Zahvaljujem, gospođo predsedniče, konačno da počnemo da radimo ono što je na dnevnom redu. Amandman koji je podnela gospođa Tabaković je, po meni, krajnje logičan, jer govori o tome da Agencija za osiguranje depozita treba da traži mišljenje od Narodne banke, a ne da Narodna banka ima inicijativu i da ona predlaže gde će se intervenisati i koje će se akcije kupovati od onih banaka koje nisu likvidne.
Sve ovo, pa i Zakon o osiguranju depozita, ima za zadatak da spreči dalje štetne posledice od ekonomske krize ili da predupredi neke nove, odnosno da spreči velike štete od one koje su već nastale. Sve te mere mogu da daju neke efekte, a kakvi su efekti ovih mera možemo i da merimo i da o njima i kroz brojke i kroz primere govorimo.
Dakle, očigledno je da će svetska ekonomska kriza zahvatiti i Srbiju, mi već nepuna dva i po meseca pričamo da treba što pre podići osiguranu sumu depozita i doneti sveobuhvatne mere za sprečavanje svetske ekonomske krize u Srbiji, a efekti su sledeći: skoro milijardu evra su građani Srbije povukli iz poslovnih banaka, uprkos novembru i produženom mesecu - decembru, mesecima štednje, ta štednja ne da se nije povećala, već se smanjila za čitavu milijardu evra. Priznaćete, za ovako malu zemlju i za ovako malu platežnu moć građana, milijarda evra je ogromna suma novca.
Sa druge strane, skoro milijardu evra je potrošeno iz deviznih rezervi zemlje za odbranu kursa dinara. Efekat, takođe, može se jasno videti, danas je evro 88 dinara, bio je i 90 i svakim danom, na žalost mnogih, a naročito na žalost penzionera i onih najsiromašnijih, i dalje raste.
Ovogodišnji budžet je u deficitu 500 miliona evra, predloženi za narednu godinu će biti u deficitu 550 miliona evra. Dakle, jasno je da se efekti krize prenose i na Srbiju.
U poslednja dva meseca nekoliko hiljada ljudi je ostalo bez posla. Sve ozbiljne zemlje su, pre svega mislim na zemlje zapadne Evrope, donele paket mera u kojima se obavezno predviđa, pre svega, pored onih deklarativnih, odnosno marketinških mera, podizanje osiguranih depozita, predviđaju se i obavezne podrške privredi, jer se na taj način jedino realno mogu sprečiti velike štete koje mogu da zahvate zemlju, a ta podrška privredi se ogleda u nižim kamatnim stopama, u smanjivanju poreza, u subvencijama, u oslobađanju od određenih taksi na određeno vreme itd.
Prevedeno u novac, SAD će uložiti 700 milijardi dolara za spas svojih banaka i za podršku privredi, Kina je najavila oko 580 milijardi dolara, Rusija preko 220 milijardi, Britanija i Nemačka preko 200 milijardi itd.
Od onih konkretnih mera koje se tiču privrede, recimo, Velika Britanija će smanjiti određene poreze u ukupnoj vrednosti od 35 milijardi evra, Italija će uložiti 80 milijardi evra za podršku malim i srednjim preduzećima, dakle, tom privatnom sektoru koji je najugroženiji i koji će biti najpogođeniji ovom krizom. Neke zemlje će ukinuti određene poreze i takse na dve godine, pre svega prema malim i srednjim preduzećima, kako bi se prebrodili efekti krize.
Šta se dešava u Srbiji? Kod nas je izgleda sve naopako. Referentna kamatna stopa Narodne banke je povećana u poslednja dva meseca sa 15,75 na 17,75%. Podsetiću vas, početkom godine ta kamatna stopa je bila 11%.
Rezultat takvog povećanja referentne kamatne stope je povećanje kamata na kredite koje poslovne banke plasiraju u privredi.
Pričao sam jutros o primeru da je jedan mali privrednik koji zapošljava desetak ljudi morao da uzme kredit na koji će plaćati 30% kamate i to se banka još i osigurala da je taj kredit vezala za evro. Zaista, ne znam čime može da se bavi čovek da zaradi toliki novac da mu ostane da plati svoje radnike, da ne bankrotira i da još izdvoji 30% za banku. To je previše.
To je indirektno rezultat nestimulativnih mera države, da je država stimulativno uticala na bankarski sektor, verovatno bi kamate bile manje, a onda i privreda bi mogla da uzima jeftinije kredite i da bude konkurentnija na tržištu.
U predloženom budžetu se ne vidi da se izdvaja više novca za pomoć privredi. Smanjene su subvencije, a naročito za poljoprivredu koja je, svi ćete se složiti, verovatno bazična privredna grana u Srbiji. Najavljuje se ukidanje poreza na štednju i to je više opet marketinška mera nego što može da ima nekog velikog efekta. Tog zakona još uvek nema na dnevnom redu Skupštine. Kriza je već aktuelna u Srbiji bezmalo tri meseca.
Nema smanjenja PDV i nekih drugih poreza prema privredi, čak se najavljuje povećanje PDV na 19%. Da li će toga i biti, moram da budem korektan, još uvek se ne zna, ali po medijima se provlači da se razmišlja o tome da se poveća PDV.
Povrh svega, ono što sam, takođe, jutros pominjao, država koja uglavnom kod sebe drži najveći deo novca koji se obrće u ovoj zemlji ne isplaćuje svoje obaveze prema onima koji odrađuju određene poslove za razne budžetske korisnike, za ministarstva, za agencije, uprave itd, pri tom traži da se plati PDV unapred.
Da bi jedan poreski obveznik, jedan privrednik naplatio ono što je radio za državu, on mora da preda sve papire, okončane situacije i da fakturiše Ministarstvo za NIP, recimo, da odmah nakon toga plati PDV na to što je fakturisao, a njemu će država na ono – ''dođem ti'', kao što rekoše moje kolege iz LDP. Njemu će država platiti za 2, 3, ko zna koliko meseci. Već 15-20 dana se priča u Skupštini da je Trezor prazan i da se ne vrše nikakva plaćanja prema onima koji su ispostavili svoje račune za obavljanje poslova ili usluga.
Slučaj, takođe, koji sam jutros pominjao, da je jedan preduzetnik još u septembru mesecu predao svoje okončane situacije u visini od 20 miliona dinara do dana današnjeg nije naplatio nijedan dinar, a morao je još tada, tog septembra da plati PDV na tih 20 miliona, skoro četiri miliona dinara.
Čovek se zadužio, morao da uzme kredit, račun mu je blokiran, a ne može da radi uopšte. To je slikovit primer kako država pomaže svoju privredu.
Na kraju svih tih mera koje država, nažalost, ne preduzima da pomogne, već da odmogne privredi, umesto da se "popuštaju", kako bi narod rekao, ''dizgini'', država šalje poreske obveznike da uteruju dugove, pre svega, tom malom i srednjem biznisu i da im piše preko poreskih obveznika neprimerene kazne kako bi napunila Trezor i budžet. Na kraju, kao šlag na tortu, pored svih državnih nameta kao najnoviji namet, od Nove godine će biti u prenesenom značenju i jednostavna primena SSP, a što samo može da znači da ovako opterećena privreda sa ovolikim kamatama na kredite mora da proizvodi usluge ili proizvode koji su mnogo skuplji nego strani, a onda kada ukinemo carine na raznu uvoznu robu, onda imamo potpuni slom srpske privrede.
Dakle, to je rezultat svih mera koje država nije preduzela ili ih sporo preduzima da spreči efekte globalne ekonomske krize koja će pogoditi i koje pogađaju Srbiju. Taman je srpska privreda počela da podiže glavu, posle ovakvih mera i ovakvog scenarija veliki broj malih i srednjih preduzeća će bankrotirati, oni će morati da otpuste, jer su se prezadužili i ne mogu da budu konkurentni, dakle, moraće da otpuste radnike koje su zapošljavali. Umesto 200 hiljada novih radnih mesta, dobićemo na desetine hiljada ljudi koji će ostati bez posla, a koji rade sada u realnom sektoru.
Posao, veće plate, nova radna mesta – to je bio slogan koji se danima vrteo u predizbornoj kampanji, a lično ga je govorio predsednik DS, predsednik države Boris Tadić u spotu DS. Očigledno da ni od jednog, ni drugog, ni trećeg nema ništa. Dakle, još jedna prevara u nizu, o besplatnim akcijama, o socijalno odgovornoj vladi, povećanju penzija, belom šengenu, najvećoj investiciji "Fijatu" i čemu sve još obećanom da i ne govorim.
Gospodo, kada je kriza i kada je teško državi, narodu se kaže, mora da se steže kaiš, a Vlada onda mora da ''popušta dizgine'', da smanjuje kamate i da vrši podsticaj prema privredi, jer je to jedini način da se kriza prebrodi. Država mora da smanji svoje izdatke, pre svega, u ministarstvima, u Vladi, u raznim agencijama i upravama, a da podstakne privredu i poljoprivredu i da smanji kamate, odnosno da im pomogne tako što će kroz državne investicije i subvencije, realni sektor, privreda raditi više i zapošljavati veći broj ljudi i na taj način doprineti da se ekonomska kriza prevaziđe. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Momir Marković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je krenula ova svetska ekonomska kriza, kada su počeli da se brinu ekonomski eksperti širom sveta, pravo da vam kažem, malo sam se zabrinuo, mada se u ekonomiju ne razumem toliko, jer znam da je to sistem spojenih sudova, da će ta kriza danas ili sutra doći i na naše prostore i znam da kada povetarac dune u Severnoj Americi, u Južnoj se to pretvori u tajfun.
Međutim, izađoše neki eksperti, oni koji su došli 2000. godine, koji su ovde promovisani kao vrhunski stručnjaci koji su sve znanje po belom svetu pokupili i došli ovde da ga plasiraju, sećate se, ono posle "buldožer revolucije", pa me malo oni umiriše, kaže, neće to nas da zakači. Kako ne, rekoše, ali sam posle kontao, mi onako i ništa nemamo, ovi su uništili za ovih osam godina celu privredu, pa ne može ništa ni da nam propadne posebno, ili će biti ono da kada propadne ta svetska ekonomija, svetska privreda, onda će oni da dođu kod nas da kupuju naše proizvode ili da rade kao najamni radnici.
Posle toga, dođe ''subotički plenum'', gde nam predsednik države, jer ja Borisa Tadića ne smatram predsednikom DS, odnosno ne smatram da je njegova poruka sa ''subotičkog plenuma'' upućena samo demokratama nego svim građanima Srbije – građani, čuvajte radna mesta! Dakle, onaj ko još ima neko radno mesto mora da ga čuva svim sredstvima, dozvoljenim i nedozvoljenim. Doduše, za ovih osam godina ostavili su nekih pet-šest stotina hiljada radnika bez posla, privreda je potpuno zamrla, ostalo je još tu i tamo da se nešto batrga, ali to što se batrga radnici moraju da sačuvaju. Posle toga dolazi još jedan plenum, još jednog visokog funkcionera ove vladajuće koalicije, nedavno u Sava centru, koji pravo da vam kažem nisam razumeo, jer ako je onako kako je pričao, ako je onako kako sam razumeo, on je rešio da stavi katanac na svoju stranku.
Podsećam vas, sinoć ili preksinoć (kad ono beše) njegova izjava – svi oni koji su alavi na pare leteće iz stranke! Na prste jedne ruke mogu da nabrojim iz te šifrovane stranke koliko će ostati za koje nisam siguran da su alavi na pare, sve ostalo, da vas podsetim, ovaj o kome smo govorili ovde nedelju dana, direktor ''Aerodroma'' u Beogradu iz G17, da vas podsetim na ministra zdravlja......i on je vrlo alav, gospodine Krasiću, kada bude bio neki od njegovih zakona imam gomilu dokumentacije da dokažem i njegovu alavost i upropašćavanje zdravstva uopšte.
Nema nikog iz tog šifrovanog preduzeća koji nije ili u već otkrivenoj aferi ili u onoj koja treba da se otkrije. Uostalom, svi su krenuli za vođom. Da vas podsetim, prvo njegovo pojavljivanje posle ''buldožer revolucije'' – čarapa na glavu, puška u šake, pa u Narodnu banku i usput nema više nekoliko desetina slika u Narodnoj banci kada je predao.
Da vas podsetim i ovaj sad što je direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, gospodin Albijanić, koga smo vrlo uvažavali ovde kad je bio, zaposlio celu svoju školu, još čistačice i onog što zvoni tamo da prevede, cela škola u kojoj je nekad radio i pola Požege je prešlo u Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Verovatno su se oni kao vrhunski stručnjaci njemu prikazali, učinilo mu se i doveo ih da unapredi Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. To je isti onaj zavod koji je štampao pa bacao jedne udžbenike, pa posle toga štampao druge, ali to nije tako ni bitno.
Da vidimo, ko nas je doveo dovde. Ko je dao saglasnost za rad ovih banaka za koje sad Agencija traži dodatna ovlašćenja za sebe? Sećate se, dame i gospodo narodni poslanici, da je Srbija imala četiri vrlo kvalitetne i vrlo sposobne banke, banke koje su finansirale i kreditirale celu privredu srpsku.
Doduše, dobar deo srpske privrede je zbog uzimanja kredita i bio, da kažem, deo akcije je bio vlasništvo banaka, zadužili se kod te četiri banke. Bilo je najjednostavnije, da biste prodali kompletnu privredu – ubij onoga kome ta privreda duguje.
Uništili ste četiri banke koje su bile stubovi srpske privrede, sve dotle, pri tom da vas podsetim, ''Beobanku'' ili ''Beogradsku banku'', ''Beobanku'' niste mogli ni da uništite, jer posle stečaja, sad kada bi se oslobodila sredstva koja su zamrznuta na njenom računu ona bi mogla da posluje i bila bi mnogo bolja od svih ovih uvoznih banaka.
Pitao je gospodin Batić gde se nalazi depozit, gde se nalaze devizna sredstva Republike Srbije. Nisu više u ''Evroaksis'' banci, nisu u onim količinama, i pri tom da kažem da je ''Evroaksis'' banka vlasništvo Hamovića, Lazarevića, Dinkića i još nekih. Tamo je bilo 50 miliona dolara, pa je to bio inicijalni kapital da se formira ''Nacionalna štedionica'', pa smo svi mislili, evo, bar će jedna nacionalna banka da bude formirana, svi smo mislili da je to državna banka, pa se posle ispostavilo da su jedini akcionari upravo akcionari iz ''Evroaksis'' banke.
Gospodine Batiću, niste tu, ali ćete čuti sigurno, ne može država Srbija, bez obzira što su vlasnici uglavnom Srbi, u ''Evroaksis'' banku.
Pre neki dan je ušla finansijska i kriminalistička policija Rusije. Rusija vodi računa da se kriminal na njenom prostoru ne širi, nego čim se pojavi odmah ga saseku u korenu.
Prema tome, što se ''Evroaksis'' banke tiče, još jedan deo sredstava se tamo nalazi, ostalo je u Nemačkoj, u nekim drugim bankama širom Evrope, ali u svakom trenutku su oni spremni da povuku taj novac kada im se ukaže prilika da naprave nekakve nacionalne štedionice.
Uostalom, ovakva hiperproizvodnja nekakvih banaka po Srbiji, u mojoj Batajnici ima osam, u Pančevu smo brojali 23 ili 24 banke, sve različite i sve banka do banke, nekad su bile ćevabdžinice, pljeskavice i ostalo, je l' tako, gospodine Milivojeviću, to, kada ste vi propali u tom poslu u Kruševcu, a posle toga sad krenule banke. Prosto se nekad pitam kako te banke žive, od čega žive?
Kada pogledate oglasnu stranu u novinama i kad vidite da banke prodaju stanove, onda su vam stvari potpuno jasne, hoćete da podignete pet-šest hiljada evra kredita, a sve su hvalile ono po sistemu samo uđeš, izađeš i gotovo si, pardon, gotovo, uzmeš pet-šest hiljada evra kredita da kupiš neki polovni auto, hipoteka – stan, ne vratiš jednu ratu ode stan na doboš, em nemaš kola, em nemaš više ni stan. One me podsećaju na doba razvoja onih piramidalnih banaka, kada je jednom gospodin Kostiću iz Paraćina, je l' tako gospodine Krasiću, glavna reklama na televiziji bila – ''pare ću vi vrnem kad gi obrnem''.
Usput da vas pitam još nešto – kada će da se uradi revizija poslova Agencije za depozit i sanaciju banaka itd? Da li je urađena ta revizija? Da vidimo kako je izvršena, recimo, prodaja imovine banaka iz stečaja. Zgrada ''AIK banke'' u Bulevaru kralja Aleksandra 70, ima oko 3 i po hiljade kvadrata, a prodata je za 750 hiljada evra. To izađe oko 480-500 evra po kvadratnom metru.
Nije bitno kolika je cena ako je bitno kome prodajete. Da vas ne podsećam na one tri šećerane za devet evra i to se potrošio gospodin Miki Kostić, dao je 10 evra i rekao – kusur ne treba.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su se građani Srbije spotakli o piramidalne banke, pošto više ni u koga nemaju poverenja, čim je počela ova kriza da se oseća, bez obzira što se kod njih ne oseća, opet da podsetim građane Srbije, kad su dolazili na vlast rekli su – ako nam date vlast svi ćemo da živimo bolje, narod im dao vlast i oni svi žive bolje, a kako živi narod to je sad pitanje za narod, dakle, narod je povukao preko milijardu evra. U odbrani kursa dinara, oko 300 miliona evra državnih, u krajnjoj liniji narodnih para je otišlo, to je dao onaj guverner Jelašić; on je došao u Srbiju, postao viceguverner danas, pa je sutra postao državljanin Srbije.
On danas priča građanima, znate, neće da se oseti toliko ta kriza, a šta bi sa onom njegovom vilom, gore, koju je platio nekih 300 hiljada evra, a sutradan su mu neki nudili milion i dvesta, milion i četiri stotine hiljada, naravno, nije hteo da proda. Valjda je to i prevarilo vas da ga izaberete, tad se još pripremao da bude guverner. Mnogo sposoban trgovac, vilu od milion i po evra kupio za 300 hiljada evra i onda ste ga postavili na to mesto.
Samo lokal u ovoj zgradi ''JIK banke'' u Bulevaru kralja Aleksandra vredi ovoliko koliko je prodata cela imovina banke.
Zato sam podneo amandman, smatrajući da država Srbija ima dovoljno instrumenata da se protiv onih banaka koje nanose štetu, ovih banaka koje su dovedene ovde i predstavljene kao internacionalne banke, probajte sa karticom ''Rajfajzen'' banke da kupite nešto u Nemačkoj, gledaće vas belo, kao da ste pali sa Marsa, te kartice važe samo ovde, smatrao sam da, kada ste ih već dovodili, da ste dovoljno obezbedili instrumenata i dovoljno pravnih sredstava u slučaju da takve banke narušavaju finansijsku stabilnost da možete da ih stopirate u tome. U krajnjoj liniji, i da ih zatvorite, kako ste ih otvorili, tako da ih i zatvorite.
Vlada Srbije mi je odgovorila, potpisao je prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar policije. Sva trojica su se potpisali. Kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u vanrednim okolnostima želi obezbediti zakonski instrument kojim bi se sprečile aktivnosti finansijskih subjekata koje za posledicu mogu imati narušavanje stabilnosti ukupnog finansijskog sistema i pojavu urušavanja kroz ceo finansijski sistem.
Predloženim izmenama data je mogućnost Vladi da interveniše na finansijskom tržištu na naveden način, što podrazumeva brzo reagovanje u slučajevima kada banka svojim poslovanjem ugrožava finansijsku stabilnost na tržištu".
Da vidimo šta će to država Srbija, odnosno Narodna banka Srbije uraditi kada naiđe na jednu od tih banaka, a već su odavno krenule da urušavaju finansijsku stabilnost zemlje.
Kaže: "Kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost". Umesto da ih zatvorite i da ih oterate na sud, umesto da odu na međunarodni sud, vi ćete njihove akcije kupovati i na taj način im vraćati kapital koji su eventualno uložile. Uložile su samo osnivački kapital, a posle toga sve što su stekle, stekle su u ovoj državi.
Dame i gospodo narodni poslanici, vreme mi više ne dozvoljava, inače sam imao dosta toga da kažem po ovom pitanju, ali smatram, gospođo ministar, kada biste malo proredili ove banke, druge bi se ponašale u skladu sa finansijskom politikom.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Amandman, kojim se posle člana 1. dodaje nov član 1a. podneo je Odbor za finansije.

Vlada je prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Buha želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici,  u ime SRS podneo sam amandman na član 2. U članu 2. reč "narednog", predložio sam da se zamene rečima "osmog dana". Radi se o stupanju na snagu ovog zakona.
Naime, u odgovoru na ovaj amandman, Vlada ističe da se amandman ''ne prihvata iz razloga što se predloženim izmenama predviđa da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a radi potrebe da se preduzmu efikasne i blagovremene mere usmerene ka stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema, u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu. Naime, ovaj zakon je deo seta mera, vezano za izmene zakona kojim se uređuje osiguranje depozita i zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, te je neophodno njihovo stupanje na snagu istoga dana.''
Zbog javnosti moramo ukazati na to da se krši Ustav, jer odredba člana 196. Ustava jasno kaže kada zakon i drugi opšti akti stupaju na snagu. Član 196. stav 4. kaže sledeće: "Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja." Predlagač zakona se potrudio da obrazloženje da. Da čujemo šta su to razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku.
Predlagač zakona kaže sledeće: "Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizilazi iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu i neophodnosti adekvatnog uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu, kao i omogućavanja adekvatnog reagovanja regulatornih tela. Ovim zakonom, u skladu sa Direktivama EU, ova oblast se stavlja u stabilnije, preciznije konzistentnije regulativne okvire koji će predstavljati deo seta mera kojima se ublažavaju posledice krize na finansijskom tržištu".
Javnost Srbije mora da zna kako smo i kada dobili ovaj predlog zakona, kada je on usledio. Usledio je 24 časa posle usvajanja rebalansa budžeta. Rebalans budžeta u obrazloženju kaže koji su ciljevi makroekonomske politike Vlade u 2008. godini, znači, aktuelni ciljevi makroekonomske politike – makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i rast investicionih aktivnosti, rast zaposlenih i standarda života, ubrzani proces stabilizacije i pridruživanja u EU, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi i ravnomerniji regionalni razvoj.
Samo 24 časa posle toga, odjednom kriza, odjednom bomba, odjednom sve zlo ovog sveta se sručilo i dobijamo ovaj set zakona. Ovo je jedna politička igrarija, ali i ekonomska igrarija od strane Vlade.
Ako je to stvarno ovako kako ste napisali u Predlogu budžeta, šta će vam ovaj set zakona? On, u osnovi, ne treba.
Znači, ovo obrazloženje koje ste dali na ovaj amandman, ne stoji, ako ste bili dosledni kod ovoga, ili ste bili nedosledni kod ovoga drugog.
Ono što je bitno da se ukaže, to je da tek kada su poslanici SRS ukazali da niste striktno proveli sve odredbe zakona koje se odnose na sistem osiguranja depozita, tek ste u jednom zakonu, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, rekli na koje subjekte se odnosi osiguranje depozita, gde ste, pored fizičkih lica, uključili preduzetnike, mala i srednja preduzeća.
U ovom predlogu zakona to niste učinili. Ostala su samo fizička lica, pa je na intervenciju Odbora za finansije došlo do izmene koja je prihvaćena od strane Vlade.
Predstavnici SRS u vam, takođe, ukazivali na ogromne probleme koje je proizveo ovaj zakon, matični Zakon koji je donet 2005. godine, a odnosi se na nadležnosti Agencije. Dali ste nadležnosti koje ovoj agenciji ne pripadaju. Nigde u svetu ovo nema, sem kod nas. Zašto? Samo zato da preko Agencije provučete sve ono što ne možete zbog javnosti. Preko ove agencije možete sve tajno.
Zamolio bih, evo, tu je i ministar i sekretar, da izađu i da kažu gde imate situaciju da jedna agencija ima ovakva ovlašćenja? Evo ga član 3. stav 1 – obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita, pa u stavu 2, da Agencija obavlja funkciju stečajnog likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje.
Kada je donošen zakon 2005. godine otvoreno smo vam ukazali da Agencija nema niti jedan podataka iz koga može da prati banku, te podatke ima Narodna banka. Zašto se ti poslovi poveravaju Agenciji? Ona ne zna ništa, nema podataka, nema nijednu činjenicu na kojoj bi mogla pratiti tu banku, osiguravajuću kuću koja dođe u krizu, i preduzeti određene mere i aktivnosti.
Dalje – učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, organizuje i sprovodi poslove prodaja akcija tih banaka, organizuje i sprovodi poslove privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje i obavlja druge poslove utvrđene zakonom.
Imamo Agenciju za privatizaciju. Zašto se dozvolilo, zašto se ugradilo, inkorporiralo u ovaj zakon da ova agencija obavlja ove poslove kada, pre svega, nema nijedan podataka, nijednu činjenicu, nijedan validan materijal iz ove oblasti i ne može to adekvatno voditi? Imamo Narodnu banku, imamo Agenciju za privatizaciju koja će u svakom slučaju obaviti to, a da ne govorim o kadrovskoj strukturi Agencije, ogromni su poslovi i ona to ne može obaviti.
Dalje, ukazali smo na član 9. Član 9. Zakona, ode kolega Krasić i njega to čudi, ali ću vam reći o čemu se konkretno radi. Radi se o određenim poslovima koji su nekada bili poslovi Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka koje je Agencija obavljala negde do 2000. i 2001. godine, a posle toga se ti poslovi sanacije nisu obavljali. Predlagač zakona 2005. godine je prepisao ove odredbe.
Zašto ulaziti u plasmane, vršiti kontrolu tih plasmana, trošiti državna sredstva u ove namene, provoditi određene postupke i pratiti i analizirati itd? Nije to zadatak Agencije. Ovo je prepisano. Za ovom govornicom sam rekao – brišite to, prepisano je, ne radite to! Recite mi, da li ste ijedan dinar uložili u ove poslove? Niste, nećete to ni raditi. S druge strane, predlogom ovog zakona kažete da ćete kupovati akcije. Zašto ulazite u kapital? Šta će vam kapital – banke koje krše propis narušavaju finansijsku disciplinu i vi ćete sada ući u njihov kapital? Imate Narodnu banku, ona vrši nadzor i kontrolu i inspekcijske organe Narodne banke koji će svaku banku koja narušava finansijsku stabilnost kazniti, sprovesti određeni postupak i zabraniti.
Čitao sam analizu Narodne banke za 2007. godinu, imali ste 21 kontrolu bankarskog sistema, 20 banaka ste kontrolisali. Tu nema kontrole. Kako ćete vršiti kontrolu finansijske stabilnosti, finansijske discipline, ako ne idete u banke? Vi dobijate izveštaje, ali to nije dovoljno. Banke se moraju kontrolisati inspekcijama koje postoje u Narodnoj banci. Ministarstvo finansija, takođe, mora vršiti i dobiti tu kontrolu. Ovo pravno ne možete provesti.
Finansijski je nelogično da kupujete, da ulazite u kapital banaka i kojih banaka? Zašto trošiti sredstva i koja sredstva? Zašto iz budžeta uložiti u kapital nekih banaka, kupovati akcije? Da bi sprečili finansijsku nedisciplinu, narušavanje finansijske stabilnosti? Ko to radi? Kažite mi jedan primer, ko to radi, kada imamo centralnu monetarnu instituciju koja se bavi poslovima kontrole i nadzora.
U članu 16. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, moram vas upozoriti da je član 16. u suprotnosti sa Zakonom o sukobu interesa, predviđeno je, radi se o Upravnom odboru Agencije, kaže – Upravni odbor Agencije ima 7 članova, uključujući i predsednika. Članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada. Članovi Upravnog odbora po funkciji koju obavljaju jesu: ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove privrede i viceguverner Narodne banke Srbije zadužen za poslove kontrole banaka. Ostale članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada i to: predsednika i jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i jednog člana na predlog Narodne banke Srbije i jednog člana na predlog reprezentativnog udruženja banaka.
Gledajte, ovo je strukovni organ i poslovi koje obavlja ovaj upravni odbor su kompatibilni sa poslovima Ministarstva finansija, same Agencije i Narodne banke.
Ako su kompatibilni, oni kao takvi ne mogu u dva slučaja nastupati kao nadzor. Ako, s jedne strane, pratim i analiziram finansijsko stanje, a sa druge strane sam izvršni organ Ministarstva finansija itd. onda moram na jednom mestu postupati na jedan način, a na drugom mestu na drugi način. Ovo je sigurno sukob interesa i vodite računa da se ova odredba menja.
Kod člana 24. istog Zakona, kaže – Agencija najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladi, Narodnoj banci Srbije i ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Ovde sam četiri godine, ne videh nijedan izveštaj, niti jednu informaciju Agencije za sanaciju banaka. Nisam siguran da je i skupštinski Odbor za finansije dobio ovaj izveštaj. Dobro bi bilo zbog kontrole, zbog javnosti.
U odredbe ovog zakona ugradili ste odredbe koje niste smeli ugraditi. Ne podnosite izveštaj, ovo je samovolja. Ministarstvo finansija, morate podneti, ovde piše, Skupštini. Mi kao poslanici ga nismo dobili. Ovde sam četiri godine, nijedan izveštaj nisam dobio. Neko je tu zakazao. Ovde jasno piše, odredba člana 24. kaže – Narodna skupština.
Ističe vreme, smo ću još jednu konstataciju. U ukupnosti Ministarstvo finansija, Narodna banka Srbije, Agencija za osiguranje depozita nisu dovoljno sagledali problematiku. Zakoni ne valjaju. Zakoni nisu potpuni. Potrudite se da ih revidirate, da ih inovirate, jer ovako neće živeti u praksi i ni država ni narod neće imati nikakve koristi. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi završnu reč?

Izvolite, gospođo Dragutinović.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani narodni poslanici, nadala sam se danas da ćemo završiti sa raspravom tri zakona koja se nalaze pred vama – Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društvenog osiguranja i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, jer oni zajedno predstavljaju paket.
U osnovi, Zakon o osiguranju depozita jeste zaštita malih štediša, malih deponenata, ne svih, ne velikih, već malih. To je bila prvobitna namena ovog zakona, ne samo ovde, nego svuda.
Finansijska kriza je uticala da se u izvesnoj meri promeni osnovna namena ovog zakona, ali samo tako treba shvatiti Ustav. Ovaj zakon, po svojoj suštini, jeste zakon namenjen zaštiti malih štediša.
Sadašnji zakon, koji se menja, imao je nekoliko osnovnih osobina, da je taj osigurani iznos do 3 hiljade evra po jednom deponentu, po jednoj banci, da se osigurani iznos isplaćuje kada nastupi slučaj stečaja i da su tim zakonom, praktično, bili obuhvaćeni samo stanovništvo, odnosno samo sektor domaćinstva.
Moglo bi se, takođe, reći, ukoliko opet ove zakone posmatramo kao paket, da su zaštićeni ili da bi nepromenjenim zakonima bili zaštićeni deponenti samo onih banaka u kojima je država akcionar. Sve to zajedno uticalo je da se ovaj zakon pokuša izmeniti i predlozi Vlade su bili sledeći: da se poveća limit osiguranog depozita sa 3 hiljade na 50 hiljada, da se proširi obuhvat, ali da opet akcenat bude na malim, stanovništvo, ali i mala i srednja pravna lica. Poboljšana su rešenja koja se odnose na isplatu, od trenutka kada su ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka, umesto dosadašnjeg vezivanja za dan donošenja rešenja suda o otvaranju stečajnog postupka. Znači, postupak je brži.
Takođe, izjednačen je položaj deponenata banaka u stečaju i banaka u likvidaciji. Isplata deponenata jeste prioritet, pre isplate ostalih poverioca. I zakoni se odnose na ceo bankarski sistem.
Ono što je najčešće izgovoreno sa ove govornice jeste da Vlada kasni, da Vlada nema nikakav program i da je ovo tek neki korak na koji su predstavnici opozicije ukazivali mnogo, mnogo, ranije i da ovaj zakon nema svoju realnu podlogu.
Da li smo zakasnili i šta znači aktivna uloga Vlade? Podsetila bih vas da je kriza počela u leto 2007. godine, poznata kao kriza na hipotekarnom tržištu SAD. Moje pitanje upućeno vama jeste – da li su reagovala sve evropske zemlje, i koliko je vremena bilo potrebno da reaguju zemlje EU i Evrope u celini? Šta je bilo osnovni uzrok te krize? Nedovoljna kapitalna adekvatnost bankarskog sektora. I dok se taj problem pojavio u Evropi, godinu dana kasnije, Evropa nije reagovala. Evropa je reagovala tek početkom oktobra meseca, odnosno septembra, kada se sličan problem pojavio u Evropi zbog finansijskih veza između Evrope i Amerike, jer su berze povezane, a realni sektor u Evropi je povezan za berzu.
Šta znači da su vlade drugih zemalja reagovale, a ova vlada nije? Podsetila bih vas, i to je lako proveriti, da se u drugim zemljama smatra da, kad neko nešto objavi, ako je predstavnik vlasti, kada premijer izda saopštenje ili Vlada izda saopštenje ili to bude zajedničko saopštenje Ministarstva finansija i NBS, da je to nešto što možete protumačiti kao ozbiljnu nameru Vlade i da se to smatra akcijom.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Jelašić kaže da to nije tako.)
(Predsednik: Gospođo Radeta, nemojte, molim vas, ometati ministra.)
Premijer je to objavio 21. oktobra.
(Vjerica Radeta, sa mesta: ... priča bajke.)
Da li su bajke ili ne, ovo ne govorim zbog vas, jer mnoga je pitanja koja ste vi meni postavili, zapravo, vi znate odgovor. Ja ovo pričam zbog javnosti.
Premijer ove zemlje je 21. oktobra 2008. godine rekao šta je namera ove vlade. To predstavlja akciju, a usvajanje odluke Vlade, odnosno zakona u Parlamentu je ipak nešto drugo.
Šta su vlade drugih zemalja odlučile da urade u ovom trenutku finansijske krize? U osnovi, samo tri vrste mera postoje: 1) Zakon o osiguranju depozita, 2) garancije države za novo zaduživanje bankarskog sektora i 3) svidelo se to nekima ili ne, ali to postoji gotovo u svim zemljama, mada to nerado zemlja upotrebi, jeste podrška države bankarskom sektoru koja ima različite oblike, ali verovatno su najprepoznatljiviji oblici, keš injekcija, a to je dokapitalizacija, odnosno pokrivanje gubitaka obveznicima. To postoji uglavnom u svim evropskim državama. Ništa ova država ne radi drugačije od onoga što su uradile neke druge.
Da li nam se finansijska kriza u stvari desila onda kada smo dobijali signale da treba da donosimo ovakav paket zakona? Rekla bih da ne, zato što je u tom trenutku bankarski sektor Srbije bio veoma dobro kapitalizovan. Standard je 8% kapitalne adekvatnosti. Prema našem zakonu, to je 12%. Stvaran stepen adekvatnosti jeste i u ovom trenutku 25%. Mi uopšte nismo imali taj problem i u tom trenutku, kao ni sada, kriza će se osetiti, ali ova kriza je bila rezultat krize poverenja. Na samu vest da su negde neke banke čija imena asociraju na imena finansijskog sektora ili banaka ovde, građani ove zemlje su počeli da povlače depozit. Nije došlo do smanjenog priliva kapitala zbog finansijske krize, nego su građani ove zemlje, zbog loše memorije, zbog toga što su već nekoliko puta gubili svoju štednju, počeli, znači, mi smo sami inicirali tu krizu. Srećom, to je zaustavljeno.
Da li ova vlada ima program? Podsetila bih vas da ona ima program, vi možete da se slažite ili ne, ali neka mi neko kaže iz opozicije – šta bi trebalo da bude pravi program Vlade? Kažem – to je ovaj paket zakona, to je prva stvar, pri čemu kapitalna injekcija će se desiti ''samo'' kao izuzetak, ne kao pravilo, a imajući u vidu podatke o poslovanju poslovnih banaka, toga neće biti.
Prema tome, to je mera koja je potpuno legitimna i ne može biti kritikovana, ili ne mnogo, ali ''samo'' kao poslednja linija odbrane.
Inače, to sam već jednom govorila, s obzirom na to da se i meni čini da mi stalno postavljaju ista pitanja, ne bi bilo loše da i ja ponovim da uvek postoji neki redosled poteza i da je prva koja treba da reaguje NBS i da je ona to uradila, prvo, preventivno, svojom kontrolnom funkcijom, drugo, kreditima za likvidnost koji su u dnevnom meniju NBS, i možete se raspitati da li postoje banke koje uzimaju kredite za likvidnost. Ne. Onda se ne treba bojati da će država sada keš injekcijama davati kapital bankama kojima likvidnost ne treba.
Sledeće mere su mere države i to je ovaj paket zakona koji pokušavamo da donesemo i nakon toga poreski paket zakona. Podsetila bih da je u ovu skupštinu stigao Zakon o privremenom izuzimanju za oporezivanje porezom na dohodak građana određene vrste prihoda.
O čemu se radi? Oslobođeni privremeno i porez na prihod od kapitala, praktično od devizne štednje 2009. godine, kao i porez na kapitalnu dobit prihoda koji su ostvareni prenosom uz naknadu hartije od vrednosti. To je prvi zakon i praktično će biti podrška Zakonu o budžetu. Takođe, porez na imovinu se menja u onom delu gde se ukida porez na prenos apsolutnih prava, hartije od vrednosti i udela u pravnom licu. Dakle, NBS sa svojim paketom mere, država sa ovim zakonima plus poreski zakoni. Možda još neko zna još neku meru, ja, verujte, ne znam.
Neko kaže da nije realno osigurati depozit na 50 hiljada evra, da država za to nema pokriće, a onda kaže da su tačno izračunali i da za 20 hiljada evra država ima pokriće.
Čini mi se da sam i na to pitanje odgovorila, ali eto više zbog javnosti nego zbog vas, jer pretpostavljam da svi vi taj odgovor znate. Svako ko razume funkcionisanje socijalnih fondova to mu je jasno. Ne postoji ni država, ni budžet, ni ministar finansija koji svima može garantovati sve. Ovom sistemu svi uplaćuju, da bi se samo nekima koji se nađu u problemu nadoknadila, uslovno rečeno, šteta. I za to ne treba da garantuje budžet. Postoji fond.
Dakle, vi pretpostavljate i govorite da nema i zaista nema tog fonda koji je jednak deviznoj štednji, ali mnogo više od ovog zakona jeste opet ona čuvena restriktivna, toliko puta kritikovana, mera o visokoj obaveznoj rezervi na deviznu štednju stanovništva. Ona je 40%, što znači da je vama 40% štednje istog trenutka raspoloživo, da se nalazi na računu kod centralne banke, plus imate fond. Ne zaboravite da poslovne banke ovde zaista posluju sa dobitkom i taj dobitak nije mali. On za prvih 10 meseci je preko 35 milijardi dinara.
Zašto bojazan da će država morati da interveniše kapitalom, ukoliko banke nemaju problema? To je malo apsurdno. Sve vreme govorimo – kako će to država da uradi. U stvari se ispostavi da nema prevelikih problema. To ne znači da ih neće biti. Volela bih da ih nema. Ja pričam o Srbiji.
Da li je uloga Narodne banke uopšte u kontroli banaka? Postoji Zakon o Narodnoj banci Srbije i Zakon o bankama, koji daje izvesna ovlašćenja centralnoj banci da kontroliše bankarski sektor. Postoje dva načina – ili imate specijalnu agenciju koja kontroliše funkcionisanje bankarskog sektora ili to radi NBS. NBS dnevno prati i to je ta njena preventivna uloga i, ja sam vas, gospođo, saslušala i nijednog trenutka nisam vas prekidala.

Gospođo Radeta, molim vas, izreći ću vam opomenu ako nastavite da komunicirate sa gospođom ministar. Molim vas, nemojte je ometati dok govori.

Moram da podsetim da su ipak to sve domaće banke, da u domaćim bankama rade naši ljudi i da, recimo, približno od svih kredita koje su te domaće banke, bile one u našim domaćim rukama ili u rukama stranih vlasnika, 50% kredita odobrava se stanovništvu, 50% privredi. Prema tome, veoma je važno da imamo pravovremenu informaciju o svakoj pojedinačnoj banci.
Čula sam vrlo interesantno mišljenje, da imamo Zakon o osiguranju depozita, time su stanovnici zaštićeni, ne treba da štitimo banke koje su u stranim rukama. Treba se podsetiti da su te banke odobrile kredite pravnim licima. To je lako proverljivo. Dakle, 50% svih plasmana je otišlo u privredu. Kamatne stope visoke, niske, kritikovane itd, i o tome ću nešto reći, ali su one u toj našoj privredi.
NBS predlaže, ali Vlada je ta koja može da prihvati ili da odbije predlog. Prema tome, nije Narodna banka ta koja će sve sama odlučivati, a posebno nije Agencija, koja u suštini samo radi u ime i za račun države. Zašto ovo nismo radili ranije?
Verujte iz ličnih i porodičnih razloga imala bih mnogo razloga da hvalim bankarski sektor pre 2000. godine, ali sam se tada sa stricem koji je bio direktor jedne banke šalila i govorila da to u stvari nije banka. Kada dođete u banku, pa tražite svoj novac, dinarski, pa ne možete da dobijete svoj novac ukoliko neko drugi ne plati neki račun. Ukoliko hoćete da podignete štednju, ne možete da podignete štednju. Ukoliko hoćete da dobijete kredit, ne možete ni po astronomskim kamatnim stopama. Izgubljena je devizna štednja. Dinarska štednja je obezvređena. Izgubljen je Zajam za preporod Srbije. Hoću da kažem, teško je očekivati, i to je ono što zaista osećam da je tako, da ćete vi ponovo uložiti svoj dinar u onu banku odakle taj dinar niste mogli izvući. To je moje lično mišljenje, ali verujem da je i vaše.
Postavljeno mi je mnogo poslaničkih pitanja i često znam i da sami znate odgovor, ali mnoga pitanja koja su, recimo, poslanici postavili, a tiču se, na primer – prihoda države, rashoda države, deviznih rezervi. To su sve stvari koje možete naći na sajtu NBS, odnosno Ministarstva finansija.
Ukoliko nekog zanimaju prihodi, očekivani prihodi u decembru mesecu, države, onda mogu da kažem da je moja poslednja procena, na osnovu prve dve nedelje 52 milijarde dinara. Dakle, zaključno sa novembrom, svi podaci države, konsolidovane države, budžeta Republike Srbije su raspoloživi na sajtu NBS i Ministarstvu finansija.
Što se tiče politike kamatne stope i kursa, sada je tu bilo više pitanja i više opažanja, postoje, da vam kažem, u osnovi dva čista oblika deviznog kursa. Ili imate fiksni ili imate fleksibilan. I nešto pokušavate da radite između. Ako imate fiksni i ako želite fiksni, onda nemojte da kritikujete gubitak deviznih rezervi. Fleksibilni devizni kurs nije baš u kriznim trenucima primamljiv, ali sa druge strane štedi devizne rezerve. Devizne rezerve su u ovom trenutku devet i po milijardi evra.
Kada se borite sa inflacijom, jedan od instrumenata koji je veoma efikasan, drugo, to zaista piše i u osnovama makroekonomije koja s uči na prvoj godini Ekonomskog fakulteta. Znači, najefikasnije sredstvo protiv visoke inflacije jeste visoka kamatna stopa. Ona se ne sviđa svakome, ali se sviđa nekome. Znači, visoka kamatna stopa odgovara onima koji štede, a ne odgovara onima koji pozajmljuju.
Da li je tačno da nijedna zemlja u uslovima finansijske krize nije dizala referentnu kamatnu stopu? To nije tačno i ovo isto znam da znate, ali čisto zbog javnosti. Postoje dve grupe zemalja, jedna grupa zemalja koja nema platno-bilansne probleme i druga koja ima. Mi smo u toj drugoj grupi zemalja. Tamo gde nemate velike platno-bilansne probleme, tamo sve zemlje stvarno spuštaju kamatnu stopu. To nije sporno, ali u onoj drugoj grupi zemalja gde smo mi i Rumuni i baltičke zemlje i Turci i Brazil, itd, u toj grupi zemalja, i to se može proveriti, zemlje dižu kamatnu stopu. Zašto? Zato što efekte depresijacije teži da ugrozi stabilnost inflacije, a ne pomaže mu toliko, recimo sadašnji pad cena naftnih derivata ili energije na svetskom tržištu. Zato se koristi ta kamatna stopa.
Vi ste često ismejavali grupu koja treba da prati finansijsku krizu, ali ta grupa je stvarno radila, mogu reći i imena tih članova, ako vas to zanima. Činjenica je da ta grupa, a posebno, radi javnosti da kažem, da se u toj grupi, ne volim da polazim od sebe, nalazi gospodin Ilić, gospodin Radovan Jelašić, gospodin Branko Hinić koji je direktor Sektora za istraživanje u NBS, gospodin Janko Guzijan koji je državni sekretar i ja. Znači, ta grupa, ne uvek u istom sastavu, razgovarala je i sa predstavnicima privrede, finansijskog sektora, banaka i neprestano razgovara. Kao rezultat takve, tako da kažem, saradnje između Vlade, mada saradnje i razgovora nikad dosta, znači, jeste i predlog koji je u osnovi budžeta za 2009. godinu.
Znači, postoji jedno rešenje koje treba dovesti u formu operative, a to je da bez obzira na politiku kamatnih stopa NBS, koja je takva kakva je i ona je usmerena pre svega na stopu inflacije, ali sa padom stope inflacije naravno da će padati i te kamatne stope, država i NBS prave i potpisuju jedan memorandum koji će značiti – da će za kredite za koje država garantuje bankama koje odobravaju kredite privredi kamatne stope biti subvencionisane. To bi bio odgovor. Znači, zadržaćemo visoke kamatne stope ili relativno visoke, jer kamatna stopa prosto mora biti veća od stope inflacije, slažem se, sve je pitanje mere.
Što se tiče različitih pitanja postavljenih u vezi zarada u različitim agencijama, javnim preduzećima, itd, naročito u upravnim odborima, ja sam sad, pošto sam nedavno postala član, a gospodin Ilić je to od juna 2007. godine, saznala da član Upravnog odbora te agencije ima zaradu, odnosno naknadu od 31 hiljade dinara, a predsednik 34 hiljade, da su tri člana promenjena, da su to članovi po funkciji. Znači, onog trenutka kada ja ne budem ministar finansija, onaj ko me zameni to će postati po automatizmu. Znači, to su zarade.
Inače, sada se u okviru Ministarstva finansija radi snimanje svih onih agencija, kao što sam rekla, za javna preduzeća znamo, gde je država akcionar, ima svoj udeo, i snima se politika plata i već za javna preduzeća imamo predlog uredbe, znači, da se sve to reguliše na nivou države kao celine. Ako sam još nešto izostavila, a verujem da jesam, sutra je novi dan. (Aplauz.)

Uvažena ministarka, zahvaljujem na izuzetno korektnim objašnjenjima.
Zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova, uz zaista najozbiljniju moju molbu da budemo svesniji vremenskih limita u kojima se nalazimo i naše obaveze da završimo ovu sednicu, da donesemo budžet i set finansijskih zakona koji omogućava građanima Srbije da žive u narednoj godini u skladu sa zakonom.