Dame i gospodo poslanici, kada smo govorili o Visokom savetu sudstva, tada ste čuli komentare poslanika SRS i tu smo imali popriličan broj amandmana. S obzirom da su u zakonu o Državnom veću tužilaca izbor ovog državnog veža tužilaca i njegova nadležnost slični i maltene identični onome što je predviđeno u Visokom savetu sudstva, mi na ovaj zakon nismo podneli neki veliki broj amandmana, jer je očigledno da Vlada Republike Srbije ima nameru da direktno utiče i na rad svih pravosudnih organa, kako na rad sudova, tako i na rad tužilaštava.
Naglašavali smo da postoji i sada jedan broj sudija i tužilaca koji su, nažalost, pod direktnom ingerencijom nekih članova Vlade Republike Srbije i koji odlučuju u skladu sa željama tih članova Vlade Republike Srbije i ponekih tajkuna u Srbiji. Mi mislimo da to nikako neće doprineti poboljšanju stanja u oblasti pravosuđa. Svi smo se složili da stanje u pravosuđu nije dobro i da je to veliki problem u Srbiji, kao što bi takav problem, zapravo loše stanje u pravosuđu, bio problem u svakoj normalnoj državi.
Dokle god mi nemamo stabilno pravosuđe, dokle god nemamo nezavisna tužilaštva i samostalne sudove i sudije, mi nećemo moći ozbiljno da se uhvatimo, pre svega, u koštac sa korupcijom i kriminalom. Dokle god državni tužilac ili tužioci slušaju naloge iz Vlade Republike Srbije, sudije takođe, mi ne možemo da računamo na to da nećemo imati slučajeve poput Bojana Krišta, Mlađana Dinkića, Đelića i ostalih. Nije dobro da predstavnici vlasti o ovome pričaju samo za medije i da konstatuju da stanje u pravosuđu nije dobro, a ko je za to odgovoran nakon osam godina vladavine DOS-a - tu naravno nemamo odgovor.
Stalno se priča o nekim zaostalim problemima iz nekih prošlih vremena, ali mnogo vremena je prošlo i u međuvremenu je postavljeno mnogo sudija, mnogo tužilaca. Nažalost, veliki broj njih isključivo, na osnovu partijske orijentacije, što je, takođe, veoma loše, i to što mi u zakonima pišemo da nosilac pravosudne funkcije ne može biti neko ko je stranački funkcioner ili ko je opredeljen stranački, to naravno nema veze sa stvarnošću.
Znamo mi i za slučajeve sudije Ustavnog suda koji je visoki funkcioner DS, danas ministar, u ime DS u Vladi Republike Srbije, gospodin Čiplić; znamo i za predsednika Ustavnog suda iz stranke G 17 plus, i jedan i drugi su pokušavali, u vreme dok su vršili te funkcije, da sakriju svoju stranačku pripadnost. Ali, naravno, i pre i posle toga nisu to krili.
Inače, mi zagovaramo i stalno vam to pričamo da ne treba da se krijemo iza toga da neko ne sme da bude član neke političke partije, jer nema razloga da mi, na izvestan način, obeležavamo ljude koji se partijski opredeljuju, nego je bitno da u vršenju svoje funkcije svi rade u skladu sa zakonom, pre svega u skladu sa Ustavom i da se onaj ko nema tu nadležnost ne meša u posao onome koji treba da bude nezavisan, odnosno samostalan.
Moram da vam navedem primer pokušaja odnosno insistiranja Dragana Đilasa da uvede prinudnu upravu u opštini Zemun. U opštini Zemun, pričali smo vam o tome, postojale su dve odluke, dva različita veća, odluke oprečnog karaktera.
U međuvremenu se pojavila još jedna žalba jednog od bivših odbornika. Ta žalba je bila usmerena na navodnu činjenicu da Opštinska izborna komisija nije bila kompletna, da nije imala većinu prilikom odlučivanja. Okružni sud je utvrdio da to nije tačno i da su odluke opštinske izborne komisije i uverenja koja su izdata novim odbornicima apsolutno u skladu sa zakonom.
U međuvremenu je onda odbornik Skupštine opštine Zemun, Stevo Dragišić, uputio žalbu Okružnom sudu i tražio da okružni sud utvrdi mandate novoizabranih odbornika zato što je to propustila Skupština opštine. Kada su videli da moraju da postupe u skladu sa tom žalbom, jer ne postoji ni jedna jedina zakonska mogućnost da se uradi suprotno od toga, onda je počela igranka bez prestanka iz Okružnog suda. Naravno, sve pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa.
Ta žalba je podneta u četvrtak, dakle, prošlo je pet dana, a rok za rešavanje u okružnom sudu bio je 48 časova. Tri puta su tražili da se opština izjašnjava, da se dopunjava dokumentacija. Zamislite, prvi put su tražili, pošto je opštinu, naravno kao u svim slučajevima, ne samo u opštini Zemun, nego uopšte, opštinu je zastupao javni pravobranilac i on je podneo dokumentaciju i odgovor na žalbu, odnosno priznali su navode žalbe, ali sud je tražio da to uradi neko drugi, jer pravobranilac, kažu oni, nije nadležan za to.
Pa je onda isto to uradio predsednik opštine, pa su onda tražili još jednu dopunu juče i za svaku dopunu su tražili rok od dva sata, da se to što su tražili u dopuni preda u pisarnicu suda. Sve je poštovano, svaki rok je poštovan, oni i dalje ćute. Očigledno je na delu ćutanje administracije. Naravno da će ići i krivične prijave i postupak kod Vrhovnog suda, ali samo hoćemo da naglasimo na koji način se deluje na organe pravosuđa.
Gospođo ministar, zato bi bilo dobro da se prihvati amandman koleginice Milice Radović i kolege Miroslava Petkovića koji se odnosi na član 6, a iznad člana 6. je naslov "Predsednik Državnog veća", i u članu 1. stoji da je republički javni tužilac po položaju predsednik Državnog veća.
Vi niste prihvatili taj amandman sa vrlo interesantnim obrazloženjima, kao što su sva obrazloženja koja dolaze iz Vlade Republike Srbije. O tome vam stalno govorimo, ako već nećete da prihvatite amandman, onda pokušajte da ne atakujete na inteligenciju narodnih poslanika, već da obrazloženja Vlade budu takva da mogu bar da se učine da su zdravorazumska.
Vi kažete - odredba da je republički javni tužilac, koji je inače član Državnog veća po položaju, predsednik Državnog veća, ne utiče na samostalnost Državnog veća. Kako ste vi ovo zaključili ili ko je ovo zaključio, ovo je zaista vredno jedne ozbiljne analize?
Dalje, kažete - sem toga, članom 7. Predloga zakona propisano je da Državno veće ima zamenika predsednika, koga iz reda tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izbornih članova Državnog veća, bira i razrešava Državno veće.
Kakve ovo veze ima sa amandmanom? Vi ste pomešali babe i žabe, pokušali ste da date neko obrazloženje koje bi bilo smisleno, ali morate da priznate da ovo obrazloženje zaista nema nikakvog smisla, da je neozbiljno i neodgovorno.
Mogli ste lepo da kažete - mi u Vladi Republike Srbije mislimo da predsednik Državnog veća tužilaca treba da bude republički javni tužilac.
Mi nameravamo jednoga dana da postavimo republičkog javnog tužioca, s obzirom da moramo da, radi javnosti, napomenemo da Srbija već dugo nema republičkog javnog tužioca, jer ovaj koji vrši tu funkciju je vršilac dužnosti već možda skoro dve godine, ne znam tačno.
Neko je ovde pre neki dan rekao, zaista nam je pola države u v.d. stanju. Zaista je neverovatno da mi, pored svega što se dešava u državi, pored svih kriminalnih afera koje su otkrivene i koje se svakodnevno otkrivaju, pre svega u vrhu vlasti, pored kriminala koji se dešava u ovom parlamentu, mi nemamo državnog tužioca i zaista možemo da se zapitamo kome mi to uopšte možemo da se obratimo za zaštitu nekih prava, odnosno za pokretanje postupka vezano, pre svega, za korupciju i za kriminal.
Dobro je Krasić juče rekao, kada je govorio o Visokom savetu sudstva, ko će sada zapravo da bude taj ko će da vedri i oblači u oblasti pravosuđa - ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu i, u ovom slučaju, još republički javni tužilac. Gde je tu objektivnost, gde je tu zaštita samostalnosti javnotužilačke funkcije, gde je tu zaštita nezavisnosti pravosudnih funkcija?
Naravno, vi to i niste imali nameru i vi zato predlažete ovakve zakone, punih usta hvale i priče kako će ovi zakoni da dovedu do, ne znam kakve, reforme u oblasti pravosuđa.
Mi vam tvrdimo da toga neće biti, da isto kao kada su u pitanju sudije i ovaj predlog zakona o Državnom veću tužilaca zapravo predviđa samo jednu oštru borbu izvršne vlasti sa pravosuđem.
I to borbu u smislu da nameravate da izvršite lustraciju, da nameravate sve sudije i tužioce da stavite na led i da onda birate one koji će ispunjavati i koji su spremni da ispunjavaju naloge iz Vlade Republike Srbije i pojedinih tajkuna u Republici Srbiji.
Već znate za neke sudije i tužioce koji su vam se stavili na raspolaganje, koji i sada rade, ne u ime naroda, nego u ime Vlade Republike Srbije, u ime Borisa Tadića. Želimo da skrenemo pažnju javnosti, pre svega, da SRS se strogo protivi ovom vidu lustracije pod firmom nekakve reforme u oblasti pravosuđa.
Svi znaju, dobijate takve poruke i od sudije, i od tužilaca, i od sudijskih i tužilačkih organizacija. Svima je jasno šta Vlada Republike Srbije namerava da uradi, šta Boris Tadić namerava da uradi. Primena ovih zakona značiće samo učvršćivanje diktatorske vlasti u Srbiji koja je, na žalost, prisutna, koliko god se vi smeškali na ove informacije, znate da je to tako.
Ali, bilo bi dobro, kada donosite zakone, da vodite računa da se zakoni ne donose za jednokratnu upotrebu, da se zakoni ne donose da bi bili primenjivani samo dok ste na vlasti.
Morate da vodite računa da se zakoni donose i za vlast i za opoziciju, odnosno da se zakoni donose u interesu građana Srbije, radi zaštite interesa i prava građana Srbije. Ovo što vi radite zaista nema nikakve veze sa tim.
Još vam nije kasno. Dobro je što je gospođa Slavica Đukić-Dejanović pre neki dan najavila, samo nije dobro što je to radila preko novina, trebalo je nas da obavesti, da će možda da prekine sednicu pre nego što se završi rasprava u pojedinostima o ovom setu pravosudnih organa i čini se da bi to, u ovom momentu, bilo najbolje. Možda bi se u međuvremenu i Vlada predomislila i predložila nam ozbiljne zakone koji bi zaista značili reformu pravosuđa i koji bi zaista značili pravosuđe u službi pravde.