Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram da priznam da ovo nisam znao. Znao sam nameru dela režima, nadam se ne celog režima, nisam siguran ni da ćemo narednih dana, ali sam bio siguran da taj deo režima ima tu nameru da prevari građane Srbije, tobož govoreći kako ga interesuje očuvanje KiM unutar Srbije.
Naravno, njih baš briga za to, njima je važno da dobiju glasove 3. februara u drugom krugu, zato su zakazali potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za 28. januar, drugi dan Svetog Save. Taman negde, dan ili dva pred izbornu tišinu za drugi izborni krug, a onda će već 6. februara zemlje Evropske unije da krenu u priznanje nezavisnosti KiM, ali baš njih briga, zaseli su u fotelju, pa nije ni važno. Takav im je bio plan. Ja sada vidim, na žalost svih građana Srbije, na žalost svih nas da je u stvari situacija mnogo gora.
Vi ste, gospodine Đeliću, upravo pročitali da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne važi za Srbiju, već važi za deo Srbije. Vi ste, gospodine Đeliću, pročitali da taj sporazum ne važi za teritoriju KiM, već za ostatak Srbije, gospodine Đeliću. Vi ste nama unapred rekli da oni ne priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Bolje da niste izlazili za ovu govornicu, gospodine Đeliću. Bolje je iz vašeg stranačkog ugla. Naravno da je mnogo lošije za Srbiju. Ne znam šta bih vam sada rekao, gospodine Đeliću, jer sam, kao građanin Srbije, očajan zbog ovoga. Očajan sam i razočaran zbog drugog dela režima koji znam da je to znao, a prave se da nisu znali.
Pitanje je šta sada sa ovim možemo da radimo, šta je naš izbor? Šta ćemo da uradimo? Kada ste potpisivali CEFTU, rekli smo vam – ne izdvajajte KiM, makar sa UNMIK administracijom iz Srbije, vi ste to uradili, prećutali negde nekako u Bukureštu, pravili slavlje na televiziji dva-tri dana, kao da će građani Srbije da budu mnogo bogatiji, a na kraju ništa nisu dobili. Sada se pozivate na isti sporazum i na neke druge sporazume iz kojih je jasno da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne važi za KiM.
Večeras pitam ljude iz stranaka koje nisu ni koalicioni partneri SRS, niti smo ikada bili istomišljenici, ali, evo lično spreman da prekršim stranačku disciplinu, možda kažem, časni ljudi poput Milana Ivanovića, Marka Jakšića i drugih – šta će oni da kažu na ovo? Šta će da vam kaže Leon Koen na ovo? Šta će da vam kažu mnogi časni ljudi iz vaših redova koji su vas prozvali i koji su shvatili šta ste uradili?
Gospodine Đeliću, jeste li spremili to penkalo da to potpišete? Jeste li spremili da potpišete Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dela Srbije? Jeste, gospodine Đeliću, spremali ste se, spremali ste se da nam pričate kako je to mnogo lepo i pametno što ste uradili. Jer, po uzoru na neorežimskog predsedničkog kandidata o priči na Kipru, ne znam ko li mu je samo smislio tu priču, nebuloznu, jer severni Kipar niko u Evropi nije priznao, a Kosovo hoće svi da priznaju, gospodine predsedniče Republike, odnosno vršioče dužnosti predsednika Republike ili odlazeći predsedniče, ako bog da, kako god hoćete.
Da li vas je neko obavestio da severni Kipar nijedna evropska zemlja, sem Turske, nije priznala? A Kosovo, najavljuju da će ga priznati sve zemlje Evropske unije. Kakve to veze ima, gde je tu bilo kakva sličnost sa našim primerom i sa našom zemljom.
Razumem vas, nemam problem sa tim šta radi DS, uvek ste to radili i građani Srbije su to oduvek znali. Mene samo interesuje vaša reakcija, gospodine Samardžiću?
Molim vas, da izađete, molio sam malopre predsednika Vlade, da mi objasni da li sam ja u pravu ili možda gospodin Tadić. Ako kaže gospodin predsednik Vlade, da je gospodin Tadić u pravu u slučaju Kipra, ja ću odmah da kažem da ja ništa ne znam i da više ne budem u ovom parlamentu. Samo neka kaže predsednik Vlade da sam ja rekao neistinu, a ne gospodin Tadić.
Izađite vi, gospodine Samardžiću, kažite da li je ovo istina ili ne, hoćete li vi to da potpisujete ili ne. To je ono što nas interesuje, gospodine Samardžiću. Vaši birači, ono što je rekao Branislav Ristivojević prekjuče, ono što govorite danima, to neće podržati. Ljudi koji su glasali za Vojislava Koštunicu, glasali su za njega računajući da voli i poštuje Srbiju i teritorijalni integritet Srbije.
Pitam vas, gospodine Samardžiću, hoćete li ovaj sporazum koji izdvaja KiM potpisati ili ne? Odnosno, hoćete li dati ovlašćenje Božidaru Đeliću ili ne? On je imao ovlašćenje za parafiranje. Hoće li mu Vlada dati ovlašćenje za potpis ili ne? Ja njega više ništa ne pitam. Pitao bih ga oko nekih banaka, nije mi to ni važno. Vas pitam, hoćete li mu dati ovlašćenje ili ne?
Gospodine Samardžiću, onda nam recite odmah da ne glasamo za rezoluciju. Čekali smo danas odgovor predsednika Vlade i on nam je pričao druge stvari, rekao nam da ovo nije istina. U kakvu situaciju nas večeras dovodite? Mi ne želimo da delimo Srbiju, mi imamo jednu Srbiju, nećemo da ona bude raspolućena, ali vas molim da nam odgovorite – da li je Srbija već raspolućena sa vašim penkalom, sa vašom odgovornošću, sa vašim ovlašćenjima, ili ne?
Ako vi želite da je takvu napravite, borićemo se svim demokratskim i političkim sredstvima, ali na najjači mogući način i protiv vas, jer smo sigurni da Srbija zaslužuje da bude samo jedna, a ne da ih imamo dve, jer ne znam kako bismo nazvali ovu teritoriju koja nam ostaje, pošto ne znam kako bismo nazvali onu teritoriju koja nam odlazi. Nemamo dve teritorije, imamo samo jednu Srbiju i tu Srbiju ne smemo nikada da izgubimo. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, Aleksandru Vučiću. Reč ima dr Žarko Obradović.
(Dragan Todorović, sa mesta: Po Poslovniku)
Momenat, gospodine Todoroviću, ne razumem, malopre sam vas pitao da li će Aleksandar Vučić ili vi, a vi ste rekli Aleksandar Vučić. Pitao sam vas, prema tome, shvatio sam da nećete i vi. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam pravo, u krajnjoj liniji, na repliku gospodine Mrkonjiću. Nemojte, molim vas.

Izvinite, molim vas, gospodine Todoroviću, pogrešio sam.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nisam verovao da ću ikada doći u situaciju da se zahvalim Božidaru Đeliću, a ovom prilikom se zahvaljujem Božidaru Đeliću što je nesvesno, verovatno nesvesno, pretpostavljam, izašao i rekao, odnosno potvrdio ono što mi već dosta dugo najavljujemo i tvrdimo da je suština prevare koja nam se sprema.
Pa dobro, gospodine Đeliću, da li vi verujete da postoji jedan jedini građanin Srbije koji će na osnovu ovoga što ste vi pročitali kao preambulu da veruje da EU stvarno potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom? Pa dobro, gospodine Đeliću, ne znam odakle ste vi pali. Oni koji se zalažu da nam dođu sa misijom na Kosovo i Metohiju, bez rezolucije Saveta bezbednosti UN, vi tvrdite da oni priznaju celovitu Srbiju. Pa dobro, gospodine Đeliću, ne znam do kojih granica vi mislite da nas ponižavate.
Ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Meni su stavovi i razlozi DS potpuno jasni. Ovde se radi o DSS. Žao mi je, izašao je gospodin Obradović, mislio sam njega da pitam, ali mogu redom.
Gospodine Samardžiću, gospodine Milentijeviću, izađite vi iz DSS-a ovde i recite nama, recite građanima Srbije da ovo što tvrdi Božidar Đelić da je to tačno, da se potpisuje sporazum koji važi za celovitu Srbiju i mi ćemo verovati. Reći ćemo da nije istina sve ovo što smo do sada tvrdili, da je to plod predizborne kampanje, priznaćemo, nama je mnogo važnije da je istina da se potpisuje sa celovitom Srbijom, nego da mi dobijemo političke poene. Verovaćemo vam, dođite i recite za govornicom da je to tačno. Nemojte da se skrivate ili zbog njihovih političkih interesa da nanosite nepopravljivu štetu Srbiju.
Ako je ovaj sporazum vezan samo za deo Srbije, bez Kosova i Metohije, kao što i piše u ovom 130. članu, onda vi direktno nanosite štetu Srbiji i vi to morate da sprečite. Definišite ovde, da li će Srbija prihvatiti da nam se otme Kosovo i Metohija ili ne? Vi o tome odlučujete večeras. Recite građanima Srbije šta je tačno, da li ovo što tvrdi Božidar Đelić ili ovo što tvrdi SRS. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine.

Gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, vama se obraćam, jer sam pokušala sa mesta potpredsednika da vam kažem da je vaša obaveza, pošto ste svesno ili nesvesno, stvarno ne znam da li je to bila vaša namera da se hvalite činjenicom da ste spremni da se odreknete Kosova i Metohije, pročitali nešto što neće sutra biti na sajtu, već dokument koji kaže da vi možete da potpišete Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ali, kako ste rekli, oni se pozivaju na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, da se ne primenjuje na delu teritorije suverene države Srbije. Vi ste to malopre izgovorili.
I gospodin Samardžić i vi, kao ljudi koji moraju da odgovaraju na pitanja, pozivam se, gospodine Mrkonjiću i tražim na osnovu članova 225, 226. i 227. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da služba Narodne skupštine, ukoliko u zgradi postoji fotokopir aparat, vi ste izneli zvanični dokument, pročitali ga, ako to služba nema, ako to samo vi imate, na osnovu ova tri člana Poslovnika, zahtevam da se u roku od najviše pola sata dokument umnoži i podeli svim narodnim poslanicima.
To što vi negde imate nešto ispod žita i spremni ste da zbog svojih miliona ili što vas ne dotiče država Srbija, ni srpski narod, prodajete teritoriju, južnu srpsku pokrajinu, to je vaš problem. Zahtevam i kao potpredsednik Skupštine i kao narodni poslanik da odmah služba fotokopira, neka od vas neko uzme dokument ili neka ga pribavi, kako bismo mogli u toku čitave rasprave, celog dana i narednih dana, svuda i na svakom mestu, a to je naše pravo i obaveza, da građanima, kao što ste vi to uradili ovde, čitamo dokument koji ste vi spremni da potpišete i da izdate i prodate državu Srbiju.
Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću, i od vas i od sekretara tražim da nam obezbedite fotokopirani dokument u roku od sat vremena, najviše.

Reč ima ministar Slobodan Samardžić, izvolite.

Poštovani poslanici, nekoliko reči objašnjenja oko ovog, rekao bih, nesporazuma. Vidite o čemu se ovde radi. Naime, što se tiče pitanja koja je postavio gospodin Nikolić predsedniku Vlade, on će odgovoriti na to pitanje. Isto pitanje je postavio Vučić meni, znači, neću Vučiću odgovoriti, pošto je pitanje isto. Jedno objašnjenje je potrebno oko ovog sporazuma koji je parafiran. Prosto, saslušajte me pažljivo, jer se radi o nesporazumu.
Taj član 135. je standardni član za sve sporazume koje Srbija potpisuje, kada je u pitanju uključenje i Kosova i Metohije u taj sporazumni odnos. Kolega Đelić je taj član pročitao. To je zbog sledećeg razloga, Kosovo i Metohija je od juna 1999. godine pod međunarodnom upravom, pod civilnom i vojnom upravom UN.
Civilna uprava UN ima pravo, prema Rezoluciji 1244, da predstavlja Kosovo u odnosima prema inostranstvu i da potpisuje međunarodne sporazume koji važe za Kosovo i Metohiju kao teritoriju Republike Srbije pod režimom Rezolucije 1244.
Prema tome, svi ti sporazumi koji su se tako potpisali imaju refleks i posledicu na sporazume koje Srbija potpisuje. Mora da postoji član da se taj sporazum ne odnosi na Kosovo i Metohiju, zato što se ne može primenjivati na Kosovo i Metohiju. Zašto? Zato što Republika Srbija Rezolucijom 1244 nema svoju upravu nad Kosovom i Metohijom i ne može da primenjuje takav sporazum na Kosovu i Metohiji. Mislim da je to jasno.
Jednu analogiju ću dati, prosto, da vidite da EU nije prvi put da tako radi, reč je o Sporazumu koji je parafiran, ne govorim o potpisivanju Sporazuma, to je nešto što potpada pod onaj član ''đ'', na koji ćete dobiti odgovor kasnije. EU je potpisala sa Kiprom Sporazum o pristupanju. Taj sporazum se ne primenjuje na severni deo Kipra ili na Tursku Republiku Kipar, zato što EU nju ne priznaje. Znači, EU priznaje Kipar kao celu zemlju, kao zemlju koja raspolaže svojim suverenitetom i teritorijalnim integritetom na celom prostoru, ali se odnosni ugovor primenjuje samo na delu teritorije Kipra koji priznaje taj status, grčki deo Kipra.
Ista je stvar sa onim sporazumom, ista je priroda Sporazuma i primene. Sporazum se ne primenjuje na teritoriji KiM, zato što je on pod režimom međunarodne zajednice i ništa više. Pretpostavka je, i to piše u zadnjem delu člana 135, kada se režim međunarodne zajednice ukloni sa KiM i uspostavi pravni status, suverenost teritorije Srbije, onda će se Sporazum odnositi i na KiM. To je objašnjenje, da ne bi pravili velike političke polemike koje se baziraju na najobičnije nesporazume.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, replika na izlaganje gospodina Samardžića.