju dohotka i ovde je jasno da se predlaže jedno bolje rešenje za ljude koji odlaze u penziju i dobijaju otpremnine. Zakon o radu definiše kolike su te otpremnine, a Zakon o porezu definiše koliki je oporezivi iznos.
Znači, umesto dosadašnjeg, dvostruke prosečne zarade koja se oslobađala oporezivanja, sada se trostruka zarada oslobađa oporezivanja i to je potpuno jasno, savršeno jasno svima nama ovde, možda je u jednom trenutku postojala zabuna oko kog zakona itd. ali mislim da se sve te zabune stvaraju da bi u stvari postalo nejasno da je došlo do greške prilikom predlaganja amandmana.
Ali nije strašno priznati grešku, jer mislim da je u ovom slučaju interes svih da neoporezivi iznos, možda nije svih, ali sigurno jeste onih koji odlaze u penziju, da bude viši. Zaista mislim da dalje nema mesta ovim raspravama, niti političkim konotacijama koje se ovome mogu pridati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)       
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Mihailoviću, Vi ste morali da koristite ovlašćenje predsedavajućeg Narodne skupštine i da one poslanike koji ne znaju šta je na dnevnom redu blagovremeno upozorite, jer su očigledno imali taktiku da skrenu diskusiju sa ove važne teme na nešto što nije važno.
Znači, nije na dnevnom redu Zakon o penzijama, nije na dnevnom redu Zakon o radu, već jedan drugi poreski propis i to jedan član koji govori o iznosima koji ne podležu oporezivanju.
Naravno, vi ste svi ovde mladi, ne znate, obično kada se pojavi takva situacija, u pomoć se zove narodni poslanik Zoran Mićović da se obrati i da reši kao stručnjak za jednu granu medicine probleme, kada neko ne zna šta je dva, šta tri, pa u tome vidi nulu, pa onda brže-bolje pobegne, kada vidi koju je grešku napravio. Stvarno je čudno kako funkcioniše ova vlada i kako funkcioniše Odbor za finansije i kako se
koalicioni partneri dogovaraju šta da rade. Evo da vam objasnim o čemu se radi.
U raspravi u načelu, povodom ovog predloga zakona, imali smo prilike da čujemo da postoje neke simpatije i neko raspoloženje Vlade Republike Srbije da se prihvati amandman SRS koji se tiče indeksacije nominalnih iznosa, koji su određeni pojedinim odredbama ovog zakona. Tada je rečeno da postoji jedan tehnički problem, a postoji i ona sujeta da ne sme da se usvoji ono što dolazi od SRS i na početku današnjeg rada imali smo prilike da čujemo da je Odbor za finansije na neki način prihvatio indeksaciju i doneo, odnosno dao svoj amandman.
Ja sada moram da vam skrenem pažnju da je ovo pogrešan amandman. Ovo je amandman Odbora, pričam o njemu zato što se tiče amandmana koji sam podneo, jer moj amandman se odnosi na stav 8. u članu 1. Predloga o izmenama i dopunama, gde tražim da se ubaci novi stav kojim se uvodi automatizam usklađivanja nominalnih iznosa iz tačaka 9), 12) i 13) tromesečno sa rastom cena na malo, prema podacima objavljenim od strane nadležnog organa u Republici Srbiji za poslove statistike.
Sada moram da vam skrenem pažnju da je nešto slično uradio i Odbor za finansije sa svojim amandmanom drugim, malopre sam dobio, ali ovde vidim da je to pogrešno urađeno. Amandman broj 2 i amandman broj 9 Odbora za finansije su međusobno u suprotnosti. Oba amandmana su međusobno u suprotnosti. Obratite pažnju kada se budete izjašnjavali kao Vlada, da li prihvatate amandman SRS ili amandman Odbora za finansije. Sada da vidimo šta kaže Vlada povodom ovog amandmana SRS.
Kaže da se ne prihvata, a amandman se odnosi na usklađivanje ovih iznosa do kojih se ne plaća porez na dohodak građana i između ostalog navodi – ako bi se usvojio amandman SRS došlo bi do "negativnih posledica na prihod budžeta".
Ne znam zašto negativnih posledica na prihod budžeta kada je budžet u suficitu. Možda bi se negativno odrazilo na visinu suficita, ali ne bi ugrozilo budžet.
Vi ste zaboravili na poslednji član Predloga zakona gde kažete da će taj zakon da stupi u budućnosti na snagu tek posle 1. januara 2007. godine. Na ovaj budžet nikakav uticaj neće imati.
Dalje – "posebno imajući u vidu da zakonom predloženi nominalni iznosi korespondiraju visini očekivane inflacije i realnog rasta bruto društvenog proizvoda za 2007. godinu, od kad se primenjuju navedeni neoporezivi nominalni iznos". Sve je pogrešno. Ovde su stvarno potrebni veliki stručnjaci da razmotre ovaj problem Vlade.
Radi javnosti moram da objasnim zašto se u žargonu kaže indeksacija, a misli, pre svega, u pravilnim vremenskim rokovima na usklađivanje nominalnih iznosa sa kretanjem cena na malo. Svrha je da se zaštiti supstanca onoga što je određeno kao reper. Ako uzmemo ono što je predloženo da bude u stavu 9, verovatno 35.000 dinara, kako je predložila Vlada, neće imati istu vrednost ukoliko dođemo u situaciju da se koristi neko pravo u aprilu ili maju 2007. godine. Možda je 35.000 dinara nešto predstavljalo 2, 3. januara, ali posle 3, 4 meseca to nije taj iznos.
Moram, pri tome, da skrenem pažnju da usled te svojevrsne indeksacije koja se javlja putem inflacije i rasta cena na malo država takođe ima određenu dobit, jer se povećava usled promene cena osnovica za porez na dodatu vrednost i sve ono drugo što država naplaćuje, što predstavlja prihod budžeta Republike Srbije. Nema logike da država koristi tu situaciju, stiče sredstva za budžet, a da taj isti princip u smislu utvrđivanja osnovice i usklađivanja nominalnog iznosa do koga se oslobađa građanin neke obaveze, takođe, ne usklađuje sa rastom cena na malo. To je cela poenta.
Ja sam uzeo za primer ovo što je navedeno u tački 9), a to je 35.000, tačka 12) – 6.000 i tačka 13) gde se isto menja iznos na 5.000. Potrebna je ta indeksacija, ali ona mora da bude dvosmerna. Zašto sam vam ovo naveo? Sada se vi vratite na amandmane Odbora za finansije, drugi i deveti amandman i videćete da ta dva amandmana ne izražavaju ovaj principijelni stav povodom indeksacije, već se tu u jednom trenutku javlja mesečno, u drugom trenutku godišnje sa prethodnom godinom i donosite, ako se usvoje amandmani Odbora za finansije, vi ćete imati neprimenljiv zakon.
Razmotrite još jedanput ovu situaciju, tim pre što ima dosta vremena do Dana za glasanje, da se ne bi desilo da pre 1. januara 2007. godine ponovo dolazimo i menjamo ovaj zakon koji će ovih dana da bude verovatno i usvojen. Pogledajte, tu se potkrala sistemska greška. Zašto Vlada to ne prihvata, da li je u pitanju sujeta, ne znam, to će medicinska struka da razreši.
Ali, vidite i Odbor za finansije je bio suočen sa ovim problemom, pa u svom obrazloženju kaže: "Prihvatanjem amandmana bilo bi rešeno usklađivanje nominalnih iznosa poreskih olakšica, kao i očuvanje njihove realne vrednosti".
Znači, namera SRS kada je podnosila ovaj amandman i namera Odbora za finansije, bez obzira na sastav, je potpuno ista. Vlada ne prihvata naš amandman, a naš amandman od amandmana Odbora za finansije se razlikuje samo u nekim sitnim detaljima, čak je naš i bolje pravno-tehnički napisan. Sada će biti Vlada u nezgodnoj situaciji – da, naš je već odbila, kako da prihvati ovaj.
Sada moram da skrenem pažnju na neke stvari koje su se ovde čule povodom ovog zakona kojim se menja ovaj propis o porezu na dohodak građana. Znate, nije dovoljno samo napisati da se do nekog iznosa primanje ne oporezuje. Mora da se napravi kvalitetna procena na bazi nekih analiza, ne samo statističkih nego i testiranja na nekim primerima i da se vidi koliko je to moguće i šta bi od tog projekta moglo da bude realno.
Sada ću da se vratim na nešto o čemu je pričala gospođa Radeta. Mislim da je nešto kod studenata, učenika. Bio je neki iznos, čak više nije ni bitno da li je u pitanju 4,5 na 5 ili sa 5 na 6, nemojte da me držite baš za reč.
(Vjerica Radeta, sa mesta: četiri i po na šest).
Dobro, nije bitno precizno određivanje, ali malo koga u Srbiji možete da ubedite da je to neki iznos i pravilno utvrđen reper za tu namenu. Sada deluje malo čudno. Pričamo o nekom studentskom iznosu, a ljudi primaju penziju u tom iznosu. Izdržavaju se. Mislim da su i jedni i drugi u lošoj situaciji, ali želim da vam skrenem pažnju da morate neku gradaciju da napravite da se znaju kakvi su realni troškovi, normalni troškovi jedne porodice.
Šta bi to moglo da bude izdvajanje za jednog učenika, za jednog studenta. Ako izgubimo osećaj za realnost, onda će da se smeju građani i da kažu – ubiše se pričajući da li 4,5 ili 5 hiljada, a i jedan i drugi iznos niski. Sa pravom sutra može neko u novinama da kaže da pitamo poslanike da li oni svojoj deci daju 5 hiljada mesečno. Ispadamo smešni svi ovde. Zbog čega? Zato što ne želimo da vidimo realnost. Mi nismo hteli toliko da idemo, zato što smo mi opoziciona stranka. Nama je zadatak da vam skrenemo pažnju, da vas blokiramo za nešto što smo sigurni da vodi Srbiju u propast, itd. itd.
Dajte da napravimo neku gradaciju tih iznosa koji bi odgovarali realnosti, približno odgovarali realnosti, jer mi se nalazimo, znate, u jednom velikom raskoraku. Nije to od pre godinu ili dve dana, odavno se nalazimo u jednom raskoraku. Jedan realni život, jedan život po propisima, a u tim iznosima se nalazi neki život itd.
Pri tom imamo i neke druge situacije, recimo, gde nam se prodaje magla, gde nam se sve i svašta predstavlja vrhunskim dometom, genijalnošću, ekspertskim znanjem.
Evo da vas podsetim: bio je jedan ekspert 2000. godine, došao je na vlast, nekako je došao na vlast u Zemunu, pa ga izabrali za direktora Poslovnog prostora. Vrsni advokat, oglobio za 2 miliona evra građane, 3,5 miliona evra. Tri i po miliona evra oglobio, pobegao u inostranstvo, pobegao čovek u inostranstvo. Znate, ako mi te stvari ne možemo da rešimo, šta onda, ne znam kako ove stvari da usaglasimo.
Zar sve što se nudi kao alternativa ispada gore, nego ono što je bilo pre. To ne možemo da promenimo, zakon o moralu ne postoji, teško može da se donese, teško bi mogao i da se primeni. Kada bi se eventualno nešto i primenjivao taj zakon onda po naslovu jedne knjige "Sin major", Grujica Spasović nikad ne bi bio ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini. Ja ne znam, ko bi normalan plaćao troškove Vuka Draškovića u Njujorku. On se čovek potpisuje čovek kao ministar. Nema ministra bez zakletve, bez izbora, bez ovoga. Kod nas sve ide.
Zato što su koalicioni kapaciteti malo ugroženi i zbog očuvanja koalicionog kapaciteta srlja se u sve i svašta. Dobro je, vi se nama nameštate da možemo da upozoravamo javnost šta je sve loše, koliko je loše, koliko će ovo da traje.
Pogledajte malo ozbiljnije ove amandmane SRS. Znam da vam se to gadi, znam da ono što danas predložimo prihvatate kroz dva-tri meseca kao svoj predlog. Ne ljutimo se. Ima u ovom tekstu Predloga zakona puno nekih naših stavova od pre godinu dana. Ne ljutimo se, jedno je politička konkurencija, drugo je ovo.
Prihvatajte ako smatrate da je to prihvatljivo, ali dajte nešto malo više realnosti jer će ljudi da nam se smeju kada čuju – šta ti mene oslobađaš za taj iznos, pa još i to oslobađanje na nekom štapu, pa još Odbor predlaže indeksaciju koja bi krenula tek od 2008. godine. Pa onda sa pravom čovek kaže – e, nemoj više da me braniš, molim te, mnogo bi me bolelo.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, Zakon o porezu na dohodak građana donet je 2001. godine pa je menjan 2002. pa 2004. godine i evo danas imamo još jednu izmenu i dopunu ovog zakona. Zašto sam ovo napomenula?
Zato što smo mi iz poslaničke grupe SRS podnosili amandmane još na taj prvi zakon i na sve kasnije zakone o izmenama i dopunama ovog zakona i, naravno, naši amandmani nisu prihvatani, sa nekim vladinim nebuloznim obrazloženima, kao što su i ova obrazloženja za ove amandmane.
Zato su neki naši amandmani ugrađeni u ove zakone koji se kasnije predlažu Narodnoj skupštini i mi smo ubeđeni da će tako biti i sa ovim amandmanima. Ali mislimo da zaista ne treba na taj način da trošimo vreme narodnih poslanika i da bi bilo zaista mnogo bolje da se amandmani prihvate odmah sa odgovarajućim obrazloženjem i da konačno dobijete bar jedan zakon koji je zaista primenjiv i koji je usklađen sa svim propisima na koje treba da se poziva.
Vi uglavnom donosite, dame i gospodo, zakone koji su neprimenjivi. Mi vam o tome govorimo, ali vi ne želite to da čujete i onda danas imamo zaista jedan veliki broj zakona. Vi se hvalite da su ti zakoni doneti u parlamentu, istina je, doneti su, ali ti zakoni ne mogu da se primenjuju.
I naši amandmani su, bez obzira da li predlažemo da se neki stav ili član nekog zakona briše ili predlažemo da se doda neki novi stav ili član u određenom članu zakona ili zakonu ili predlažemo menjanje teksta vladinog člana, odnosno stava nekog predloga zakona, dakle, kakav god bio amandman poslanika SRS krajnja i iskrena namera nam je da popravimo vladine predloge zakona, da vama koji ste vlast pomognemo da uradite nešto dobro za građane Srbije, jer sve zakone koje ste do sada doneli, odnosno nijedan zakon koji ste do sada doneli nije doneo ništa dobro građanima Srbije.
Nijednim zakonom niste povećali broj zaposlenih, niste pokrenuli proizvodnju, niste povećali penzije, niste podigli standard građana, a čini mi se, drage moje kolege, da je upravo to zadatak svake vlade i vi, odnosno Vlada koju podržavate kada ste preuzimali vlast i kada ste glasali za tu vladu obećavali ste građanima Srbije da će im biti mnogo, mnogo bolje. A čini mi se da bi građani Srbije danas bili zadovoljni da im je bar isto u odnosu na ono kad ste preuzeli vlast, ali je svaki dan sve gore i gore; svaki dan se sve teže i teže živi, svaki dan je sve više kriminalnih afera, svaki dan je sve više visokih državnih funkcionera umešanih u afere.
Te afere se otvore da se zamajavaju građani, dok se jedna afera skloni u fioku pojavi se neka nova. To sve građani Srbije trpe zato što vi ne želite, i pored toga što ste svesni da ova vlada odavno više nema legitimitet, od 3. juna nema ni legalitet, vi ste toga svesni i ne raspisujete izbore, ali zato predlažete veoma loša zakonska rešenja i nastavljate svoj štetočinski rad.
U članu 2. predložili ste da se posle člana 9. Zakona o porezu na dohodak građana doda član 9a, koji prema Predlogu Vlade glasi: "Ne plaća se porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koje se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije".
Naš kolega Zoran Antić iz SRS predložio je da se ovaj član 9. promeni tako što bi se brisao ovaj deo koji kaže – "u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije", a da bi građanima bilo potpuno jasno šta smo mi u stvari želeli tim amandmanom reći ću da to znači da mi predlažemo da se ne plaća porez na dohodak građana na novčano primanje na osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koji se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom.
Naravno, mislimo da je ovo rešenje primerenije, da se prihodi po osnovu privatizacije, prihodi zaposlenih u subjektu privatizacije, treba da budu oslobođeni svih vrsta poreza.
Vlada je u obrazloženju zašto ne prihvata amandman kolege Zorana Antića rekla da se amandman ne prihvata "s obzirom da je predmetni neoporezivi iznos u visini od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti opredeljen kao iznos koji se prenosi zaposlenima bez naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije, saglasno Zakonu o privatizaciji i Zakonu o osiguranju".
Dakle, Vlada u svom obrazloženju nije rekla ništa novo u odnosu što je napisano u predlogu člana 2, čije menjanje je predloženo amandmanom SRS. Zato nam Vlada u samom Predlogu zakona i obrazloženju piše nešto što je neprihvatljivo, što ne može da stoji u zakonu. Ne možete u zakonu da koristite evre, jer to nije sredstvo plaćanja u Srbiji. Prosto je neverovatno da ovakve stvari mogu da prođu kao predlog, ne znam da li je ovo prošlo kroz Zakonodavni odbor, kroz Sekretarijat za zakonodavstvo u Vladi, valjda jeste.
To je jedna principijelna zamerka koja se odnosi ne samo na ovaj zakon, nego inače; znate da smo imali predlog zakona gde nam se predlaže engleski jezik u zakonu, pa nam se ovde predlažu evri. Zaista bi bilo dobro da shvatite da je ovo Srbija, da mi imamo zakonom regulisane sve ove stvari i da je neprihvatljivo da neki novi zakon uvodi nešto što je nezakonito.
Zakon o privatizaciji i Zakon o osiguranju na koje se poziva Vlada Republike Srbije u ovom obrazloženju su zakoni koje je SRS kritikovala i na koje smo imali određene amandmane.
Naravno, posebno kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, odnosno primena Zakona o privatizaciji i ovog poslednjeg i onih prethodnih, suština je da je, nažalost, u Srbiji veliki broj privatizacija izvršen na kriminalan način.
Mnogi su u izbornim kampanjama obećavali da će sve postupke privatizacije da preispitaju, čak je predstavnik jedne od vladajućih stranaka tačno rekao da će preispitati 83 privatizacije. Ne znam da li to znači da je ta stranka imala saznanja da su 83 privatizacije na kriminalan način izvršene ili je to bila neka paušalna brojka. U svakom slučaju, taj posao nije urađen.
Naravno, ne mislimo da su sve privatizacije, niti urađene suprotno zakonu i kakav god da je zakon, znamo da mora da se poštuje, ali nažalost, jeste istina da je mnogo privatizacija urađeno suprotno zakonu, a da one koje su urađene u skladu sa zakonom, da se na volšeban način izigravaju odredbe ugovora. To je veliki problem sa kojim se danas susreću građani Srbije, oni koji su zaposleni ili bili zaposleni u takvim preduzećima koja su na takav način privatizovana.
Svi vlasnici, nove gazde, zaključivali su ugovore, građani Srbije znaju da ja sada govorim jednu veliku ali tužnu istinu, da dve ili tri godine neće menjati delatnost, da neće otpuštati zaposlene i šta se desilo? Zaista, oni su čekali dve ili tri godine, nikoga od zaposlenih nisu otpustili, nisu menjali delatnost, delili su minimalne plate, ništa faktički nisu ni radili, maltene nisu ni dolazili u te firme, ali suština je bila da su oni to kupovali zbog atraktivnih lokacija; sačekali su da istekne taj rok od dve ili tri godine, koliko je ugovorom predviđeno, i istekom tog roka su promenili delatnost.
Uradili su ono što su i nameravali u momentu kupovine tih preduzeća, odnosno danas privrednih društava, a sada su svi ljudi ti ostali bez posla, bez otpremnine i zato mislimo da u ovom delu, ova preduzeća koja su ostala i koja još uvek nisu privatizovana, da bar u tom delu treba da se uradi nešto u korist tih ljudi koji su pravili te fabrike, koji su radni vek ostavili u tim fabrikama. Iz tog razloga je ovaj amandman na član 2. zato što mislimo da je neprihvatljivo da se oporezuje prihod po osnovu privatizacije, naravno, misli se na prihod zaposlenih u subjektu privatizacije.
Dakle, predlažemo da se nikakav iznos u ovom smislu ne oporezuje i zato smo predložili da ovih vaših 200 evra, bilo bi lepo da piše u dinarima, zapravo, bilo bi ustavno jedino da piše u dinarima, da ni taj deo ne treba da se oporezuje.
Dosta ste vi, gospodo, od 2000. godine ojadili građane Srbije! Dosta ste kroz privatizaciju ojadili ljudi koji su živote ostavili radeći u svojim fabrikama, u svojim preduzećima!
Podsetiću vas na, recimo, cementaru "Popovac". Znate da se vodi neki krivični postupak kada je u pitanju cementara"Popovac", ali isto tako znate, pretpostavljam da dobijate informacije sa terena, da tu cementaru posećuje i Boris Tadić i Ružica Đinđić i pitanje je, zaista, zašto neko ima interesa da ide par godina posle privatizacije u cementaru, osim ako ne ide po svoj deo prihoda koji se ostvaruje u toj cementari, a uzgred budi rečeno, građani Paraćina ne mogu da kupe cement u cementari "Popovac". Kad odu da kupe, kažu – nema cementa.
Ali, takođe, građani Paraćina koji žive i rade u cementari "Popovac", znaju da cement voze na Kosovo i Metohiju i da je na džakovima cementa tekst ispisan na šiptarskom jeziku.
Dakle, ako vi sve to vidite a pravite se da ne vidite i onda nam predlažete ovako loše zakone i pokušavate da obmanete građane Srbije nekakvim svojim objašnjenjima i obrazloženjima, drage moje kolege, nemojte da se igrate sa građanima Srbije, nemojte da se igrate sa inteligencijom građana Srbije, pamte građani, vraćaju na izborima. Hvala.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Vladimir Homan.

Poštovani predsedavajući, ovaj amandman, naravno, treba odbiti, a kad slušam ovakvo izlaganje predstavnika SRS i njihovu dirljivu brigu za građane Srbije, zaista se pitam šta je politika SRS. To je čudo od stranke. Svaki dan nešto drugo pričaju.
Ne može tačno da se shvati šta je politika, da li je vaša politika ono što pričate danas ili ono što ste radili kada ste tu politiku mogli da sprovodite u Srbiji, kada ste bili u Vladi Srbije. Da li je to vaša politika ili je vaša politika ovo danas što pričate? Tada kada ste mogli tu politiku da sprovodite, Srbija je imala ratove, Srbija je imala inflaciju.
Sada se brinete što građani ne mogu da kupe cement ili ne znam šta, a tada nisu mogli da kupe ni hleb, jer im je plata bila jedna marka ili jedan evro danas.
(Dobacivanje iz sale: Što lažeš?!)
Ne lažem, građani Srbije se toga sećaju. Kad se pozivate na njihovo sećanje i želite da se građani Srbije sete i podsete kad dođu izbori, ko je šta pričao, ko je šta radio kada je mogao da radi, tako da će im biti vrlo lako da ocene ko radi u njihovom interesu.
Kada ste bili u Vladi, da li je vaša politika bila ono što su pričali vaši ministri u Vladi, da li je vaša politika to što je pričao ministar informisanja novinarima? "Gospodo novinari, vodite računa o svojoj bezbednosti, pa vam se neće ništa dogoditi", reče ministar Vučić 1999. godine. Ili, možda, što je rekao vaš predsednik: "Jedan broj novinara prosto čezne za pendrekom". Da li je to vaša politika?
Da li je vaša politika to što je takođe pričao vaš predsednik: "Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne sme da urliče" ili "prvo ću vam oduzeti pasoše, a onda vas pohapsiti" itd. Da li je to vaša politika ili je vaša politika briga za narod? Meni se čini da je ipak ovo prvo, jer tada kada ste imali prilike da sprovodite vašu politiku, tako ste se ponašali. Sada ste mnogo slatkorečivi, ali građani Srbije nisu naivni.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno koliko je jedan amandman ustalasao osećanja šifrovane interesne grupe. Suština je u sledećem: u nekom od kabineta, Dinkićevom, pretpostavljam, odlučili su ljudi da građani Srbije kod prodaje akcija mogu dobiti 200 evra po godini staža i tačka. Sve preko toga mora da se otme građanima Srbije, mora da se vrati u budžet, da bi budžet imao suficit, mora da se na ovaj ili onaj način uskrati onima čije su firme uspešno poslovale, pa im je vrednost akcija veća. Znači, 200 evra i tačka.
Što reče moj prethodnik, pamte građani Srbije kada je SRS učestvovala u vlasti. Pamte građani Srbije 1998, 1999. pamte i 2000. godinu, ali samo da vas obavestim da mnogo pamte ovo od 2000. naovamo. Toliko se toga pokralo u ovoj državi Srbiji, da je neverovatno. Sve što ste mogli kroz burazerske privatizacije da opljačkate, opljačkali ste. Sada i to crno ispod nokta, koje i ovako i onako treba da se isplati građanima, i to biste da oporezujete.
Inače, ovaj predlog zakona vrvi od uskraćivanja, vrvi od toga da na svaki dinar ministar Dinkić hoće da uzme porez i na primanja koja se nigde u svetu ne oporezuju. Ali, to je već njegov problem. Izbori se primiču i na izborima će građani Srbije oceniti i vas i nas, pa ćemo onda videti.