Reč ima narodni poslanika Mićo Rogović, posle njega narodni poslanik Vladan Jeremić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, kolege poslanici, u setu zakona na Prvoj redovnoj sednici ovogodišnjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, pored svih ostalih zakona koji su objedinjeni u raspravi, čak i zakoni koji nisu navedeni po hitnosti postupka, nalazi se i ovaj zakon o poreskom postupku i o poreskoj administraciji.
Ovo je jedan od retkih zakona iz seta ovog zakona o kome raspravljamo ovih dana u mesecu martu, verovatno će se u toku tekućeg meseca isti zakon i usvojiti sa, nadam se, svim pametnim argumentima koji su za i protiv određenih odredaba ovog zakona, ali ima i retroaktivnu snagu, tj. njegova primena počeće od 1. januara tekuće godine.
Srpska napredna stranka i Poslanička grupa Napred, Srbijo svojim argumentima ne želi da umanji značaj poreske uprave. Jasno želimo da svojim preciziranim stavovima, kao i kolege iz svih drugih poslaničkih grupa, iznesemo svoj stav o ovoj temi.
Naše mišljenje da je neophodnost donošenja ovakvog zakona, kao što ste naveli, naišlo je na razumevanje, ali i argumenti koje iznosimo za govornicom i kroz amandmane, nadam se, da će naići i na vaše razumevanje, gospođo ministre.
Pored odredaba koje su vezane za poreski postupak, odredbe koje se odnose na poresku administraciju jasno ukazuju na to da će u periodu verovatno još ove tekuće 2009. godine, poreska uprava dobiti armiju od 3 hiljade službenih lica i to novoprimljenih službenih lica, jer ste vi u argumentima za donošenje odredaba o izmenama postojećeg Zakona naveli i situaciju da je u toku prethodne godine, odnosno 2008. godine, da je preko 2 hiljade ljudi otišlo iz poreske uprave. Ta situacija je evidentno prisutna u najvećim gradovima, tipa Beograda i u ostalim velikim gradovima, dok slučaj nije u manjim sredinama.
U manjim sredinama poreske uprave su skoro stoprocentno popunjene, ali je i pritisak i breme na leđima poreskih obveznika u manjim sredinama i te kako veći nego u većim gradovima.
Gospođo ministre, verovatno ste upoznati sa činjenicom da deo onih ljudi, inspektora poreske uprave, kao i mnogobrojnih drugih inspekcijskih službi nevezano za poresku upravu, odlazeći sa svojih radnih mesta iz pomenutih sredina, u slobodnom razgovoru za argumente navode deo i ugroženosti svoje egzistencije i egzistencije svojih porodica, tj. za platu od, recimo, 40 hiljada, u veoma teškim i kritičnim situacijama koje odredbe ovog zakona propisuju, vezano za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreskih prihoda, ne žele da stavljaju egzistenciju svojih porodica i svoju ličnu za neku simboličnu platu, recimo, od 40 hiljada.
Posebno rigorozan sistem ocenjivanja vrednosti i ličnih dohodaka, da ne govorimo o osnovnom koeficijentu koji je za mene, kao poslanika, lično i nepoznanica i ovom bonusu u vidu dodatnog koeficijenta koji navodite ovim izmenama i dopunama zakona, pogotovo osipanje iz dela kadrova srednje stručne spreme i više stručne spreme od pre nekih godinu dana, kada su napravljeni veliki rezovi, tj. razlike u vidu ličnih dohodaka zaposlenih u ovim službama, tako da, ljudi sa najnižom stručnom spremom koji su godinama zaposleni u administraciji, tj. poreskoj upravi, došli su u situaciju da sa predviđenim zakonima, odnosno koeficijentima i osnovicom za njihove lične dohotke, ni u najmanjoj sredini ne mogu obezbediti delom egzistenciju svoje porodice.
Verovatno ste, gospođo ministre, upoznati sa situacijom da, pogotovo u velikim gradovima, fiskalizacija nije kontrolisana i sprovedena do mere koju zakon dozvoljava, odnosno propisuje. U pojedinim gradovima u Republici Srbiji, fiskalne kase još uvek ne služe ni za ukras.
Verovatno znate, s obzirom na kontrolu ubiranja sredstava iz ovakvih prihoda, da postoje takvi gradovi u Srbiji, a da su na uštrb mira u kući, fiskalne kase kao instrumenti sprovođenja fiskalne politike, u nekim sredinama još misaona imenica.
I sa armijom ovakvog aparata, ne mešajući u zakonske odredbe svih postojećih zakona i ovog zakona, dakle, ne aludirajući na to, ljudi i poreski obveznici u manjim sredinama zaista imaju svakodnevno, na svojim leđima, raznorazne inspekcijske službe i kontrole, i verovatno su oni krivi za ono što sam izneo u prethodnom stavu, odnosno činjenicu da se fiskalna politika u svim sredinama Srbije niti sprovodi, niti utvrđuje, niti kontroliše, a verovatno i ne naplaćuje na isti način.
Ovo navodite kao trenutni problem dekapacitiranja poreske uprave, tj. nedostatka kadrova u ovoj oblasti.
Ono što je posebno problematično u ovom zakonu, to je da se i dalje ovim zakonom ništa ne predviđa, niti preduzima. Predviđa se samo u jednom članu, ali se zaista ništa ne preduzima na edukaciji poreskih obveznika, pogotovo u ovoj situaciji.
Kada ovo govorim, odnosi se uglavnom na armiju malih firmi, tzv. samostalnih radnji, ugostiteljskih radnji, koje su u uslovima enormne, odnosno velike ekonomske krize u nastupajućem periodu, bukvalno prinuđene da u svom malom preduzeću budu i radnici i direktori i bukvalno nemaju vremena da upoznaju set raznoraznih zakona koji ulaze u proceduru i koji izlaze u "službenim glasnicima" posle njihovog usvajanja, dakle, ne budu u mogućnosti da se upoznaju sa svim odredbama koje se na njih odnose.
Edukacija poreskih obveznika i ovim zakonom ne predviđa ništa spektakularno, naročito 50 normativnih akata, koji u okviru poreske službe postoje za službenike, a nemogućnost njihove spoznaje od strne poreskih obveznika, pogotovo stavlja na teret i obavezu poreskim obveznicima u smislu kontrole. Čak ste jednom odredbom ovog člana predvideli da se poreska kontrola može utvrditi u stanu fizičkog, odnosno pravnog lica, subjekta, odnosno poreskog obveznika. Nema za to razloga, pored svih mogućih kancelarijskih prostora i eventualne nemogućnosti da se u prostorijama kontrolisanog lica to uradi, mislim da bi za to bolje rešenje bile kancelarije poreske uprave, a ne stanovi poreskih obveznika, koji nisu ni u jednom trenutku ovde u sukobu sa zakonom, niti su imali krivično delo, već se samo radi o procesu kontrole.
Ne mogu da se, vezano za ovu temu, ne osvrnem na zakon o pranju novca i sprečavanju finansiranja terorizma.
Tim zakonom ste predvideli da se i knjigovodstvene agencije, pored advokata, bave delom obaveštajne, špijunske službe, nazovite kako god hoćete, tako da su poreski obveznici zaista u jednoj teškoj situaciji.
Pri tom, u moru inspektora i svih službi koje u hijerarhiji kontrole, utvrđivanja i naplate stoje iznad njih i svih saradnika, počev od knjigovodstvenih agencija sa kojima sarađuju i advokata koji eventualno mogu da ih zastupaju, imaju problem jer mogu u tom lancu da naiđu na nerazumevanje. Hvala. (Aplauz.)

Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić, posle njega narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je danas predmet skupštinske rasprave, samo je potvrda konstatacije poslanika SRS, da se loša zakonska rešenja ne mogu ispravljati ad hoc, izmenama ili dopunama, već jedino nekakvom suštinskom reformom celokupne, u ovom slučaju, poreske politike.
Kao najvažniji razlog za izmenu Zakona, Vlada Republike Srbije je navela zaustavljanje procesa odliva kadrova u poreskoj upravi i njena konsolidacija do nivoa kojim se obezbeđuje stabilnost javnih finansija u narednom periodu, kao i preciziranje odredaba čija neposredna primena iziskuje tumačenja i time usporava, a poreski postupak čini neefikasnijim.
Između ostalog, preciziraju se i pojašnjavaju nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Pravo poreskog obveznika propisuje i pravo na preknjižavanje.
Činjenica je da poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu ne može podneti nakon pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani period, zatim, da se u poreski postupak uvodi apsolutni rok zastarelosti od 10 godina, predložene su izmene kojim se uređuje radno-pravni odnos zaposlenih u poreskoj upravi. Naposletku, ako se ne varam, radi se o članu 177, precizirane su i određene prekršajne sankcije.
Želeo bih da istaknem u načelnoj raspravi da se poreska administracija susreće sa izazovima modernog vremena, tako da je apsolutno neophodno njeno prilagođavanje procesu globalizacije ekonomije, koju karakterišu i teškoće oporezivanja određenih sektora, kao i sofisticirana kompjuterska tehnologija. Realizacija reforme poreskog sistema bi morala da bude na duži rok, a upravo u fokusu je i poboljšanje efikasnosti u radu već pominjane poreske administracije.
Nekakvi vodeći principi bi svakako trebalo da uključe pojednostavljenje poreskog postupka, smanjenje komplikovanosti u primeni poreskih propisa, jačanje nivoa ispunjavanja obaveza poreskih obveznika i uspostavljanje diferenciranog tretmana poreskih obveznika, imajući u vidu njihov prirodni potencijal.
Evidentno je da postoji uzajamna povratna veza između poreske politike i poreske administracije. Praktično, ukoliko su poreski zakoni kao izraz određene poreske politike složeni za administriranje efekti te politike sigurno ne mogu biti zadovoljavajući. Zato se i pri kreiranju određene poreske politike moraju imati u vidu određena administrativna ograničenja. Veoma je važno identifikovati specifična uska grla i smetnje koje umanjuju efikasnost rada poreske administracije. Prioritetan zadatak u radu poreske administracije je svakako da obezbedi naplatu svih propisanih poreskih prihoda, što je ujedno najvažniji pokazatelj u radu poreske administracije.
Od takve savremene, moderne poreske administracije se očekuje, međutim, i da se bavi proučavanjem rezultata svog rada, razvojem metoda kontrole i poboljšanjem ekonomičnosti u radu. S tim u vezi jako je važno da unapređenje procesa rada i aktivno korišćenje podataka budu stalni podatak i nekakav osnovni princip u procesu upravljanja poreskom administracijom. Tako osposobljeno osoblje je jako bitan faktor za doslednu primenu poreskih propisa u praksi, jer ukoliko je administracija neefikasna, a tvrdim da jeste, i mnogo kvalitetniji zakon se može usvojiti, ali se neće primeniti ili će se pogrešeno primenjivati i davati male prihode. Funkcionisanje zakonske regulative neće moći da se realizuje bez odgovarajuće tehničke opremljenosti i unapređenja metode rada poreske administracije, a pogotovo njenih kontrolnih organa.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, prvi kvartal 2009. godine za poreznike i srpski budžet je najveći test, nakon odluke Vlade da jednostrano primeni Sporazum sa EU, budžetski prihodi su umanjeni, a jedno od najlošijih rešenja, na koji način nadomestiti manjak od par desetina milijardi dinara po osnovu uplate carina, jeste i ono što se u javnosti za sada stidljivo provlači, a to je, dakle, i povećanje stope PDV sa 18 na najverovatnije 20 posto. Ovo bi praktično i značilo da će i ona obećanja koja smo dobijala od guvernera NBS o vođenju antiinflatorne politike, računajući da rast cena neće biti veći od 8%, praktično u startu biti okrnjen bar za četvrtinu. Kada se svemu ovome doda i podatak koji su kolege poslanici iznosili, da je protekle godine podneto više od 1.700 prijava zbog izbegavanja poreza u ukupnom iznosu od preko 13 milijardi dinara, a da je bezmalo polovina svih tih poreza ili 49,04% utajeno poreza i doprinosa na zarade, dok je odmah potom PDV od 43,23%, jasno je u kakvom problemu je ova država.
Suštinski i jedan od glavnih problema, dakle, jeste i to što nijedno od zakonskih rešenja iz ove oblasti nije doprinelo da se ovakve kriminogene pojave iskorene. Ovakav predlog zakona ostaće samo mrtvo slovo na papiru, ukoliko se ne obezbedi da poreski sistem bude u funkciji ostvarenja ekonomskih i društvenih ciljeva.
Poreski principi bi trebalo da predstavljaju orijentire koji zadovoljavaju sistem u celini, a ne svaki pojedinačni porez.
Mora se voditi računa o dva aspekta: socijalno-političkim i pravno-administrativnom principima. Bitno je da se porezi što brže i potpunije prilagođavaju visini javnih rashoda, ali samo ako su u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje. Problem je, gospođo ministar, što u Srbiji ne postoji fleksibilnost poreskog sistema, jer nije u mogućnosti da odreaguje na izmenjene ekonomske okolnosti. Na kraju krajeva i vama je kao ekonomisti jasno da je zarad stabilnosti poreskog sistema nedopustivo često menjati poreske propise, jer se u tom slučaju uvodi nestabilnost u uslovima poslovanja, otežava se planiranje itd. Ono što je neophodno jeste minimizacija administrativnih troškova, što znači da troškovi utvrđivanja, naplate i kontrole poreza moraju da budu niži. To je onda ekonomičnost poreza, jer ako su administrativni troškovi veći od prihoda takav porez jednostavno treba ukinuti.
Da zaključim, poreska politika utiče i na ekonomske i društvene tokove. Imam utisak da vlast u Srbiji nije svesna ni ovoga, kao ni ogromnih promena koje se dešavaju kroz uticaj finansijske i ekonomske globalne krize. Zbog skupog novca i otežanog izvoza nema ni govora o bilo kakvom ekonomskom rastu tokom 2009. godine. Ako se uzme u obzir i da se kurs može značajnije promeniti to bi značilo i značajan dodatni pad BDP i dohotka u Srbiji. Kako pada dohodak sve je teže prikupiti sredstva i za javne finansije.
U Evropi postoji pravilo da pad stope rasta za jedan procentni poen povlači pad javnih finansija za 1,2 do 2 procentna poena. Dakle, ako rast sa oko 6%, koliko je iznosio u 2008. godini, padne u 2009. godini i pad tih javnih finansija bi mogao da bude u rasponu od 7,2 do 12 procentnih poena. Ukoliko ne dođe do smanjenja javne potrošnje jasno je da će budžetski deficit eskalirati, a suočeni sa svim ovim pokazateljima suočavamo se i sa izjavama ministara o tome da je kriza naša šansa, a naša šansa je, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, razmišljanje i na temu povratka Kejnsovog sistema, umesto ovog tržišnog fundamentalizma, jer za državu kao što je Srbija čini mi se nema kvalitetnijeg rešenja. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)

Hvala, gospodine Jeremiću. Reč ima potpredsednica, gospođica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja sam na kraju prošle godine, kada smo govorili o budžetu i izmeni i dopuni jednog seta zakona iz oblasti finansija, govorila o, rekla bih, da ne budem pretenciozna, jednom od najsvetlijih primera u Srbiji organa poreske uprave u Aranđelovcu, na čijem čelu je gospodin Ljubomir Mladenović i ispostavilo se da sam bila u pravu.
Jer, nekoliko dana posle te rasprave u Skupštini, u velikoj dvorani ''Sava'' Centra održana je neka vrsta seminara, gde je gospodin Mladenović govorio o iskustvu poreske uprave opštine Aranđelovac i nedvosmisleno je potvrđeno od strane svih kolega, pa i iz vašeg Ministarstva, da je to organ poreske uprave koji je konstituisan u skladu sa zakonom i koji je pokazao najveću moguću i najviši stepen efikasnosti, zabeleživši naplatu poreza od imovine, odnosno utrostručio ga u odnosu na godinu koja je prethodila, pre formiranja tog poreskog organa u opštini Aranđelovac.
Sada potpuno razumem i ovo sve, naravno, što su govorili kako gospodin Stevanović tako i druge kolege srpski radikali sa kakvim se sve tehničkim, pre svega, i kadrovskim problemima, dakle, ljudskim resursima suočavaju, uslovno rečeno, manje opštine u Srbiji, zato što nisu dobile adekvatnu pomoć od Vlade, odnosno od Ministarstva.
Kada govorimo, recimo, o ovim konkursima koji su u toku, konkretno znam za opštinu Prijepolje, kada je u pitanju rad onih koji treba da budu zaposleni u organu poreske uprave, da je veliko interesovanje.
Nego ti ljudi ne znaju uopšte kako će država kasnije da ih tretira i opet se vraćam na ono što je govorio Dragan Stevanović, naš ovlašćeni predstavnik, a naročito ako su u pitanju mladi i stručni ljudi, da li oni tu sebe vide i kakva im je garancija da će država da ih pospešuje i dalje u njihovom usavršavanju, i da li će nekom sledećom izmenom i dopunom ovog zakona oni da budu stavljeni na led, kao što sada imamo slučaj mnogih ljudi koji su nekada, u ranije periodu, sa puno entuzijazma, završivši određene škole i specijalizacije otišli na određena mesta pri državnim institucijama, a da država sada pokazuje nebrigu i neodgovornost.
Da ne bih koristila više vremena, pošto ima dosta prijavljenih kolega iz naše poslaničke grupe koji će govoriti o primerima iz svojih sredina, a ima verovatno još ovakvih kao što je slučaj šumadijske opštine Aranđelovac, moram da vam postavim pitanje, gospođo ministar, s obzirom na ove probleme koje, recimo, ima Surdulica, Vladičin Han, Rača Kragujevačka ili bilo koja opština u centralnoj ili južnoj Srbiji, pa i u Vojvodini, kako će onda u ovom procesu konstituisanja lokalnih organa poreske uprave da se snađu opštine na KiM?! Jer ako smo mi svedoci toga da je osam dana selo Šilovo, nadomak Gnjilana, Prilužje, Plemetina i ostala koja ste mogli juče da vidite u jednom prilogu na državnoj televiziji, ostalo bez struje, šta ti ljudi da očekuju sutra od pomoći, od tehničke i svake druge od Ministarstva ili od Vlade, da sprovode poreski postupak i u toj najgoroj mogućoj i veoma otežavajućoj situaciji, gde je potpuna okupacija naše teritorije?!
Oni treba da dođu i da naplate porez na imovinu od čoveka koji zna da rizikuje izlaskom na njivu, da ne pominjem selo Klokot, i onaj drastični slučaja od pre četiri godine, kada je jedna žena izašla na svoju njivu i stradala od nagazne mine, a onda meštanin istog sela u opštini Novo Brdo, takođe, zbog činjenice da su na njih nasrnuli šiptarski separatisti.
Želim pre svega onim hrabrim majkama, Srpkinjama iz Šilova da odam svako priznanje što su kao žene i kao majke i kao čestite Srpkinje koje se bore za prava svog naroda na KiM pokazale izuzetnu hrabrost. Danima su svi oni bili na putu koji vodi za Bujanovac, stavili su i položili svoj život, suprotstavili se ovim tzv. zaštitnim, u stvari, okupatorskim snagama na KiM, jer oni znaju da nemaju šta da izgube. Njihov život je život na njihovim ognjištima.
Zbog toga svi vi, poslanici iz vladajućih stranaka, treba da pokažete više sluha, pre svega Vlada Republike Srbije. To od vas ne mogu da očekujem, jer kako jutros reče jedan kolega, juče je predsednik Republike u Španiji rekao jednu tipsku rečenicu, a to je da se mi nećemo nikada pomiriti sa tom činjenicom, odnosno da će KiM ostati u sastavu Srbije, što je deo njegove zakletve.
Šta vi radite da se to, zapravo, zaista desi i da pomognete našim sunarodnicima. Još jednom, sve čestitke našim sestrama, Srpkinjama iz Šilova i drugih mesta koje sam pomenula. Neka se bore, mi srpski radikali smo uz njih, Kosovo je zaista srce Srbije i za nas će to uvek biti tako i za svakog srpskog patriotu! Hvala. (Aplauz.)

Hvala. Reč ima narodni poslanik, gospodin Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pročitaću vam član 24, ovog zakona, u kome stoji da poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da, pod jedan, od poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, a ako je neuk i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da prijavi i plati porez i obračuna i plati sporedna poreska davanja u skladu sa propisima.
U poreskoj upravi često je gužva, stalno vas dočekaju formirani redovi, ko će vam dati informaciju? Čekate satima da dobijete neku informaciju, a pitanje je da li ćete dočekati da istu dobijete. Ko će vam dati osnovnu pravnu pomoć? Teško ćete je dobiti. Čak i ako je dobijete, pitanje je da li će biti tog dana ili za par dana ili za par nedelja. Zakon i ovaj član ovoga zakona je dobar, ali on se ne primenjuje u praksi. Kod nas u Srbiji je nešto sasvim drugačije i teško se dolazi do informacija, a do pravne pomoći još teže, gotovo je nemoguće dobiti od poreske uprave.
Što se tiče dalje poreza, pomenuo bih da privatni preduzetnici u Srbiji koji redovno plaćaju porez na kraju godine dobijaju rešenje za retroaktivno plaćanje, odnosno imamo privatnike koji plaćaju porez, recimo, u iznosu od 10 hiljada mesečno i tako cele godine, a onda na kraju opet dobiju rešenje na osnovu kojeg su bili dužni da plaćaju ne 10, nego, recimo, 13, 14, ili 15 hiljada dinara. Onda se od njih traži da naknadno uplate tu razliku za sve mesece.
S druge strane imamo poreske obveznike koji ne plaćaju i ne izmiruju redovno svoje obaveze, a na kraju godine ili naredne njima stigne da plate porez sa otpisom kamate, sa smanjenjem duga, omogućuje im se plaćanje u ratama po principu koji važi na pijaci, daj šta daš.
Dame i gospodo, država nikada nije stimulisala, nažalost, redovno plaćanje poreza, što bi trebalo konačno da učini, da poreskim obveznicima koji redovno izmiruju svoje obaveze da neke olakšice, na neki način da ih nagradi, stimuliše, a ne kažnjava, kako danas to država čini sa ovom dodatnom naplatom.
Opštine i država ne mogu da funkcionišu bez plaćanja poreza. Izuzetno je bitno gde idu pare poreskih obveznika. Navešću vam samo dva primera šta se desilo na opštini Voždovac. Naime, došlo je do izgradnje fontane u naselju Braće Jerković, koja na tom mestu postoji 10 do 15 godina, koja je zapuštena. Njenom rekonstrukcijom i postavljanjem par novih klupica, postavljanjem dva reflektora, itd, izdvojeno je i potrošeno 6.844.000 dinara, skoro sedam miliona dinara za rekonstrukciju jedne fontane u naselju Braće Jerković. Ista takva, sličnih dimenzija, sličnog kapaciteta, urađena je potpuno nova u Boru, koja je koštala 1,8 miliona dinara, četiri puta manje. Pazite, radi se o maltene istoj fontani, a iznos je različit, čak do pet miliona dinara.
Šef odborničke grupe u opštini Voždovac, Jovan Milovanović tražio je da se dostavi specifikacija svih ovih radova i troškova, međutim, vlast mu nije dostavila, uz obrazloženje da nakon uvođenja prinudne uprave koja se desila ovih dana na opštini Voždovac, neće biti u obavezi da mu to dostave, čime pokušavaju da sakriju svoj lopovluk. Nama, građanima opštine Voždovac, ne ostaje ništa drugo nego da se pitamo gde su završile te pare i u čijim džepovima. Takođe, na opštini Voždovac, planirana je izgradnja još jedne fontane na Banjici, ali sada u daleko većem iznosu čak 35 miliona dinara. Izbor lokacije je prvo katastrofalan, na okretnici tramvaja. Kakav je to osećaj, kakvo je to uživanje gledati u fontanu, a oko vaše glave kruže tramvaji? Prvo bezbednost dece i svih ostalih koji bi došli na tu fontanu, prelazak preko pruge i ostalo dovodi se u pitanje. Nedaleko odatle, oko kilometar, na okretnici trolejbusa, nalazi se bukvalno jedno jezero puno fekalija koje je nastalo izlivanjem kanalizacije iz mesta Jajinci i ostalih kuća na Banjici. Bukvalno sva otpadna voda se sliva na tom mestu.
Zar čelnici opštine Voždovac nisu mogli to mesto da urede, pa ako već hoće da grade fontanu, neka je urade na tom mestu? Neka urade tu površinu, a onda da imamo duplu korist, a ne da je grade na okretnici tramvaja, kako su oni predvideli, gde je inače sada trenutno zelena površina. Uništava se zelena površina da bi se stavio kamen i da bi se izgradila neka fontana.
Mi, odbornici na Voždovcu, predložili smo da se ta sredstva preusmere u prioritetnije stvari, da se izgrade vrtići i jaslice na Banjici. Postoje trenutno vrtići i jaslice, ali nedovoljnog kapaciteta. Moram da kažem, zarad javnosti, da iz okolnih naselja, pre svega podavalskih sela roditelji dovode decu na Banjicu jer nemaju ni vrtić ni jaslice u svojim mestima. Na mestu gde već postoje vrtići i jaslice, predložili smo, pošto postoji prostor, da se izgradi još jedna zgrada sa ovim parama koje su predviđene za izgradnju fontane od 35 miliona dinara, a time se apsolutno može obezbediti deci bezbedna zgrada sa svim potrebnim standardima.
Ono što je još interesantno šta je uradila opštinska vlast. Ona je dobila 35 miliona dinara za izgradnju ove fontane, navodno od grada, 2007. godine, i oni su ta sredstva deponovali. U to vreme to je bilo 437 hiljada evra. Sredstva stoje pune dve godine, nisu upotrebljena. Sada je taj iznos je oko 365 hiljada evra, 72 hiljade evra je nestalo. Jednostavno, razlikom u kursu opština je izgubila 72 hiljade evra zato što novac stoji deponovan. Kada smo mi tražili da se ta sredstva preusmere rekli su – ne možemo, Grad je namenio za to. Tražili smo – dajte da napravimo jedan dopis Gradu da se ta odluka preispita i da se sredstva preusmere. Oni su naš predlog odbili. Šta se dalje dešava?
U budžetu za 2009. godinu opština Voždovac umesto tih 35 miliona dinara sada predstavlja kako je izdvojeno 30 miliona dinara za izgradnju fontane, a pet miliona dinara je nestalo. Na naša uporna pitanja gde su te pare, šta je sa tih pet miliona dinara, na kraju smo dobili odgovor – da su ta sredstva utrošena na idejna rešenja, na projekte i na arhitekte koji su radili na izgradnji fontane.
Pazite, pet miliona dinara, to je oko 150 prosečnih plata u Srbiji, koja su uzela dva ili tri čoveka. Za šta? Kao za neko idejno rešenje, a pitanje je uopšte da li će fontana biti izgrađena. Znači, 72 hiljade evra je izgubljeno u razlici u kursu, plus 52 hiljade izgubljeno, dato na ova rešenja, odnosno 124 hiljade evra opština Voždovac je dala za izgradnju fontane, a još nisu ni počeli da je rade.
Opština Voždovac, nažalost, osim ovakve potrošnje sredstava, poznata je po tome da je 2003. godine srušila oko stotinu objekata na lokaciji Plavi most, gde je preko 500 ljudi ostalo bez posla, ostalo na ulici, a to bez ikakve potrebe – zbog jedne idiotske i potpuno nepotrebne odluke opštinskog veća.
Opština je poznata i po tome da dve godine traju protesti u ulici Vojvode Stepe zbog izgradnje megamarketa "Vero" i što problem ne može da reši.
Ne želi da stane u odbranu građana, već štiti interese pojedinaca i omogućava im brzo i enormno bogaćenje zbog čega je i građevinska mafija upravo najrazvijenija na Voždovcu.
Nakon svih ovih i sličnih dešavanja predsednik opštine Voždovac Goran Lukačević iz DS podneo je ostavku 27. decembra prošle godine, a istu objavio 23. januara ove godine. Skoro mesec dana je ćutao i lažno se predstavljao i obmanjivao celokupnu javnost, predstavljao se u tom periodu i dalje kao predsednik opštine. Zašto je ćutao mesec dana o ostavci nikada nije dao obrazloženje.
Nadam se da će nakon ovih izbora na Voždovcu, koji će biti u narednom periodu, doći pošteniji i odgovorniji ljudi koji će štiti interese građana Voždovca, a svaki dinar poreskih obveznika racionalno raspodeliti i usmeriti na najpotrebnije i najneophodnije stvari. Hvala. (Aplauz.)

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik gospodin Milan Škrbić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i možemo i moramo konstatovati, složiti se, da su najvažnije izmene predložene ovim zakonom u stvari izmene člana 2a, stav 2. tačka 6) Zakona, radi pojašnjenja nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Zatim, kao pravo poreskog obveznika propisuje i pravo na izmenu člana 10, odnosno izmene člana 40 – da poreski obveznik izmenjuje poresku prijavu i ne može podneti nakon pokretanja postupka poreske kontrole, za kontrolisani period.
Zatim, u poreski postupak se uvodi apsolutni rok zastarelosti od 10 godina. Predviđena je i dopuna Zakona u smislu propisivanja obrasca, potvrde o rezidentnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja itd.
Još bih mogao da kažem da se predlažu izmene kojima se uređuju radno-pravni odnosi zaposlenih u poreskoj upravi i precizirane su prekršajne sankcije, što je nešto možda najvažnije u ovom zakonu, rekao bih iz stotinu razloga.
Podsetiću da je nekada 2005. godine u poreskoj upravi bilo preko 8 hiljada zaposlenih, a danas je to oko 6,5 hiljada i to je već nešto što je pozitivno u ovom vreme u kojem živimo, kada je potrebno smanjivati broj zaposlenih u administraciji.
Međutim, događa se nešto drugo.
Po ovome, poreskih radnika ili inspektora fali i onda dolazimo u jedan sukob jer Vlada jednostavno predlaže da se poveća broj zaposlenih, ovo govorim kada su u pitanju obrade poreza u lokalnim samoupravama, a ovamo, sa druge strane, imamo podatke koje je izneo ministar gospodin Marković – da je u lokalnoj samoupravi trenutno zaposleno oko 22 hiljade radnika, a da je u narednom periodu predloženo da se broj zaposlenih smanji za 10 hiljada, to su zvanični podaci Ministarstva kojim on rukovodi. Tako, jednostavno, tu ulazimo u jedan problem i razmišljanje i zbunjenost – šta, kako da rade lokalne samouprave?
Smatram da je malo učinjeno u izmenama i dopunama ovog zakona u delu koji govori o sledećim problemima, naime, to govore činjenice, moramo konstatovati da je poreska funkcija države njena najstarija klasična funkcija, jer bez poreza nema ni države, pogotovo moderne države.
Svima nam je poznato da se iz poreza finansiraju plate u javnom sektoru, materijalni troškovi javnog sektora, penzije, socijalna davanja, dotacije za kulturu, prosvetu, zdravstvo, investicije u infrastrukturu i mnogo šta ostalo. Radi se o stotinama milijardi dinara koje treba obezbediti svake godine da bi jedan složeni mehanizam funkcionisao i to je tačno.
Niti vi, gospođo ministar, ni Ministarstvo, ni Vlada, a ni mi poslanici ne bismo primali svoje plate bez aktivnosti i rada državnih službenika poreske uprave. Ti isti službenici poreske uprave obavljaju najteže i najsloženije, najodgovornije, najstručnije i najneprijatnije poslove koji postoje u sistemu državne uprave. Često su izloženi pretnjama, uvredama, fizičkim napadima, a poznato nam je da je bilo slučajeva i kidnapovanja, pretnje članovima porodice, da ne uživaju nikakvu zaštitu ni imunitet.
Na zadatke idu pojedinačno, nenaoružani i nezaštićeni. Najčešće se voze u starim, dotrajalim autima. Ne dobijaju nikakva zaštitna sredstva niti zaštitnu opremu. Izuzev poreske policije, niko nema priznat beneficirani radni staž.
Zbog hroničnog manjka sredstava u budžetu poreski službenici su pod stalnom presijom, pretnjama disciplinskim kaznama i nadzorima, a svima nam je poznato – da se čovek nekada radije odrekne i slobode, pre nego što se odrekne novca.
Službenicima poreske uprave koji su važan činilac ovog sektora i članovima njihovih porodica zakonom je zabranjena svaka aktivnost, delatnost u preduzetništvu van redovnog posla i od njih se traži apsolutna lojalnost i posvećenost poslu.
Za najmanju grešku šalju se na disciplinsku odgovornost, najviše od svih državnih službenika. Ne smeju da se bave politikom, niti se mogu angažovati u stranačkom radu.
Zauzvrat, državni službenici poreske uprave, bez obzira na radno iskustvo, imaju otprilike plate, sa srednjom stručnom spremom, to smo već čuli, od 16 hiljada, sa višom stručnom spremom 21 hiljadu, visoka, inspektori, da, da, sa visokom stručnom spremom preko 40 hiljada, oko 40-45 hiljada.
Pitam se, kako ljudi sa ovako bednim platama, a rade stručno i odgovorno, savesno, dakle, kako mogu raditi taj svoj posao težak, složen, i pre svega neprijatan. Moram da napomenem i sledeće.
Kao posledica svega ovoga i malopre pomenutog rada, došlo je poslednjih godina do velikog odliva, pogotovo visokoobrazovanih kadrova, a najviše u većim centrima gde lakše dolaze do lakšeg i manje stresnog, a naravno bolje plaćenog posla.
Naročito je nepopularan rad na naplati poreza u filijalama, gde ostaje da radi ko mora, što je pod permanentnom presijom i kontrolom viših instanci i unutrašnje kontrole, a sve u svrhu naplate i permanentnog punjenja budžeta.
Poreski izvršitelji i ostali poreski službenici su najdirektnije izloženi svim ovim teškoćama, a rade izuzetno složene poslove.
Zaista moram da napomenem da je starosna struktura poreskih službenika izuzetno nepovoljna, jer se godinama zbog štednje ne primaju mladi ljudi i pripravnici, a malo se ulaže u opremanje.
Ja se nadam, gospođo ministar, da ćete bar malo uvažiti neke ove moje primedbe, i ako se isprave, time će biti i veće dobiti i veća likvidnost budžeta i fondova, i da će primenom ovog zakona poreskoj upravi biti vraćeno dostojanstvo, pre svega dostojanstvo državnih službenika.
Ova moja priča je veoma prosta, jer naravno, imam mnogo prijatelja koji rade u poreskoj upravi, u različitim mestima, ali priče su identične, samo reprodukujem njihovu suštinu u skraćenoj verziji.
Moram da pomenem da sam pre četiri meseca, a vezano je za ovu temu, tako da ne bih dobio opet neku opomenu, postavio poslaničko pitanje, radi se o poreskim službenicima, poreskim inspektorima, nisam nikad dobio odgovor – u Novom Sadu, dnevna štampa je to objavila u svim medijima pre otprilike pola godine, da su podnete dve krivične prijave i protiv Mlađana Dinkića i protiv Ilića, protiv Radomana iz Novog Sada i još deset finansijskih inspektora zato što nisu sproveli naplatu poreza od nekih slovenačkih firmi, a radi se o sumi oko milion i po evra, i još nekih stvari.
Postoje dve krivične prijave, stoje negde u fioci, naravno. Kada je vladajuća koalicija u pitanju o tome se ćuti, a to zbog građana Srbije sada napominjem.
Hvala lepo. (Aplauz.)