Gospođo Pešić, molim vas da završite.

Nema ni standarda, ni kriterijuma koji pokazuju da ovde bilo kakve veze imamo sa nekom vladom koja će voditi Srbiju u EU.

Zahvaljujem. Dajem reč gospodinu Milanu Dimitrijeviću, a neka se pripremi mr Aleksandar Martinović koji će, verovatno, posle pauze, zavisi od dužine vašeg izlaganja. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku da kažem da koalicija DSS-NS neće glasati za izmenu Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi, dakle, biće protiv. U narednih nekoliko minuta pokušaću da objasnim zbog čega mi nećemo glasati za zakone.
Zakoni se donose da bi uredili određene odnose u jednoj ili više oblasti u društvu. Zakoni se donose da bi regulisali volju pojedinca. Onda kada volja pojedinca bude iznad zakona, onda se društvo nalazi u jednom ozbiljnom problemu.
Dakle, jučerašnji primer i rasprava zakona o vladi to jasno pokazuje i dokazuje. Šta znači izmena Zakona o Vladi, a nazvao bih ga zakon o zlatnom glasu, govori o volji pojedinca.
Isti primer je danas sa zakonom o ministarstvima. Sem povećanja broja ministarstava i umnožavanja administracije, a čuli smo predizborna obećanja vladajuće koalicije da će vlada biti socijalno odgovorna, ne vidimo razloge za to povećanje.
Dakle, o čemu se radi ovde? Danas je u lokalnoj štampi izašla jedna vrlo interesantna informacija. Predsednik jedne političke stranke, članice vladajuće koalicije, izjavio je da je Srbiji potrebno čak 40 ministarstava. Vrlo interesantna konstatacija. Ako je to tako, onda se Srbija nalazi u ozbiljnom problemu.
Mislim da je to priča da se smeste određeni kadrovi određenih političkih stranaka, pa mi se čini da bi s obzirom na izjavu tog predsednika te stranke možda bilo dobro uvesti i ministarstvo za muziku, sa određenim odeljenjima, da se jedno odeljenje bavi ozbiljnom muzikom, drugo novokompanovanom, a treće možda različitim žanrovima. Dakle, vrlo interesantno.
Ovakva vlada i ovakva koncepcija nema kapacitet da vodi državu. Članom 123. Ustava je jasno određeno da Vlada određuje i spoljnu i unutrašnju politiku, da kreira tu politiku. Čini mi se da je ovakvom koncepcijom takva postavka izmeštena u neke druge institucije.
Otvoreno pitanje za vodeću koaliciju - da li se taj centar moći nalazi na Andrićevom vencu, ili se možda nalazi u Krunskoj, ili možda na Studentskom trgu? To su pitanja za vladajuću koaliciju. S obzirom na zlatan glas, i na sva ova dešavanja, i na sve stvari koje se dešavaju kao postavka ove vlada.
Svakako da u kasnijoj raspravi o amandmanima, određene koncepcije i na opis poslova određenih ministarstava, mi kao koalicija ćemo imati ozbiljnih primedbi. Jedna od takvih, napomenuću je, odnosi se na Ministarstvo zdravlja.
Pored onoga što ste prepisali iz one koncepcije, u ovom trenutku se ne vidi jasno šta se dešava sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja. Da li ministar zdravlja i dalje ima ekskluzivno pravo da raspolaže najvećom kasom u državi, koja iznosi preko milijardu i trista miliona evra?
I kod ranijih izveštaja tog ministarstva, mi smo kao članica vladajuće koalicije tada imali ozbiljnih primedbi. Šta je to vođenje politike u zdravstvu? Zašto nema nacionalnog saveta koji kreira tu vrstu politike, kome će se podnositi izveštaji o trošenju tog novca? Zašto postoji jedna deklarativna priča o primarnom nivou zdravstvene zaštite, a kad se pogleda transfer novca, vidi se jedna potpuno drugačija priča.
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostorno planiranje je nespojivo. Ova država ima ozbiljnih ekoloških problema. Na takav način ti problemi se neće rešavati.
U raspravi u pojedinostima mi ćemo izneti naše argumente, zbog čega mislimo da je ovakva koncepcija Vlade i ministarstava neodrživa. Hvala.

Zahvaljujem. Molim gospodina mr Aleksandra Martinovića da uzme reč, pa gospođa Aleksandra Janković da se pripremi, ali to će biti posle pauze. I vi ste posle pauze? Slažem se.

Pauza do 16,00 časova. U 16,00 časova nastavljamo rad.

(Posle pauze – 16.05 )

Poštovane kolege poslanici, nastavljamo rad posle pauze.

Dozvolite da vas upoznam sa ostavkom narodnog poslanika koju ste i vi primili. Radi se o ostavci Predraga Umičevića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 2. i stav 3. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Predragu Umičeviću, izabranom sa Izborne liste Za evropsku Srbiju - Boris Tadić, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Sada dajem reč narodnom poslaniku gospođici Nataši Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, ovaj zakon je nešto što je bilo realno da se očekuje u političkom dogovoru ove dve opcije, do juče nepomirljive Demokratske stranke, koja ima svoje priveske, a to je Čankova politička stranka, Srpski pokret obnove i pre svega najmegalomanskiji G17. Međutim, neko je danas postavio pitanje koje mi se učinilo da je logično, a u stvari nije logično, kaže - ko je taj ko projektuje koliki će broj ministarstava da bude. Još se gospođa zapitala - pa gde taj neko sedi i razmišlja kako to treba da izgleda Vlada Republike Srbije i koliko da ima ministarstava.
To se ne projektuje nigde posebno, to se sve dešava onako, što bi se reklo u hodu.
Ovoga puta smo saznali da se to dešavalo od kafane do kafane i da je jedan od tih glavnih posrednika bio Oliver Dulić, koji se nije skrašavao u kući nego je svakog dana i doručkovao, i ručao, i večeravao po kafanama, i dogovarao kako to treba da izgleda, a na kraju eto izgleda ostade bez ijednog od ovolikog broja ministarstava, iako se trudio da bude ta ključna spona. Pošto smo juče izuzetno dobro obrazložili građanima Srbije kakva je to ekskluzivna uloga zlatnog glasa potpredsednika odnosno zamenika premijera, a znaju ljudi kakva je struktura ličnosti Mirka Cvetkovića i videćemo šta će on biti spreman i na koji način će da nam iznese svoj ekspoze.
U ovom vremenu poslaničke grupe SRS osvrnula bih se na neke opisne detalje pojedinih ministarstava jer jednostavno nema vremena za sve. Kolega Vlatko Ratković iz DS, koji je ovlašćen u ime predlagača, taksativno je nabrajao od jednog do drugog ministarstva šta je to novo, šta se ukida i sa njegove funkcije i onoga što zagovara DS i G17 nisam mogla ni da očekujem ništa drugo.
Jer, megalomanija, to je vaša najvažnija karakterna osobina, alavost u svakom pogledu, nebriga za narod i za muke koje muče građane Srbije, a taj visinski vazduh sa te visine, ne sa one na kojoj se skija, nego sa visine vlasti, sa koje nas bahato posmatra Mlađan Dinkić već toliko godina, od kada ima najvažnije poluge vlasti u svojim rukama, novac pre svega, resore kojima raspolaže.
Ovo ministarstvo koje je objedinilo nekadašnjih nekoliko ministarstava i učinilo da mi imamo situaciju da će Vlada Republike Srbije, tek ako Mlađan Dinkić stigne da se bavi nekim važnim segmentima naše privrede, govori u prilog tome da će vlast ne samo da bude neracionalna i neodgovorna prema građanima, već da neki zaista važni segmenti u našem društvu neće moći da funkcionišu.
U toku rasprave o amandmanima poseban akcenat ću da stavim na nepostojanje već toliko vremena Ministarstva za turizam. Najlogičnije je bilo i svakome, pa i ljudima koji se bave nekom drugom strukom, da povežu uvek Ministarstvo trgovine i turizma, s tim što smo mi u jednom periodu samo 90-tih godina imali posebno Ministarstvo za turizam.
Neko se danas zapitao zašto je potrebno da postoji Ministarstvo za omladinu i sport. Da, to je neophodno, zato što smo mi zemlja koja pre svega svoju budućnost treba da vidi u srpskoj omladini, ali nacionalno osvešćenoj omladini, koja će da brine o svakom pedlju naše zemlje. Ponosna sam i na naše sve sportiste, i na one u ekipnim i u individualnim takmičenjima, ali pre svega na one od male dece do najstarijih koji dolaze na sportske manifestacije da bodre pre svega naše košarkaške i fudbalske klubove, koji skandiraju protiv haškog kazamata, koji skandiraju - Kosovo je srce Srbije, i koji sa takvom svešću, bodreći naše sportiste, razmišljaju o našoj budućnosti.
To je garancija, i ono što radi predsednik naše stranke prof.dr Vojislav Šešelj u haškom kazamatu i sve više srpske omladine, pored ljudi iz srednjeg doba i naših najstarijih, prati i zaista dobija podstrek da se na takav način bori za Srbiju, to je za mene garancija, i za Srpsku radikalnu stranku, da ćemo mi ipak u doglednom periodu nacionalno potpuno svesni da uđemo u odbranu i naše privrede i naše kulture i naše tradicije, istorije.
I onda bih pre svega zamerila predlagaču što je namerno ili greškom ispustio jednu veoma važnu stvar. Korisno je da to čujete koleginice Kolundžija, zato što se tu krije opasnost kada je u pitanju Ministarstvo vera. Kaže se da će država da sarađuje sa crkvama i verskim zajednicama, ali kojim, dame i gospodo narodni poslanici? Mi imamo Zakon o crkvama i verskim zajednicama i mi smo se ovde do pola pet ujutru borili za to da kao i kod Zakona o osnovnom obrazovanju izričito stoji reč tradicionalne crkve i verske zajednice.
Jer pored ove zaista, ne teorije zavere, nego namere Amerike i zapadnih sila, što se videlo preko njihovog načina i ucenjivanja da kroje Vladu Republike Srbije po njihovoj meri, mi zaista u dogledno vreme imamo opasnost za naše najmlađe, pored narkomanije, da jedna od drugih velikih pošasti, a to su sekte i razne opasnosti koje vrebaju, zatruju srpsku omladinu i uostalom i drugu decu koja nisu srpske nacionalnosti. Mi to ne želimo i oštro želimo da se borimo protiv toga.
Što se tiče one stare floskule koja stoji u udžbenicima - Srbija je zemlja poljoprivredne industrije, mnogi od nas koji smo svesni toga da je poljoprivreda sistemski uništavana od strane Dosovske vlasti osam godina i koji znamo da od industrijskog razvoja i napretka nema ništa, da su to samo prazna obećanja, možemo da precrtamo tu karakternu osobinu Srbije.
Ipak, u Srbiji veoma dobro rađa i pšenica, i kukuruz, i naše voće, i šljiva i malina, koja je ove godine imala dobru cenu, međutim, kao ni do sada, ni ovoga puta u Vladi Republike Srbije, iako je to opisno dato u Ministarstvu poljoprivrede u delokrugu rada ministra, poljoprivrednici neće da osete boljitak. Zbog čega?
To je danas pomenula i magistar gospođa Jorgovanka Tabaković. Ovaj usitnjeni, ovakav feudski sistem, zapravo je veliko i pogodno tlo za manipulaciju i korupciju u svakom smislu. Vi ste koleginice Tabaković pomenuli jedno ime, a to je gospođa koja pored Dinkića, ta Džinić, vedri i oblači otkad je u ministarstvu, ali uvek je Dinkićeva desna ruka.
Ta gospođa može svakoj jedinici lokalne samouprave koja je prezadužena i koja više nema apsolutno ni mogućnost za 0,5 dinara da se zaduži, da potpiše i da stavi pečat Vlade Republike Srbije. Da može, pa garantuje ona, zašto?
Uđite, izvol'te, jedinica lokalne samouprave i preduzeća koja su posrnula, i poljoprivrednici i građani, samo izvolite, uđite u ove strane banke, koje je Dinkić sa svojim kriminalnim lobijem doveo u Srbiju da posluju po izuzetno povoljnim uslovima, a da zauzvrat izuzetno skupo prodaju građanima novac, odnosno evro i na taj način se uništava srpski seljak, pa onda svaki građanin.
Zamolila bih vas, dame i gospodo, danas je 1. juli, glavna vest u svim novinama i u svim elektronskim medijima je upozorenje guvernera i Narodne banke Srbije o prezaduženosti i o novim uslovima kod ljudi, odnosno građana koji koriste ovaj dozvoljeni minus po tekućem računu i kreditne kartice. Šta mi imamo danas kao produkt vaše DOS-ovske vlasti? Taj plastični novac, jer ljudi su bili prinuđeni da uzimaju keš kredite, da im svakog dana spas budu kreditne kartice, da mogu da plate visoke školarine, da poljoprivrednici mogu da prežive, jer im to nije više što rade po ovolikoj žegi, ovakvom suncu i u takvim uslovima kada država ne brine o njima, nije dovoljno ni za prostu reprodukciju.
Mi smo ovde izašli po drugi put sa jednom veoma važnom inicijativom. Naravno, ni u ovom trenutku, pošto ste vi stvorili tu koaliciju koja neće biti, pre svega, na dugi rok stabilna i koja neće imati tu socijalnu komponentu, to budite sigurni, jer znam da u SPS ima izuzetno mnogo časnih ljudi, ljudi koji su iskreno, verujući u model socijalne pravde koju jedna država, kao što je Srbija, treba da zagovara i da je sprovede, ušli u celu ovu priču, koja se sada svela na to da glavni vođa i diktator buduće vlade i uopšte svega što se u Srbiji dešava bude Boris Tadić.
Znate, kada dođu prvi septembarski dani i kada, kako je to običaj, te socijalne tenzije posle dugog leta budu sve veće i narastajuće, onda će megalomanska vlada i ministri megalomani morati da se zapitaju gde su suludo potrošili tolike pare i zašto takva znanja kao što je Ministarstvo finansija i zašto je Dinkiću potrebna ta tolika moć? Znate, ako neko stalno grabi, grabi, i ako u institucionalnom smislu želi da sa toliko novca i sa toliko ljudi, koje će da zadrži oko sebe samo zato što mu daje tako važne funkcije u državi, želi da vlada, onda je to zaista pitanje za ljude iz neke druge struke da ne infiltriram gospođu predsednika Skupštine, pošto je dugo poznajem i znam da ona to može da posmatra i sa drugog aspekta, ali tu zaista nešto nije u redu.
Pitaće se građani i videćete, čudiće se i krstiće se ljudi iz medicinske struke, poput naših uvaženih lekara, da li je moguće da jedan čovek, četvrti ili peti put zaredom bude predložen za ministra zdravstva, a zdravstvo je u katastrofalnom stanju, i pitajte samo viđene ljude, i pitajte stručnjake, što sa Vojnomedicinske akademije, što iz kragujevačkog Kliničkog centra, iz beogradskog, za koji novac oni rade i kako oni gledaju na tako bahato ponašanje jednog ministra.
Vidim, ukinuli ste Agenciju za lokalnu samoupravu, odnosno za projekte u lokalnoj samoupravi, kao posebnu organizaciju, a ostavili ste ovu danas, takođe od gospođe Tabaković pominjanu, Agenciju za promociju izvoza.
Ta Agencija za promociju izvoza, koja se pohvalila skoro u jednom ekonomskom biltenu da je pomogla jednom proizvođaču kafe, nekome ko se bavi nekom kartonskom opremom itd., samo na troškove putovanja ima u budžetu za 2008. godinu 90 miliona dinara.
Da li je taj novac, da li je jedan milion došao u neki regionalni centar u Srbiji, jer oni svuda imaju svoje ispostave, nije to samo kancelarija u Beogradu, nego oni imaju agenciju koja u upravnim okruzima ima svog predstavnika i koji po prirodi stvari treba da ide i da kaže - aha, u ovom valjevskom kraju, u celoj Kolubari, u moravičkom kraju, u mojoj Šumadiji treba da se podstakne izvoz svežeg voća.
Na jugu Srbije treba da se podstakne izvoz povrća, a u celoj kampanji obišli smo gotovo svako veće selo u Srbiji, a ne svaku opštinu i grad, mi smo videli ljude koji su marljivi, vredni proizvođači, što povrća i voća i oni kažu - naš najveći problem je, zašto ne, mi se čudimo i pitamo ih, ovoliki rad, ovolika imanja, kompleksi, kaže - ne možemo da živimo, jer država ne brine za nas.
Kaže - dok stignem do prve hladnjače, lakše mi je da dam onome koji dođe i kupi mi sve budzašto, jer država ne vodi računa i ne garantuje otkup tih naših najzdravijih proizvoda.
Mi kao država, primera radi, samo jednim ulaganjem jedne milijarde u proizvodnju hrane možemo do 2010. godine to dvostruko da vratimo.
Zaista je danas najprofitabilnija proizvodnja zdrave hrane u celom svetu, ali paradoks je takav da u Srbiji ima najviše gladne dece i gladnih ljudi. I hrana je poskupela od prošle godine, uzmite koji god hoćete period od prošle godine, od 2005. godine, nije ni važno, za više stotina procenata je poskupela.
U takvoj Srbiji ćemo nažalost nastaviti da živimo, a vi kolege, pre svega iz SPS, koji ste očigledno želeći pod pritiskom i onih ljudi koji su to od vas tražili kroz programska obećanja, nastojali da se borite za obezbeđivanje socijalne pravde.
U ovakvoj vladi, ne samo megalomanskoj, nego u kojoj će i dalje u onim resorima koji će da drže ovi iz žutog preduzeća, firme G17, gde cvetaju kriminal i korupcija, nema boljitka ni za prosvetne radnike, ni za zdravstvene radnike, ni za poljoprivrednike, ni za decu, ni za penzionere, ni za nezaposlene, u to budite sigurni, jer nijedna od tih ideja, od ideja prosperiteta i razvoja, gde nema otimačine i gde nema mogućnosti da neko od tih ministara dobro zaradi za sebe i svoje partijske istomišljenike, tu nema napretka, u to budite sigurni.
Borićemo se protiv toga i nastojaćemo zaista da svaki put koristimo i svaku priliku da raskrinkavamo kriminal i korupciju, jer pod svih ovih muka koje sam ispričala, to je danas najveća rak-rana našeg srpskog društva.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković, a neka se pripremi Arsen Đurić.

Pomaže bog, građani Srbije. Još juče sam rekla da nam je njegova pomoć potrebnija nego ikada. Kako i ne bi kada nas čekaju izrazito teški dani, ponovo nam se smeši jul, s posebnim osvrtom na 4. jul, koji je od jednog dela vladajuća koalicije shvaćen kao dan borca, a od drugog žutog kao veliki dan američke nezavisnosti.
Pošto su posle dovoljne količine političkog petinga, kako to biva, sklopili politički predbračni sporazum, verovatno će žuti crvenima dati da obeleže dan borca, a oni će se postarati da za dan nezavisnosti uruče Kameronu Manteru pravi poklon, novu vladu Srbije, epohalno.
Opet će jedni plakati i prisećati se stradanja, a drugi slaviti uz balone i svetsku feštu. Što i ne bi kada su napravili Vladu koja po broju ministarstava odmah obara evropske rekorde? Je l' hoćemo u Evropu ili ne i to u količinama? Doduše, ova rogobacija od 27 članova, sa pratećim elementima u vidu savetnika, doušnika, sekretara, pr, marketinških magova, koštaće godišnje tričavih 700 miliona evra.
Ali, kad je grof bio cicija? Kada Tadić pravi vladu u kojoj je on premijer u senci i to od narodnih para, on ne pita koliko košta. Daj svima mojima i za sve pare, a ja ću da se majem na socijalističkim internacionalama i da pevam - ko beše ništa biće sve.
Porast penzija, ha, ha, ha. Kako je buduća vlada glomazna, spora i sklona korupciji ona će povećati javnu potrošnju i opet neće biti za penzije, a kamoli za njihovo povećanje. Doduše, tu je uvek mogućnost štampanja para ili zaduživanja, a vlada funkcioniše kao generator krize. Videli su kako to rade ove krizne grupe koje prvonaprave problem da bi opravdali svoje postojanje i navodno ponudile rešenje.
Juče sam od nekih penzionera čula trik pitanje, šta je to PUPS, a onda i odgovor - put u propast Srbije. Tako govore razočarani birači. Čak i oni koji su nepopravljivi optimisti, spremni da novu vladu dožive sa trijumfom nade nad iskustvom sa "žutima" ne mogu da nađu ni jedan zajednički imenitelj za ovoliko raznorodnih političkih koncepcija. Možda je ključ zapravo u trgovini. To je alfa i omega i kamen temeljac nove vlade. Nije samo jedno ministarstvo vezano za trgovinu. Trgovina je u svakom, te bi bilo korisno, jasnoće radi, da se nazivu svakog ministarstva doda i epitet - trgovački. Trgovačka pravda, trgovačka socijala, trgovačka uprava, trgovačka kultura.
Jedino je tužno što će i Ministarstvo za Kosovo, koje nije ukinuto samo zato da bi se očuvao privid patriotizma, postati trgovačko, onog trenutka kada bude podvučeno žutim. Jedino moguće gore rešenje bilo je da ga uzme neko iz G17 čiji je šef mlađani Dinkić ladno rekao da je zalaganje za Kosovo u Srbiji ravno kolektivnom ludilu. Biti za Kosovo u Srbiji je znak patologije, a minirati svaku vladu, sa neskrivenom ambicijom da se konačno postane kalif umesto kalifa, to je kao normalno.
Gospodin Dinkić kao potpredsednik drži i Ministarstvo ekonomije pri čemu je samo za iščitavanje delokruga rada ovog ministarstva potrebno bar dva sata, pa ko razume shvatiće. Nije ni čudo da se čovek kome je još kao guverneru Narodne banke životni san bio da mu se slika nađe na novčanici, naravno onoj najvrednijoj, da se on nalazi na čelu jednog pravog mutanta ili ministarstva svaštare, kako ga je prošlog maja krstio dr Žarko Obradović.
Kada smo već kod rekordera, i to na evropskom nivou, nikako ne smemo propustiti da spomenemo još jednog člana šifrirane družine - stručnost ispred politike, ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića. Tek četvrti put je ministar, a ako nastavi sa ovako doživotnim ministrovanjem moći će da ga direktno iz fotelje prenesu i uzidaju u zgradu Vlade kao svojevrsnu karijatidu.
Doduše, osim protokolarnih susreta sa kolegama koje su dovoljno socijalno inteligentne da se ne zameraju sa sadašnjom i budućom vlašću, gospodin Milosavljević zna da nije baš zdravo da se sreće sa zadovoljnim pacijentima koji se baškare u institucijama organizovanim tkao da liče na poljske bolnice iz Prvog svetskog rata. Narodno nezadovoljstvo demfuju čestiti lekari, koji funkcionišu kao pokretne pljuvaonice za sve one koje bolest čini još nervoznijim. Nije ni čudo da nova narodna dijagnoza glasi - oporavio se uprkos terapiji.
Kada smo već kod ekspertskog tima u Vladi ne bih da propustim priliku da se osvrnem na Ministarstvo sporta i omladine na čelu sa gospođom Snežanom Marković-Samardžić koju narod od milja zove balerina. Čitajući delokrug poslova ovog ministarstva koje je veštački povezalo omladinu i brigu o njoj sa sportom koji ne može biti ograničen samo na profesionalni angažman i to mladih ljudi, nikako nisam uspela da shvatim kakve veze ima naša balerina gospođa Marković sa poslom koji treba da obavlja.
Evo nešto biografskih podataka sa zvaničnog sajta Vlade Srbije. Rođena je 10. marta 1966. godine, lepo, riba; završila Filozofski fakultet, odsek za jugoslovensku i svetsku književnost; od 2001. do 2005. radila u Ministarstvu spoljnih poslova u sektoru bilaterale, šta god to značilo kao zamenik direktora Direkcije za susedne zemlje i kao zamenik šefa misije i savetnik u ambasadi Srbije i Crne Gore u Oslu.
Od 2005. do 2007. bila je pomoćnik ministra za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane. Nadležna je za strategijsko planiranje, međunarodnu vojnu saradnju, verifikacioni centar i kopredsedavajuća u grupi Srbija-NATO za reformu odbrane. Tečno govori i piše norveški i engleski. Interesantno.
Prosto ne znam koji se deo njene biografije više uklapa u sprovođenju nacionalne politike i strategije za mlade, da li ona iz Norveške ili ovaj iz NATO grupe. Verovatno je zato tako gadljiva prema svim srpskim nevladinim organizacijama mladih koji izražavaju svoje nezadovoljstvo zbog osnivanja NATO države u Srbiji. Primila je i podržala članove omladine LDP, predvođene nešto punoletnijom Srbijankom Turajlić u grupi zvanoj - Evropa nema alternativu. Nije ni primila, ni pomogla mladim intelektualcima iz organizacije - Srpski sabor, iako su oni samo u Beogradu bez ikakve reklame održali preko 100 tribina na prepunom Mašinskom fakultetu.
Ne zanimaju je ni Nomokanon, ni 1389, koji je upravo išao u podvig peške na Vidovdanski marš. Ne zanimaju nju druge organizacije mladih koji imaju predznak srpsko. Možda treba da se preregistruju po norveškom. Ni sportisti joj nisu baš svi po volji te nije bila u delegaciji koja je čekala plivača Čavića. Ni njoj se kao ni Evropskom plivačkom komitetu nije dopala majica - Kosovo je Srbija.
Da se razumemo, volim balet i volim sve što vole mladi, ali ako nam ovakve persone brinu o omladini i o sportu nije ni čudo da mladi i dalje beže, a nacionalni sport propada. Ona je omrzla kraljicu sporta samo zato što je Velimir Ilić postao predsednik Atletskog saveza.
Tri navedena ministra i ministarstva sasvim su dovoljan pokazatelj o kakvoj se vladi zapravo radi. Neka nam je bog u pomoći i to svima, Tomici, Mlađi i Snežani, a nadasve narodu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a poslaničkoj grupi DSS-Nova Srbija ostalo je još dva minuta, tako da ću zamoliti gospodina Arsena Đurića da se pripremi da se u tom vremenskom periodu obrati.