Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, čak i da stavimo na stranu, a ne možemo, ali ajde u jednom momentu, broj ministarstava, da li je 24, 23 i koliko već, ono što je suština je da ste vi jutros govorili da u okviru vlade postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Citiram vas - o značaju ovog ministarstva ne moram posebno govoriti. Govorili su mnogi, postoje akti, postoje povelje, postoji u Ustavu više od jedne trećine teksta koja je posvećena ljudskim i manjinskim pravima, osnovna civilizacijska norma, tako smo je često nazivali i za ovom govornicom.
Onda stiže jedan amandman koji kaže - ne, ovo ministarstvo ne postoji, od strane potpisnika, gospodina Marka Đurišića, koji je i potpisao da ovaj zakon treba u ovom vidu da postoji, sa ovim ministarstvom u okviru njega.
E, to je pitanje za vas: hoćete li ili nećete ministarstvo za ljudska i manjinska prava? Apelujem, pozivam, ponovo ne vidim predstavnike manjinskih stranaka, da oni kažu šta o ovome misle, da oni kažu da li je ovo jedna vrsta ataka na njihova prava. Po meni jeste, možda suviše slobodno tumačim, ali po meni jeste.
Dođite, razuverite me, kažite da to nije tako ako nije tako, a tvrdim da jeste. Hvala vam.