ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.12.2007.

12. dan rada

OBRAĆANJA

...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandra Jerkov

Poslanički klub nacionalnih manjina
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, gospodine Koštunica i članovi Vlade, javila sam se da reklamiram povredu Poslovnika, član 84. u stavu 1, zatim član 104, odredbe člana 225, koji se odnosi na dostavljanje materijala narodnim poslanicima, a s obzirom na to da mi niste dali reč kada sam se javila po Poslovniku, sada reklamiram i član 100, zbog toga što je trebalo da mi date reč, gospodine predsedniče, tada kada sam se za nju javila. Zbog toga ste vi povredili Poslovnik pre utvrđivanja dnevnog reda, prilikom sazivanja ove skupštine, tada je trebalo da mi date reč.
Ne vidim zbog čega je predsednik Republike Srbije dobio reč pre mene, pogotovo se ovo odnosi na predsednika Vlade, s obzirom na to da je njega izabrala ova skupština i na to da on za svoj rad odgovara ovoj skupštini. Situacija da predsednik Republike, ministri i premijer dolaze u Skupštinu treba da bude uobičajena. Oni bi zbog prirode svog posla trebalo da posećuju Skupštinu, da se interesuju za rad.
Ne vidim razlog da budemo toliko ushićeni time što su oni došli, pa zbog toga da još više kršimo Poslovnik, kao što ne vidim razlog ni da aplauz posle njihovih govora traje dva-tri minuta. Ne vidim razloga ni za radost zbog toga što su rekli, a ni situacijom kakva je danas u Srbiji.
Međutim, zbog čega sam se prvo javila za povredu Poslovnika? Na koji način ste vi, gospodine predsedniče, sazvali ovu skupštinu? Pre dva dana ste na sastanku predsednika poslaničkih grupa rekli da će Skupština biti sazvana u petak, sa ovom temom dnevnog reda. Nakon toga su poslanici opet iz medija imali priliku da čuju da će Skupština biti danas, u 14,00 časova.
Dnevni red smo dobili danas ujutru, materijal koji prati saziv dobili smo danas ujutru. Ne znam kako vi očekujete da mi proučimo izveštaj Pregovaračkog tima i rezoluciju i da se na dobar način pripremimo za ovu sednicu.
Dalje, gde su svi ministri u Vladi? Gde je predsednik, gde je premijer, gde su svi oni bili kada su bile odrađivane druge teme u ovoj zemlji, na drugim sednicama, zašto nisu bili prisutni prilikom usvajanja budžeta, Sporazuma CEFTA, prilikom usvajanja odluke o korišćenju instrumenata pretpristupne pomoći Evropske unije, kada se usvajao Zakon o Ustavnom sudu, kada se usvajao set predsedničkih zakona? Da li to njima nije bitno koliko je ovo, da li im nisu bitni životi ljudi u ovoj zemlji i ono što od tih ljudi zavisi?
Zbog čega ovu skupštinu i ovu sednicu održavamo u ovoj zgradi, gde nema uslova za rad poslanika? Moja poslanička grupa se nalazi u kancelariji koju je pozajmila, zbog toga nemamo telefon, nemamo ni internet, nemamo ni televizor i ne vidim razlog da se samo ove sednica skupštine održavaju ovde, kada je reč o Kosovu.
Ukoliko želite da izdvojite fizički sednice Skupštine kada se raspravlja o Kosovu od drugih sednica, predlažem vam da narednu Skupštinu zakažete u Prištini, pa ćemo tako pokazati i fizičkim delima da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
Hvala vam. (Aplauz.)

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Da li želi reč izvestilac Odbora za Kosovo i Metohiju, narodni poslanik Vladimir Milentijević, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li želi reč dr Vladan Batić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju­? (Da.)
Reč ima dr Vladan Batić.

Vladan Batić

Gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo ministri, gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan, 26. decembra 1968. godine, u istoj ovoj sali, tadašnja Savezna skupština usvojila je amandmane, ustavne amandmane, kojima je tadašnje Kosovo i Metohija praktično dobilo prerogative i ingerencije republike, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću. To je bio početak institucionalnog kraja Kosova i Metohije, koje se od tog dana više nije zvalo Kosovo i Metohija, već samo Kosovo.
Danas, igrom sudbine, simbolikom, na istom tom mestu, vi, gospodo iz vladajuće koalicije, ovom rezolucijom zakucavate poslednji ekser u mrtvački sanduk u koji pretvarate Kosovo i Metohiju. Zašto? Zato što je u rezoluciji moglo i trebalo da piše jedino – šta ako kosovski Albanci proglase nezavisnost, a tu nezavisnost priznaju SAD, Evropa, većina susednih zemalja itd. Šta da rade Srbi sa Kosova i Metohije? Da li da ostaju ili da idu?
Ako im nudite da odu, gde da odu? U fiskulturne sale? U fabričke hale? U sabirne centre? Ili im recite, napraviće naši tajkuni ''Kosovo siti'', ''Metohija siti'', živećete životom dostojnim čoveka, kao sav normalan svet.
Ako im nudite da ostanu, onda objasnite kako da ostanu. Ko će da ih štiti? Šta će da bude kada padne mrak? Kakva je njihova budućnost, sudbina, perspektive? Zašto? Zato što oni vaši telali, nekih od vas, koji rone krokodilske suze za Kosovom i Metohijom, a čiji su buđelari, kapitali, imovina, firme sve veće i veće, oni će otići.
Znači, 10-11 posto Srba sa Kosova i Metohije ima negde da ode u Srbiji i to uglavnom politička ili, da je tako nazovem, intelektualna elita.
Šta će običan narod koji nema šta da jede? Šta vi njemu nudite? Na to treba odgovoriti, a da ne govorim o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, za koje je odgovorna ova vlast; ilegalni granični prelazi, reket, šverc, kriminal, korupcija, donacije iz tih mrskih zemalja Zapada. A niste pitali Putina možete li da uzmete za svoje privatne projekte te donacije, pare iz budžeta Kosova, a ovamo, to su mrski Šiptari, teroristi, separatisti itd.
Međusobni sukobi, anatemisanje i satanizovanje političkih protivnika, obeležavanje onih koji su u Goraždevcu glasali na kosovskim izborima, većinom iz DS, da li ćete da im stavljate žute trake? Traže se konsekvence i sankcije protiv njih. Na to je trebalo odgovoriti. Naša koleginica, gospođa Petković, njena kuća je ugrožena, napadnuta, ćuti se. Mesec i po dana nije bilo sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. O tome je trebalo nešto reći u toj rezoluciji, a da ne govorimo o dvostrukim standardima; Biblioteka Kosova – sedište u gradu Beogradu, Muzej Kosova – sedište u Beogradu, „Jedinstvo“, novine – sedište u Beogradu, duple plate itd. O tome ćemo drugi put.
Dakle, trebalo je reći – gde će Srbi i trebalo je reći – gde će Srbija, ako već neće u EU. S kim će u savez? Sa Rusijom? Belorusijom? Mongolijom, Kubom? Rodezijom? Čadom?
Čujem ovih dana da nas podržavaju Indija, Indonezija i Južna Afrika. Da li je to naša budućnost? Ali to napišite u rezoluciji. To obznanite i recite.
Ukinut je Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, jedina institucija koja je bila priznata od UNMIK-a, bila je u saglasju sa Rezolucijom 1244.
Uvedena je Kancelarija Ministarstva za Kosovo i Metohiju protivno Rezoluciji 1244. Neprestano guranje prsta u oko.
Kažete, nećete ni u jedan vojni savez. Koji to drugi vojni savez znate izuzev Severnoatlantske alijanse ili NATO pakta? Da je Srbija bila članica Pakta ranije, nijedan kvadratni santimetar njene teritorije niko ne bi mogao da uzme. A EU mi postavljamo uslove, kao nižerazredni fudbaler koji hoće u veliki tim. Oni mu kažu čekaj, nisi za nas, a nešto tamo i kriješ, a vi kažete, ne, ne, ne, ne da ja hoću da dođem nego ću ja vama da postavim uslove. Onda veliki klub kaže, e, niko od vas u narednih 10, 20 ili više godina neće moći da igra u ovom timu.
Dakle, mi zatvaramo vrata. Da li je ikad razmatrano ono što je između redova nagovestio italijanski ministar inostranih poslova, gospodin D'alema.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Mogućnost podele Kosova. Pa bolje išta nego ništa. Nemojte pričati, sačuvaćemo ga, a izgubićemo ga.
I na kraju, gospodo, vi koji nudite ovu rezoluciju bićete odgovorni ako dođe do tog zla, za svaku traktorsku prikolicu, za svaku srušenu crkvu, za svaku suzu u oku deteta koje se nađe u sabirnom centru i za svakog čoveka i mladića i devojku, obrazovane, pametne koji se mrznu i čekaju u redovima pred ambasadama da negde u dalekom svetu potraže svoju sreću i svoju budućnost. Vi ćete za to biti odgovorni.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Da li se neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite. (Aplauz.)
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta u ovoj Narodnoj skupštini nisam nastupao kao predsednik isključivo najjače poslaničke grupe u Skupštini, nego kao narodni poslanik koji bi voleo da postoje tačke dnevnog reda oko kojih treba postići što je moguće veću saglasnost.
I da vas podsetim, interese stranke sam u velikoj meri žrtvovao na izradi novog Ustava Republike Srbije, kada sam prihvatio kompromise koji nisu potpuno u skladu sa našim programom i našom ideologijom. Drugi put sam učinio veliku žrtvu kada ste dogovarali sastav nove Vlade, kada sam mogao da nekakvom opstrukcijom, koju biste vi grubo, naravno, pogazili, protivustavno ometam 126 poslanika da formiraju Vladu. Ni tada me nisu vodili stranački interesi. Ovo je danas treći put.
Moram da vam kažem, sada ili nikada, treći, pretpostavljam poslednji put imate priliku da SRS pokuša da shvati vaše namere kao dobronamerne, kao državotvorne, kao namere aktuelne vlasti koja želi da sačuva Kosovo i Metohiju i ovog puta, uz obrazloženja koja ću od vas zatražiti, mi smo spremni da vam pružimo šansu da ovom rezolucijom pokažemo građanima Srbije šta mi to, u stvari, na Kosovu i Metohiji želimo.
Meni je govor predsednika Republike ličio na uspavanku, na anesteziju pred amputaciju. Nije tako lako i nije tačno da Kosovo i Metohija nije nezavisno, do sada smo se za to izborili. Molim vas, pripremite nas za nezavisnost Kosova i Metohije, proglašenu od strane Albanaca i prihvaćenu od strane vaših prijatelja. Molim vas, i vas i predsednika Vlade, nemojte nam ovde govoriti o zapadnim silama, nemojte nam govoriti o Americi, govorite nam o EU. U vašim govorima nisam čuo šta to želi EU, izuzev potpredsednika Vlade koji je pomenuo Savet EU, izjavu komesara za pridruživanje, ali čija je stranka apsolutno jasno pre samo nekoliko dana iznela stav da EU mora u Sporazumu o pridruživanju da kaže šta je za nju Srbija.
Kompromisima i dogovorima koji su jako truli i traju već godinu dana, vi ste došli do nekog teksta rezolucije, ponosni ste na to što ste se dogovorili. Jesmo li mi, koji čekamo da se vi dogovorite, ponosni na ono što ste se dogovorili? Da li je svako od vas pojedinačno ponosan na ono što ste se dogovorili? Da li je ovo baš tekst koji je želeo predsednik Republike? Da li je ovo tekst koji je želeo predsednik Vlade? I ko sada stoji iza ovog teksta? Ko će da ispunjava naloge iz rezolucije? Ko vodi spoljnu politiku, gospodine predsedniče Vlade?
Predsednik Republike koji ništa nije rekao o budućim odnosima Srbije sa drugim međunarodnim organizacijama, sa drugim državama koje priznaju nezavisnost, samo je pripretio ratom ili vi, gospodine predsedniče Vlade, koji ste jasno ovde, čini mi se, izneli svoj stranački stav, niste smeli da ga upišete u rezoluciju, ali od vas očekujem da ostanete pri tom stavu u kome jasno piše da mi nećemo potpisivati sporazume sa onima koji nas ne priznaju kao državu koja je suverena, celovita, jedinstvena, u granicama u kojima je član UN.
Naša borba za Kosovo i Metohiju nije borba za teritoriju, nego za granice države. Samo za granice države. Podrazumeva se da nema ko da vam otme teritoriju ako odbranite granice. Sve je ovde potpuno jasno. I svi smo krivi za ovo što se dešava. Uopšte ne amnestiram bilo koga. Ni sebe. Došli smo do dana "d".
Vi mene podsećajte šta je bilo krajem 2000. godine, a ja ću vas da podsećam šta je bilo u ovih sedam godina otkako ste na vlasti i ništa nećemo dobiti i ništa nećemo postići.
Evo, danas je taj dan da se suočavamo sa svojom savešću, sa svojim greškama, sa svojim uspesima i kada od danas krećemo svi zajedno u jedan uspeh ili u jedan neuspeh, ali da ga svi nosimo na leđima, da više niko nikoga ne optuži da je prevario, da je izmanipulisao, da nije hteo, da nije mogao, da nije smeo.
Da li je ova rezolucija odbrana Kosova i Metohije u sastavu Srbije? Da li je ova rezolucija znak da nema razgovora sa onima koji ne priznaju da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije? Da li je ova rezolucija znak da će svi ministri, sve vlade koje Srbija sada trenutno ima, a ima ih nekoliko, da će svi braniti Kosovo i Metohiju u svim razgovorima koje budu vodili.
Ako je to znak, mi ćemo sa po dve ruke da glasamo za ovu rezoluciju, ali mi je sumnjivo zašto to ne piše tako jasno u ovoj rezoluciji. Što vam je trebalo da nam učinite maglovitom ovu rezoluciju i da nas sada ubeđujete ovde kako imate čiste namere? Od koga se to bojite? Vaš sud su građani Srbije. Nema suda u Moskvi, nema u Briselu, nema u Vašingtonu, izuzev u Srbiji – za političare. (Aplauz.)
Ja nisam siguran da će sutra građani Srbije razumeti rezoluciju. Oni koji su za razgovore sa Evropskom unijom po svaku cenu, reći će – pa to piše ovde u rezoluciji. Jer mi ćemo se truditi da očuvamo suverenitet države, pa ako ne uspemo, bože moj, mi ćemo reći – nismo uspeli. Oni koji nisu za razgovore po svaku cenu, oni koji su za Srbiju po svaku cenu, oni će reći, pa ovde u rezoluciji piše – očuvaćemo suverenitet, i nema pregovora, i nema pridruživanja, i nema Sporazuma i nema bilo čega, ako neko ne prizna da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije.
Nemoguće je, po vašim dosadašnjim istupima, po vašoj ideologiji, po onome kako vas svi poznajemo, a ja posebno, da je ovo dokument oko koga se slažete i vi iz DS i vi iz DSS. Nemoguće je, niste pronašli dokument oko koga se slažete, zato što vam Ustav nije bio imperativ. Što vi nama izmišljate definiciju koja piše u Ustavu? Zbog čega smo, kao garant državnosti, usvojili taj Ustav – vi odustajali od nekih svojih principa, mi odustajali, došli do teksta oko koga se ogromna većina građana izjasnila na referendumu? Zbog čega, ako to ne piše u ovoj rezoluciji, šta će nam formulacije koje ništa ne znače?
Srbija je država u čijem je sastavu Kosovo i Metohija. Predsednik Republike polaže zakletvu da će braniti takvu Srbiju. Mi nemamo predsednika Republike koji je položio tu zakletvu. Predsednik Vlade čak i nema obavezu da polaže takvu zakletvu.
Sa koliko neizvesnosti mi danas očekujemo ovu sednicu, a kako je tek Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji. Jesmo li u stanju da ih zaštitimo?!
Hvala vam, gospodine predsedniče države, što nastupate kao moj portparol. Izvanredne ideje iznosite, samo što sam ih ja izneo pre vas, pa bio napadan da hoću da vodim Srbiju u rat. Sada su došli do svih tih stavova, odlično. Ne ljutim se. Nisam to nigde ni patentirao, smatram da dobru ideju svi Srbi treba da sprovode.
Dobro je što ste pregovarali, znali ste i sami da od toga nema ništa. Rekli smo vam to pred prvi odlazak na pregovore. Rekli smo – niko ne može da spreči, niti iko treba da sprečava pregovore. Ali, vi tamo nailazite na bedem koji je podigla Amerika, predvodeći Evropsku uniju. Taj bedem se zove – nezavisnost Kosova i Metohije. Taj bedem vas je prvo uveo u pregovore u kojima uopšte nije bilo pregovora. Ne znam s kim ste razgovarali dok Ahtisari nije napisao svoj plan, sa Albancima niste. Taj bedem je, posle toga, uveo Albance u priču da ništa ne prihvate, da samo sačekaju da protekne vreme. Mi smo predlagali i predlagali, predlagali i predlagali. A, ko nas pita jesmo li predlagali ili smo prihvatili predloge.
Imali ste pred sobom Rambuje. U Rambujeu mi nismo prihvatali. Albanci su predlagali i Albanci su dobili što su hteli – bombardovanje Srbije. Sada smo mi predlagali, Albanci nisu prihvatali, opet bi se moglo reći – da Srbija bude bombardovana. Da li ste vi tu pronašli kojim se principima rukovodi Amerika kada raspravlja o sudbini Srbije? Principi su jasni, oni traže nezavisnost za Kosovo i Metohiju. Naši principi su jasni – nema nezavisnosti Kosova i Metohije!
Ja vas molim, sve ovo što u naznakama piše ne sme da ostane nedorečeno. Šta to znači – Vlada će preduzeti mere? Ma, Skupština treba da naloži Vladi koje mere. Ko će da izvrši kontrolu Vladinih mera koje je Vlada pripremila? Narodna skupština, nemojte da bežite od Narodne skupštine. Neka ona stoji iza vas. Najjači je političar iza koga stoji Narodna skupština. Nije bitno da se vas dvojica dogovorite, nego da se dogovorite sa Narodnom skupštinom. Ali, Narodna skupština je mehanizam, 250 poslanika traži da razume, čak i vaši poslanici zahtevaju od vas da im sve bude jasno, jer jednog dana svačija će odgovornost biti na ispitu, pa i odgovornost poslanika koji su glasali, a nisu znali za šta glasaju.
Mi ćemo, kao i uvek, žrtvovati i svoju ideologiju, i svoj program i želju da ovo bude kristalno jasno i glasaćemo za ovaj predlog rezolucije. Ali, vi nam dugujete završnu reč ovde; i gospodin predsednik države i gospodin predsednik Vlade. Šta to znači, ta tačka ''đ'', šta ona predstavlja? To nije reko ni ministar, valjda on sme, on neće da vodi nikakvu partiju u životu. Šta to znači za građane Srbije? Šta to znači u pregovorima sa Evropskom unijom?
Da li će Vlada doneti odluku da se potpiše Sporazum o pridruživanju, u kome Evropska unija neće garantovati da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije?
Gospodine predsedniče Vlade, podsećam vas na izjavu vašeg portparola od pre samo nekoliko dana, čak je rekao da ćete insistirati da to bude u Predlogu rezolucije. Hajde, prihvatam da to niste mogli da stavite u Predlog rezolucije, ne ide vam se u sukob sa predsednikom države, dobro, ali to morate sada da nam kažete. Ako dođe do Sporazuma u kome ne piše da je KiM u sastavu Srbije, hoćete li vi na sednici Vlade glasati da gospodin Đelić, koji je spremio penkalo, ode i potpiše taj Sporazum, pošto ste ga već ovlastili da to potpiše? Lako je igrati se, teško je biti ozbiljan.
Srbija je sada pred najozbiljnijim ispitom, u vreme predizborne kampanje, u vreme kada nije sasvim svejedno šta će biti do 20. januara; i ne računam na 3. februar, nemojte ni vi da računate da ćete imati nekih obaveza 3. februara. (Aplauz.)
Potpuno jasno želim da vam kažem, u ovoj teškoj borbi za KiM svako je dobrodošao. Nikoga niti odbacujte, niti ćemo mi bilo koga da odbacujemo. Ali, svakoga ko ne misli da učestvuje u ovoj borbi pozivam da dobro razmisli o tome šta ostavlja svojim potomcima i kako će pred svoje pretke. Ovo nije poziv u rat. Nemojte da pominjete vojsku ovde. Ovde nema mesta za našu vojsku. Ovde ima mesta za tešku diplomatsku borbu, za oslonac na prijatelje u svetu, za oslonac na svakoga ko može da nam pomogne da proizvodimo, da radimo i da kupi našu robu. Gospodo, ovo nije oslonac na zapadnu civilizaciju kojoj mi pripadamo, ali koja nas neće.
Ovo je oslonac na prijatelje u svetu. Bogu hvala, niste nas dovoljno posvađali sa prijateljima u svetu, a žarka vam je bila želja od 2000. godine. Da sada stanete pred ogledalo i da se setite šta ste sve radili 2001. godine, pognuli biste glavu pred ruskim stavom. Rusija je tada bila kužna zemlja za vas. Pominjanje Rusije je ovde bilo, bezmalo, pozivanje na prokletstvo. Danas nas je Rusija uvukla u odbranu KiM i vi niste ni dragovoljno pošli za njom, ali sada idete za njom. Nemojte slučajno da istupite iz toga.
U odbrani KiM imate podršku SRS sve do časa dok mi ne budemo odlučivali. Ali, mi nismo opozicija u odbrani Kosova i Metohije. Mi smo opozicija kada pljačkate narod. Mi smo opozicija kada donosite loše zakone, kada nema proizvodnje, kada kradete, kada ste u mitu i korupciji, ali kada krenete u odbranu Kosova i Metohije tu vam nismo opozicija i nije me sramota. (Aplauz.)
Nećete danas imati opozicione govore od poslanika SRS, ali ćete imati zabrinute govore, odlučne i čvrste govore, imaćete samo jedno pitanje – da li je ulazak u EU prioritet u odnosu na Kosovo i Metohiju ili ne?
Nemojte da nam kažete da je to prioritet. Molim vas da to ne kažete, jer to će podeliti Srbiju. Koliko god da je uplašena i zabrinuta, koliko god da svako od nas strahuje za svoje dete, za svoje unuče, nemojte da kažete da ima nešto važnije od sudbine Kosova i Metohije i od opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije, jer mi smo građani Srbije. Mnogi od nas su Srbi, to iz nas ne može da se istera, ni pretnjama, ni ucenama, ni nagradama, ni poklonima, niti bilo kakvim obećanjima.
Stigli smo mi do, bezmalo, poslednje rezolucije o Kosovu i Metohiji. Sledeća mora da bude predlog mera. Zadovoljan sam kako smo tamo bili zastupljeni. Mi smo bili dobro predstavljeni na sednici Saveta bezbednosti. Znam da ne bi trebalo da bilo koga od vas sada ovde ni hvalim, ni kudim, činiće se mnogima da očekujem bilo čiju podršku. Ne treba mi podrška, vi ste za mene režim. Održavajte se, radite šta god hoćete, samo vam nećemo dati da zbog toga Srbija strada.
Dakle, priznajem da smo bili dobro zastupljeni na sednici Saveta bezbednosti, ali ova rezolucija nije proistekla iz govora predsednika Vlade na sednici Saveta bezbednosti. E, samo se toga bojim, bojim se ljudi sa dva lica. Nastupite otvoreno, smelo, čestito, kako tamo, tako ovde, pa kada dobijete aplauz da možete na obe strane, kada vas neko kritikuje da vas kritikuje na obe strane. Nemojte kada krenete na put, čim sednete u avion da pomislite da tamo ne smete da budete onako hrabri kako ste ovde. Tamo treba da budete još hrabriji.
Pregovarajte i dalje, razgovarajte i dalje, pozivajte Albance na dijalog, ponudite im apsolutnu autonomiju kao što ste im i do sada nudili, ali spremite državu za vreme kada će Albanci proglasiti nezavisnost i kada će vaši prijatelji iz EU tu nezavisnost prihvatiti. Spremite nas, mi nismo kažnjeni da ne znamo šta nas čeka za možda i mesec dana, ali ja očekujem već posle 20. januara, pošto više neće imati razloga da podržavaju jednog kandidata. Hvala. (Aplauz.)

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničkog kluba SPS, a potom Čedomir Jovanović, predsednik poslaničkog kluba LDP.

Ivica Dačić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, ne znam i bojim se da mnogi od onih koji učestvuju u radu današnje sednice Narodne skupštine Republike Srbije nisu svesni šta građani Republike Srbije, a naročito građani Kosova i Metohije, pripadnici srpskog naroda, očekuju od državnog rukovodstva za koga su glasali na izborima. Očekuju odgovoran odnos po ovom pitanju, očekuju da ne govorimo mnogo o međustranačkim pitanjima i o prošlosti, nego da govorimo o onome šta će se desiti danas i sutra u vezi sa Kosovom i Metohijom, šta će se desiti sa odbranom teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Želim odmah na početku da vam kažem, ne postoji taj predlog rezolucije ili bilo kog akta u kojem stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije za koji SPS neće glasati, bez obzira šta mislimo o onima koji to predlažu, bez obzira da li smo na vlasti ili u opoziciji, jer ovo nije pitanje vlasti i opozicije, ovo je pitanje odnosa prema svojoj državi i prema svom narodu. Zato treba da se čuvamo međusobnih optužbi. Albanska politika po ovom pitanju je jedinstvena. A kakva je srpska politika po ovom pitanju? Kao i po svakom drugom, apsolutno nejedinstvena.
Pitajte svakog Albanca na Kosovu i Metohiji šta želi, šta hoće i za šta se bori. Reći će vam jasno. Pitajte srpske političare za šta se zalažu i za šta se bore, nećete dobiti jedinstveni odgovor. I bojim se da ponekad i trpimo ono što zaslužujemo, upravo zbog tog srpskog nejedinstva na političkoj sceni. Već sam rekao, SPS ima mnogo primedaba na tekst rezolucije.
Na početku bih samo želeo da kažem, da sam zlurad rekao bih da je ova rezolucija danas na neki način verifikacija onoga šta je državno rukovodstvo Srbije radilo pre 2000. godine. Zašto? Ja ću vam spomenute Rambuje. Neću spomenuti, pročitaću Rambuje u kojem stoji poglavlje 8 – tri godine po stupanju na snagu ovog sporazuma biće organizovan međunarodni sastanak da bi se utvrdio mehanizam za konačno rešenje Kosova, na bazi volje naroda.
Pitam vas, gospodine predsedniče Republike i gospodine predsedniče Vlade i gospodine ministre za Kosovo i Metohije i šefu pregovaračkog tima – da li biste vi prihvatili tu formulaciju u sadašnjem tekstu koji bi vam neko ponudio? Siguran sam da ne biste. Ne bih govorio o tome šta ste govorili o toj politici, ali ne treba vaše mišljenje da se menja u odnosu prema tome da li ste na vlasti ili u opoziciji, nego treba da gledate suštinu problema.
Narodna skupština Republike Srbije utvrdila je pred bombardovanje principe za rešavanje Kosova i Metohije – politička sredstva i dijalog kao jedini put mirnog i demokratskog rešenja krize na Kosovu i Metohiji, puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Jugoslavije, puna ravnopravnost svih građana, svih nacionalnih zajednica i etničkih grupa na Kosovu i Metohiji, bez mogućnosti za bilo čiju majorizaciju, rešenja usklađena sa Ustavima Srbije i Jugoslavije i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i građanskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina. Kosovo i Metohija ne mogu dobiti status Republike, nego autonomije po najvišim međunarodnim standardima u okviru Srbije i Jugoslavije. Ne prihvatamo nijednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje Kosmeta od Srbije.
Ima li nešto što ne biste vi potpisali? Ima li nešto za šta se vi danas ne zalažete? Nema.
Mi ćemo vas podržati sve dok branite Kosovo i Metohiju, ne zato što podržavamo vašu Vladu, nego što više od vas volimo ovu državu i ovaj narod, Srbiju i Kosovo i Metohiju. (Aplauz.)
Na jedinstvo iz devedesetih godina, o čemu da govorimo, Vuk Drašković se hvali u nekom intervju u hrvatskim novinama, kaže da je on zaslužan – ako vas neko pita zašto je odziv na mobilizaciju bio samo 10%, onda slobodno odgovorite, to je bilo zbog toga što je Vuk Drašković sa svojim SPO-om hrabrio decu Srbije da se ne odazivaju na te pozive ili da napuštaju zemlju, da beže od te strašne nesreće.
I vi govorite o tome da ćemo braniti državu svim sredstvima. Vi ste amnestirali one koji su pobegli, a hoćete da neko sada šalje svoju decu da brani jug Srbije? Ovde ste napisali sa pravom da je bombardovanje Srbije bilo pravno nelegalno, jer je bilo bez odluke Saveta bezbednosti UN, ali ste pomilovali one koji su bombardovali ovu državu i ovaj narod, posle 2000. godine.
Zato mislim da, ukoliko bismo se vraćali u prošlost, bilo bi mnogo razloga da kažemo da Srbija nikada ne može da vodi drugačiju politiku nego ovakvu prema Kosovu i Metohiji, zato što suština problema na Kosovu i Metohiji nije nedostatak ljudskih prava Albanaca, nego želja Albanaca da stvori svoju nezavisnu državu. I to je vekovima.
Mi smo predložili, ja sam to ministru Samardžiću predložio, da se pođe od Rezolucije 1244. Možda je to nekome nezgodno. Rezoluciju 1244 i SPS su kritikovale i jedna i druga strana. SRS je govorila da je to kapitulacija. Vi iz DOS-a ste govorili da je to suluda politika i da je trebalo sve prihvatiti, a danas i jedni, i drugi, i treći, i četvrti govorite samo o Rezoluciji 1244. Znači, to je jedina slamka spasa za koju se trenutno drži opstanak Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije. Ona naravno nije idealna, ali je rezultat borbe za Kosovo i Metohiju.
Pošto vidim da imate primedbe na tu rezoluciju, svi redom, i ovo što govorim, ja vam želim da se izborite samo za ono što ste kritikovali. Sada se izborite za opstanak Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mnoge države ohrabruju nezavisnost Kosova i Metohije i prete Republici Srbiji priznavanjem ovog protivpravnog čina. Naravno, samo bih želeo da kažem da kada razmatrate moguće mere protiv tih država morate krenuti od jedne proste činjenice, prvo prestanite da otvarate svaki slovenački diskont koji se otvori u Srbiji, otvaraju ga predsednici, ministri, predsednici privrednih komora, oni će prvi priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Sa druge strane srpski privrednici ne mogu da otvore ništa u Sloveniji.
Dalje, imate Republiku Srpsku. Neko pokušava da kaže da će Kosovo i Metohija biti presedan. Znači, to ćemo samo izvaditi iz međunarodnog prava i više nigde taj princip neće važiti. Onda Rusija neće priznati Pridnjestrovlje, nećemo imati Abhaziju, Osetiju, Kataloniju, nećemo imati Republiku Srpsku. Znači, to važi samo za Kosovo i Metohiju. Ko to kaže? Kada se međunarodno pravo jednom poruši – nema presedana.
Zato, gospodine predsedniče, i jedan i drugi, gospodo ministri, zašto ne kažete da, ukoliko neko ne poštuje međunarodne ugovore i međunarodne sporazume, Srbija može da prizna nezavisnost Republike Srpske. Da li je Srbija jedina na ovom svetu predodređena da se na njoj vežba međunarodno pravo i da ona bude primer za presedan? Tražite da se u Republici Srpskoj organizuje referendum o nezavisnosti Republike Srpske.
Šta je sa Crnom Gorom? Hoće li vaša bratska Crna Gora, sa kojom ste zajedno, rukovodstvom Crne Gore, oborili vlast 2000. godine, biti jedna od prvih koja će priznati nezavisnost Kosova i Metohije? Kako ćete prema njima reagovati? Bez obzira na nečije poreklo, reakcija mora da bude oštra. Najviše boli kada vas prvi izdaju i prvi udare nož u leđa oni koji na svojoj kapi imaju četiri ''s'' i, u svakom slučaju, ja vas pozivam da to pitanje veoma ozbiljno razmotrite.
Mere koje ćete preduzeti morate unapred da kažete, jer te mere imaju za cilj da ih odvrate od toga. Ako čekate da one to urade pa da posle nešto proglašavate i radite, od toga nema nikakve 'vajde. Te mere će biti prazne, bolje da ih ne preduzimamo posle toga, jer nećemo imati nikakvog efekta.
Naravno, prestanite više, kada sam govorio o nejedinstvu, zaista molim državno rukovodstvo Srbije da proba da malo razgovara, da ne razgovarate između sebe samo na sednicama Parlamenta, pošto sedite jedni pored drugih. Vi sa vašim nejedinstvom u državnom rukovodstvu predstavljate najveću opasnost za nacionalni i državni interes u ovom trenutku, jer ćete ostaviti Srbiju bez vlasti u momentu kada ne znate šta ćete. I ovog puta ponavljam da Srbija treba da razmišlja o vladi nacionalnog jedinstva u ovim teškim trenucima, ne zbog toga da bi neko ušao u vladu ili izašao, nego zbog ozbiljnosti situacije u kojoj se Srbija nalazi.
Ovo govorim zbog toga što je apsolutno neprihvatljivo da u vreme dok celo državno rukovodstvo govori o svemu ovome, tužilac Vukčević kaže da je Ratko Mladić u Srbiji. Kakva su to saznanja? Da li je Ratko Mladić u Srbiji? Vi govorite da nije. Da li taj tužilac zna gde je Ratko Mladić? Zašto ne javi gospodinu Jočiću ili ne znam kome, ko ga trenutno juri, pa da ga uhapse?
Zašto ne uhapsite Vukčevića, jer time što izjavljuje nanosi štetu nacionalnim i državnim interesima, jer vi ubeđujete čitav svet da on nije u Srbiji, ne ja. Mene baš briga, i da je u Srbiji ne bih ga uhapsio, ali siguran sam da nije u Srbiji, jer da je u Srbiji odavno biste ga uhapsili. U svakom slučaju, pretpostavljam da ga nema.
Što se tiče teksta rezolucije, želim da kažem da u njemu nema ništa sporno, što je neprihvatljivo, ali nema ni nekih stvari za koje mi mislimo da treba da budu. Ako je to pitanje taktike ne sporimo, ali, ako je pitanje stava smatramo da treba veoma dobro da razmotrite situaciju.
I šta znači odrednica, koju ste napisali, da se Vlada Republike Srbije posebno obavezuje da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva. Šta to znači, ako u isto vreme govorite da nećete ratovati? Ne govorim ja o ratu.
Šta će se desiti ukoliko dođe do jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, ukoliko dođe do napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, njihovog egzodusa, a KFOR neće reagovati, hoćete li vi reagovati? Šta znači ova odrednica?
U diplomatiji ili u politici nekada je važnije ne reći, nego reći. Ako već nećete da kažete da ćete ratovati, onda nemojte da kažete da nećete ratovati, jer kao što Amerika direktno ohrabruje Albance time što kaže da će priznati jednostranu nezavisnost, time što kažete da nećete da ratujete direktno ohrabrujete one da proglase nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada bilo ko da drugačije kaže, kažete da on vodi ratnohuškačku politiku. Kakva je onda ovo odrednica koju ste ovde napisali, ja je tumačim na takav način, ako jedan čovek živi u Gračanici i dođe do napada na njega, vi ste se obavezali da ćete efikasno delovati na zaštiti života i imovine, kako ćete reagovati? Hoćete mu poslati telegram? Hoćete li poslati nekoga da ga evakuiše odatle? Bolje je i poštenije da kažete Srbima sa Kosova i Metohije – pakujte se i krenite u ostale delove Srbije, nećemo vas braniti.
Ne želim da ulazim u detalje ove rezolucije, želim na kraju samo da kažem da mislim da je pitanje Kosova i Metohije važnije od svih drugih pitanja koja u ovom trenutku brinu političku scenu Srbije. Važni su predsednički izbori. Naravno da je važno ko će biti predsednik Srbije, ali, verujte mi, i predsednik Srbije bez zemlje nema neku veliku ulogu u političkom životu Republike Srbije.
U ovom trenutku izgleda sve više zanima i u inostranstvu i u zemlji ko će biti predsednik Srbije, da li će izbori za predsednika Srbije biti pre ili posle proglašenja nezavisnosti, jer jednima odgovara pre, jednima više odgovara posle.
Ovde je reč o tome da svi zajedno treba da se bavimo kako da sprečimo nezavisnost Kosova i Metohije.
Nezavisno od toga, još jednom, ponavljam na kraju, po ko zna koji put, želim da odam zahvalnost i priznanje svima onima koji su branili ovu zemlju kada je bila protivpravno, kako ste napisali ovde, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, napadnuta od strane onih koji su i tada želeli da otmu Kosovo i Metohiju.
Ovde ste napisali tekst o vojnoj neutralnosti. Mi to imamo 15 godina u našem programu. Sad kad gledam šta ste napisali, mogu da vas pitam iskreno – pa, što ste nas rušili 2000. godine?! U čemu je razlika u vašim stavovima i stavovima SPS-a? (Aplauz.) Ali, dobro, svako shvati da je pogrešio.
Bez obzira što ste nas rušili, mi podržavamo, odbranite vi Kosovo i Metohiju, važnije je to od toga ko je na vlasti, a ko je u opoziciji. Samo bih vas podsetio da ste samo pre tri godine usvojili Rezoluciju o evropskim integracijama u Skupštini Srbije, u kojoj piše da idete ka evroatlantskim integracijama.
Evo, sad ste zaključili svi, i DS i DSS, vojna neutralnost. Ovde piše – vojna neutralnost do referenduma. To je isto i naš stav. Ja vam zahvaljujem što ste došli do stava koji je SPS imala od samog početka.
Naša vojna neutralnost se, da budemo jasni, odnosi na sve. Mi smo prijatelji sa onima koji su naši prijatelji, ali to znači i vojnu neutralnost i od naših prijatelja. To znači vojna neutralnost bez blokova, bez vojnih sila, daj bože da imamo vojne baze naše vojske. Mi nemamo vojne baze naše vojske, a kamoli nekih stranih vojski na teritoriji Srbije.
Na samom kraju, želim da odam priznanje onim našim građanima, Srbima, koji su i pored svega i posle svega i u zoru najavljenih jednostranih akata priznavanja nezavisnosti, ostali da žive na Kosovu i Metohiji. Lako je odavde iz Beograda govoriti o tome koje ćemo poteze da povučemo, ali od naših poteza zavisi njihova sudbina.
Želim da im poručim da su oni prvi u prvim redovima borbe za Srbiju, a oni od nas samo traže da ih u svemu tome ne izdamo. Sve dok ih ne budete izdali, SPS će biti deo jedinstvene državne politike u odbrani Kosova i Metohije. Jer, ukoliko ne bude Kosova i Metohije, nema razloga da postoje ni sve vaše i naša politička stranka. Hvala vam. (Aplauz.)

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala, gospodine Dačiću.
Saglasno članu 85. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, danas ćemo raditi do završetka ove tačke dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP-a.
Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je dobro što su pre mene, kao predstavnika LDP-a, govorili predstavnici vlasti i politike koja je ovu zemlju braneći Kosovo uvela 1999. godine u rat, iz koga smo izašli kao poraženo društvo, uništena zemlja, što je bilo najjasnije u činjenici da smo te 1999. godine izgubili pravo da kao država utičemo na bilo kakav način na život ljudi na prostoru Kosova i Metohije. Dobro je što su pre mene govorili predstavnici vlasti koji danas pokušavaju da tom slomu daju neko drugo ime, pri tom, po našem mišljenju, gubeći pravo za Srbe na Kosovu da tamo uopšte ostanu i normalno žive.
Mislim da je ova rezolucija neiskrena i da to nije slučajno. Ova rezolucija je kao i sve prethodne rezolucije o Kosovu, kao i sve prethodne politike o Kosovu, sukobi, podele i nesreće, zapravo, samo izraz nesposobnosti i nespremnosti našeg društva da se promeni i nemoći vlasti da ovu državu reorganizuje kako bi prihvatila pravila života vremena kome pripadate.
Gospodine Koštunica, koliko god vam to bilo teško, vi ste bili, između ostalog, i moj predsednički kandidat na izborima 2000. godine. Tada ste simbolizovali ideje koje su suprotne idejama Slobodana Miloševića.
Vrlo dobro se sećam dana u izbornoj kampanji u kojima ste govorili o Kosovskoj Mitrovici. Tada su vas kamenovali ljudi koji su mislili da će na takav način pomoći Miloševiću koji može za njih da uradi više nego vi. Danas vas ti ljudi podržavaju, a verovatno bi kamenovali mene i one koje ja sa Liberalno-demokratskom partijom predstavljam. To je najmanje važno jer je to i najmanja sličnost između politike koja je vođena 1999. i 2000. godine i one koja se vodi u ovom trenutku.
Srbija je 2000. godine izabrala put na koji se ovom rezolucijom stavlja tačka. Srbija je 2000. godine rekla da želi evropsku budućnost i mi smo uvereni da građani imaju pravo na takvu perspektivu. Od vas nikada nismo tražili da potpišete nezavisnost Kosova, nikada vas nismo optužili za ono što je političko nasleđe prošlosti, ali od vas tražimo da povučete ovu rezoluciju. Jer ova rezolucija, kao ni bilo koja druga koja je zasnovana na iracionalnim stavovima, ne može promeniti prošlost za koju niste odgovorni, ali može uništiti budućnost za koju ste svojim postupcima odgovorni i vi i predsednik Republike i vladajuća koalicija i parlamentarna većina koja staje iza ovakvog teksta.
Žao mi je što niste imali hrabrosti da govorite jezikom koji bi ovo društvo razumelo, što ste kao nosioci najvažnijih državnih funkcija, vi predsedniče Republike i vi gospodine Koštunica, okrenuli glavu pred svim ovim užasnim podelama koje u ovom trenutku potresaju našu zemlju, što ste zanemarili tu poražavajuću istinu koja ukazuje na postojanje zabranjenih gradova u Srbiji za ljude koji drugačije misle, što niste imali snage da pošaljete tu jednostavnu, ali očigledno tešku, poruku ovoj zemlji u kojoj bi dali za pravo svakom čoveku u njoj da voli Kosovo i Srbiju koliko ga volite vi, ali da pri tom tu svoju ljubav dokazuje na drugačiji način od onog na koji to pokušavate vi da uradite.
Analiziraću tačku po tačku Predloga ove rezolucije, ali pre toga ste bili dužni da nam kažete zbog čega su pregovori bili neuspešni. Da li su oni bili neuspešni samo zbog toga što nije bilo druge strane u tim pregovorima koja je bila spremna da razgovara? Tokom jučerašnjih konsultacija, koje su po našem mišljenju bile ozbiljne, sa ministrom za Kosovo i Metohiju, gospodinom Samardžićem, mi smo se složili oko toga da je albanska strana u ove pregovore ušla bez želje da se u njima dogovori sa predstavnicima naše države. Da li smo i mi delimično za tako nešto odgovorni?
Pominjete podršku koju je svet pružio Albancima sa Kosova, ali nemamo odgovor na pitanje zašto su svi naši istorijski saveznici, tradicionalni prijatelji, na kraju čak i otvoreno, Francuska, pronašli mnogo više razumevanja za Albance sa Kosova a izgubili bilo kakvu vrstu razumevanja za nas ovde u Srbiji?
Gospodine Koštunica, vi ste kao pobednik na predsedničkim izborima, u oktobru mesecu 2000. godine otišli u Bijaric i sreli se sa šefovima Evropske unije. Niste otišli prvo u Moskvu. Govorili ste pred Evropskim parlamentom u Strazburu, niste govorili prvo u Dumi. Šta se u međuvremenu desilo pa su za nas ta evropska vrata, vrata budućnosti ove zemlje, ostala zatvorena ili su gotovo pred zatvaranjem? I ko je za to odgovoran?
Žao mi je, ali postoji jedna osobina koja političare u teškim vremenima presudno definiše, a to je, spremnost na preuzimanje odgovornosti. Ni po čemu se ne slažem sa gospodinom Nikolićem, ali je on ovde predstavnik stranke koja je iznela jedan jasan politički stav. Od vaše vladajuće koalicije mi nismo dobili jasne odgovore na pitanja koja, po nama, predstavljaju pretnje budućnosti i interesima ove zemlje.
Zašto je uopšte ova rezolucija napisana na ovakav način i šta se iza nje krije? Iza nje se kriju iste one ucene i iste one ambicije i ista ona nemoć i ista ona nesposobnost koja je obeležila period vašeg pregovaranja sa današnjim koalicionim partnerima o formiranju Vlade Srbije.
Ova rezolucija nije izraz apsolutnih i iskrenih uverenja iza kojih stoji vaša vladajuća koalicija. Ova rezolucija je izraz kompromisa koji su napravljeni, ali oko nekih pitanja se ne mogu praviti kompromisi. Ne može se praviti kompromis između prošlosti i budućnosti, ne može se praviti kompromis između nečega što je razumno i nečega što je nerazumno. Koliko je visoka cena ove rezolucije?
Žao mi je, predsedniče Tadiću, što o ovoj rezoluciji razgovaramo u predsedničkoj kampanji. Mi smo nekada bili u istoj stranci, nikada nismo bili posebno bliski, ali ja i dalje verujem da vi, kao političar i kao predsednik ove Republike, ovoj zemlji želite najbolje. U to ne sumnjam. Ali, napravili ste veliku grešku pružanjem podrške političkim inicijativama koje su, zapravo, najpodmukliji politički udarac ambicijama ovog društva da ostvari pravo na punopravno članstvo u EU.
Nije dovoljan vaš osećaj i uverenje, koje je verovatno prisutno u vašoj stranci, da ćete vi jednog dana biti ti koji će biti uspešniji u koalicionim borbama sa vašim drugim koalicionim partnerom, pa iz konstatacije da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biti potpisan ukoliko se dokaže da on čuva stabilnost i suverenitet ove zemlje, tj. njenu teritorijalnu celovitost, izvući pravo da ga potpišete.
Postoje tri osnovna principa koja stavljaju tačku na taj evropski projekat koji se u ovoj zemlji, uz puno napora, ostvarivao prethodnih sedam godina.
Loše je što na predrasudama rušite našu evropsku budućnost, na predrasudama o NATO paktu. Tačno je da je NATO pakt protivpravno bombardovao ovu zemlju, ali iz toga treba izvući vrlo jasne zaključke.
Ono što je poražavajuće jeste nespremnost naših vlasti da ovom društvu kažu istinu. Koliko god da je ta istina teška i kontradiktorna, budite sigurni da je njen teret mnogo lakši od tereta političke prevare koji će se srušiti na leđa građana vrlo brzo. Nema ništa od naše budućnosti u EU, ukoliko prethodno ne reformišemo svoj sistem bezbednosti na način koji je prihvatljiv NATO paktu, koji je, zapravo, predvorje EU. Nijedna zemlja, od zemalja koje su prolazile tranziciju na prostorima istočne Evrope, nije postala član EU bez punopravnog članstva u NATO paktu.
Stanje vojne neutralnosti do nekog fiktivnog referenduma, koji će biti organizovan kao što je bio organizovan i referendum o Ustavu, na koji se danas pozivamo, zapravo se tačno toliko prolongira, uopšte i nastavak konkretnog procesa evropskih integracija naše zemlje.
Sa druge strane, mi kroz teze vojne neutralnosti iskazujemo uverenje da postoji neki drugačiji put od onog kojem smo bili posvećeni do sada.
Bilo bi dobro da se kaže koji je to put, jer iz ove zemlje ne možemo da izađemo a da ne zakoračimo upravo u taj NATO pakt. I Mađarska, i Rumunija, i Bugarska, i u godini koja je pred nama za nekoliko dana Makedonija, Hrvatska, Albanija, Crna Gora, kakva je vrednost te izolacije na koju se opredeljujemo ovakvim rešenjem? Vrlo često se ovde govori, na dosta nejasan, ali zapravo preteći način, o zapadnim državama koje su opasnost po teritorijalnu celovitost i integritet naše zemlje. Te države imaju svoje ime i one su organizovane.
Tačno je da SAD više nemaju razumevanje za pregovore i tačno je da EU, kroz odluku svog predsedništva saopšteno 14. decembra 2007. godine, iskazuje i nagoveštava iste političke stavove. Dakle, mi nemamo problem sa nekim zapadnim zemljama, mi imamo problem sa EU, u koju želimo da odemo, imamo problem sa SAD, sa kojima ne možemo da pronađemo zajednički jezik, a verujemo da ćemo pristankom da od Srbije napravimo poligon za obračune Rusije i Amerike, u kojima oni neće platiti nikakvu cenu, a mi strašnu, ostvariti neki svoj interes.
Kako smo mi ušli u ove pregovore? Sa najboljim namerama i to nije sporno, sa puno uloženog truda, to, takođe, nije sporno, ali sa ciljem koji je uzaludan, jer je on u prošlosti. Ova rezolucija je prepuna političkih fraza i jezika koji je obeležavao Rezoluciju koju je donosio Parlament pre rata 1999. godine: jedinstvo, suverenitet, borba za slobodu i nepristajanje ni pod kakvim uslovima, i plaćanje svake cene, i Zapad, i Rusija, i sve to zajedno dovodi nas u ovom trenutku do suštinskog pitanja – na kojim temeljima mislimo da rešavamo krizu u kojoj se nalazimo, na kojim osnovama mislimo da pred Savetom bezbednosti dobijemo podršku za neke nove pregovore?
Taj svet, od koga mi očekujemo da nas razume, nije spreman da posmatra Srbiju na način na koji je posmatramo mi sami. Taj način nije iskren. Istina je da je Srbija izgubila Kosovo 1999. godine i od tog trenutka Kosovo je u potpunosti nezavisno od Srbije, koja na Kosovo može da utiče, u meri i u procentu koji joj to omogući međunarodna zajednica.
Istina je, gospodine Koštunica, da ste vi potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini sa šefovima država u regionu, ali i sa predstavnikom Kosova i Metohije. To nije bio Albanac, to je bio predstavnik međunarodne zajednice koja upravlja Kosovom, ali to niste bili ni vi, što je najrealniji dokaz licemerja koji mi prepoznajemo u uslovljavanju stavljanja potpisa na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Koga će kazniti Vlada i parlamentarna većina koja staje iza ovakvog rešenja jednom takvom odlukom? Da li će ta odluka zaboleti kosovske Albance, da li će Evropa biti nesrećna zbog toga što joj se mi, sa svim svojim kvalitetima, ne priključujemo ili će cenu platiti ljudi u ovoj zemlji? O tome treba da razmišljamo.
Kada analiziramo tekst vaše rezolucije, u njoj nema ni hrabrosti da se na jasan način formuliše ta politika koja je prisutna u gordosti sa kojom nastupate kada govorite o Kosovu. Hajde, već jednom, recite nam, šta znači fraza o preispitivanju diplomatskih i svih drugih odnosa sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije? Šta znači rečenica koja nagoveštava mnogo, iako u njoj nema ničeg konkretnog? Šta znači stav da će Srbija pred odgovarajućim međunarodnim i nacionalnim sudovima, radi zaštite suvereniteta, integriteta pokrenuti sporove?
Pred kojim to međunarodnim sudom? Da li možda pred onim čije odluke prethodno nismo prihvatali? Da li je to onaj isti Međunarodni sud pravde u Hagu na čiju se presudu nismo obazirali, iako je ovde u Parlamentu bila pokrenuta inicijativa i najmanje je važno što smo mi stali iza te rezolucije? Tada smo Skupštini Srbije pružili priliku da pokaže da je ova Srbija drugačija od one kojoj se sudilo na klupu Međunarodnog suda pravde i to nije učinjeno. Danas nemamo uporište za jednu ovakvu inicijativu. To je ono što je poražavajuće i što je loše.
Morate, na vrlo jasan način, reći kako će to Republika Srbija jačati svoje ustavne nadležnosti na prostoru Kosova i Metohije, kada svaki državni funkcioner ove zemlje prelazi granične prelaze između Srbije i Kosova i Metohije, a vi ste predstavnici Vlade koja je uvela propise po kojima se naplaćuju carine na granici sa Kosovom i Metohijom. Ko će ovom društvu reći istinu, ako ne ljudi koji su preuzeli odgovornost za njegovu sudbinu.
Mi smo predložili Parlamentu drugačiju rezoluciju i mislimo da još uvek ima prostora za njeno prihvatanje. U činjenici da niste glasali protiv te rezolucije, mi ne želimo da vidimo vaše ignorisanje te ideje, iako ste možda upravo na to pomislili kada ste se uzdržali. Mi u tome vidimo šansu. Ova zemlja mora imati budućnost koja je bolja od vremena koje je za nama i onoga što se u ovom trenutku u Srbiji dešava.
Moramo se vratiti razumnim političkim projektima. Ti razumni politički projekti imaju neka svoja uporišta, delimično u Ahtisarijevom planu, delimično u idejama koje su u međuvremenu pokrenute. Možemo sada da polemišemo oko toga kolika bi bila korist da ste frazi ''više od autonomije, manje od nezavisnosti'' dali konkretan smisao koji se pojavljuje u poslednjim trenucima pregovora, kada se govorilo o Hong Kongu ili o finskim ostrvima u Švedskoj. Ali zašto na kraju? Zašto ne na početku? Zašto u ove pregovore nismo ušli kao država koja je spremna da ispuni makar deo svojih međunarodnih obaveza, da bi imala razumevanje i podršku te iste međunarodne zajednice.
Ne može Ustav biti jedino uporište naše politike. Ne zbog toga što Ustav to nije, on to jeste u svakom razumnom društvu i svakoj organizovanoj zemlji, ali taj ustav na koji se poziva vladajuća koalicija ili parlamentarna većina, nije ustav koji nam služi na čast.
Sigurno dobro znate na kakav je način donet taj ustav. Napisan je preko noći i duže se za njega glasalo nego što se o njemu razgovaralo. Nemamo prava da se ljutimo na svet koji krši naš Ustav, jer njega taj ustav ne obavezuje.
Treba da razgovaramo o činjenicama koje nas opisuju kao društvo koje svoj Ustav ne poštuje. U tom ustavu su pomenuta ljudska prava i građanske slobode, sankcionisanje zločina, poštovanje javnog interesa, borba protiv privatnog i ličnog.
U tom ustavu vrlo jasno piše na kakav način se država finansira, u kojim rokovima se bira ustavni sud, kako funkcioniše pravosuđe. Sve smo to prekršili i samim tim oduzeli značaj i težinu tog osnovnog akta, koji reguliše život u našoj zemlji.
Mi smo dva puta glasali, ne protiv vas, nego protiv ideja čiji ste vi samo naslednici. Te ideje nije uspela da ostvari vlast koja je bila, posmatrajući je sa stanovišta ostvarenih rezultata, mnogo efikasnija od vas. Milošević je dobio u SB Rezoluciju 1244. Vi niste sposobni čak ni toliko da uradite. Sudbina svake replike je da pre ili kasnije to postaje očigledno.
Vaša politika je, zapravo, izraz lične nemoći i nespremnosti da se ova zemlja menja. Srbijom se može vladati. Videćemo koliko dugo. Svi oni koji su vladali Srbijom pre vas, na kraju su odlazili odbačeni i prezreni od društva.
Rekli smo vam, gospodine predsedniče, da ste vi za nas jedini simbol demokratske institucije u društvu. To nije ni Vlada, ni Parlament, jer se vrlo često nedemokratski ponašao, to ste vi jer ste izraz težnje građana ove zemlje, ispoljavanjem i ostvarivanjem upravo takvih demokratskih vrednosti. Njih u ovoj rezoluciji nema.
Uskratite svoju podršku ovom dokumentu, bez obzira na činjenicu da ste ucenjeni podrškom na predsedničkim izborima ili opstankom Vlade, koja u ovoj zemlji ništa dobro nije uradila i za sobom do sada nije ostavila nikakav efikasan rezultat.
Nemojte dovoditi zemlju i društvo da razmišlja da je ova rezolucija cena podrške u predsedničkoj kampanji, za koju znam da dobro znate da je nećete nikad dobiti od onih koji su vam obećali, ucenjujući vas do pola noći, kad nam je ova rezolucija prosleđena, dobili smo je u 12,30, u ponoć, dokument ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
... koji trasira budućnost zemlje, presudno utiče na sudbinu svakog čoveka među nama.
Mi ćemo nastaviti politički da delujemo, dobro je što su predsednički izbori pred nama, dobro je što se u Parlamentu o ovome razgovara i od vas očekujemo da pošaljete nekoliko važnih poruka društvu, da u Srbiji svako ima pravo da drugačije misli, da svako ima pravo da slobodno govori, da svako ima pravo da promoviše svoju politiku i da za nju traži podršku i da ćete vi, kao predstavnici vlasti koja je došla na temeljima spaljenog Parlamenta, poštovati elementarni princip slobodnog života. A pretnje koje se ovde nalaze su pretnje na koje ćemo dati efikasan, kvalitetan odgovor koji će brzo uslediti. Hvala vam. (Aplauz.)

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala. Reč ima Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus. Izvolite.