Za reč se javio gospodin Tomislav Nikolić.

Meni je žao ako ste me pogrešno shvatili. Rekao sam da znam za demokrate da nisu slali, a da za vas ne znam, ali da ćete verovatno reći sa govornice da li ste ili niste. Nisam rekao da ste slali.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Milan Lakčević, a neka se pripremi mr Jorgovanka  Tabaković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zakon o ministarstvima koji se u suštini naslanja na jučerašnju raspravu o zakonu o vladi.

Danas treba da iznesemo sve primedbe na Predlog zakona o ministarstva i da kažemo građanima Srbije šta to očekuje njih sa novom vladom i sa novim ministarstvima.

Nakon održanih izbora, na kojima su različite političke stranke iznosile različite argumente i svoja nastojanja da u budućoj vlasti zastupaju određene interese, došlo se do jedne nekoherentne većine koja apsolutno ne zastupa slične, a ni približno iste stavove nije zastupala u kampanji, a sada će sprovoditi jedinstvenu politiku.

Jasno je da od te jedinstvene politike nove vlade neće biti ništa, a oni su tu svoju novu vladu već prozvali socijalno odgovornom vladom. Da vidimo šta je tu socijalno odgovorno. Verovatno se mislilo da prethodan vlada, koja je bila blokirana u jednom periodu i zbog toga je morala da podnese ostavku da bi se izašlo na izbore, bila socijalno neodgovorna, pa je ova sada socijalno odgovorna.

E da vidimo kako je to socijalno odgovorna vlada. Podrazumeva se kada se kaže socijalno odgovorna da to znači da je istovremeno i štedljiva, racionalna, efikasna i da će se truditi da što manje novca potroši za svoj rad, a da što više novca iz budžeta ostavi za one korisnike koji dobijaju prinadležnosti po raznim osnovama iz tog budžeta.

U startu, u članu 2. se govori o tome koja su ministarstva predviđena u budućoj vladi. Već se vidi da taj broj ministarstava se povećava za dva, a da broj članova kabineta buduće vlade će biti mnogo veći nego što je sadašnji i to će biti vlada koja će imati najveći broj članova kabineta ili najglomaznija vlada verovatno u Evropi, a sigurno u regionu. Malo sam gledao po internetu i došao do podataka da, recimo, sve zemlje u okruženju bivše SFRJ imaju od 14 do 18 članova kabineta, najviše ima Makedonija 23 člana kabineta i 18 ministarstava, dok će Srbija imati 24 ministarstva i 28 članova kabineta. Francuska ima 16 članova vlade, Nemačka takođe, Grčka 17, Rumunija 18.

Dakle, nema nijednog razloga u startu da se ta vlada naziva socijalno odgovornom, ako već ima sijaset ministarstava koja su razdvojena po resorima, samo da bi bila sredstvo za potkusurivanje koalicionih interesa.

Uvodi se novo ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Moram reći da to nije jedinstven slučaj, da i u nekim zemljama u okruženju postoji ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, međutim na potpuno drugačijoj osnovi je to ministarstvo formirano i drugačiji je raspored u drugim ministarstvima, te u ovom odnosu snaga, odnosno u ovakvom rasporedu nadležnosti državne uprave u ovim ministarstvima, koja su popisana u članu 2. ovog zakona, ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje je nelogično napravljeno, odnosno napravljen je jedan konglomerat od poslova državne uprave u oblasti zaštite životne sredine, do poslova građevine, infrastrukture, inspekcijskog nadzora i slične stvari koje su apsolutno nespojive jedne s drugim.

Pretpostavljam da je to razlog što će Ministarstvo za infrastrukturu, koje treba da se brine o nedovoljno razvijenoj infrastrukturi Srbije, putevima, železnici i ostalim infrastrukturnim problemima, pripašće ministru iz druge političke stranke, pa mu treba oduzeti nadležnost u oblasti planiranja, kako bi moglo da se kontroliše to drugo ministarstvo.

Dakle, u startu koalicioni partneri ne veruju jedni drugima i sama činjenica da uvode i zlatni glas dovoljno govori o tome da ta vlada neće imati jedinstvenu politiku i da mora da postoji mehanizam kako da se kontrolišu ministri iz drugih stranaka, da ne bi imali previše vlasti. Ta vlada neće imati ni jedinstvenu politiku, niti će moći da funkcioniše.

Eksplicitan zaključak je da vlada neće biti ni racionalna ni efikasna, što su, u suštini, zahtevi građana Srbije, jer svaka zemlja, a naročito Srbija, koja nije dovoljno razvijena, želi, pre svega, da ima jeftinu državu, jeftina ministarstva, jeftinu javnu administraciju, a sa druge strane efikasnu, kako bi mogla ta ministarstva da rade na razvoju države i na opštem blagostanju.

Sve u svemu, krajnji zaključak je da je ovaj zakon o ministarstvima plod trgovine između koalicionih partnera, da to ništa nije dobro po građane Srbije jer će imati novih nameta u budžetu, odnosno više izdvajanja za ministarstva, a manje za ona socijalna davanja koja treba da pokrije gospodin Jovan Krkobabić, kao najstariji potpredsednik vlade, da će više biti izdvajanja za javnu potrošnju, dakle, sve ono što građanima Srbije ne treba. Kao takva vlada, verujem da neće dugo trajati.

Zahvaljujem. Dozvolite da vas obavestim, pre nego što dam reč gospođi Jorgovanki Tabaković da ćemo, u skladu sa članom 85. stav 6, imati produžetak rada sednice posle 18,00 časova po ovoj tački, za slučaj da je ne završimo do 18,00 časova. Izvolite.

Neka se pripremi Ivan Andrić, narodni poslanik.

Građani Srbije, poštovane kolege, predloge zakona o vladi i ministarstvima smo razmatrali u maju prošle godine, kao okvir za sastavljanje jedne koalicije i kao okvir za ponašanje vlade. Ove godine imamo jednu novinu.

Predlog zakona o vladi i o ministarstvima je, u stvari, rezultat iskustva međusobnih odnosa ranijih koalicionih partnera. U prošlom Zakonu o vladi smo imali potrebu da sprečimo sukob interesa, odnosno DSS je pokušavala da obuzda realizaciju onog trougla - politika, biznis i moć, koja je bila oličena u gospodinu Đeliću, koji je kroz ''altis konsalting'', ''altis investment'' kompanije, zaradio milione evra u međuvremenu baveći se poslom i valorizujući svoje vanredno ekonomsko znanje i vlada, deo te koalicije, pokušao je to da spreči.

Ovog puta u Zakonu o vladi imamo zlatni glas premijera, jer ono što ste vi radili Vojislavu Koštunici pokušavate da ne dopustite da neko to sutra uradi vama. To je ono što vam je gospodin Nikolić s pravom rekao. Sve ono što radite, čekajte da vam se desi, a vi pokušavate da se od toga obezbedite. Građani Srbije neka razmisle o tome.

Kada je reč o Zakonu o ministarstvima i Zakonu o vladi, mnogo sam zabrinutija, ne zbog broja ministarstva, nego zbog pristupa kako se taj okvir za dalje ponašanje vlade gradi. Nije ovo samo namirenje i ustupci koalicionim partnerima. Ovo je mnogo teža stvar, jer se iz ovakvog načina formiranja vlade i ministarstva vidi i ekspoze premijera, ma kako se on zvao, vide se i sva buduća ponašanja nadčoveka Dinkića, koji sa svojom hobotnicom G 17 plus nastavlja osvajački pohod u osvajanju moći koja se zove pohlepa, zasnovana na novcu građana, a kroz političku moć koju, vrlo velikim brojem lažnih obećanja i prevara, realizuju na izborima u Srbiji. To je ono što mene zabrinjava.

Ako propustite u ovom trenutku priliku da kroz Ministarstvo finansija stavite ruku kontrole javnosti i ruku kontrole države na dve agencije, Agenciju za privatizaciju i Agenciju za osiguranje depozita, kroz koje prolaze milijarde evra, o kakvom vi javnom interesu govorite, i o kakvoj brizi o građanima govorite i o kakvoj odgovornoj vladi govorite?

Gospodin Dinkić nije uspeo prošle godine da stavi pod kontrolu Agenciju za infrastrukturu, jer je to ostao jedini kanal gde dolaze donacije i gde se kontroliše lokalna samouprava. Gospoda iz DS-a i DSS-a mu to nisu dozvolila. Ove godine je osvajački pohod te hobotnice rezultirao sledećim rešenjem: Ministarstvo za NIP preuzima zaposlene, prava, nadležnosti i sve ostalo iz te Agencije za infrastrukturu.

Znate kako u zakonu piše, poštovani građani Srbije, samo kroz jednu reč koja se zove ''projekti'' su preuzete sve ukupne nadležnosti te Agencije za infrastrukturu.

Ako bi neko očekivao da mu u tri rečenice definišem ova dva zakona i taj ram za mračnu sliku koji čeka Srbiju, mogla bih ga ovako definisati. Ne samo da je reč o tome da postoji nesigurnost zaposlenih čija se ministarstva ukidaju od maja do danas, pa se oni preuzimaju, preseljavaju itd, a ti zaposleni kojima nije sigurno radno mesto su svesni da, uz političku poslušnost, možda mogu da zadrže svoju koru hleba i svoju platu, iz čega proizilazi jedna specifična vrsta pritiska na zaposlene u državnoj upravi i na gubljenje kvaliteta, jer svi oni koji mogu da se snađu i nešto vrede napustiće posao u kojem postoji kontinuirana neizvesnost. Jer onaj koga je moliti, nije ga ljutiti.

To je jedna od posledica ovakvih zakona, a vi znate koliko je potrebna kvalitetna struktura onog što je birokratija u pozitivnom smislu reči.

Ono što je najtragičnija posledica je to što vi građanima i svima nama onemogućujete kontrolu trošenja javnih sredstava, odnosno sredstava građana, time što svake godine budžet drugačije struktuirate u smislu zaposlenih po ministarstvima, troškova za njihove plate i time što nam ne omogućujete da pratimo rast i bujanje administracije kroz politički podobne kadrove.

Vi, u stvari, ne samo da namirujete koalicione partnere, vi sebi omogućujete nezakonito trošenje koje nikakva revizija ne može da dostavi kao precizan izveštaj kroz koji mi možemo da pratimo šta radite.

Da li je u tim preuzimanjima ljudi, prava, obaveza, sredstava i opreme napravljen ijedan validan popis, da li je napravljeno ijedno, na ekonomskim zakonima zasnovano, izveštavanje kako je podvučena crta, koje su obaveze preuzete od strane prethodnog, šta nasleđuje naredni ministar?

Koje evidencije se preuzimaju i koliko se to sredstava, novca i vremena zaposlenih u Srbiji troši i zbog čega? Da bi vi mogli kroz tako mutne i zamešane karte da trošite i da nam se priča priča - velika javna potrošnja.

Poštovani građani Srbije, nije problem velike javne potrošnje, problem je struktura javne potrošnje. Ako u jednoj porodici, u istom porodičnom budžetu jedan član porodice gladuje, a drugi ide i kupuje turistički aranžman za Karibe, da li je reč o veličini budžeta ili o strukturi potrošnje?

Oni koji mi se ovde zalažu za Agenciju za promociju izvoza neka izvole da kažu u koje vreme se prave šoping ture u Njujorku, sa navodnom promocijom naših proizvoda. O tome postoje podaci, ne u turističkim agencijama, tamo u toj Agenciji za promociju izvoza. Neka mi neko kaže da li u tom budžetu zdravstvo, školstvo, policajci imaju pristojne plate ili se neko kroz budžetsku stavku posebne usluge razmeće kako se razmeću neodgovorni naslednici.

Poštovani građani, ovo nisu neodgovorni naslednici, ovo su oni kojima ste dali poverenje, oni koji veštinom vođenja države smatraju veštinu ostanka na vlasti. O tome dobro razmislite, a ja ću vam reći da je novouvedeno ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukinuto maja 2007. godine, da su određena ministarstva imala agencije koje su se zvale posebni organi uprave, pa se npr. za carinu zna da je poseban organ uprave i ko ima nadzor nad njom, ali zato ne piše šta je poreska uprava i ko nad njom ima nadzor.

Zašto za plovne puteve i jedan ogranak za kontrolu leta niko nema pravo nadzora? Dostavljate nam materijal koji nije dostojan osnovaca.

Sa tako nedoslednim obrazloženjima gde nam nabrajate nadležnosti, pa nam npr. u Ministarstvu finansija nabrojite da su nadležni za monetarno-kreditnu politiku, da su nadležni za kreditiranje, za privatizaciju banaka, ali nam ne kažete da nemate kao Ministarstvo finansija nikakvu nadležnost ni nadzor nad Agencijom za privatizaciju i osiguranje depozita, gde vam je u prošloj godini prošlo, ne nama, vama, nekom od vas, 3,5 milijardi evra, od privatizacije MOBTEL-a milijarda i po, od Panonske banke 122 miliona, od prodaje licence austrijskom Mobilkomu 320 miliona, od DDOR-a 220 miliona itd. Onda izlaze za ista državna uprava, ministri, činovnici, guverner sa tvrdnjom da u državnom budžetu ima samo 315 miliona evra deviznih depozita.

Da li bi se, poštovani građani, kolege, moglo desiti da neko te milijarde drži kao devizne rezerve negde, a ne znamo iz kojih razloga i po kojoj ceni, da postoje međusobna optuživanja na šta su potrošene, a da mi to ne znamo, da su te dve agencije ovde na spisku organizacija nad kojima mi imamo uvid, a ministri kontrolu? Ne, ne bi moglo da se desi. Ali, zato su neke agencije, poput Agencije za infrastrukturu, gde su protočni bojleri novca koska oko koje se glođete kao koalicija i na kraju Mlađan Dinkić kao uvek, od 2000. godine pa do danas, pobeđuje stavljanjem šape nad ono što se zovu finansijski tokovi.

Porazno je za sve nas i za mene kao poslanika ispred SRS koja sedim tu što država nema uvid na trošenje tog novca, a organizacija ministarstva i Vlade je prilika za to, nego uvid i kontrolu nad trošenjem tog novca imaju pojedinci koji su uzdignuti iznad zakona i iznad institucija.

Prevedeno na konkretan primer izgleda ovako. Gospođa Vesna Džinić napiše mejl svim stečajnim upravnicima, koji drže značajna sredstva preduzeća pod stečajem, i napiše im popis osam banaka gde se sme držati novac od stečaja, od Prokredit banke pa nadalje, Rajfazen i sva imena banaka iz Austrije, Mađarske i ostalo, čak ni onih, postoji samo jedna Komercijalna banka koja je na tom spisku i u kojoj postoji domaći kapital.

Tako se ovde brine o državnim parama, o narodnom novcu i tako se zloupotrebljava politički uticaj i kontrolu nad tim novcem nema

ministar finansija i niko oko njega, ali zato imaju pojedinci koji nisu opis te dve agencije stavili kroz svoje ministarstvo koje se zove Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, ali imaju evidentnu i činjeničnu kontrolu nad svakim dinarom i evrom koji tu prolazi.

Novitet u ovoj organizaciji je i to novo ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine.

Ono što je najzanimljivije meni, a kroz iskustvo građanina Vojvodine, jeste kako se narodni novac koristi za disciplinovanje lokalnih samouprava upravo onako kako vam je rekao gospodin Nikolić.

Samim tim što je deo dozvola za gradnju, inspekcijski nadzor nad gradnjom i komunalnom infrastrukturom preuzelo to ministarstvo, to će biti vrlo direktan način za ili usporavanje razvoja određene opštine ako je opoziciona ili podsticanje razvoja i pravljenje uspešnih menadžera nekih opština zato što se državni novac koristi po diskrecionom pravu, po onom kako se neko nekom dopadne, a ne po utvrđenim kriterijumima.

Gospodin Dinkić je svoju finansijsku moć zaokružio i verujem da će njemu pripasti ministarstvo za nacionalni investicioni plan jer ta agencija koju je dobio dolazi u njegovu nadležnost i vi, gospodo iz DS-a, na ovom zakonu vežbate svoju političku veštinu građenja neprikosnovenog vladara koji neće imati dostojnog naslednika, a svi građani Srbije će imati štetu koja se zove - ogradili ste zabran da među sobom zloupotrebljavate političku moć i narodni novac.

Ali, zato imate kritirače, srpske radikale, koji će vam od ekspozea, koji vrlo uskoro očekujemo, pa do dana dok G17 ne odluči na ponovo raspiše izbore razgolititi svaki vaš potez, koji rezultira materijalnom štetom i sve gorim standardom stanovništva Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovani predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je drugi predlog vladajuće većine i nažalost ni sa ovim predlogom zakona se ne možemo složiti kao poslanici LDP. Naime, potpuno je jasno da ovaj predlog zakona, koji bi trebalo da organizuje buduću vladu i prateće državne organe pri vladi, nije pravljen onako kako bi to bilo logično, tako što bi se iz nekakvog programskog jedinstva napravljene vladajuće koalicije izvukli nekakvi prioriteti u programu, iz tih prioriteta napravio neki plan rada, koji bi zatim pratila nekakva organizaciona struktura, koja bi bila najefikasnija u sprovođenju tog plana.

Bez obzira što su, bar u javnosti, nekakvi ciljevi proklamovani, iz ovoga se vidi sasvim drugi cilj. Naime, ovaj predlog zakona je takav kao da je napisan tako što su popisane sve državne funkcije ili sva mesta u državi, koja su zatim u postojećoj koaliciji od 14 ili 15 stranaka međusobno deljena, i prema jačini ili ucenjivačkoj moći koalicionog partnera, tako su se i pravila ministarstva i ostali organi uprave. O glomaznosti kabineta, veličini ili broju ministarstava dovoljno je govoreno i to je već samo po sebi dovoljan razlog da mi ne možemo podržati ovakav predlog zakona. Već na prvi pogled jasno je da su najmanje četiri ministarstva potpuno nepotrebna, da se mnoga od ovih ostalih mogu spojiti međusobno, ali to nije naš posao, to je posao vladajuće većine.

Ono što međutim nije posao vladajuće većine ili bismo to ovako mogli da ilustrujemo. Vaše je pravo da međusobne odnose uredite po proporciji koja mislite da je potrebna, ali nije vaše pravo da te proporcije koristite na takav način da samo zbrajate ministarstva. Ista ova proporcija u međusobnim vašim odnosima se mogla postići sa manjim brojem ministarstava.

Znači, kada se pogleda ta brzopletost kojom je pisano ovo gde je jedina funkcionalnost ovog predloga zakona održivost vladajuće koalicije, jasno je da se nije vodilo računa o onome što su čak i proklamovani ciljevi. Izvukao sam samo dva primera. Mi smo podneli mnogo amandmana kojima to pokušavamo da rešimo.

Šef naše poslaničke grupe, gospodin Jovanović, već je upozorio da ne postoji, i pored proklamovanog cilja, a to je pridruživanje EU, ministarstvo za evropske integracije. Odgovor je da će biti zadužen potpredsednik vlada za tako nešto, međutim, ako je to jedan od osnovnih ciljeva i s obzirom na veličinu tog posla moralo je postojati ministarstvo za evropske integracije, kao jedan od osnovnih ciljeva.

Bez obzira na političke razlike oko načina ulaska u EU, sve stranke u Srbiji prihvataju kao cilj prilagođavanje zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom razvijenih zemalja EU. To je ogroman posao koji zadire u rad svih ministarstava. Bilo je potrebno napraviti ministarstvo koje bi se time bavilo. S obzirom da toga nema, poslanička grupa LDP predložila je jedan mehanizam koji bi se ugradio u vaš Predlog zakona o vladi, mehanizam koji bi omogućio da to usklađivanje pozitivnih propisa Srbije bude što je moguće brže i efikasnije. O tome ćemo više govoriti kada dođu na red amandmani.

Pored toga što ćemo uvek podržati svaku brigu o ljudskim pravima, moja druga primedba se odnosi na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Naime, tačno je da je pitanje ljudskih i manjinskih prava u proteklih nekoliko godina bilo na izvestan način zapostavljeno u odnosu na period vlade Zorana Đinđića, ali problemi zbog kojih je to tako nisu bili institucionalne prirode.

Nije bilo potrebno osnivati novo ministarstvo da bi se to rešilo. Više mislimo da je bio problem personalnih rešenja u okviru Službe za ljudska i manjinska prava, koja se nalazi pod okriljem vlade Republike Srbije, pre svega neaktivnost te službe i politički nedostatak volje da bi se dalje radilo na sprovođenju ovog važnog principa za naše društvo. Međutim, i pored toga, vi ste predložili sada ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali pokazatelj da to nije ministarstvo koje bi trebalo ovim problemom ozbiljno da se bavi, već samo mesto za nekog od funkcionera vladajuće koalicije, jasno je iz toga što se ključni problem u sprovođenju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji ovom ministarstvo se ne obraća tom problemu.

Naime, nabrojane su sve moguće nadležnosti. Između ostalog, setili ste se i nadležnosti zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali ključni problem nije to. Ključni problem je što taj sud, Evropski sud za ljudska prava, donosi nekakve presude, koje zatim država Srbija ne sprovodi u život. Potrebno je da ovo ministarstvo bude zaduženo i za to.

Nažalost, nismo sigurni da ove naše primedbe postanu sastavni deo našeg zakona i zbog toga nije verovatno da ćemo mi za ovaj zakon glasati. Moram samo još jedanput da ponovim, osnovna funkcija ovog zakona je održivost vladajuće koalicije, a ne sprovođenje proklamovanih ciljeva.

Reč ima Nikola Lazić, a molim da se pripremi gospodin Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, Predlog zakona o ministarstvima, koji je danas na dnevnom redu, kompatibilan je i komplementaran je sa Predlogom izmena i dopuna Zakona o vladi, koji je juče bio na raspravi, a jednim i drugim predlogom ćemo se baviti tokom rasprave u pojedinostima.

Predlog zakona o ministarstvima se odvija u svetlu onoga što se već uveliko priča u javnosti, a to je da će buduća vlada biti najglomaznija u regionu, a jedna od najbrojnijih u našoj političkoj istoriji. Sama ta činjenica potire najave da će buduća vlada koja bi počivala na ovim temeljima predstavljala socijalno odgovornu vlast, s obzirom na činjenicu da uvođenje novih kabineta, uvećanje administrativnog aparata povećava državne troškove, čime definitivno ostaje manje sredstava za ostala davanja.

Kada se pogleda regionalna slika, ne moramo da pravimo komparacije sa mnogo jačim ekonomskim državama, možemo da vidimo da će u ekonomskom smislu već na predloženom zakonu o ministarstvima buduća vlada imati bar četiri do pet članova vlade više od najbrojnijih vlada iz susednih država, na primer od Makedonije, koja će imati 23 člana vlade. S druge strane, ovakav predloženi okvir nije u harmoniji sa trendovima koji važe u savremenoj Evropi, gde je vrlina imati što manju i što efikasniju administraciju.

Ukoliko stižu veoma ambiciozne najava iz redova nove parlamentarne većine po pitanju evropskih integracija, bilo bi suvislo da to bude i dokazano na samom početku pravljenjem racionalne i moderne uprave. Čini mi se da bi usvajanjem ovog zakona se pokazalo da je zalaganje za evropske vrednosti deklarativno kada se radi o funkcionerima, a da građani treba da podnesu stezanje kaiša, jer da biste negde dali sredstva, negde morate i da ih oduzmete.

Konkretan primer za uvećanje aparata je uvođenje ministarstva za NIP.

Iako se može razgovarati i postaviti pitanje opravdanosti uvođenja posebnog ministarstva za NIP, jer smo svedoci da u dosadašnjem periodu to nije funkcionisalo na najbolji način, mislim da je bilo moguće naći drugo rešenje, kojim bi bili zadovoljni i korisnici sredstava NIP, a sa druge strane se ne bi uvećavala administracija.

Dalje, Predlog sadrži mnoge nedoslednosti, što se može videti kroz činjenicu da su prostorno planiranje i građevina pripojeni Ministarstvu zaštite životne sredine, umesto da budu pri Ministarstvu infrastrukture. Mislim da to ima mnogo manje veze sa logikom i strukom, a mnogo više sa partijskim dogovorima. Zbog toga je poslanička grupa DSS-NS podnela amandman kako bi ova nelogičnost bila ispravljena.

Takođe ne vidimo razlog zašto u opisu ingerencije Ministarstva vera je izostavljena formulacija saradnje države sa SPC, koja se nalazila u dosadašnjem zakonu. Mogli bismo da se zapitamo da li je to prvi konkretan primer levičarske politike nove parlamentarne većine, ali i oni koji su to predložili moraju da znaju da u savremenom demokratskom svetu takva praksa postoji i u tom smislu će poslanička grupa DSS-NS imati amandmane.

Kada se radi o spoljnim poslovima, smatramo da je i u opis posla Ministarstva spoljnih poslova neophodno ugraditi stavku da svi međunarodni ugovori moraju biti u funkciji očuvanja teritorijalnog integriteta naše države. Neophodno je to pomenuti eksplicitno, s obzirom da se to bazira na prethodno usvojenim skupštinskim rezolucijama utemeljenim na Ustavu, a bili smo i svedoci koliko je o tome bilo polemike u javnosti. Poslanička grupa DSS-NS podnela je i ovaj amandman, jer je do izbora i došlo zbog izostanka jedinstvene politike po pitanju očuvanja KiM u sastavu Srbije, odnosno zbog toga što nije bilo više poverenja među koalicionim partnerima po tom pitanju.

S obzirom da se ovaj predlog zakona naslanja na predlog izmena i dopuna Zakona o Vladi koji je, kako smo juče imali prilike da čujemo, problematičan ne samo sa stanovišta ustavnosti, već predviđa i svojevrsni dualizam u rukovođenju Vladom, jasno je da bi, čak i u slučaju da ovaj predlog zakona o ministarstvima jeste racionalan, a on to nije, ne bi bilo moguće da buduća vlada radi efikasno, jer ili imate prvog čoveka koji rukovodi vladom ili imate konfuznu situaciju u kojoj istovremeno sa predsednikom radom vlade rukovodi i usmerava jedan njenog tzv. zamenik, kako je predviđeno u dopunama i izmenama Zakona o vladi.

Takođe, kako očekivati da se rad svakog resora u vladi podjednako evaluira i ceni kada postoji paradoks da će budući predsednik Vlade imati veću težinu glasa. To nije utemeljeno u političkoj tradiciji niti u praksi naše države. Možemo konstatovati da ovakva predložena postavka govori o tome da će buduća Vlada biti koncipirana na premalo programskih ciljeva, a premnogo kompromisa i partijskih nagodbi.

Takođe, kada se uzmu u obzir mnoge lične ambicije, to će onemogućiti da takva vlast bude kvalitetna, na dobrobit građana i države, već će poreske obveznike ona mnogo koštati.

Na kraju, iako je najavljeno da je buduća vlada socijalno odgovorna, čini se da sama formulacija rešenja ovim zakonskim predlozima to i demantuje i zbog toga nećemo podržati ovaj predlog zakona.