Hvala, gospođo Đukić-Dejanović. Pošto znam da smo svi na kraju svojih psihičkih, a verovatno i mentalnih mogućnosti, s obzirom da smo imali dva dana gde se puno raspravljalo o ovim zakonima, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS-PUPS-JS kažem još nekoliko reči o ovom zakonu o ministarstvima koji je danas na dnevnom redu. Naime, svi znamo da usvajanjem ovog zakona se stvaraju pretpostavke za izbor vlade. Mislim da je to dobra stvar, jer mnogo ljudi danas u Srbiji očekuje da se formira Vlada Republike Srbije. Ovo govorim ne slučajno, pošto se mi, poštovani građani Republike Srbije, već praktično godinu i po dana nalazimo u jednom izbornom stanju i imamo situaciju da nam sve funkcioniše, samo ne funkcioniše ekonomija koja bi trebalo da bude osnova društva.
Ako se setite januara 2007. godine, imali smo predsedničke izbore, tada smo imali tehničku vladu. Nova vlada je formirana 15. maja 2007. godine u ponoć. Januara ove godine smo imali predsedničke izbore, a odmah potom parlamentarne izbore. Došli smo u situaciju da jun-jul 2008. godine postoji sa ovom novom skupštinskom većinom i prilika da se formira nova vlada. Da li će ta vlada raditi bolje ili gore, to će pokazati vreme. Ulazimo u ovu vladu sa ubeđenjem da će ona raditi bolje nego prethodna vlada i da neće ponavljati greške prethodne vlade.
Ovo govorim ne slučajno, zato što svaka koaliciona vlada mora da uvažava interese koalicionih partnera, ali nadam se da se neće ponoviti greška koja je bila u prošlosti, da partijski interesi budu dominantni u odnosu na interese Srbije i građana Republike Srbije.
Nešto što je bilo obeležje Vlade do sada je bilo da su ministri promovisali svoje partijske programe i izborne stavove pre nego što su promovisali program Vlade. Već u početku se videlo da je to jedna vlada koja je nastala na nekim drugim principima.
Kažem, ako bude sreće, duboko se nadam da će tako biti, nećemo ponoviti greške koje su postojale. Kako će i koliko će vlada trajati, to zavisi, naravno, od odnosa u vladi, i od posvećenosti ciljevima koje vlada bude postavila kao dominantne, i naravno od rezultata koji budu i od toga da li će građani Republike Srbije biti zadovoljni ili ne.
Lično mislim postoji potreba, a to sam očekivao da uradi gospodin Ratković, da saopštimo još neke podatke vezane za ono što se zove broj ministarstava i broj članova vlade. Čuli smo različite ocene o tome koliko ova vlada ima članova, i kolika je, i da je najveća u regionu, i da naravno nije ranije bilo vlade sa većim brojem ministarstava. Za one koji nisu hteli da pomenu neke podatke vezano za prošlost, a koji pokazuju, čini mi se, kakva je bila situacija u višestranačkoj Srbiji od 90. godine, evo, dozvolite, želim da pomenem neke podatke, pa ćete videti kakva je pozicija ove buduće vlade na osnovu Predloga zakona o ministarstvima.
Godine 1994. bilo je 30 članova Vlade, 1998. godine bilo je 36 članova Vlade, 2001. godine 25, 2003. godine 26, 2004. godine 19, 2007. godine 25. Sada će ih, na osnovu ovog predloga zakona, biti 27: 25 ili 27, odnosno 22, odnosno 24 ministarstva. Sami građani Republike Srbije procenite koliko je to više i koliko će to predstavljati opterećenje za budžetske korisnike. Ovo govorim zato što smo imali različita iskustva, i jednog potpredsednika Vlade i sedam potpredsednika Vlade, i jednog ministra bez portfelja i sedam ministara bez portfelja. Sve je to deo naše prošlosti i ono što je bio deo rada Vlade u prethodnom periodu.
To nije uticalo na rad Vlade. Vlada iz 1994. godine, koja je imala 30 članova, sastavila je ceo mandat, Vlada Mirka Marjanovića, a skupštinsku većinu je tada činilo 127 poslanika. Dakle, 30 članova Vlade je tada bilo. Ovo govorim čisto da osvetlim drugu stranu načina funkcionisanja Vlade. Mislim da je to dobro da se čuje. Znači, tako stoji faktičko stanje.
Što se tiče ostalih stvari vezano za Vladu, bilo bi korektno da oni koji su bili članovi Vlade, a kritikuju savetnike i ostale, koji su deo rada Vlade, da ipak ostave da to stoji u drugom planu, jer su oni stvorili takvu situaciju. Vidim da niko ne pominje nešto što je činjenica i vezano je za dešavanja u Srbiji posle 2000. godine, da je objektivno u upravi i javnim preduzećima i u Vladi zaposlen veliki broj ljudi. To je obrazlagano potrebama rada Vlade i većom efikasnošću, i naravno da se stručni i kvalifikovani ljudi primaju da bi se mogli odgovarajući zakonski projekti promovisati i usvojiti, tj. primenjivati.
Lično mislim da ima dosta stvari koje treba uraditi. Vlada treba da bude formirana što pre. Nadam se da će posle formiranja vlade na dnevnom redu ovog parlamenta biti, primera radi, ovaj gasni aranžman sa Ruskom federacijom, da će biti TSSP, da će biti veliki broj zakona kojima naša država dobija mogućnost da realizuje neke kreditne aranžmane koji stoje već mesecima na čekanju i da će to biti jedan početak rada Vlade. Mislim da moramo objektivno da stavimo mnoge stvari na dnevni red i da pokušamo da ih rešimo, jer ima mnogo anomalija u našem društvu, koje se prihvataju kao neka normalna stvar.
Mediji danas objavljuju šta hoće, niko ne odgovara za izgovorenu reč. Zanimljivo je da tu postoji potpuna sloboda da se naruži bilo ko na bilo koji način. Prvo sam govorio o ekonomiji, sad o stanju u društvu. Mislim da moramo, kao društvo, kao država da se dogovorimo, ako je moguće, ili makar u institucijama koje po onome što čine u našem društvu, kao Srpska akademija nauka i umetnosti, da znamo šta su državni i nacionalni interesi Srbije i da pokušamo, bez obzira na stranačku pripadnost, da se okupimo oko tih ciljeva da bi ih promovisali i da bi poboljšali položaj Srbije, a samim tim i građana Republike Srbije.
Kada sam pomenuo medije, pomenuo sam iz razloga što vi vidite šta mediji objavljuju, objavljuju šta hoće urednik, ne ulazeći u to da li je tačno ili ne. Naravno, ima puno insinuacija.
Sticajem nekih okolnosti ovo pominjem jer sam i sam bio prošle nedelje predmet jednog takvog načina pisanja medija, tzv. nezakonitog prisluškivanja, suprotno odredbama Krivičnog zakona, suprotno Zakonu o javnom informisanju.
Ali, sve će to dobiti epilog na sudu, jer potpuno sam ubeđen da će pravosuđe naći meru za takvo ponašanje.
Ovo govorim da bi svi mi shvatili, neko više, neko manje, u zavisnosti kako taj problem osaća, ali da shvatimo, kao ljudi koji se bave javnim poslom, da jesmo na udaru javnosti i javnost treba da zna puno stvari o onome što je deo našeg javnog posla. Ono što je privatnost, treba da ostane privatnost, ali očigledno mnogi ljudi to ne poštuju.
Dakle, u svakom slučaju, mislim da je dobro da smo imali ovakvu raspravu i o zakonu o vladi i o zakonu o ministarstvima. Imaćemo i sutra i prekosutra raspravu o amandmanima na ta dva zakona. Amandmana ima mnogo, u jednom slučaju 12, u drugom 87.
Biće prilika da čujemo mnoge primedbe vezano za sadržaj ova dva zakona, ali i to je deo parlamentarnog života, svako ima pravo da kaže, a naravno, predlagač će ceniti šta je od tih amandmana prihvatljivo ili nije prihvatljivo. U svakom slučaju, nalazimo se na dobrom putu da prihvatimo ove zakone i da Srbija dobije novu vladu. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Željko Tomić, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, član 104 - dostojanstvo. Direktno se obraćam imenom i prezimenom gospodinu Vlatku Vlatkoviću, predlagaču zakona u ime 122 potpisnika Predloga zakona o ministarstvima.
Citiram vas od jutros: "Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je novo ministarstvo, od izuzetnog značaja za implantaciju ustavnih principa, ustavnih normi, svih onih dokumenata koje je Republika Srbija potpisala i koji se tiču korpusa ljudskih i manjinskih prava i na kojima se, praktično, i temelji evropska civilizacija." Samo još jedan deo vaše sledeće rečenice: "O značaju ovog ministarstva ne moram posebno govoriti itd."
Pozivam vas da posebno govorite, pošto je vaš stranački kolega, koji je i potpisnik ovog predloga zakona, takođe potpisnik amandmana kojim se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukida. Želimo vaše obrazloženje. Hvala.

Hvala. Izvolite, gospodin Zoran Nikolić ima reč.

Zahvaljujem se na izlaganju gospodinu Obradoviću. Imali smo priliku da čujemo koliko je koja vlada imala članova od 90. godine, od uvođenja višepartijskog sistema, ali to baš i nije neki podatak s kojim se može hvaliti. Očigledno da vlada u koju ulazi SPS ne može ispuniti evropske standarde, da ta vlada bude efikasna i racionalna. To je moj prvi utisak.
Drugi utisak koji sam stekao, da gospodin Obradović zna da li će biti 24 ili 23 ministarstva, a čitava poslanička grupa DS o tome nema pojma. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Žarko Obradović, replika.

Svaki kolega narodni poslanik može biti predmet tumačenja, ali sam, ne slučajno, pomenuo ove brojke, zato što je danas puno poslanika iznosilo samo jednu vrstu informacija o vladi. Zaboravili su da kažu šta je bilo u prošlosti. Nekome se to može sviđati, nekom ne, ali činjenice su neumoljive.
Ali, kad neko kaže - imamo ogromnu, glomaznu vladu, pa kaže - ima 24 ministarstva. Samo treba da kaže, još uvek postoji Vlada sa 22 ministarstva. Neka se proceni koliko je ovo dva ogromno i koliko će usporiti rad Vlade.
Polazim od premise da imamo 24 ministarstva dok Skupština drugačije ne odluči. Ako bih posmatrao stvari na način na koji pokušava moj kolega, izvinite, u ovih 87 amandmana, a pogledao sam ih, ima bar dvadesetak amandmana koji predlažu spajanje određenih ministarstava. Ako bih posmatrao svaki takav amandman sa stanovišta da će se prihvatiti, onda bi verovatno imali vladu, odnosno ovaj predlog zakona bi doživeo takve izmene da ne bi bilo 24, nego 13, 14 ili 15 ministarstava.
Biće onoliko ministarstava koliko skupštinska većina, koja bude glasala za predlog zakona i za amandmana na ovaj zakon, o tome donese odluku. Polazim od premise da je predlagač predložio 24 ministarstva i da to važi za sve nas, do odluke Narodne skupštine Republike Srbije kojom bi se, eventualno, to stanje promenilo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Obradoviću. Po Poslovniku, izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je interesantno da u ime gospodina Ratkovića ovde, njegov odgovor na ono što smo jasno postavili pitanje predlagaču, gospodin Žarko Obradović odgovara.
Želimo jasno da znamo, danas kada zaključujemo ovu raspravu, koliko će Srbija imati ministarstava: 24 ili 23. Potpuno je neumesno reći da dva ministarstva više ništa ne znače. U izlaganju Aleksandre Janković jasno smo rekli kolika je to cifra za građane Srbije.
Mene ovde interesuje, gospodine Ratkoviću, vama se obraćam, pošto je za aktuelnog budućeg, možda premijera, gospodina Cvetkovića, u njegovoj biografiji rečeno da on dobro svira klarinet u nekom bendu ili šta je već bilo sve to, pošto smo videli da nas lepo, posle nekih lepih dogovora, zabavljaju gospodin Tadić i gospodin Dinkić do zore u nekoj lepoj atmosferi, a u jednom trenutku, kada se jedan njegov prijatelj iz Zaječara javio i govorio o gospodinu Cvetkoviću, kao budućem premijeru, istakao je i to da je gospodin budući premijer odličan igrač preferansa.
Pošto igram preferans, nemam ništa protiv toga, to je jedna intelektualna igra, da li gospodin premijer ovde licitira sa brojem ministarstava, da li treba da znamo, da nam on kaže, da li je on izlicitirao da ne treba da bude 24, nego 23? Molim vas da mi kažete. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Spasojeviću. Izvolite.