Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ova grupacija koja čini trenutno većinu u ovom visokom domu, u Narodnoj skupštini, sastavljena zbrda-zdola, na brzinu, tako ste uradili i sklepali ova dva predloga zakona, mislim na izmene i dopune Zakona o vladi i izmene i dopune Zakona o ministarstvima, jer vidite da tu ima spora između samih odbora nadležnih za ovu oblast.

Naime, još od onog dana kada je Krkobabić sazvao onu lakrdiju od sednice, bio sam sa svojim ocem, sakupljao neko seno. Kaže otac - gde ćeš sine? reko, idem u Beograd, Krkobabić saziva sednicu Narodne skupštine. Zašto ne ide u penziju? On je penzioner, on vas zastupa. Zastupa nas? Mene zastupa sa 6.500 dinara penzije?

Da vas podsetim da takvih u Srbiji, između 6.500 i 10.000, ima više od polovine građana Srbije. Kaže naš narod - nije đe vas bog dade, nego đe vas tako sastavi. Sastavi nešto što je nespojivo.

Ono što reče moj kolega Krasić - što ne može onaj brzi lepak super da zalepi vi pokušavate da se zalepite i napravite neku ljubav koja je stvarno smešna i čudna u državi Srbiji. Svi se smeju i kažu - to je neka ljubav kao slon i miš, smešno nešto. Verujem da ta ljubav neće dugo trajati i da ćete normalno svi vi, koji ste napravili ovakvu većinu, podneti račune građanima Srbije uskoro.

Što se tiče ovih zakona, kao i prethodni zakon o izmenama i dopunama Vlade Republike Srbije, gde govorite o nekakvim zamenicima, prvi član, prvi zamenik itd, pravite nekakvo vaše pomirenje ili udovoljenje pojedinim strankama, koalicionim partnerima, a uglavnom na štetu građana Srbije.

Još od 91. godine bio sam narodni poslanik pa do današnjeg dana u onoj Jugoslaviji, pa onda u ovoj drugoj Jugoslaviji, pa evo sada u Srbiji, i svaka vlada je pravljena po nekom uzoru, pravljena je i po koalicionim sporazumima, ali ova lakrdija, odnosno Vlada koju vi želite da napravite, ovo je presedan.

Zašto je presedan? Presedan zato što ste napravili globu narodu Srbije. Napravili ste globu jer su građani Srbije direktno ugroženi time što obveznici poreza plaćaju ovu vašu lakrdiju koju činite.

Samo neko poređenje sam napravio. Npr. Kina, koja je 200 puta veća od nas, ima 24 ministarstva, isto kao Srbija. Idemo tako redom do Nemačke, koja je mnogo puta veća od nas, a ima samo 16 ministarstava.

Vi ste napravili 24 ministarstva, a plus određene organizacije koje se međusobno poklapaju. Ova 24 ministarstva, vidi se da se tačno pojedinim ministarstvima oduzima određene nadležnosti, a dodeljuju se drugim ministarstvima te nadležnosti, kako bi se udovoljila politička snaga ili vaša koalicija, i što kažu - vuci siti i ovce na broju.

Želite da na takav način rešite problem, a zaboravljate na ono što je najbitnije, a to jeste da poreski obveznici sve ovo finansiraju i da će ih ovo skupo koštati.

Što se tiče ministarstava, posebnu primedbu imam na Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. To ministarstvo ste smislili pre nekoliko godina, ali uglavnom ovo ministarstvo je služilo vama, "žutom" preduzeću, da vodite izbornu kampanju. Imamo mi radikali podataka, od Subotice pa do mog Novog Pazara, kako ste trošili sredstva u izbornoj kampanji, sredstva NIP-a ili nacionalni investicioni plan.

Znate da je ta sredstva kontrolisao Đilas i tako je po opštinskim odborima raspoređivao, pa čak i one stranke koje su u koaliciji sa vama dobile su svoj kolač i delili normalno negde novac na ruke, negde paketiće, negde su produžavali mobilne kartice, uglavnom na taj način ste pokušali da obmanete građane Srbije i normalno da dobijete određeni broj glasova koji imate, ali siguran sam u to da će se to brzo istopiti.

Ovo ministarstvo za nacionalni investicioni plan jeste ministarstvo koje treba da se ukine zato što predstavlja pandan Vladi Srbije. Ono predstavlja pandan i onom premijeru, zlatan glas koji imate, zato što će ono neposredno uticati na sva ministarstva kako će se sredstva dodeljivati.

Normalno da imamo primedbi na mnoga ministarstva koja su pravljena, kako vi evropejci kažete, po evropskom uzoru, odnosno želeći na taj način da se dodvorite vašim mentorima. Pa evo npr. Ministarstvo spoljnih poslova obuhvata svoj delokrug, ali zaboravili ste da u tom ministarstvu treba da se nađe klauzula gde bi se obuhvatili svi građani Srbije, a posebno zatočeni u haškom kazamatu.

Vi ste zaboravili za te građane koji se danas nalaze u haškom kazamatu, zaboravili ste na srpske junake, zaboravili ste na srpske heroje, među kojima je i naš prof. dr Vojislav Šešelj. Tom srpskom heroju, koji danas brani sve nas tamo u haškom kazamatu, pokušavate na sve moguće načine da mu onemogućite svoju odbranu da dokaže da su Srbi nevini i da su Srbi oni koji su jednostavno potlačeni od strane mondijalista i velikih sila.

Imamo isto primedbu na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tamo se, između ostalog, opisuju poslovi Ministarstva unutrašnjih poslova i tamo postoje velike dileme oko njihovih obaveza i načina na koje obavlja svoje poslove, a pre svega preklapaju se nadležnosti Instituta za bezbednost i Ministarstva unutrašnjih poslova, gde danas, sigurno ste čitali u novinama, širom Srbije postoje tužbe i optužbe na račun Ministarstva unutrašnjih poslova, jer nisu raščistili sa time šta je to startno oružje, šta je gasno oružje i koji su to načini za nabavku nošenja i držanja vatrenog oružja. To ovde uopšte nije obuhvaćeno, a to je bitno za građane Srbije, odnosno da budu ravnopravno zastupljeni pred Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Imamo ovde dosta primedaba i mi smo srpski radikali napravili niz amandmana iz kojih se vidi da mi pokušavamo da ukažemo na vaše greške, da vam ukažemo na ono što srljate. Jednostavno, da rasteretimo građane Srbije, ne bi li ih oslobodili ovog birokratskog aparata koji će se formirati za neki dan, a time i poboljšati uopšte rad ovog parlamenta i dati olakšicu samim građanima Srbije. Sad toliko, hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Slobodan Maraš, a neka se pripremi narodni poslanik gospođa Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se mnogo zadržavao pošto je puno toga rečeno oko toga čemu toliko ministarstava. Samo bih na brzinu pročitao nešto što mislim da bi naša javnost morala da zna - koliko razvijene zemlje imaju ministarstava. Znači u Austriji imamo 14 ministarstava, u Danskoj 20, u Nemačkoj 15, Finskoj 12, u Holandiji i Francuskoj 17, Grčkoj 17 itd. Znači. Naša vlada će biti zaista najglomaznija.

Ovde bih se samo osvrnuo na dva ministarstva. Jedno ministarstvo oko koga ima veliki problem je Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. Moram da postavim neka pitanja. Jedva čekam da dođe gospodin Cvetković kao budući mandatar, a do sada ministar finansija koji nam je ovde obrazlagao budžet koji je donet za 2008. godinu. Mene interesuje kako će sredstva, odnosno kako će funkcionisati Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, s obzirom da je do sada taj posao radila kancelarija, zajedno sa nekim ministarstvima?

Da li će sredstva i ovlašćenje koja se nalaze u određenim ministarstvima, pre svega mislim na Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i da li će te silne milijarde, do 6 i po milijardi i dalje ostati u tim ministarstvima za NIP, odnosno da li će ta ministarstva i dalje određivati ko će i na koji način trošiti ta sredstva iz NIP-a?

Druga stvar koja me veoma interesuje je to zbog čega je došlo do toga da se Ministarstvo za životnu sredinu spoji sa prostornim planiranjem? Neću da ulazim u to koliko je to nespojivo. Mislim da je jedna suština jako važna, a to je da Ministarstvo životne sredine mora imati izuzetno značajno mesto u funkcionisanju nove vlade.

Na to bih hteo da vas opomenem zbog toga što vi uskoro planirate da ratifikujete sporazuma sa Rusijom, odnosno naftno-gasni sporazum koji su NIS i GASPROM potpisali. Koliko je taj sporazum štetan po građane, odnosno koliko je finansijski neisplativ - o tome smo dosta govorili i još ćemo govoriti kada bude došla ta ratifikacija na red.

Međutim, moram da vas opomenem da u tom sporazumu nijedne jedine reči nema o zaštiti životne sredine, a koji se spremate da ratifikujete. Zbog čega je to bitno? Zato što uralska nafta koju ćemo dobijati od ruskih partnera je nafta sa najvećim procentom sumpora. Znači, prilikom njene prerade, a koju ćemo naravno obavljati u Srbiji, dolazi do strahovitog zagađenja životne sredine. S obzirom da u tom sporazumu nije ništa predviđeno po tom pitanju, bojim se da će sav teret pasti na Republiku Srbiju i da će znatna sredstva i velika sredstva i veliki stručnjaci biti potrebni da se otklone sva ta štetna dejstva koja će se desiti prilikom obrade te nafte.

Zbog toga smatram da je strahovito važno da se ovo ministarstvo razdvoji i da ne bude zajedno sa prostornim planiranjem, da mu se da pun kapacitet, kako to volite da kažete, pa smo predložili taj amandman. Nadam se da ćete ga usvojiti. S obzirom da naša poslanička grupa ima još malo vremena, zahvaljujem.

Zahvaljujem. Ima reč gospođa Milica Vojić-Marković, a molim da se pripremi gospodin Nikola Savić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, svoje izlaganje ću da započnem od onoga što je vladajuća koalicija navela kao razlog za donošenje ovog zakona. Piše ovako: "Do sada važeći zakon o ministarstvima...", pa navodi broj "Službeni glasnik " 43/07 "... više nije u mogućnosti da obezbedi sistem organa državne uprave, saglasno potrebama...", podvlačim "potrebama Republike Srbije". Da se zadržim kod ove reči "potrebe".

Nisam sigurna da se to odnosi na Republiku Srbiju, na građane Republike Srbije, ali sam potpuno sigurna da se to pre svega odnosi na veliki broj stranačkih kadrova koje bi negde trebalo udomiti i pre svega na način na koji je napravljena vladajuća koalicija, a to je jedan kompromis koji apsolutno nije zdrav, mogu slobodno da kažem jedan truli kompromis, i sve što dalje budem navodila biće u prilog upravo ovome što sam navela.

Dakle, kada govorim o tome koliko je velika ova vlada, o čemu su zaista govorili svi moji prethodnici, moram da napomenem da tu nije samo 24 ministarstva. Zapravo je pitanje broja članova vlade, a njih je 27. Skoro su svi naveli koliko ima članova vlade u okruženju, koliko imaju vlade u Evropi i mislim da zaista ne treba da se bavim preterano tim brojem, jer mislim da nema građanina Srbije koji nije upoznat sa tim brojem koliko otprilike imaju naši susedi. Mogu da kažem da smo mi tu negde pored Kineza, znači najveća vlada.

Kada govorim o veličini vlade, moram automatski da postavim pitanje: ako je vlada toliko velika, ako su troškovi da bi ta vlada mogla da radi jako veliki, kako onda možemo da govorimo o izbornom obećanju svih članova koalicije - da će vlada voditi socijalno odgovornu politiku? Prema sebi ili prema građanima Srbije?

Još je jedno pitanje koje očigledno muči više nas, pošto sam primetila da je više govornika danas postavilo to kao pitanje - ko je bio mandatar ove vlade? Prosto, u medijima se špekuliše broj ministarstava, pa se onda i pregrupisavanje, odnosno kako će se koje ministarstvo zvati, koje oblasti idu u koje ministarstvo, pojavljuje već dve nedelje. Tu se imena ministara i funkcionera u ministarstvima znaju, a jedino se ne zna ko je bio mandatar vlade.

Takođe je interesantno i pitanje koncepta vlade. Koliko se slabo razumem u demokratiju - prosto mandatar je taj koji pravi koncept vlade i članova vlade. Ovog momenta mandatar je bio taj čije smo ime poslednje saznali, ako uopšte i bude taj mandatar do kraja, dok ne izloži svoj koncept.

Moram da postavim pitanje da li je demokratski da ne znamo ime mandatara do zadnjeg momenta? Uostalom, sve stranke su u toku svoje predizborne kampanje navodile ko će biti mandatar u njihovo ime, ako one osvoje vlast, jedino ova koalicija za vazalnu Srbiju nije imala nigde ime koje je isturila? Dakle, moje je pitanje ko je pravio vladu, ko je pravio koncept vlade? Sada mogu da ponudim mogućnosti.

Da li je to radio predsednik Srbije, što mu naravno nije posao kao predsedniku Srbije, što nema mogućnost da to radi? Da li je i to demokratija da predsednik Srbije, u jednom sistemu koji nije predsednički, a koji sve više, sa ovim elementima koje smo dobili juče i danas liči na predsednički - jedan slab premijer, daje mu se manje nadležnosti, doduše daje mu se taj zlatni glas, ali to više kao obezbeđenje toga da se ne desi ispad u koaliciji?

Jer demokrate jako dobro znaju kako su one preglasavale Vojislava Koštunicu u prošloj Vladi, pa da se obezbede na vreme daju zlatan glas, ne bi li taj zlatni glas nekako doprineo da oni održe taj privid - da oni vode koaliciju.

Da li je Boris Tadić, koji inače govori o tome da on vrlo racionalno vodi politiku, da on vodi jasno politiku prema Evropi - a ovamo nemamo ministarstvo koje bi nam pomoglo u vođenju Srbije u Evropsku uniju - dakle, da li Boris Tadić može sve apsolutno u ovoj zemlji, dakle, da bude predsednik države koji pravi koncept vlade, pravi vladu, vodi vladu, smeši nam se sa televizije?

Dakle, on je taj jedini koji jasno vidi put kojim Srbija treba da ide.

Taj evropski put je baština samo te koalicije. Niko drugi nema pravo da kaže i da pomene kako taj evropski put može da ponudi, kako treba da izgleda. Prosto, i to je pitanje da li je i to demokratija? Na način na koji to on zamišlja, svakako jeste, ali na način na koji to razvijena demokratija i Srbija, koja je vrlo demokratska zemlja i bila i jeste, sigurno ne zamišlja takvu demokratiju.

Doduše, samo se plašim da Domanović, koji je već više puta posećivao Srbiju, i ovog puta ne bude aktuelan, pa da taj široki put koji vodi do Evrope ne budemo otkrili da nismo bili dovoljno budni, odnosno da nam je vođa bio kratkovid.

Sada o konceptu vlade. Doduše, iz onoga što sam čitala mogu da zaključim da je ova koalicija zaključila da je prethodna vlada izuzetno dobro radila posao, jer je u najvećem delu prepisala prethodni zakon. Onaj deo koji je dodat tiče se veličine i broja novih ministarstava, ali tiče se još jedne zanimljive stvar - gde ćemo smestiti naše kadrove. Znači, dodajemo ono gde treba naše ljude da smestimo.

Interesantno je više ministarstava prema nadležnostima i poslovima koje im prepisuje ovaj koncept, ali bih se zadržala na jednom ministarstvu koje sam smatrala izuzetno važnim u prošlom mandatu i u svim mandatima svake vlade svake zemlje, mislim da je izuzetno važno, a to je ministarstvo ekologije.

Taman smo napravili bazu, taman smo u prethodne dve vlade napravili koncept šta je to što mi hoćemo i kako hoćemo da razvijamo ekologiju u ovoj zemlji, kako ćemo da štitimo svoju životnu sredinu, taman smo napravili uprave koje će moći da prate pojedine segmente, taman je to počelo da funkcioniše, e sad imamo novi koncept, ubacuje se uz ekologiju i prostorno planiranje.

Mogu da kažem da je to u pojedinim zemljama jako dobra kombinacija, ali u tim pojedinim zemljama u kojima je to kombinacija nema građevine, nego ima praćenje izvora resursa i svega ostalog.

Dakle, ovde je građevina čist višak, ona prirodno pripada drugom ministarstvu - infrastrukturi. Zašto nije tamo? Zato što taj ko dobije, a to je onaj što je "pre roka", može da se desi da ima preterano mnogo vlasti. Zato ćemo je vratiti u ovaj resor kome prirodno ne pripada.

Zbog toga mi se čini da sve ono što je napravljeno u četiri godine prethodne dve vlade, onaj pomak u ekologiji, vraćamo na početak zato što to nekome ne prija. Dakle, ono što je moja osnovna zamerka - zašto će ponovo Uprava za šume Ministarstvu poljoprivrede, zašto će sada Uprava za veterinu ponovo da se izmešta u neko drugo ministarstvo?

Tek su zaživeli delovi, tek su počeli da se osećaju kao jedno telo, tek smo počeli na jednom mestu da dobijamo sve informacije koje su nam potrebne, sada ponovo idemo u široku šumu, pa ko se snađe - snage, ko se ne snađe, ko kome ne pokaže put.

Zašto je u Ministarstvu vera izostavljena odrednica koja je valjda izuzetno važna za ovu državu, a to je Srpska pravoslavna crkva? Nema je nigde. Ako ste pažljivo čitali, ne postoji. Zašto je problem SPC u Srbiji? Znam da je u nekim drugim nama susednim zemljama to veliki problem, ne znam da je nama, ali videćemo da li će to tek biti veliki problem.

Pomenula sam već, a čini mi se da su pomenuli još neki govornici, uz ovoliki broj ministarstava, uz ovoliki broj potpredsednika, pretpostavljam da će neki od njih dobiti mogućnost da se bave putem u EU, ovde ne postoji posebno ministarstvo koje će se time baviti.

DSS i NS su podneli nekoliko amandmana i smatramo da ćemo, ako usvojimo te amandmane, značajno doprineti da se poboljša ovaj tekst, ali dok se sve to ne bude dogodilo, odnosno da li ćemo usvojiti amandmane, to ćemo videti, i da li se ovo može popraviti, to ćemo videti.

Još samo jedna rečenica koja nema direktne veze sa ovim, ali sam je danas, tražeći kompletan materijal, pronašla i na internetu, a tiče se izjave jedne žene - političara iz jedne male stranke, a koja je komentarisala kako je najveća zasluga te stranke to što je Vojislava Koštunicu oterala u penziju.

Da im kažem, da budu obavešteni, nisu ga oterali u penziju. Vojislav Koštunica nije i neće biti u penziji, niti je to moć te male stranke. Ta njena moć se prostire samo dotle da sedi u rezervnoj klupi i da čeka da neki drugi igrač ispadne sa klupe da oni uđu.

Reč ima gospodin Nikola Savić, a molim gospođu Vesnu Pešić da se pripremi.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo posle Zakona o Vladi danas je došao na red i Zakon o ministarstvima. Sasvim je normalno da se nakon održanih izbora razmatraju ova dva zakona - o vladi i ministarstvima, ali nije normalno da se posle izbora prekraja izborna volja građana.

Takođe, nije normalno da zemlja koja ima osam miliona stanovnika ima dva tuceta ministarstava. Ali, u zemlji Srbiji je sve moguće.

Jednostavno, kada se pogleda Zakon o ministarstvima i kada se pogledaju obrazloženja koja se odnose na ministarstva, tamo se nigde ne može pročitati niti se može naći da su nama zaista potrebna 24 ministarstva. Doduše, imali smo priliku juče da čujemo predsednika jedne stranke, koja čini vladajuću većinu, da Srbija ima toliko problema da je i 40 ministarstava malo. Ne znam, možda je čovek i u pravu.

Obrazloženje zakona odnosi se samo na dva ministarstva i to na ministarstvo za ljudska i manjinska prava i ministarstvo za zaštitu životne sredine. U obrazloženju postojanja ministarstva za ljudska i manjinska prava se kaže da je Srbija izrazito višenacionalna i višekonfesionalna zemlja. To je razlog zbog čega treba da postoji ovakvo ministarstvo.

Srbija zaista jeste višenacionalna i višekonfesionalna zemlja, ali mi po tome nismo nikakav specifikum niti u našem regionu, niti u svetu. Jednostavno, danas su sve zemlje manje-više višenacionalne i višekonfesionalne, jer svet i postaje jedno globalno selo i to ništa nije novina.

Hteo sam da kažem nešto drugo. Nažalost, pokazalo se još jednom da su izbori samo paravan kroz koji će stranački moćnici pokušavati da utole svoju žeđ za vladavinom ljudskim sudbinama, ljudskim životima i pre svega imovinom naših građana.

Građani Srbije nisu želeli da "žuti" i "crveni" udruženi upravljaju njihovim sudbinama, ali šta ćete, desilo se tako. To je demokratija, u demokratiji je važan zbir. Mogu se sabirati i babe i žabe, važno je doći do većine. Evo, nekako smo došli do većine, u kojoj se akteri stide jedni drugih, ali važan je svaki glas. Kod glasanja je samo ruka podignuta, a pogled i glava mogu biti i oboreni.

(Iz sale: A kad imaju zlatnu karticu?)

Zlatna kartica je još nešto posebno.

Dalje, posle nepunih 20 godina zatvorio se krug kojim je lutala politička scena u Srbiji i sada je svako na svome. Ideološka braća su se ponovo pronašla, stisnuli ruke jedni drugima, izmirili se, izljubili se, celivali se i rešili da počnu sve iz početka. Doduše, ljudski je i praštati, pogotovo braći. Problem je samo u tome što su građani Srbije pomalo zbunjeni, ne mogu verovati sopstvenim očima kada gledaju kako se zavađena braća od srca mire, ali kažem, ljudski je praštati braći.

Posle ovih izbora, a nadamo se da će biti još izbora, građani će imati priliku da razmišljaju. Posle izbora nema kajanja. Posle ovih izbora pitaju se samo oni koji su napravili većinu, mada se nadam da ta većina neće trajati toliko koliko su oni projektovali da će trajati, jer građani su uvideli da su prevareni.

Zato bi najbolje bilo da ova vlada, čije rukopoloženje očekujemo u ovom parlamentu, nikada ne bude ni formirana, da se ona rasturi pre nego što budući ministri i nauče gde se nalazi Nemanjina ulica.

Reč ima narodni poslani, gospođa Vesna Pešić, molim se pripremi gospodin Milan Dimitrijević.

Samo ću da kažem nekoliko konstatacija, koliko mogu da kažem za dva minuta. Prvo što bih rekla to je, koje telo uopšte donosi odluku o tome koliko nama treba ministarstava. Da li postoji neko formalno državno telo ili ko je o tome odlučio? Ako vi možete da mi date taj odgovor. Ko je doneo odluku o ovim ministarstvima? Volela bih da znamo ko je odgovoran za to. Da li je to neka neformalna grupa koja sedi i kaže, evo tebi, evo meni.
Moj utisak je, pošto nemam vremena da kažem u analizu da to pokažem o čemu se ovde radi, kao da je to jedna grupa ljudi koja je jednostavno uzela i podelila neke poslove i novac i deli - evo tebi, evo meni, evo tebi, evo meni, gde se sada vidi u stvari da postoji jedna specijalizacija za kupovinu glasova i kupovina praktično vlasti.
Ovo što smo malopre i čuli, to je jedna tehnologija razrađena da se, recimo, napravi ministarstvo koje se zove od jednog projekta, ad hok 2006. godine, da se kupuju glasovi, to je bio NIP čuveni, koji je ovako izbačen u vazduh, sada se od toga pravi ministarstvo, da se deli diskreciono novac.
Znate šta, zabranila bih da bilo koje ministarstvo i vlada deli diskreciono bilo kakav novac. Ako možemo da zapamtimo sa ovog sastanka to. Da li možemo da dostignemo taj nivo da vlast ne može da deli nigde nikakav novac.
Ovo je potpuno jasno da nema nikakve koncepcije, nema nikakvih obećanja koja su davana građanima. Molim vas, da li je ova koalicija, da li je ova stranka koja sedi ovde sa leve strane obećavala da je pre svega reč o tome da smo glasali za Evropu i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Molim vas, da li ima jedna jedina reč kako se ostvaruje onaj sporazum koji je potpisan. Nema ni jedne jedine reči. Možda ste vi rekli, ali nema u ovom predlogu. Zato i pitam, vi ste odbor Skupštine, pitam vas, koji je nadležni organ koji je doneo ovu odluku o ovim ministarstvima.
Da ne kažem da su to sve delilačka ministarstva, od ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, od ministarstva za infrastrukturu, od nekih nebuloznih ministarstava za omladinu i sport. Molim vas, kakva su to ministarstva? Šta će za omladinu ministarstvo? Molim vas, šta je informaciono društvo? Da li je izašao neko da objasni šta je informaciono društvo?
Imali smo nekada Ministarstvo za saobraćaj i veze. Sada su to neka ministarstva za telekomunikacije, informaciono društvo, za infrastrukturu. U kakvoj vezi su ta ministarstva sa ovim NIP-om, da jednog projekta, pravite jedan državni fond, dobija jedan čovek da deli iz tog fonda pare kako mu padne na pamet. To je apsolutna katastrofa.
Jedini je zaključak da je ovde zaista napravljena jedna veoma opaska, eksploatatorska politička klasa, koja je zgrabila i delatnosti, i novac i između sebe to deli prema svojim ličnim interesima, i unapred kupovine vlasti za tu istu političku klasu.
Ko nema na svojoj strani glavnog tehnologa za kupovinu izbora i kupovinu vlasti, ko nema Mlađana Dinkića da kao hidra to organizuje i kupi izbore, taj može da računa da nikada izbore uopšte neće dobiti. Znači, to je glavna priča kada se malo pogleda.
Molim da mi se odgovori, ko je ovo smislio. Ko je mozak ovoga? Da li se znaju bilo koja imena? Mi nismo ni izabrali te ministre. Da li su to ti ministri koji će dobiti ministarstva? Da li je negde sedela koalicija i ko je sedeo i razgovarao o ovome, da li možemo da uhvatimo bilo kakvu kontrolu nad nekakvim telom koje je ovo ovde podnelo?
Apsolutno nikakve veze nema životna sredina sa prostornim planiranjem, nema nikakve veze ovo ostavljanje ministarstva za infrastrukturu, nema nikakve veze ovo informaciono društvo koje niko živi ne zna šta znači. Ovo samo pokazuje da mi u narednom periodu ulazimo u potpuno rasulo vlasti. To rasulo vlasti dovela je jedna nezajažljiva politička klasa, koja je zaista rešila da spreči ulazak Srbije u EU, zato što ima ovolike interese da od EU neće biti ništa.