Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Narodni poslanik Jovan Palalić, na narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, juče smo završili raspravu u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, a danas Predlog zakona o ministarstvima, što je put da skupštinska većina pripremi izbor Vlade.

Kada se posmatra komparativno, u pojedinim zemljama omogućuje se samoj vladi i skupštinskoj većini da rad vlade i rad ministarstava uređuje svojim internim aktima. Naš Ustav je to definitivno regulisao tako što se donosi zakon o ministarstvima.

Od sednice do sednice, kada se priprema izbor Vlade, svaki put kada je izbor na dnevnom redu, donosi se novi zakon, gde vladajuća većina definiše način na koji će vršiti vlast, način na koji će se donositi zakoni i drugi opšti i pojedinačni akti, tj. definiše kroz ministarstva svoju viziju politike koju će ta vlada da utvrđuje.

Ono što je važno napomenuti jer prvo pada u oči, jeste da se u odnosu na prethodne vlade broj ministarstava povećava. Iako smo već u javnosti imali javno proklamovano načelo, kao deo koalicionog sporazuma, da će Vlada voditi socijalno odgovornu politiku, teško da se na osnovu broja ministarstava i najavljenog broja potpredsednika Vlade može govoriti da Vlada, sa ovolikim brojem ministarstava i dodatnim budžetskim izdacima koji to moraju da prate, može da vodi socijalno odgovornu politiku.

Znači, sam Predlog zakona je u stvari jedna vrsta opoziva te poruke koja je upućena građanima. Ova vlada ne može da vodi socijalno odgovornu politiku, ova vlada na neki način demonstrira jednu vrstu drskosti prema takvoj vrsti proklamovane politike.

Ono što je takođe važno napomenuti, o tome smo juče više istakli, ali je vrlo važno to istaći u okviru rasprave o Zakonu o ministarstvima, jeste da sa ovim brojem ministarstava, sa načinom na koji je predložen mandatar za sastav vlade, sa činjenicom da je predsednik Republike aktivno učestvovao u sastavu vlade, kao lider jedne političke stranke, ulazimo u period formiranja slabe vlade.

Ulazimo u period koji će, to je važno ponovo istaći, dovesti do toga da će se ključne odluke donositi ne u Nemanjinoj, nego na Andrićevom vencu, i da će strateško politika vlade da se definiše u Predsedništvu Srbije, a ne u Nemanjinoj 11, kako je i predviđeno Ustavom i Zakonom o Vladi.

Sada kada se izanaliziraju sve diskusije koje su vođene i kod zakona koji su regulisali položaj predsednika Republike i tumačenje ustavnih normi koje su po tom pitanju bile ovde predmet diskusije, vidi se u stvari da je ključni problem koji je postojao i0-tih godina kada smo imali sličnu situaciju, ključan je problem što je predsednik Republike u isto vreme i predsednik jedne političke stranke.

To neminovno vodi u situaciju slabe vlade, kada stranka na čijem je on čelu kroji vladajuću većinu i kada daje mandatara. Naravno, tada dovodimo u situaciju jedno načelo koje je trebalo da definiše i sam Ustav, jednu vrstu izbalansiranosti, kako je rečeno i bicefalne izvršne vlasti, na jednoj strani predsednik Republike, na jednoj vlada, u ovom trenutku imaćemo vladu koja će biti samo tehnički organ, koja će sprovoditi politiku koja je na drugom mestu utvrđena.

Što se tiče samog Zakona o ministarstvima, mi vidimo određene izmene koje prosto nameću mišljenje da je u pitanju ili politička trgovina u okviru vladajuće koalicije, ili pokušaj da se koalicioni partneri, na jedan ili na drugi način, međusobno obuzdaju.

Tako da smo suočeni sa jednim predlogom da se formira ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, gde se dve oblasti koje su potpuno nespojive, koje jednostavno nemaju dodirnih tačaka, na ovaj način spajaju, kako bi se oslabila pozicija očigledno Ministarstva za infrastrukturu, koje je trebalo da ima jako važnu ulogu i u koalicionom sporazumu, a i na čijem čelu treba da bude jak čovek iz jedne političke stranke koja će činiti vladajuću većinu, konkretno mislim na SPS.

Znači, ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je jedan hibrid, jedan Frankenštajn, koji jednostavno ne verujemo da će uspešno da funkcioniše i u samoj strukturi tog ministarstva biće vrlo zanimljivo kako će i ministar, a i predsednik Vlade, definisati poslove i prioritete u okviru tog ministarstva.

Ono što će se pojaviti kao problem sa ovolikim brojem ministarstava, sa najavljenim velikim brojem potpredsednika Vlade jeste hroničan problem velikih vlada, a to je pitanje koordinacije. Apsolutno smo ubeđeni da premijer, onako kako je predložen, sa političkom moći koju on nosi ili je nema, neće moći uspešno da vrši koordinaciju poslova u okviru Vlade. Tu vrstu koordinacije može da vrši samo jaka politička ličnost, a to će biti verovatno predsednik Republike, što na jedan indirektan način ruši ono što je definisano i u samom Ustavu.

Što se tiče ostalog dela zakona, vrlo je zanimljivo, taj slučaj smo imali i u prethodnom Zakonu o ministarstvima, bio je amandman da se Agencija za razvoj komunalne infrastrukture, tada ga je podnela poslanička grupa G17 plus, izdvoji faktički da se ukine ta agencija i da se poslovi koje ona definiše prebace u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.

Tada taj amandman nije prošao, ali vidimo sada da je u predloženom zakonu Agencija za razvoj komunalne infrastrukture ukinuta i da su svi poslovi preneti u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoja, koje je sada još u većem obimu je dobilo nadležnosti i poslove.

Naravno, ima tu još mnogo stvari koje su poslaničkoj grupi DSS-NS, koje su naši poslanici uočili i koje će kroz podnete amandmane u raspravi o pojedinostima jasno istaći i pokušati da poprave ovaj, po nama, vrlo loš zakon. Mislimo da bi politika koju je ova vlada pokušala već da promoviše, politika socijalno odgovorna, morala da bude na delu pokazana već prilikom predlaganja ovakvog jednog zakona, morala je da pokaže štedljivost, morala je da pokaže razumevanje za finansijsku situaciju u kojoj se našla država i, ako ne da zadrži broj ministarstava koja su bila u prethodnim vladama, u krajnjoj liniji zbog te proklamovane politike eventualno da smanji broj ministarstava.

Ako se suočimo, a verovatno će tako i biti u ekspozeu mandatara i predlogu sastava nove vlade, da će vlada imati nekoliko potpredsednika, čije nadležnosti, sem prvog potpredsednika kako je definisano i zamenika, nisu baš poznate, imaćemo verovatno najglomazniju vladu u Evropi, vladu koja u isto vreme pokušava da građane ubedi da je njen prvi prioritet socijalna politika. Mislim da Srbija ovim zakonom, a i takvom vladom šalje jednu vrlo lošu poruku, šalje poruku političke nestabilnosti, šalje poruku da se ozbiljni državni poslovi rade i definišu tako što su predmet političke trgovine koalicionih partnera i nadasve šalje poruku da ta vlada neće biti efikasna i funkcionalna.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zato što nisam bio u prilici da od početka učestvujem u radu Skupštine, ali mislim da je dosta toga rečeno u prethodnim danima kroz pokušaje obrazloženja ovakve organizacije buduće republičke vlade.

Da kažemo, sa jedne strane, vladajuća koalicija koja namerava da vodi zemlju ima pravo da definiše organizaciju vlade, koja će na najbolji način odgovoriti potrebama zemlje koju vladajuća koalicija želi da vodi, ali sa druge strane vladajuća koalicija je dužna da ponudi neku argumentaciju i obrazloženje, jer su odluke koje se usvajaju ovim zakonom o ministarstvima drugačije od neke političke prakse koja je uspostavljena u poslednjih nekoliko godina u našem društvu.

Dakle, jedan od argumenata koji zahteva ozbiljan komentar je pitanje troškova, sa jedne strane, pitanje troškova rada ovakve vlade, a sa druge strane je pitanje efikasnosti rada ovakve vlade.

S obzirom da je u odeljku četiri predloženog zakona rečeno da će finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, veoma je važno u ovoj raspravi reći kolika su ta finansijska sredstva i koliko će ova vlada koja se formira biti skuplja ili jeftinija od vlade čiji su budžetski troškovi predviđeni budžetom za 2008. godinu.

Dvadeset četiri ministarstva traže svoje dodatno obrazloženje, s obzirom da se menja i organizacija rada samih ministarstva i nadležnosti ministarstava. Zašto se sve to čini i kakvi su motivi koji se nalaze iza takve političke odluke?

Ako uđemo u analizu nadležnosti svakog od ovih ministarstava, onda će se videti da tu nema zajedničkog kriterijuma i da su motivi koji su presudno uticali na ovakvu vrstu predloga motivi koji nemaju uporište u obrazloženjima koja se svakodnevno nude našoj javnosti. Jedno od njih je da će buduća vlada biti vlada koja će se baviti evropskim poslovima, koji su otaljavani poslednjih nekoliko godina ili izbegavani.

Drugi kriterijum pri formiranju ove vlade je bio kriterijum koji je pre svega proizilazio iz samog karaktera te vrlo komplikovane vladajuće većine, koju čini nekoliko koalicija, a jedna od tih koalicija insistira i posebno naglašava taj socijalni aspekt. Ta vlada je definisana kao socijalno odgovorna vlada.

Ono što je takođe vrlo često pominjano kao argumentacija jeste da je ta vlada vlada koja će ubrzati onu vrstu reformi u društvu koja je do sada ostajala po strani, a vezivala se za prevazilaženje tih komplikovanih društvenih odnosa, a to je vlada između ostalog i nekog novog nacionalnog pomirenja.

Sada kada se uđe u analizu ova 24 ministarstva, onda će se videti puno nelogičnosti. Videće se da je vlada pronašla prostor za 24 ministarstva, ali nije među ta 24 ministarstva pronašla nimalo prostora za ministarstvo koje bi se bavilo poslovima evropskih integracija.

To nije nužno za efikasno obavljanje evropskih integracija, ali odsustvo ministarstva za evropske integracije nas dovodi do zaključka da će u svakom od ovih ministarstva, od ova 24, postojati sektor koji će se baviti evropskim integracijama i na takav način obavljati i one poslove koje bi u nekoj drugoj vladi, u drugačijoj organizaciji obavljalo ministarstvo za evropske integracije. Gde je problem? Problem je što su ta ministarstva tako kontradiktorno i konfuzno organizovana, da je nemoguće u okviru jednog ministarstva obavljati efikasne poslove evropske integracije, a ne ulaziti u nadležnost nekog drugog ministarstva, koje se takođe tim poslovima bavi.

U kojim je to ministarstvima najočiglednije? Najočiglednije je u dva najvažnija ministarstva, ukoliko govorimo o evropskim poslovima koji su pred nama ovde u Srbiji. Jedno je Ministarstvo poljoprivrede, a drugo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Tako se zvalo u prethodnoj vladi, a u ovoj vladi će se zvati Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.

Odjednom se prostorno planiranje pojavljuje u konceptu rada Ministarstva životne sredine, što nikada nije bio slučaj, a posebno nije bio slučaj u organizaciji rada prethodne vlade u kojoj životna sredina, konačno Ministarstvo za zaštitu životne sredine biva efikasno postavljeno. Nije imalo dovoljno rezultata, ali ne želimo da kažemo zbog nesposobnosti ministra ili nefunkcionisanja samog ministarstva, koliko zbog činjenice da to nije uopšte bila tema rada ove vlade. Ministarstvo je funkcionisalo i imalo je svoju logičnu organizaciju.

Danas se u tom ministarstvu pojavljuje prostorno planiranje. To prostorno planiranje se vezuje za životnu sredinu, tako što se oduzima kao nadležnost od Ministarstva za infrastrukturu, ali ostaje Ministarstvo za infrastrukturu.

Dakle, mi sada dobijamo jedno konfuzno organizovano ministarstvo, a trećina Aki komunitar-a je vezana za pitanja zaštite životne sredine, odnosno za pitanje ekologije. Dobijamo jedno ministarstvo koje je samo titula, a to je Ministarstvo za infrastrukturu.

S druge strane, imamo Ministarstvo poljoprivrede, koje preuzima u svojoj nadležnosti čitav niz uprava, Upravu za veterinu, za zaštitu bilja, Upravu za šume, Upravu za poljoprivredno zemljište. Ali, postavlja se pitanje šta se to menja u organizaciji samog ministarstva, koje sada za sebe preuzima te nadležnosti, i ako je ministarstvo na isti način bilo organizovano i u postojećem sazivu vlade.

Ono što daje jedino ozbiljno i političko obrazloženje zapravo jeste činjenica da je ova vlada pravljena tako što se mnogo više pažnje posvetilo potrebama koalicionih partnera, nego potrebama same države. Naravno da velike koalicije traže veliki broj ministarstava i to je nešto što je logično, mada sa tim ne možemo da se složimo.

Ova vlada neće biti mnogo glomaznija od druge Koštuničine vlade, svega dva ministarstva više i tri potpredsednička mesta, ali 15 ili 16 koalicionih partnera više. Dakle, ni tehnička vlada kojoj sada brojimo poslednje dane nije bila vlada u kojoj je postojalo načelo efikasnosti. To ne radi ni ova sada. Kako je moguće obaviti sve one poslove koji se u Srbiji moraju obaviti, ako imamo vladu koja, sa jedne strane, ne poštuje načelo efikasnosti, a sa druge strane očigledno nema onu funkcionalnost koja je potrebna da bi se ostvarili svi oni ciljevi koje je vlada postavila pred sebe, definišući Evropu, socijalnu pravdu i unutrašnje reforme kao prioritete kojima će se ona posvetiti.

Ako se unutrašnje reforme svode na tezu o nacionalnom pomirenju, onda je jasno da je način na koji je postavljena ova vlada demantovao takvo neko nastojanje, jer se u principu način funkcionisanja ove vlade svodi na politiku duplog ključa i velikog nepoverenja.

To je bilo jasno tokom jučerašnje rasprave, kada smo dosta kritikovali tu ideju zlatnog glasa, jer ćemo se tek suočiti sa posledicama jedne takve odluke, pošto će to pravilo, koje postaje prihvatljivo za organizaciju vlade, postati pravilo koje će se po logici stvari preneti na svaki drugi nivo odlučivanja.

Preneće se na sportske klubove, preneće se na univerzitet, u javni život i na takav način uneti mnogo konfuzije bez neke velike potrebe, osim ukoliko neko ne očekuje od nas da se složimo sa tim nepoverenjem i prihvatimo taj mehanizam kao mehanizam zaštite koji će čuvati vladu od problema koji prate jednu tako konfuzno napravljenu političku većinu.

Ali, to nije nešto sa čime se ne opozicija može složiti, sa čim se mogu složiti naši građani. Zato je važno vratiti stvari na početak i reći koliko košta ova vlada, koliki će se račun za ovu politiku ispostaviti građanima Srbije? On je očigledno veliki, jer da nije davno bi se suočili sa tim računom. Ali, ako je velik, hajde da postavimo pitanje da li može i korist koja prati rad tako glomazne vlade biti isto tako velika, pa da kažemo - dobro, u redu, jesu 24 ministarstva, ali u pravu je juče bio jedan od lidera vladajuće koalicije, i 40 ministarstva je malo za poslove koje želimo da uradimo i evo sada prvih rezultata koji proizilaze iz rada jedne takve vlade.

Rezultata neće biti, zato što su nelogično organizovana ministarstva. Dakle, ako analiziramo ono što smo mi do sada radili, kada smo formirali vladu 2001. godine, mi smo sa jedne strane vodili računa o političkoj stabilnosti te vlade i pristali na koncept vlade koja bi imala sedam potpredsednika, ali sa druge strane mi smo poštovali to načelo efikasnosti i organizovali to na takav način da je ona mogla logično da obavlja svoje poslove. Pa je tako ministar finansija istovremeno bio ministar ekonomije.

Pogledajte sada, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, MUP, Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde zauzeli su u obrazloženjima svojih nadležnosti manje prostora od obrazloženja nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Sada da čujete šta se nalazi u okviru tog neverovatnog ministarstva.

To ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose na privredu i privredni razvoj, obavlja poslove državne uprave koji se odnose na regionalni razvoj. Postoji privredni razvoj i postoji regionalni razvoj. Obavlja poslove državne uprave koji se odnose na unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Obavlja poslove državne uprave koji se odnose na strategiju i politiku razvoja turizma. Na kraju, obavlja držane poslove koji se odnose na zapošljavanje i zemlji i u inostranstvu, upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo.

Ovakvo ministarstvo nikada nije postojalo u istoriji našeg društva i ovo ministarstvo je jedno od najvećih prepreka efikasnog funkcionisanja vlade, jer nelogičnosti koje proizilaze iz funkcionisanja ovog ministarstva, a koje su postale pravilo, je to politička cena koja se plaća koalicionom partneru, prenosi se u svako drugo ministarstvo, pa je tako Ministarstvo ekologije praktično napravilo od Ministarstva za infrastrukturu ljušturu. Dobili smo Ministarstvo telekomunikacija i informatičke tehnologije, a sa druge strane imamo ministarstvo u čijoj se nadležnosti nalazi saobraćaj, a to je Ministarstvo infrastrukture koje reguliše pitanje saobraćaja, železničkog, drumskog, rečnog, vodenog, ali ne i PTT saobraćaja.

Tako komplikovana organizacija Vlade unapred vezuje ruke svakog nastojanja da se nešto konkretno uradi u zemlji, jer je očigledno da je nešto tako nemoguće uraditi s obzirom da to podrazumeva interresorne dogovore, a ti interresorni dogovori nisu mogući i da su mogući ne bi se ni pravila ovakva vlada. Da je prostora za te dogovore bilo, onda bi gospodin Mrkonjić, koji je davno sebe vezao za to Ministarstvo za infrastrukturu bio ministar za infrastrukturu zbog toga što je stav Vlade da se mora razvijati infrastruktura ove zemlje, pa bi onda on kao ministar za infrastrukturu raspolagao svim onim instrumentima koji su mu neophodni da bi to ministarstvo bilo efikasno.

A sa druge strane bi ministar životne sredine bio čovek koji će unaprediti sistem životne sredine ili zaštite životne sredine u ovom društvu i podići ga na onaj nivo na kome mora biti ukoliko želimo da Srbija uđe u EU. Pa bi onda, sa druge strane, ministar finansija istovremeno bio i ministar ekonomije, pa se on bavio privrednim razvojem kako se to radi u svakom normalnom društvu, a ne bi morao da stoji pred vratima ministra za ekonomiju i regionalni razvoj, pošto on ima 25 poslanika u ovoj skupštini, koji će uceniti svakoga i na takav način blokirati normalan rad Vlade.

Ti kompromisi koje pravite na početku vezuju ruke samoj Vladi, a sa druge strane obavezuju opoziciju ili LDP da kaže sve ono što misli da kaže, ne u smislu saplitanja vlade na prvom koraku, jer onaj ko je pobedio na izborima, ko je formirao vladajuću koaliciju ima pravo da profiliše organizaciju vlade i da povede ovu zemlju u skladu sa svojim konceptom.

Mi smo dužni tu da vas upozorimo da grške koje sada pravite, kojih ste sami svesni, da su to greške koje imaju jako visoku cenu, i to ne samo materijalnu, nego i političku, koja prati kompromitaciju jednog nastojanja i ideje.

Naše društvo je glasalo za promene 11. maja, da ne ulazimo sada u karakter tih promena, ali ćemo se složiti da ubedljiva većina ljudi u ovoj zemlji zapravo želi isto, želi što jeftiniju državu i što bogatijeg pojedinca.

Ovakva organizacija vlade nam ne govori o tome. Ovakva organizacija vlade nam govori o nastojanju države da i dalje očuva taj neprirodni odnos, u kojem je država na prvom mestu kroz zadovoljenje sopstvenih potreba, a tek na drugom mestu društvo kao zajednica građanki i građana.

Kada se uđe u analizu ova 24 ministarstva, apsolutno je nejasno koja je funkcija Ministarstva za nacionalni investicioni plan, kakva je funkcija Ministarstva za KiM, kakva je funkcija Ministarstva za dijasporu, kakva je funkcija Ministarstva vera.

I posebno kakva je funkcija Ministarstva za ljudska i manjinska prava, koje se ponovo uvodi ovde kod nas u organizaciji same vlade, koje je prošli put izuzeto iz koncepta vlade, ne zbog toga što mi mislimo da nema potrebe štititi ljudska i manjinska prava, nego zbog toga što je konstatovano, tokom čitavog niza godina, praktično formalno prestajanje potrebe za takvom vrstom organizovanog nastupa same vlade zbog činjenice da su mnogi problemi rešeni, da smo konačno ostali bez izaslanika UN koji se bavio pitanjima ljudskih i manjinskih prava, da postoje saveti nacionalnih zajednica, dakle, neki drugi mehanizmi kojima se štite ljudska i manjinska prava.

To ne može da radi izvršna vlast, to moraju da rade neke druge institucije, u međuvremenu su te institucije stale na noge i to postaje njihova obaveza. Ovako Ministarstvo za ljudska i manjinska prava postaje jedna karta u toj političkoj igri, u kojoj svako na početku traži da ima određeni adut u ruci.

Mi smo svedoci te pijace na kojoj se ministarstva iz jednog resora prebacuju u drugi resor, iz jedne partije u drugu partiju i to ne može ostati bez komentara. Takva politička kompozicija je kompozicija koja će skupo koštati ovu zemlju.

Mi mislimo da oni koji su predložili zakon o ministarstvima su bili dužni da nam kažu šta će se dešavati sa kadrovima koji su ostali u tim ministarstvima, da li između ostalog ova odluka o preuzimanju kadrova kroz gašenje kancelarije za NIP, Agencije za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, pa sve ove razne uprave koje se prebacuju, da li se one prebacuju u ministarstva sa kadrovima ili se na njihovo mesto sada dovode neki novi partijski ljudi.

Šta će biti sa državnim sekretarima koji su zaposleni i koji imaju zakonom definisane mandate, da li će oni ostati na svojim funkcijama ili odlaze? To je veoma važno zbog principa te partijske države koju mi želimo da demontiramo.

Da li je moguće sada pokazati to evropsko opredeljenje, između ostalog i kroz afirmisanje tog do sada neprihvatljivog razmišljanja, anuliranje političke podobnosti kao kriterijuma i afirmisanja profesionalizma kao nečega na čemu se mora graditi državna uprava, jer mi ovde govorimo zapravo o tome.

Kada su nam prosleđeni ovi predlozi i zakona o vladi i zakona o ministarstvima, onda je bilo jasno da se ne može voditi odvojena rasprava o jednom i o drugom zakonu. Na to smo prinuđeni juče, nije doneta potrebna odluka koja bi nam omogućila jednu celovitu raspravu i zbog toga danas moramo da ponovimo delom ono što smo govorili tokom jučerašnjeg dana.

Ko je zapravo predsednik te Vlade? To je veoma važno pitanje, jer uz 24 ministarstva mi imamo predsednika Vlade, imamo zamenika predsednika Vlade i imamo tri potpredsednika Vlade. Svaka od tih ličnosti ulazi sa velikim političkim obavezama u ovu vladu i veoma je važno znati ko će biti lider Vlade koja ima 24 ministarstva i 28 članova.

Ako je to premijer, onda smo svedoci činjenice da smo dobili premijera pošto je ovakva organizacija Vlade napravljena. Ovo nije bio projekat gospodina Cvetkovića, jer je on poslednji od onih čije se ime pojavilo u kompoziciji ove vlade.

Ako su to koaliconi partneri DS, onda oni u tu vladu ulaze na isti način na koji su to učinili kada su formirali vladajuću koaliciju, pre svega starajući se o svojim interesima i tragajući za političkom podrškom koja bi dala težinu njihovim interesima, a ne za dogovorima koji bi u drugi plan gurnuli interese svakog od koalicionih partnera i u prvi plan postavili evropske integracije, reformisanje društva i rešavanje teških ekonomskih i socijalnih problema u zemlji.

Zbog svega toga mi ne možemo da glasamo za ovakav zakon. Vlada nije funkcionalna, Vlada je skupa, Vlada delimično broj ministarstava može pravdati komplikovanom koalicijom, ali u ovakvoj situaciji to je problem za koaliciju, a ne za društvo.

Vi ste svoje odnose morali urediti na takav način da uvek u prvom planu bude sposobnost ove vlade da efikasno radi, a ne osećaj zadovoljstva zbog toga što je svako od koalicionih partnera dobio poneki resor i na takav način se ukopao na tim državnim pozicijama, sa kojih će efikasnije voditi računa o svojim interesima ili interesima svoje stranke i svojih birača. Onog trenutka kada Vlada preuzme rukovođenje državom, ona više nema pravo da vodi računa isključivo o svojim biračima. I vi gospodine Krkobabiću kada postanete potpredsednik Vlade, vi morate potpuno ravnopravno posmatrati i penzionere i mlade. To isto važi i za predstavnike partija koje dolaze iz nacionalnih zajednica, to isto važi za DS. Onog trenutka kada se Vlada formira svi vaši partijski stavovi odlaze u drugi plan.

Kroz ovakvu organizaciju vlade mi nemamo garanciju da će do toga doći, ali imamo očigledno dokaz da je politika duplog ključa, nepoverenja, nešto što se ne može u ovom trenutku ignorisati, a Vlada koja ne veruje sama sebi i Vlada koja nema sposobnost da samu sebe organizuje, teško može da računa na to da građani njoj veruju i da ima sposobnost da jednu neorganizovanu državu pomeri iz mrtvog ugla u kome se nalazi, i to su dve krupne anomalije.

Ministarstvo za nacionalni investicioni plan je nepotrebno, jer državni internacionizam ništa dobro nije doneo Srbiji. Posle dve godine mi ne možemo da pokažemo prstom u jedan rezultat Nacionalnog investicionog plana, osim ukoliko rezultat nisu Potemkinova sela Mlađana Dinkića. Pa u jednim izborima nacionalni investicioni plan, u drugim izborima besplatne akcije, u trećim izborima mercedes i fijat. To nije dovoljan osnov za formiranje ministarstva za nacionalni investicioni plan.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je nepotrebno, odnosno nije dovoljno obrazloženje činjenica da jedan koalicioni partner treba da dobije ministarstvo da bi bio predstavljen u vladi.

Ministarstvo za dijasporu bez ikakvih rezultata, očigledno da ne postoji politički prostor za razvoj one vrste odnosa koja se formalno nalazi u obrazloženju formiranja ovakvog ministarstva. Naša dijaspora nije zainteresovana za politička zbivanja u Srbiji. To konačno vidimo kroz rezultate svih izbora koji su ostali za nama, u kojima je u minimalnom procentu dijaspora iskoristila svoje zakonsko pravo i učestvovala na izborima tako što je pružila podršku određenoj političkoj opciji.

Ministarstvo za KiM, sami ste u komentarima koji su pratili formiranje Vlade govorili da je nepotrebno, da je ono bez rezultata, da je to mnogo više politički organ nego efikasno vladino telo koje će rešavati probleme koji postoje na prostoru KiM. Konačno, Koordinacioni centar je godinama vrlo dobro radio taj posao.

Ono o čemu moramo govoriti, o Ministarstvu vera. Država nema šta da traži u tom sektoru. Ako je postojala potreba za državnom ulogom u jednom trenutku, ta potreba je davno iscrpljena i ako je bila potrebna podrške crkvi, odnosno definisanje nekih odnosa između države i crkve, ta potreba je davno zadovoljena i više nema potrebe za nečim takvim.

Konačno, u prethodnom sazivu Ministarstvo vera je bilo samo uzrok nepotrebnih sukoba i nesporazuma unutar verskih zajednica u našem društvu, što je logično s obzirom da Ministarstvo proizilazi iz jedne političke volje, a politička volja često nije kompatibilna, nije saglasna sa onim što jeste suština svake verske zajednice u našem društvu. Ministarstvo je ćutalo pred onim što se dešavalo tokom Sabora Srpske pravoslavne crkve

Ministarstvo je ćutalo i pogrešno komentarisalo podele u Islamskoj srpskoj verskoj zajednici i Ministarstvo nije bilo u stanju da sugeriše državi onu ulogu koju mora igrati kako bi se prevazilazili određeni problemi, što znači da se time gubi opravdanje za postojanje ovog ministarstva, jer Vlada u tome nema šta da traži.

Naši poslanici će dosta toga da kažu o ovim obrazloženjima, odnosno u obrazloženjima u amandmanima koje podnosimo, ali su to dva osnovna problema u ovoj vladi. Jedan je - Vlada ne veruje sama sebi i zbog toga društvo ne može verovati takvoj vladi. Drugi, veoma važno i ozbiljno pitanje, to je pitanje sposobnosti i efikasnosti te vlade, jer ona nije organizovana na takav način da može da rešava probleme, i samim tim se gubi i onaj značaj koji vlada ne sme ispustiti s obzirom da je izabrana da bi zemlju menjala.

Pošto više nema prijavljenih za reč predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na raspravu po prijavama za reč.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele: poslanička grupa LDP, poslanička grupa DSS-NS i poslanička grupa SRS.

Prva po prijavama za reč je narodna poslanica Nataša Mićić, LDP, posle nje narodni poslanik Milan Lapčević, DSS-NS.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da na početku mogu da kažem nešto pozitivno o ovom predlogu zakona. Međutim, moram da primetim da je ovo jedan od retkih predloga zakona o kojima ne mogu da kažem ništa dobro i pozitivno, osim možda argumenta da - eto, predviđena su neka klasična ministarstva koja postoje već vekovima, ali složićete se sa mnom da to i nije neki argument.

Prosto, predlagač kao da se trudio da nam dostavi zakon koji je u stvari pripremljen po principu - što gore za društvo i građane, to bolje za korisnike vlasti.

Toliko ste propagirali evropski karakter Vlade, a onda na prvom koraku prilikom formiranja zakona o vladi, niste se uopšte obazirali na evropska rešenja. Zašto ovaj zakon nije pripremljen u skladu sa evropskim rešenjima? Na taj način ne bi se desilo da imamo najglomazniju vladu, ne samo u regionu, nego i u Evropi. Znači, zemlje sa daleko većim brojem stanovnika, razvijenije, bogatije zemlje, kao što su Engleska, Nemačka i Francuska, imaju samo po 15 ministarstava.

Drugo, taj evropski karakter, zaista ne znam da li ste slučajno izostavili i da li će to biti ispravljeno tako što će neki od potpredsednika biti zadužen za evropske integracije, ne postoji ministarstvo koje je posebno zaduženo za evropske integracije, niti postoji obaveza, zbog toga smo podneli amandman, svih ministarstava da sačine plan realizacije evropskih integracija. Nadam se da ćete podržati taj amandman kako biste ispravili tu grešku.

Naravno, svi su govorili o tome, osnovni argument zbog čega je ovaj zakon loš jeste - da je ova vlada glomazna, preskupa. Skupa, dakle, ne samo zbog svoje brojnosti, nego zato što je i nefunkcionalna i neefikasna. Tome bih dodala još dva razloga zbog kojih je ona preskupa. Ta brojnost čini lakšim, odnosno omogućava veću korupciju, kao prvo. Drugo, ona smanjuje mogućnost kontrole vlade. Tako da ne samo po brojnosti, nego i po ovim drugim principima, ovo je jedna zaista apsolutno socijalno neodgovorna vlada.

Gospodin Jovanović je takođe govorio o tome, od 24 ministarstva četiri su apsolutno nepotrebna - Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. To je čista demagogija i populizam - država će tu da deli pare. Dobro da se niste setili za neka druga - na primer za ministarstvo za besplatne akcije, možda ste mogli da imate i takvu ideju.

Takođe je nepotrebno ministarstvo za Kosovo koje, gospodo, svi znamo da nije dalo nikakav rezultat, iz prethodne Vlade, a to je prosto samo kontinuitet sa Koštuničinom Vladom, osim onog tajnog akcionog plana o kome nisu znali ni članovi Vlade - to ministarstvo nije davalo zaista nikakav rezultat.

Smatram da je takođe nepotrebno i Ministarstvo za dijasporu. To je mogao da bude neki ured u Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvo vera.

Posle sve iznetog LDP, a naročito iz razloga što se u svom ekonomskom programu zalagala, kao što znate, pored ukidanja monopola i za smanjenje državne potrošnje, neće glasati za ovaj zakon.

Ubuduće kada budete govorili o tome da je ova vlada socijalno odgovorna smatraću to stvarno cinizmom.

Drugo, ova vlada, prema ovom zakonu, nema ni evropski karakter, a mogu da vam kažem da nije ni vlada nacionalnog pomirenja, pošto pomirenje nije moguće bez pročišćenja, odnosno utvrđivanja odgovornosti - ovo je samo jedna vlada namirenja.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslanike grupe SRS, pa onda narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve dok Srbija ne bude tako uređena zemlja da u njoj u Ustavu imate zakon o ministarstvima i to bude konstanta koja neće da zavisi od pregrupisavanja snaga, od koalicija, od broja partnera, od ucenjivačkog kapaciteta partnera, sve dotle ćemo mi bezmalo svake godine imati pred sobom zakon o Vladi i zakon o ministarstvima, kao da svake godine pravimo novu državu.

U kakvoj smo situaciji. Nama sada poslanici predlažu zakon o ministarstvima i zakon o vladi, tobož vi iz vladajuće većine ste seli, razgovarali mesec dana, ustanovili koja su rešenja najbolja, kakva sve ministarstva treba da postoje, delokrug njihovog rada u oblasti državne uprave i vi ste to predložili Narodnoj skupštini.

Čak narodni poslanik brani Predlog zakona ovde, obrazlaže nam rešenja koja su dogovarali Tadić, Dačić, gospodin Marković, gospodin Krkobabić, a nad svim tim bdio Dinkić, kome zaista ovde ništa nije promaklo, kao prošli put, pa je morao čak i amandmanima da reaguje.

U onom zastarelom zakonu iz 2007. godine, kako ga vi ovde krstite, ne može vlada da radi po starom zakonu iz 2007. godine. Kamo sreće da ste rekli - treba zakon iz 77. godine malo doraditi. Kamo sreće da Srbija ima takve zakone oko kojih se neće sporiti ni vlast ni buduća vlast.

Znači, nama je potrebna ta podela na dva velika bloka, koja dovodi neminovno do promene vlasti posle skoro svakog izbornog ciklusa, a obavezno postoje dva, jer u razvijenim demokratijama niko ne ostaje duže od dva mandata na vlasti - neće to narod, a neće ni ministri, ne žele. Previše je zahteva upućenih ministrima, previše obećanja, previše podmićivanja, mita, korupcije, ne žele da ogreznu u to, a znaju da dolazi neko iz opozicije ko će prvo da ustanovi šta su oni radili.

Vama je najvažnije da ne izgubite vlast. Pobili biste nas da ne izgubite vlast. Na primer u Beogradu se vidi - u stanju ste, ko zna šta vas samo još sprečava, da ne počnete i fizički da maltretirate one koji kažu, a šta ako mi budemo na vlasti. Ima više razloga za to. Jedan kod njih je mito i korupcija, u koje ste ogrezli.

Ne vi, gospodo narodni poslanici - vi služite. Vama će dati, baciće vam nešto sa stola, neki upravni odbor, nešto, na neki način će neke od vas da zadovolje, a neki će ostati nezadovoljeni i prirodno ostaju nezadovoljeni, neke nikada ne možete da zadovoljite.

Kakva je ovo Vlada? Šta će iz ovih ministarstava proizaći? Da vam ukažem samo na nekoliko nedostataka i na nekoliko sukoba koji će se javljati u ovoj vladi, a koje ćete morati da rešavate, samo bog zna kako, odnosno na trnovit put kojim će mnogi ljudi koji žele da nešto urade u Srbiji morati da pređu obilazeći i obijajući pragove ministarstava, na ingerencije nekoliko ministarstava u nekim oblastima, na nedostatak ministarstva za prirodne resurse.

Kako vam nije palo na pamet da konačno jednom zaštitimo još ovo malo bogatstava koje imamo? Vi znate koja su naša bogatstva, ono što imamo u zemlji. Ko to sad istražuje, kopa, vadi, prerađuje, ne znate. Ko o tome brine? Nekoliko ministarstava: zaštita životne sredine, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, rudarstvo i energetika.

Nigde se ne zna gde se konačni papir dobija za istraživanje, za probne bušotine, za rad. Zato nam strane firme, posebno kanadske, mešetare po Srbiji. Znaju tačno u metar gde se nalazi koje nalazište, prvo snimljeno iz satelita, a onda i naši ljudi za novac odrede tačnu lokaciju u metar. Skoro sve ste prodali bez ikakve zaštite. Kada prodajete Bor, prodajete i nalazišta. Ministru ne padne na pamet da je zakonom zabranjeno da se prodaju nalazišta, nego potpiše ugovor da se prodaju nalazišta.

Kakva će ovo biti vlada? Smešna. Ponovo feudi, ponovo svaka politička stranka svoju vladu, svaki predsednik političke stranke predsednik vlade, a onaj što je navikao da drpa, evo ga, ponovo zaokružio svoje ministarstvo svim i svačim.

Evo, da samo malo protrčim. Šta će civilna zaštita u Ministarstvu odbrane? Od kada je to posao odbrane? Zar nije civilna zaštita jedan posebni sektor u društvu, o kome ne može da brine ministar odbrane, koje je nevezano sa Ministarstvom odbrane.

Da ne pričamo o Upravi za razminiranje. Ponovo ste uplašili celu Srbije Upravom za razminiranje. Opis poslova na celoj stranici. Gde su te mine u Srbiji? Špartam celom Srbijom, planinama, šumama i rekama, što mi ne kažete gde je to gde će ta uprava da troši budžetska sredstva? Perete novac, ko i ovaj za ova skijališta, liftove i tabanažu snega na planinama na kojima ne pada sneg. Perete novac, usmeravate sredstva, trošite u kampanjama.

Već sada G17 plus počinje da sprema novac za kampanju, jer nikad se ne zna kada će njima da padne na pamet da ruše neku vladu. Sa svojih tri posto će uvek da ucene svakog novog da budu na njegovoj listi i da dobiju ovakva ministarstva, da brinu o celoj Srbiji.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pa sebi i turizam i skijališta. Zamislite opis ministarstva, pa kaže: skijališta. Zar je to skijalište toliko bitno da uđe u opis rada ministarstva koji se nalazi pred poslanicima? Zato što ministar skija, zato što ume da se slika kako se skija.

Šta će Ministarstvu ekonomije, i tu ponovo imate sukob nekoliko ministarstava, zapošljavanje u inostranstvu? Ministarstvo ekonomije brine o radnicima koji treba da se zaposle u inostranstvu. Ministarstvo brine dok ih zaposli, a onda Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja preuzima brigu o zaposlenima u inostranstvu.

Kod boraca, kada mi to neko dodaje otuda, samo me čudi da mi dodaje sa moje leve strane, predvideli ste zaštitu boraca iz oslobodilačkih ratova Srbije. Koji su to oslobodilački ratovi Srbije? Gde postoji ta definicija oslobodilačkih ratova Srbije i šta su po vama oslobodilački ratovi Srbije?

Da li su to ratovi od 1991. godine naovamo? Da li je odbrana od agresora oslobodilački rat Srbije? Da li su "Oluja" i "Bljesak" bili u toku oslobodilačkih ratova Srbije? Da li su to invalidi iz oslobodilačkih ratova Srbije? Valjda nemate još na spisku nekih iz balkanskih ratova, ali pretpostavljam da ima da se izvuče novac iz budžeta. Gde su vam ovde penzije za četnike? Otkad je taj zakon stupio na snagu, kada smo izjednačili četnike i partizane? Nema za četnike, čekate da izumru, da pomru.

Imate Upravu za rodnu ravnopravnost. Šta je sa natalitetom u Srbiji? Ko će o tome da brine? To već sada mora da se radi multidisciplinarno. Ostarela je nacija. Na izbore izlazi 75 posto građana Srbije, u nekim sredinama 90 ili 100 posto građana izlazi na izbore. Nema dece.

Vi nemate upravu koja će da brine o deci i o natalitetu, a imate Upravu za rodnu ravnopravnost. Zar nije ta rodna ravnopravnost zaštićena kroz oblast ljudskih prava? Zašto to izdvajate posebno? Znate koliko bi takvih uprava trebalo izdvojiti, nego se dodvoravate nekome ko će da da možda nekih petsto hiljada evra da ta uprava radi, pa će to da bude na televiziji pet dana, šesti dan mrak.

Dvadesetčetiri ministra! Ministarstvo za dijasporu. Koliko ima ironije i sarkazma u ovoj rečenici? Kaže: "Obavlja poslove državne uprave koji se odnose na poboljšanje uslova za ostvarenje biračkog prava državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu". Što lažete?

Da li sam podneo amandmane na Predlog zakona o izboru narodnih poslanika kojima je predviđeno da oni mogu da glasaju pisanim putem, uz dovoljno jasnu identifikaciju? Odbili ste te amandmane. Nema poboljšanja ako im ne omogućite da glasaju od kuće.

Kada bi se sabrali, sa izuzetkom DS i čini mi se DSS, nisam siguran, troškove lica koje ste uputili u inostranstvo da prate izbore, da brinu o njima, za osam hiljada glasova koji su stigli iz inostranstva, trebalo bi neko motkom da vas istera iz ove skupštine.

Mora da glasa u konzulatu ili u ambasadi i to mu je nekad petsto ili hiljadu kilometara daleko. Vi znate da nikoga osim osoblja ambasade tamo neće biti, ali pošaljete u svaku ambasadu po 15-20 čuvara kutija.

Od te dece ovde nije moglo da se prođe kroz zgradu Skupštine. "Šta tražite vi ovde, deco?" "Da naplatimo dnevnice, kontrolisali smo izbore". Iz kojih stranaka? Neke se uopšte nisu izborile za cenzus, a neke su jedva preskočile cenzus. To vi poboljšavate uslove za ostvarivanje pasivnog biračkog prava naših građana koji žive u inostranstvu.

Omogućite im, kao što u celom svetu mogu, da glasaju od kuće, a postoje načini da se izvrši identifikacija i da ste apsolutno ubeđeni da su to oni. Vi se bojite tih glasova. Kakva dijaspora, vama treba otuda novac da stigne, a za glasove strepite od njih. Ne biste nikada bili na vlasti kada bi Srbi ili građani Srbije koji žive u inostranstvu mogli da glasaju, jer oni žive u državama u kojima se država ceni. Cene svoje srpsko državljanstvu, a vide kako se brani država u kojoj žive.

Vama da daju vlast, vama koji za Kosovo i Metohiju kažete: "Ministarstvo za Kosovo i Metohiju obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje institucija Republike Srbije u srpskim područjima Kosova i Metohije". Koji je taj izdajnik koji je to smeo da napiše? Možda ćete vi to da radite, ali da vi napišete da ćete brinuti samo o srpskim područjima na Kosovu i Metohiji? Zar nisu sva područja na Kosovu i Metohiji srpska, srpska kao deo Srbije?

Vi insistirate na Rezoluciji 1244, a sami je već tumačite onako kako pogoduje i onima koji je sprovode na terenu, a i samim Albancima koji dole žive.

Vi imate blokadu u mozgu. Kod vas je Kosovo izgubljeno. Vi samo glumite, pred onima za koje Kosovo nije izgubljeno, da ćete vi da ga branite. Kako da ga branite, na "srpskim područjima Kosova i Metohije"? Gospodo poslanici sa Kosova i Metohije, koja su to srpska područja na Kosovu i Metohiji? Dajte nam tu kartu.

Dajte da vidimo šta to vas zanima na Kosovu i Metohiji, a šta vas ne zanima. Gde vam nije bitno da li neko živi? Gde ne treba zdravstvo? Gde ne treba školstvo? Hoćete još da brinete i o, kako ono rekoste za crkvu, delovanje Srpske pravoslavne crkve. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju da brine o delovanju Srpske pravoslavne crkve. Otkada to? Od kada to da brinete vi o delovanje Srpske pravoslavne crkve? Kada pomešaste opet crkvu i veru?

To sve može kada se skupi s koca i konopca. Skupile se i patriote, i verski fanatici, i nepatriote, i evroatlantske integracije. Pa bar da oko tih integracija nešto ovde napisaste. Imate sporazum potpisan. Zašto ga ovde ne predvideste da ga neko sprovede?

Ministarstvo će svako za sebe, a ministarstvo za nacionalno investicioni plan, ono će najviše da sprovede, ono će najviše para da potroši.

Budžet u koji mi svi ovde izdvajamo i koji je predviđen da se finansiraju određene namene, odjednom ima posebni deo - nacionalni investicioni plan. Sva ministarstva umesto da u okviru svojih potreba iz budžeta imaju investicije, ne ona investicije dobijaju iz specijalnog dela budžeta - za nacionalni investicioni plan. Ko to drži? Žuti. Koliko je tu para? Samo Bog zna.

Ima li kontrole? Nema. Tu nema kontrole sredstava, trošenja sredstava. Kako se troše sredstva? Preko opštinskih odbora DS. Svako ko traži sredstva iz tog plana mora da dobije saglasnost OO DS. U Vojvodini Pajtić direktno odlučuje o svim sredstvima NIP.

Sada će vaši koalicioni partneri morati da vas umilostive, da kažu, dajte našoj opštini nešto, dajte u ovoj opštini u kojoj smo sa radikalima u koaliciji, dajte neki dinar. Vi ćete reći, ne, rasturi prvo koaliciju tamo, pa ćeš dobiti para iz NIP. Da to neko drugi radi, taj bi bio osuđen od strane evropske demokratske javnosti; kada radi DS, sve je moguće. Vama je sve dozvoljeno. Vi ćete da naučite druge da je sve dozvoljeno.

Ne zaboravite, sve što radite mora da vam se vrati. Još uvek ne mislite na svoje ponašanje dok ste na vlasti kao na ponašanje onoga ko će jednog dana biti u opoziciji. Vi mislite da ćete večito da budete na vlasti, da ove kombinacije mogu večito, da ovi pritisci mogu večito, da ove pretnje mogu večito, da ove ucene mogu večito, da ove kupovine mogu večito? Ne može večito ništa.

Svi ti ljudi koji se udruže sa vama, koji ste prodali pola Srbije besplatno, jednog dana staće pred svoju decu, pa će deca da pročitaju u novinama, tata što si pre tri godine napadao ove žute da su prodali "Sartid" besplatno, što si sada sa njima? Što si ih napadao da je CK prodat za toliko novca koliko je posle zarađeno prodajom jednog sprata. Što si im se pridružio? Kada deca postanu punoletna, sve znaju. Pitaće vas, gospodo, koji ćete sa žutima da učestvujete u svemu ovome, što ste im se pridružili. Šta su to dobro uradili posle svih onih zala, šta su to dobro uradili da im se pridružite?

Ne znam, ni pred unukom koji ima tri i po godine, više ne bih imao opravdanja, a vi koji imate decu koja imaju decu, šta li vi mislite uveče? Šta ujutru kada stanete pred ogledalom? Kako se ne posečete kad se brijete, da li vam se tresu ruke, šta radite?

Nije ovde bitno ko će biti ministar, koga će da voze službena kola, ko će da ima sekretaricu i besplatni mobilni.

Ovde je bitno šta će biti sa Srbijom kroz pet dana, deset, 20, 50. Nije Srbija gramofonska ploča, pa sada slušaš jednu stranu, okrenu drugu, sve može iznova. Ne može, nešto mora da ima kontinuitet.

Što se nas tiče, svaka vlada ima pravo da sebi kroji okvire u kojima će da deluje. Mi ovo sada samo diskutujemo da bi se videlo otprilike šta su naše primedbe. Mi ne možemo da utičemo na ove vaše zakone, na kojima ćete da se konstituišete, ali ćemo uticati na srpsku javnost kada iz ovoga počnu da proističu drugi zakoni, kojima će u stvari da se dokazuje ona na šta vas mi sada upozoravamo.

Sa vama ko se uvati u kola da ore on zadnjicom vlači, što bi rekli kod mene u selu, a to treba nekima od vas posebno da se objašnjava. Mi u tome niti hoćemo, niti možemo da učestvujemo. Mi ćemo strpljivo da izgrađujemo svoju poziciju.

Ponovo pozivam Srbiju da ne klone posle ovoga što ćete joj uraditi za nekoliko dana. Nikada Srbija nije nestala i propala, pa nećete ni vi žuti uspeti da je dovedete u to stanje.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Jovan Palalić. Recite osnov po kome se javljate.

Samo kratko, gospodin Nikolić je u jednom trenutku rekao da je DSS imao predstavnike u inostranstvu u biračkim odborima.

Mogu da kažem, apsolutno nijednog predstavnika DSS nije imala u biračkim odborima u inostranstvu, niti smo se ikad bavili tim izbornim turizmom, niti ćemo se ikad baviti.

Prema tome, prosto radi javnosti da ukažem da DSS ni na jednim izborima nikad nije imao predstavnike u biračkim odborima, niti je ikoga slao odavde iz Srbije u inostranstvo.