Do sada je SRS, kad se posle izbora pravi neka nova vlada, obično imala neko razumevanje za novu koalicionu vlast i često smo znali da kažemo kako će da izgleda broj ministarstava i koje će nadležnosti da budu u ministarstvu. To je stvar koalicionog dogovora i nove vlasti, pa i nismo se baš mnogo mešali kako izgleda Predlog zakona o ministarstvima i nekada davno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Međutim, sada, a to je poprilično posle novog Ustava, smatramo da smo u obavezi da se mešamo i na neki način da ukažemo i da iznesemo svoj stav povodom uopšte ideje šta sve treba urediti jednim zakonom o ministarstvima.
Bez obzira što je gospodin Ratković, trenutno odsutan, verovatno pije vodu, s obzirom da je sat vremena čitao zakon i načinio tešku povredu Poslovnika, jer na kraju nije pročitao imena svih potpisnika Predloga zakona, ali uspeo je to da procedi na način da ga niko ne razume i da ga niko ne shvati. Sada, pošto imam malo godina više i imam neko iskustvo, znam kada DS teži ka preciznosti, opširnosti, da se krije neka velika podvala. Naravno, kada je u pitanju DS podvala je na prvom mestu, a kolateralna šteta je nešto dobro.
Da krenemo prvo od toga da li postoji ustavni osnov. Vidite, strana 29, dotle je došao u čitanju zakona gospodin Ratković. Oni su naveli da je ustavni osnov za ovo što predlažu član 97. i jeste, ali to je samo jedna trećina.
Kada su dalje tražili šta bi to mogao da bude ustavni osnov za jedan ovakav zakon pomenuli su član 107. Međutim, tu su promašili temu, jer član 107. Ustava Republike Srbije reguliše ko može biti predlagač zakona.
Sada, demokrate zaključuju - ako nam Ustav dozvoljava da budemo predlagači zakona onda taj zakon naravno ispunjava sve ustavne uslove i naravno, po definiciji, čim je iz Demokratske stranke, to je demokratsko i to mora biti ustavno. Naravno 10:0 je u Ustavnom sudu i sve mora da bude ustavno.
Šta su onda dalje pogrešili? Pa pogrešili su što nisu malo pogledali šta piše u članu 99. Pogrešili su i što su pogrešno shvatili šta je napisano u članu 135, a kada su došli do člana 136. onda su zaboravili gradivo. To je onaj član koji suštinski treba da bude ustavni osnov za jednu ovakvu ekskurziju u vremenu i prostoru, koja se zove - nova vlada, nova vlast, Solanino jato.
Zakon o ministarstvima bi morao, pored toga što treba da ispunjava te ustavne kriterijume, da bude i propis koji na celoviti način reguliše nešto što se zove delokrug, nadležnost i organizacionu strukturu državne vlasti. Zašto? Da bi oni koji vrše vlast znali dokle je čija međa u vršenju vlasti, sa gledišta poslova koje rade da se ne bi mešali u tuđu oblast, ali i da mi znamo kao poslanici kako da ih kontrolišemo i narod da zna ko je nadležan za koje pitanje.
Da ne bi bilo improvizacija u pogledu organizacije državne vlasti države koriste nekoliko načina regulisanja. Imamo države koje Ustavom precizno definišu broj ministarstava, pa čak i nazive ministarstava, pa definišu i okvire njihovih nadležnosti, prepuštajući zakonima da se eventualno to malo preciznije uredi. Imali ste prilike od jednog mog prethodnika da čujete da u nekim državama postoji 14, 17 itd, ali Ustavom propisan tačan broj ministarstava.
Mi radikali smo zastupali to prilikom donošenja novog Ustava Republike Srbije.
Nije nam prošlo, pa je kao rezultat toga i ovakav izgled člana 135. i svih ovih odredbi o Vladi Republike Srbije, kao delu izvršne vlasti.
Tu su 24 ministarstva. Kada se pročita ovaj predlog zakona, onda bi u 24 posebne oblasti trebalo da budu skoncentrisane srodne grupe poslove, zato što je u pitanju državna uprava. Znam da ovde ima i profesora koji se bave tim pitanjem i znam da oni neće da se jave da diskutuju. Zašto? Zato što svoju profesiju vrlo lako ima da zgaze da bi se očuvao koalicioni dogovor, da bi on zaživeo.
Zbog toga imamo ministarstva, ako to sada tumačimo prema broju strana ili broju redova, od desetinu redova ili pola strane, ili jednog pasusa, kako hoćete, ali imamo i onih omnibus ministarstava, u kojima se, po definiciji koja se koristi za grupe poslova, svrstavaju istovremeno i babe i žabe, i vatra i voda itd, pa i ono što je nespojivo.
Imaćemo ministarstava, a na bazi iskustva koje moramo svi da konstatujemo, gde je jedan ministar, pa bogami desetinu državnih sekretara. Već kad je u pitanju broj pomoćnika ministara, tu se može pričati i o vodovima i o četama, jer je to ta formacija koja je moderna zadnjih 10 godina. Sistematizacije poslova i radnih zadataka na svim mestima se definišu prema vojnoj strukturi.
Naravno, svako ovo ministarstvo u budućnosti biće parcelisano odgovarajućom količinom novca, jer je novac jedino merilo za političku moć. Tako ćemo imati i one koji sami nikada ne bi prošli cenzus, da zagrabe značajan kolač, pa se tu nalazi sve i svašta. Imaćemo i ekskluzivno pravo da uživamo u radu dva ministra - jednog koji vodi kapitalne investicije, a jednog koji razmišlja kako da se potroše Karićeve pare, to je ovaj NIP.
To je ovo što je do sada bila Kancelarija. To se toliko namnožilo sada, da će to biti posebno ministarstvo za potrošnju para i raspodelu para prema potrebama opštinskih i gradskih odbora Demokratske stranke, da bi se okončale neke neophodne investicije radi zamazivanja očiju građanima, kako bi eventualno i na sledećim izborima došlo do nekih prevara, ili straha, ili ko zna čega.
Naravno, neću da idem u detalje povodom ovih loše sročenih grupa poslova u okviru nekog ministarstva. Ima vremena kada će o tome da se priča zbog velikog broja amandmana, ali bih vašu pažnju skrenuo na nešto što se nalazi na strani 18, podsetite gospodina Ratkovića, to su poslovi zajednički za sva ministarstva - tu se nalaze tri člana.
Ti poslovi koji su zajednički za sva ministarstva u suštini znače - svako ministarstvo u Republici Srbiji vodiće svoju nezavisnu spoljnu politiku. Moram da vam kažem da toga do 2000. godine nije bilo u ovoj našoj zemlji i moram da vam skrenem pažnju da tako nešto ne postoji ni u jednoj zemlji na zemaljskoj kugli.
Zašto? Zato što za te poslove postoji Ministarstvo inostranih poslova, koje koordinira i jedino nastupa prema inostranstvu, a ovde svaka vaška obaška - svako želi da ima priključak, kako sa domaćim građanima, odakle se uzimaju pare, tako i sa inostranstvom, gde treba da se putuje i da se potroše pare.
Ta tri člana bi morali da izbacite iz ovog predloga zakona. To je onako moj prijateljski savet. Jer u protivnom ova struktura državne vlasti, na kojoj insistira predlagač, koja bi trebalo da bude čvrsta, biće poput švajcarskog sira, pa ćete kroz ovo imati - finansiranje, počev od Nataše Kandić, Sonje Biserko i ovih velikih eksperata koji sa novim žargonom, novim rečima, novim sinonimima, stranim rečima pokazuju svoju odanost Evropi, a i sami znate što se tiče članstva u Evropskoj uniji to je tako daleko.
Samo vas podsećam da ste rekli - branićete Kosovo i Metohiju i Srbiju iz Evropske unije, a oni vam kažu - nikada nećete biti članovi Evropske unije. To u prevodu znači - vas baš briga za Kosovo i Metohiju danas, a sutra izaberite lokaciju prema kojoj ćete se na isti način ponašati.
Tu sam, između ostalog, da bih ovo žigosao, da bi građane unapred upozorio - šta se priprema na čelu Solaninog jata, na čelu sa Borisom Tadićem. Boris Tadić – veća šteta nego četiri sušne godine u Srbiji.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Arsen Đurić, i to dva minuta na raspolaganju. Neke se pripremi narodni poslanik dr Gordana Paunović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o ministarstvima koji zajedno sa Predlogom zakona o Vladi predstavlja rezultat političke trgovine koja se prethodnih dana odvijala u Skupštini, van Skupštine i gde već, a i predstavlja jedan dokument za ispunjavanje želja i zahteva koalicionih partnera, koji očigledno imaju velike apetite.
U prilog tome govore i nezvanične informacije, koje kruže ovde Skupštinom, da su predstavnici vladajuće koalicije podneli amandman kojim predlažu ukidanje ministarstva o ljudskim i manjinskim pravima. Imam informaciju da je taj amandman podnet jutros u 9,55, a još uvek nije podeljen narodnim poslanicima, tako pretpostavljam da pregovori još uvek traju i da su u toku. Postoji mogućnost da ćemo mi završiti raspravu o zakonu o ministarstvima u načelu, a da nećemo znati koliko će ministarstava brojati buduća vlada.
Jedan od osnovnih programskih principa prilikom formiranja ove nove koalicije bio je da će to biti socijalno odgovorna vlada, a to, između ostalog, podrazumeva i racionalno trošenje budžetskih sredstava.
Već pre njenog formiranja mi vidimo da ona neće biti socijalno odgovorna vlada, jer će to biti najskuplja i najbrojnija vlada u čitavoj Evropi.
U obrazloženju zakona piše da će sredstva za sprovođenje ovog zakona biti obezbeđena budžetom Republike Srbije. Kao što znate, budžet za 2008. godinu je usvojen. To znači da ćemo mi morati da radimo rebalans budžeta, kako bismo povećali budžetske rashode zbog povećanja broja članova te buduće vlade.
Konkretno u zakonu o ministarstvima ima dosta nelogičnosti, ali ono što je najupadljivije i najneprirodnije jeste ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, gde ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na prostorno planiranje, urbanizam, utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, stambeno poslovanje, građevinarstvo, građevinsko zemljište itd, a ovi poslovi po svojoj prirodi nemaju mnogo veze sa zaštitom i unapređenjem životne sredine.
Kada se iz ministarstva za infrastrukturu izuzmu ovi poslovi koje sam nabrojao, koji prelaze u delokrug ministarstva životne sredine, to ministarstvo ne treba da se zove ministarstvo za infrastrukturu, već ministarstvo saobraćaja, jer pokriva samo tu oblast. Poslanici DSS i NS sigurno neće glasati za ovaj predlog.

Po Poslovniku, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 225. i 226.
Kolega Đurić je malopre ukazao na jedan propust, pretpostavljam skupštinskih službi, ali ono što je činjenica je da u poslanički klub DSS neprestano stižu mejlovi od nevladinih organizacija koje nam ukazuju da je predat amandman od strane Koalicije za evropsku Srbiju, da se ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, odnosno da se spaja sa Ministarstvom pravde.
Pitam predsednika Narodne skupštine zašto narodni poslanici nisu dobili u materijalu taj amandman, obzirom da pojedine kolege kažu da su imali priliku da vide taj amandman. Sada smo već duboko zagazili u raspravu, kasno je popodne, i ako je amandman predat pre 10 časova jutros, mislim da je trebalo da dobijemo taj materijal, tako da vas molim da nadležne službe obave taj posao i da vidimo da li je to istina ili nije, kako bi mogli da pružimo odgovor svim ljudima koji su zainteresovani za ovo izuzetno važno pitanje. Hvala vam.

Zahvaljujem i molim stručne službe da me obavest o ovom amandmanu, ako je stigao, da bih mogla da odgovorim kolegi.

Dajem reč narodnom poslaniku dr Gordani Paunović i molim da se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine Predlog zakona o ministarstvima, sa predlogom da se, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku. Član  161. citiraću zbog građana Srbije.
Član 161: "Zakon se može izuzetno doneti i po hitnom postupku. Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija. Predlagač zakona je dužan da u pisanom obrazloženju predloga zakona navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku."
Žao mi je što u sali nije gospodin Vlatko Ratković, predstavnik predlagača zakona, da mi odgovori, meni kao lekaru, a i građanima Srbije, na pitanje: koje su to štetne posledice koje bi prouzrokovale po život i zdravlje ljudi nepodnošljive posledice, kada znamo da je i u prethodnoj vladi postojalo, a i po ovom zakonu o ministarstvima postoji i Ministarstvo zdravlja koje, nadam se, vodi brigu o zdravlju ljudi i o posledicama njihovog zdravlja.
Još juče smo čuli i videli da ova neprincipijelna interesna grupacija već na prvom koraku je pokazala da njen prioritet nije ni Ustav ni zakon, a kamoli građani Srbije. Niko iz ove neprirodne koalicije nije poslanicima SRS odgovorio ni na jedno pitanje - zbog čega je neophodna panično-histerična hitnost za donošenje zakona?
Trgovačka koalicija povećala je broj ministarstava u članu 2. sa 22 na 24, da bi se zadovoljili apetiti i želje svih aktera. Ako ste već morali da udovoljite želje jedni drugima, zašto niste pomislili malo i na građane Srbije? Vi se busate u grudi braneći Srbiju i njenu bolju budućnost. Sa ovakvom interesnom vladom Srbiji i srpskom narodu se ne piše ništa dobro i nadamo se da će se ova koalicija uskoro raspasti.
Kad ste već morali da formirate nova ministarstva, zašto niste umesto ministarstva za NIP, koje mi liči na trinaesto prase, formirali, ako ste mislili na građane Srbije, jer ste stalno govorili o socijalnoj politici, ministarstvo za brigu o porodici, koje je bilo formirano u vreme kada je SRS bila u Vladi Srbije. Tada je to ministarstvo funkcionisalo i tada su problemi bili mnogo manji, koji se danas javljaju zbog nedostatka brige o porodici.
Budućnost Srbije su deca i zdrava porodica. Ako nam se ne rađaju deca, neće biti ni Srbije. Briga o deci je briga o budućnosti Srbije. Srbija nema strategiju o zaustavljanju pada nataliteta i pomoći porodicama sa više dece.
Porodica, kao primarna društvena grupa, predstavlja osnovnu ćeliju društva. Sve potiče iz porodice, i dobro i zlo, i moral i nemoral, i sve ono što nije dobro ili je dobro. Svakodnevno slušamo da raste broj maloletničke delikvencije, kriminala, ubistava, narkomanije. Svi beže od ovih problema, ali ih se neka ministarstva samo delimično i površno dotiču, tako da je bilo mnogo korisnije formirati ovo ministarstvo, koje je, još jednom podvlačim, kada je SRS bila na čelu ovog ministarstva o brizi o porodici, dobro funkcionisalo i ovih problema je bilo mnogo manje. Vama to nije važno.
Koalicioni partneri nemaju ništa zajedničko sem želje da po svaku cenu vladaju i da imaju moć. Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je u pismu podrške srpskim radikalima i srpskom narodu u predizbornom periodu, 5. aprila 2008. godine, poručio iz Haga: "Braćo Srbi i sestre Srpkinje, Srbija nema mnogo izbora. Zapadne sile saterale su nas u ugao i od nas traže da se odreknemo sebe, svog identiteta, nacionalnog ponosa, da zaboravimo Kosovo i Metohiju, da izbrišemo granice Srbije i da dozvolimo komadanje srpske teritorije. Niko na svetu to ne može da prihvati."
Američki ambasador u Beogradu Kameron Manter i zapadne sile saterale su Borisa Tadića u ćorsokak, tako da se sve u Skupštini radi navrat-nanos, bez elementarnog poštovanja zakona, Poslovnika, Ustava i ljudskog dostojanstva.
Buduća vlada nije izborna volja građana Srbije. Neprincipijelna koalicija neće ništa dobro doneti građanima Srbije, još ni Predlog zakona o Vladi nije usvojen, a preko medija se čuju različita mišljenja koalicionih partnera, pa čak i direktna neslaganja. Već se razlike između vas osećaju, lebde u vazduhu, samo što ne eksplodiraju. Ni ova panika, kako je vi nazivate hitnost, neće održati ovaj brak. Vrlo brzo će se razvesti, jer dve različite ljubavi, odnosno ideologije ne mogu dugo da opstanu.
Na kraju, ovo što vi radite na političkoj sceni Srbije ne može da prođe nigde, pa neće proći ni u Srbiji. Zato SRS neće glasati ni o Predlogu zakona o Vladi, ni o Predlogu zakona o ministarstvima, jer ovaj zakon o ministarstvima je loš, glomazan, nepristupačan i apsolutno socijalno neodgovoran.

Reč ima poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Buha. SRS  ostalo je još 29 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o ministarstvima, napisan onako kako je naložila ozbiljna koaliciona pregovaračka ekipa, na radost pojedinih stranih ambasadora, na radost Solane, tajkuna, onih koji su umislili da će se stvaranjem ovakve vladajuće koalicije, eto, spasti EU od propasti, na radost svih mogućih internacionala, nevladinih organizacija itd.
Naravno, Srbija ne bi bila to što jeste da opet nije prva po nečemu u Evropi, ako ne i u svetu, a to je po broju ministarstava. Trenutno ih je 24, plus potpredsednici, plus predsednik Vlade, sa sve zlatnim glasom, što znači 28 plus jedan. Dakle, apetiti koalicije, neki je zovu semafor, a neki je zovu, kako smo čuli u poslednje vreme, druže Tito mi ti se kunemo, takvi su da je veliki vođa od preko puta morao da secka, da čupa, da kida od svakog ministarstva ponešto, ne bi li skrojio neko novo ministarstvo, ne bi li zadovoljio svoje ideološke koalicione partnere u borbi za evropsku Solaninu Srbiju. Eto, jedno ministarstvo bi moglo da se zove i ministarstvo za pravljenje novih ministarstava.
Gde je danas Srbija? Rekordan deficit, kriminal u porastu, bezbednost na nuli, bombe se okačinju ljudima po vratima, akterima velikih korupcionaških afera, teških po nekoliko miliona dolara, zastarevaju slučajevi.
Ne znam samo kako će na Tadićevo cepkanje i seckanje ministarstva za infrastrukturu reagovati novoproklamovani koalicioni partner DS, kome treba da pripadne ovo ministarstvo. Očerupao ga je veliki vođa od preko puta, što bi rekao naš narod - do koske. Budući ministar infrastrukture će se baviti samo kostima.
U opisu nadležnosti nema više telekomunikacija, informacionog društva, nema prostornog planiranja, nema ni građevine, građevinskog zemljišta itd. Iskreno, mislim da to neće biti nikakav kamen spoticanja među partnerima u budućoj vladi, jer čini mi se da je prvobitno bilo rečeno da je prioritet ulazak u EU, prihvatanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, saradnja sa Hagom itd, doduše Kosovo je tek kasnije pomenuto.
Valjda neće neko sada da kaže - e neću, baš me briga za EU, očerupali ste ministarstvo, pa nećemo da formiramo ni vladu. Čitajući u Predlogu zakona ono što piše u dvanaest redaka, u članu 11. komotno ste ministarstvo za infrastrukturu mogli da preimenujete u ministarstvo za saobraćaj. Da li to nekom lepše zvuči ovako, ne znam, ali u ovom kratkom tekstu, čak u 12 redova reč saobraćaj se pominje deset puta.
Sada imamo sasvim suprotan slučaj, nasuprot kolegama iz Socijalističke internacionale, veliki vođa od preko puta nije smeo Mlađi da očerupa ni jedno jedino slovo iz dugačkog spisa nadležnosti ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Mlađan Dinkić je stavio pod svoju ingerenciju maltene sve.
Što kaže naš narod, na sve ove tri strane opisa nadležnosti Mlađana Dinkića ima svega, od igle do lokomotive. Čovek sve zna o banjama, o skijalištima i evo, čitav resor turizma je prigrabio za sebe. Strana 8. prvi pasus. Čovek zna sve o penzijama, o socijali, pola resora Ministarstva rada i socijalne politike prigrabio je za sebe, strana 8. pasus 2. Nema veze, ima se - može se.
Poštovani narodni poslanici, vi građani koji pratite ovu sednicu, da li znate u čijoj je nadležnosti Direkcija za mere i dragocene metale? Opet Mlađan Dinkić. Tamo gde su pare, devize, međunarodni ugovori sa stranim bankama, tamo gde su krediti i dragoceni metali, tamo je Mlađan Dinkić. Čudim se zašto mu nisu prepustili da kontroliše kladionice i kockarnice. Ako sada uporedimo ministarstvo za ekonomiju i razvoj Mlađana Dinkića i očerupano ministarstvo za infrastrukturu, biće kao u onoj bajci Kraljević i prosjak.
Navešću samo jedan banalni primer, što se tiče Ministarstva odbrane, a u stvari trebalo bi da se zove ministarstvo predaje, s obzirom ko ga je vodio, zbog vremena. To na najbolji način oslikava do kog su stepeni ministri iz DS, posle obuke u Pentagonu i Garmiš Partenkirhenu, doveli Vojsku Srbije.
Da li znate, poštovani narodni poslanici i građani Srbije, da Srbija ima ukupno, slovima i brojkama, ukupno 248 artiljerijskih oruđa. Vama to verovatno nije čudno, ali će vam biti čudno kada vam kažem da Albanija ima ukupno 1.497 artiljerijskih oruđa. Pregled oružanih snaga zemalja u našem okruženju objavio je jedan dnevni list od ugleda i to na dve strane, tako da to niko nije demantovao, pa je to tako verovatno. Građanima Srbije ostaje da se nadaju da ova vlada, koja će uskoro biti formirana, neće trajati dugo i da će konačno SRS preuzeti obavezu da građanima Srbije i samoj Srbiji bude bolje.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković, povreda Poslovnika. Samo recite koji je član u pitanju da bih mogla da se pripremim.