Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, reklamiram povredu Poslovnika, član 104: ''Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.''
Dakle, način na koji se obratila predsednica parlamenta poslaničkoj grupi kojoj pripadam, DSS-NS, krajnje JE uvredljiv. Mi nismo paranoični. Malo je čudno da samo jedan amandman putuje šest sati do nas i da taj amandman se odnosi na političku trgovinu, najstrašniju do sada viđenu, jer, izvinite, ne može biti predmet političke trgovine nešto što se odnosi na domen ljudskih i manjinskih prava. Svi smo se zaklinjali u to, i pozicija i opozicija. Ne može to da bude predmet bilo kakve trgovine.

Zahvaljujem. Htela bih samo da vas obavestim da amandmani, predlozi zakona i dopune predloga zakona mogu stići u roku kraćem od roka predviđenog Poslovnikom kada je rok za podnošenje amandmana do početka prve načelne rasprave na sednici Narodne skupštine.

Podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima u Vladi, dakle, do početka prve načelne rasprave na sednici Narodne skupštine, što je i učinjeno, a predviđeno članom 145. i 146. ovog poslovnika. Niko nije kvalifikovan nikako, samo sam rekla da nema razloga za sumnjičavost i da je sve u regularnoj proceduri. Po Poslovniku, gospodin Dimitrijević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član Poslovnika 104, koji je citirala moja koleginica gospođa Milica Vojić-Marković.
S druge strane, mi smo zasedanje počeli čini mi se u deset sati i imali smo predlagača koji je sat vremena obrazlagao dva zakona, i imamo posle toga amandman koji je predat pre obrazlaganja predlagača. To znači da je nas predlagač obmanuo. Imamo manje ministarstava, nego što je predviđeno Predlogom zakona. Dakle, molim objašnjenje zbog čega smo mi dobili sastav ministarstva, da postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a saznajemo kasnije, iako je amandman ranije predat, da to ministarstvo je pripojeno Ministarstvu pravde.

Samo bih htela Skupštinu i javnost da obavestim da je amandman podneo gospodin Marko Đurišić, to je narodni poslanik, nije grupa poslanička, nego pojedinac.

Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, reklamiram i povredu člana 104. koji govori o dostojanstvu, jer ste izgovorili da smo paranoidni, možda neki od nas. Nema mesta paranoji, samo gole činjenice.
Obrazlagač i predlagač ovog zakona, gospodin Vlatko Ratković, danas je dugo pričao o tome kako će zakon o ministarstvima brojati toliko i toliko ministarstava, a sada iz iste poslaničke grupe stiže jedan amandman, šest i više sati nakon predaje u pisarnicu ili na nadležno mesto, i sada smo u poziciji da imamo iz iste poslaničke grupe predlog da dođemo do neparnog broja ministarstava.
Sada više i onaj zlatni glas i sve ono što smo pričali može da padne u vodu, ali isto tako znamo da su poslanici iz stranaka nacionalnih manjina veoma nezadovoljni i zarad javnosti o ovome vi morate da se izjasnite šta se to događalo tokom celog dana, zašto je ovaj amandman satima putovao do narodnih poslanika i da skinemo veo sa ovoga, nešto se sigurno događalo. Određena vrsta trgovine je postojala, ali to očekujemo od vas da kažete, a ne da obmanjujete kako javnost, tako i narodne poslanike.

Želela bih samo da kažem da je sudbina ovog amandmana identična i sledećim amandmanima, koje su podneli takođe poslanici gospodin Pejčić Aleksandar, gospođa Banović Donka, gospodin Radulović Miloš, gospodin Tomić Željko i Đurišić Marko.

Dakle, potpuno ista procedura i potpuno ista sudbina u ovoj skupštini. Zahvaljujem i molim gospodina Božidara Delića da se obrati.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gledaću da za što kraće vreme kažem ono što posebno interesuje mene, a verujem da interesuje i građane Srbije, a vezano je za enormno povećanje zaposlenih u državnoj upravi.
Iako je Zakonom o državnoj upravi predviđeno, u članu 29. i članu 34, koji organi i organizacije postoje, očekivao sam da će nam izvestilac, kao što je to dobro uradio kada je u pitanju Ministarstvo odbrane i za sva ostala ministarstva, ovde saopštiti koji su organi i organizacije, bez obzira da li su to inspektorati uprave, direkcije, sekretarijati ili zavodi.
To zbog toga što su sve ove organizacije na državnom budžetu, a opet zbog toga što ovakvim tumbanjem nadležnosti iz ministarstva u ministarstvo, mi više ne znamo koje ministarstvo je odgovorno i koje ministarstvo vrši nadzor nad pojedinim od ovih organa. Neko takođe može reći da je to regulisano i zakonom.
Međutim, zakoni koji su iz nekih ranijih vremena kao nadzorne organe spominju organe koje mi apsolutno više nemamo po Ustavu. Recimo, mene interesuje kada su u pitanju ovi republički zavodi, gde je Republički seizmološki zavod. Nisam ga našao nigde u ovim materijalima.
Takođe, gospođa Jorgovanka Tabaković je ovde napomenula vezano za Ministarstvo finansija. Pomenuta je samo uprava carina, a pitam se i mene zanima gde su ostali organi, gde je Poreska uprava, gde je Uprava za trezor, gde je Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, za sprečavanje pranja novca, devizni inspektorat i Uprava za slobodne zone? Kod nad njima vrši nadzor?
Takođe, gospodo. zanima sve građane Srbije ko vrši nadzor nad Upravom za javne nabavke, nad Agencijom za reciklažu, Agencijom za energetsku efikasnost, Komesarijatom za izbeglice i Direkcijom za restituciju? Takođe, kada je u pitanju još jedan drastičniji primer, kada je u pitanju Ministarstvo za infrastrukturu nigde ne stoji koji su organi i organizacije vezani za ovo ministarstvo, ali negde u sredini teksta, što je jako simptomatično, stoji - inspekcijski nadzor vrši ovo ministarstvo, izuzev inspekcijskog nadzora u oblasti vazdušnog saobraća.
Onda se postavlja pitanje, gospodo, ko vrši taj nadzor u oblasti vazdušnog saobraćaja? Znamo da je nekada postojao Sektor za vazdušni saobraćaj u Ministarstvu saobraćaja i Savezna uprava za kontrolu leta. U državnoj zajednici Srbija i Crna Gora 2003. godine formiran je Direktorat civilnog vazduhoplovstva i osnovana Agencija za kontrolu leta, ali one kao nezavisne i samostalne organizacije, odlukama vlada koje nisu ozakonjene ovde u ovom parlamentu.
Od samog početka javljaju se problemi, jer država Srbija trpi velike štete, gubi ugled. Od 2000. godine izgubila je i pravo na kontrolu određenog vazdušnog prostora. Pošto nema više vremena, o ovome ću govoriti kada budu na redu amandmani o ovom ministarstvu.

Gospodin Borislav Pelević ima reč. Izvinjavam se, povreda Poslovnika.

Gospođo predsednice, mi se nismo razumeli, postavio sam vam jedno pitanje na koje niste dali odgovor.
Dakle, vi ste kao predsednik Narodne skupštine dobili ovaj amandman pre nas poslanika. Vi ste dobili ovaj amandman o ukidanju Ministarstva za manjinska i ljudska prava pre nas poslanika. U međuvremenu, dok je nama predlagač objašnjavao sat vremena i čitao o Ministarstvu za manjinska i ljudska prava, vi ga niste obavestili, ili niste bili u mogućnosti da ga obavestite da postoji ta vrsta amandmana ili je u pitanju nešto drugo.
Ili je u pitanju bila trgovina političkih šefova DS, pa kada su se dogovorili da se taj broj smanji, onda je amandman pušten da se umnoži. Šta je problem? Ako ne postoji dovoljno kopir aparata, dajte da kupimo još dva-tri, pa da ta procedura ide malo brže. To je pitanje na koje mi niste odgovorili.

Htela bih samo da vas obavestim da sam se interesovala kada je amandman zaveden. To je bilo u 9,55 minuta jutros. Prema tome, nije zaista bilo nikakvog čekanja, najregularnije je amandman primljen, kao i svi drugi. Izvolite, povreda Poslovnika reklamirana od kolege narodnog poslanika Miroslava Petkovića.