Podsećam narodnog poslanika Aleksandra Martinovića da je po Poslovniku u obavezu da izrekne član Poslovnika na koji izriče povredu ili smatra da je prekršen. Podsećam da, konsultujući stenogram, može utvrditi da sam samo po obavezi predsedavajućeg dala informaciju da su narodni poslanici dobili pismenu ispravku, koju je poslao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Boško Ristić, gde je napisano da narodni poslanik Vlatko Ratković nije predsednik Odbora nego član.

Nijednu drugu tvrdnju iz izlaganja koje imate kao narodni poslanik koji je izdvojio mišljenje nisam stavljala u sumnju, osim informacije.

Narodni poslanik Momir Marković, po Poslovniku.

Narodni poslanik koji traži povredu Poslovnika dobija reč kada prethodni govornik završi. Vi ste završili, a narodni poslanik Momir Marković se javio pre vas. Izvolite.

Član 225. i 226. Pre nego što pređem na ove članove, na Poslovnik,  da ispravim gospodina Martinovića kada je rekao - da li to vaši prijatelji slučajno u Americi gledaju. Nemaju oni, gospodine Martinoviću, prijatelje, u Americi su njihove gazde.

Član 225. i 226. kaže da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten. Otkad je počela da se nazire ova koalicija, jasno je bilo i građanima Srbije i nama, narodnim poslanicima, da će početi treniranje strogoće.

Pravo da vam kažem, samo sam očekivao bar izvesno vreme da prođe da se uhodaju. Znam da oni ne mogu da vide pojedine narodne poslanike i pojedine poslaničke grupe. Očekivao sam da će bar mesec dana da sačekaju, a onda da krenu sa ovakvim odnosom prema narodnim poslanicima, koji je danas ispoljila gospođa Čomić u svojstvu predsedavajućeg, inače potpredsednik Narodne skupštine.

Dame i gospodo, da li to iz žutog preduzeća i na brzinu skrpljene koalicije oko tog preduzeća vi planirate da uvedete ponovo oktobarsku revoluciju. Da nećete možda i Sablju ponovo da uvedete? Da nećete možda narodne poslanike da iznosite iz ove skupštine? Da nećete možda ponovo da nam oduzimate reč, da ne dozvolite da kažemo šta imamo da kažemo, ne vama, jer je vama sve jasno, nego građanima Srbije, da vide koliko su prevareni kod izbora, kod onih obećanja koja ste davali i kod izvršenja tih obećanja koje ćete sada morati da radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledam u vas iz ove žute koalicije, da vas upozorim, SRS neće dozvoliti da ućutkate poslanike SRS. SRS će uvek iznositi sve ono što ima, ne vama, opet ponavljam, građanima Srbije, koje vi polako uvodite i u medijski, i u informativni, i u politički i u ekonomski mrak. To vam neće proći, ni vama gospođo Čomić, ni bilo kome ko sedi tu na vašem mestu.

Nisam u mogućnosti da postupim po Poslovniku, pošto nisam razumela šta je narodni poslanik Momir Marković pitao po članu 225. Narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je više članova Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Pre svega, gospođo Čomić, vi ste povredili član 104. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, jer ste pogazili dostojanstvo Narodne skupštine.

Vi vređate dostojanstvo. Vi vređate zdrav razum svakog narodnog poslanika kada kažete da su ovakve greške, koje su sadržane u izveštaju Odbora za pravosuđe i upravu, navodno tehničkog karaktera. To nisu tehničke greške. To su krupne pravničke omaške.

Umesto što ovde trenirate strogoću, bilo bi vam bolje da skrenete pažnju vašim predsednicima odbora da ovakve izveštaje više ne šalju narodnim poslanicima.

Mi kada bismo, gospođo Čomić, terali mak na konac, mi bismo mogli u stvari da kažemo da mi nemamo izveštaj ni Zakonodavnog odbora, ni izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, ne samo zbog ovih besmislica oko naziva zakona i predsednika Odbora, nego zato što je potpuno promašen pravni osnov za podnošenje ovih izveštaja.

Ponovo vam skrećem pažnju, a i predsednicima odbora, član 79. blage veze nema sa podnošenjem izveštaja. Član 79. reguliše kojom većinom se donose odluke na sednicama odbora. Član 45. je taj koji reguliše koji su poslovi Zakonodavnog odbora i šta taj Zakonodavni odbor u stvari treba da radi.

Prema tome, gospođo Čomić, nemamo validne izveštaje ni Zakonodavnog odbora, ni Odbora za pravosuđe i upravu. Postavlja se pitanje, ima li uopšte pravnog osnova da se nastavi rasprava o predlogu zakona za koji ne znamo tačno kako se zove dok ne dobijemo izveštaje koji su zasnovani na Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.

Još jednom, moja informacija odnosila se isključivo i samo na ispravku koju je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu dao narodnim poslanicima, a tiče se greške uz ime narodnog poslanika Vlatka Ratkovića, gde je pisalo - predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, a ne - član Odbora za pravosuđe i upravu, kako je trebalo. Ni u jednu od drugih vaših tvrdnji ne ulazim, niti sam, niti ću, o tome možemo konsultovati stenogram. Narodna poslanica Judita Popović, izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici – predsedavajuća, hvala na ispravci – izdvojila sam mišljenje na Odboru za pravosuđe i upravu u ime LDP, što smatram da je ovaj zakon o ministarstvima problematičan iz jednog osnovnog razloga. On je, u stvari, problematičan u načelu, generalno uzevši, jer predviđa 24 ministarstva.

Dvadeset četiri ministarstva ne može sebi da dozvoli ni jedna mnogo bogatija, mnogo razvijenija država u Evropi, a kamoli Srbija sa ovakvom privredom sa kojom raspolaže.

Dvadesetčetiri ministarstva, pri tom mi govorimo o izvršnoj vlasti, trebalo bi da bude Vlada efikasna, Vlada koja radi svoj posao, a tako glomazna Vlada, sa 24 ministarstva, ne može da radi svoj posao, ona ne može da bude efikasna. Ako nije efikasna Vlada, ona je skupa, ona je dvostruko skupa, skupa je iz tog razloga što ima 24 ministra i svite oko tih ministara, a skupa je iz tog razloga što nije efikasna, pravi veću štetu nego korist.

Govorimo o tome da ćemo imati jednu izvršnu vlast koja će razmišlja socijalno, koja će biti socijalno odgovorna. Gde je tu odgovornost, ukoliko tako skupu vladu natovarimo na naše poreske platiše, na naše građane, na naše društvo u celini?

Mislim, da bi bila zaista jedna socijalno odgovorna vlast, ova koja je u nastajanju, trebalo bi, pre svega, da vodi računa o štednji, jer štednja je ta koja omogućuje da se pribavi novac i da se da onom kome je potrebniji. Dozvolićete da 24 ministarstva neće dati baš puno prostora za štednju.

Može da se reši ovaj problem, mogao je da reši i predlagač ovog zakona, tako što bi redukovao broj ministarstava, tako što bi spajao neka ministarstva čiji delokrug nadležnosti je sličan, ili bi ukinuo neka ministarstva, i tako bismo dobili jednu mnogo efikasniju Vladu, sa mnogo manjim brojem ministarstava.

Ne bih sad htela da analiziram posebno svaki član ovog zakona, ne bih se osvrtala na obrazloženje koje smo dobili, zašto je ovaj zakon predložen u ovoj formi. Biće reči dovoljno danas o tome.

Međutim, htela bih da skrenem pažnju na članove 30. do 43. ovog zakona, koji predviđaju posebne organe, a posebni organi su te stručne službe. To su zavodi, sekretarijati, direkcije. To su te stručne službe koje će da rade za sva ova ministarstva, pa je i to jedan od razloga zašto je nama zaista nepotrebno da imamo ovako glomaznu Vladu. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Boško Ristić traži pravo na repliku. Osnov za repliku je lično pominjanje. Izvolite. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Drage koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća, možda ova replika neće ličiti na one koje ste imali priliku do sada da čujete. Tačno je da su ovde iznete činjenice o tome da je bilo grešaka u izveštajima, bilo je grešaka u radu stručnih službi.

Međutim, ne želim da prozivam nikog iz stručne službe, samo dajem obećanje poslanicima da će ubuduće izveštaji biti što je moguće korektniji i tačniji. Trudićemo se da budete blagovremeno i pravilno informisani o radu skupštinskih odbora.

Ovo je početak, očekujem da će stručne službe i svi poslanici svoj posao ubuduće sve bolje raditi.

Zahvaljujem se na primedbama, mislim da su one sada bile argumentovane. Mi ćemo kritiku prihvatiti kadgod je argumentovana, kadgod je istinita i trudićemo se da to popravimo.

U svoje ime i u ime članova Odbora za pravosuđe i upravu tvrdim da ćemo ubuduće imati korektnije izveštaje, sa što manje grešaka. Trudićemo se da grešaka ne bude. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je tačna jedna anegdota koju sam čuo, ali ako dozvolite prepričaću je u nekoliko rečenica.

Kada su bivšem ministru NDH, koji je izručen Socijalističkoj Jugoslaviji 1986. godine, Andriji Artukoviću saopštili da će biti streljan, on je navodno rekao predsedniku Sudskog veća - znači, ipak ćete me ubiti. Onda mu je sudija rekao - neću vas ja ubiti, samo sam potpisao presudu. Onda mu je Artuković rekao - gospodine sudija, nisam ni ja nikog ubio, samo sam potpisivao.

Kako je moguće da predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, Boško Ristić, ne može da pročita jednu stranicu izveštaja i da prostim, letimičnim pogledom utvrdi da li je to što on potpisuje tačno ili nije tačno. Da li vi, gospodine Ristiću, tako potpisujete svaki papir koji vam se poturi na potpis? Da li uopšte čitate? Da li znate šta potpisujete?

Potpis se i stavlja na neki dokument zato što onaj ko ga potpisuje potvrđuje da taj dokument ima neku verodostojnost, da ima neku težinu, da oni koji ga čitaju, treća lica, mogu sa ubeđenjem jednog razumnog čoveka da smatraju da je to što piše u izveštaju tačno.

Ovako vaše obrazloženje meni liči na to da se vi bukvalno igrate i sa Odborom i sa narodnim poslanicima, da vas baš briga šta piše u izveštaju, da li je to što piše tačno. Tu je moglo da piše da mi, recimo, danas raspravljamo o Predlogu zakona o lovu i ribolovu i vi biste to potpisali, i onda biste nam rekli - znate, to je tehnička greška.

Valjda je osnovni red, ako je zaista tehnička greška u pitanju, da se izađe za ovu govornicu i da se kaže - dame i gospodo narodni poslanici, došlo je do te i te greške, izvinjavam se, neće se više ponoviti. Vi biste prećutali da nisam pročitao izveštaj. Vi biste prećutali da ste potpisali jedan papir koji ne znači ništa, koji je bruka i sramota za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Znači, vi nemate dovoljno ni pravničke ni poslaničke savesti. Moraju poslanici da vas love, da čitamo svaki papir koji nam poturite, da bismo videli da li postoji neka greška.

Prema tome, gospodine Ristiću, vi ovakvim objašnjenjem u stvari vređate dostojanstvo Narodne skupštine i zdrav razum svakog čoveka, svakog narodnog poslanika.

Uopšte ne mora da bude pravnik u pitanju. Dovoljno je da je čovek pismen i da vidi kakav ste vi to papir potpisali.