Dva minuta, zahvaljujem.
Narodna poslanice, zloupotrebili ste pravo na dobijanje reči citiranjem člana o prisutnosti predstavnika Vlade. Predstavnik Vlade je prisutan, sve vreme je u sali, dok vi govorite bila je prisutna državni sekretar, odnosno pozvana i predstavnica Vlade. Upozoravam vas da će zloupotreba člana 100. po dužnosti iz člana 100. biti kažnjavana opomenom.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ovo je zloupotreba?)
Narodna poslanica Vjerica Radeta dobacuje – ovo je zloupotreba. Jeste, ovo je zloupotreba, zato što i vi, kao i svi drugi narodni poslanici, znate da je ministar prisutan u zgradi i da pravi povremene pauze, a da je druga pozvana predstavnica Vlade u sali i da ni u kom slučaju ne može biti prekršaja člana 195.
Drugo, ta povreda je već izrečena jednom u toku dana i to nije dozvoljeno, pogotovo što pouzdano znamo da ministar prati ovu raspravu i da će je pratiti i učestvovati do njenog završetka.
Upozoravam narodnu poslanicu da ne dobacuje iz klupe, to je drugi osnov za izricanje opomene na osnovu člana 106.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ajde više.)
Izričem vam prvu opomenu. Molim vas da poštujete odredbe Poslovnika. Svi smo dužni da ih poštujemo.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 21. stav 3. Ustava Republike Srbije.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Milan Avramović.

Amandman na član 10. Taj član glasi: Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Pitam vas, gospodine ministre, kako ćete vi izreći i kako ćete delovati, kako ste zamislili delovanje ovog zakona, recimo, na paravojnu formaciju na KiM. Kako ocenjujete paravojnu formaciju "Rosa", koja deluje na KiM, a koja ustavom i ovim zakonom ne može da funkcioniše, jer ne može da postoji.
Ko će regulisati tu nadležnost? Da neće možda zaštitnik? Da neće možda Ustavni sud? Ko će ovo da definiše i ovaj problem da reši? Dođe jedna paravojna formacija, izvrši etničko čišćenje i dođe onda Zaštitnik i izrekne paravojnoj formaciji opomenu. Dakle, to su stvari koje su nelogične. Imam jedan predlog, pošto je diskriminacija na svakom koraku vidljiva i u ovoj sali, a to je Skupština Srbije ima Fond za solidarnost u koji se sliva novac od novčanih kazni koje izriče isključivo predsednik ili zamenik predsednika Skupštine, Gordana Čomić.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da ne smete da iznosite neistine za govornicom Narodne skupštine. Molim vas da vodite računa o istinitosti javne reči koju iznosite. Nastavite.

Dobro. Dakle, Fond solidarnosti postoji u republičkom parlamentu, ali ne postoji u Vladi. To je diskriminacija republičkog parlamenta prema Vladi.
Hajde lepo neka Vlada otvori fond solidarnosti, neka po svakoj aferi jednog ministra odrekne od jedne plate, a neka po svakoj izrečenoj neistini, tačnije izrečenoj laži, skine po jednu dnevnicu i tim fondom ćemo moći da ispunimo kompletan minus u budžetu i kompletne rupe da zakrpimo koje ste vi napravili. I za ove stranke koje kažu – srazmerno našoj snazi, kada budete izašli na izbore i izmerili svoju snagu, onda i demonstrirajte.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo, član 11, čije se brisanje traži ovim amandmanom, tretira famozni govor mržnje. Član 11. glasi: Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog svojstva itd.
Naslov iznad ovog člana koji glasi – govor mržnje, kao i sam član 11, boluju od jednog sindroma koji se može nazvati haški sindrom. Da bi utisak bio kompletan, trebalo je samo da predvidite da je govor mržnje ispoljen u okviru udruženog zločinačkog poduhvata i onda bi to zaista neodoljivo podsećalo na neke elemente iz haške optužnice i zaista bi to podsećalo na ono jadno i smešno haško tužilaštvo, koje je prof. dr Šešelj u svojoj briljantnoj odbrani uspeo da razbije, da razbuca, kako je on to sam rekao. Takva paralela bi bila zaista idealna, samo da ste ovo predvideli.
Gospodine ministre, ako niste znali, dr Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu je razbio ovu optužnicu i u ovom delu koji se tiče govora mržnje. Očigledno je da to niste gledali. Preporučujem vam da to pogledate i onda ćete sami izbrisati ovaj član. Hvala.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović..
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da). Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe PUPS podneo sam pet amandmana radi poboljšanja zakona o diskriminaciji.
Svih pet bih odjedanput obrazložio i ne bih se više javljao po tim amandmanima. Šta je bio cilj ovih amandmana? Da se predvidi zabrana zloupotrebe zakona od strane lica koja se štite zakonom o zabrani diskriminacije.
Drugo, da se pristup javnim ustanovama i javnim površinama licima sa posebnim ličnim svojstvima omogući radi ostvarivanja svojih ličnih prava u skladu sa važećim zakonima, kao i svih drugih građana. Treće, da se upis u obrazovne ustanove svede na pravo pojedinca, a ne grupe lica.
Vlada, pored toga je bilo odgovarajućih sankcija, njih ne bih posebno obrazlagao jer nemaju ni svrhu kada Vlada ove amandmane nije prihvatila.
Smatram da je bilo dobro da su ovi amandmani prihvaćeni, čime bi se na neki način ublažili problemi vezano za ovaj zakon.
Ovo što ću dalje reći, to je moja lična stvar. Lično stičem utisak da je zakon o diskriminaciji predložen isključeno da bi se zaštitila lica sa posebnom seksualnom orijentacijom. Neosporno je da lica sa posebnom seksualnom orijentacijom ne treba da budu diskriminisana i da oni ta svoja svojstva mogu na drugi način iskazivati, i tu ništa nije sporno.
Međutim, ne mogu da prihvatim zakon kojim se omogućava njihovo javno manifestovanje tih svojih ličnih svojstava, čime se narušavaju moralne i tradicionalne vrednosti našeg naroda. Ovo im pre što nismo eliminisali pojave diskriminacije po već važećim zakonskim propisima, koje su, moramo priznati, brojne i svakodnevno prisutne.
Navešću jedan primer diskriminacije i moram to, iako sam nekoliko puta o tome ovde govorio, radi se o 65 korisnika penzije, koji su već skoro dve godine lišeni prava na penziju, a time i prava na život. Ministar odbrane ne želi to da reši, iako se radi o ljudima koji nemaju osnovna sredstva za život. To je očit primer diskriminacije. Lično za ovaj zakon neću glasati.
U svojstvu zamenika poslaničke grupe, želim da ukažem i na povredu Poslovnika, radi se o članovima 103. i 104, izrečenim neistinama od strane pojedinih poslanika opozicije, a vezano za gospodina Milana Krkobabića.
Ne osporavam pravo opoziciji da kritikuje poziciju, to je njezino pravo. Prema tome, ni u jednom momentu to neću osporavati, niti želim da budem advokat Milanu Krkobabiću, ali ipak želim da kažem jedanput istinu, jer se već nekoliko puta ponavlja da je on otišao u invalidsku penziju, što nije tačno, radi se o čoveku koji je ostao bez posla, jer je bio direktor "Kreditne banke", koja je rasformirana, a po Zakonu o radu da je otišao u invalidsku penziju ne bi mogao da zasnuje radni odnos. Molim vas da zloupotrebu takvog stava ne koristimo, jer je netačna.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da). Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Podnela sam amandman da se u članu 13, u tački 4, posle reči – ropstvo, trgovina ljudima, briše reč – aparthejd.
Sasvim je razumljivo da se uz poštovanje ustavnih odredbi zakon protiv diskriminacije donese i zbog poštovanja međunarodnih standarda i obaveza preuzetih ratifikacijom međunarodnih ugovora, pre svega onih koji se odnose na garancije ljudskih prava i sloboda u ispunjenju standarda za stabilizaciju i pridruživanje EU.
Isto tako, sasvim je opravdano da se aparthejd uvrsti u teške oblike diskriminacije. Ono što ostaje nejasno kakve veze ima pojava aparthejda sa predloženim zakonom o zabrani diskriminacije Republike Srbije, u kojoj ne postoje opisani slučajevi aparthejda, pa čak ni hipotetičke mogućnosti da do njega dođe.
Izgleda da je u cilju usklađivanja našeg zakonodavstva za međunarodnim standardima došlo do mehaničkog prepisivanja termina aparthejd, pa je neophodno otkloniti ovu, za dobronamerne slovnu grešku, a za ostale logički nonsens. Naime, reč aparthejd doslovno znači odvojenost i potiče od jezika afrikans, od reči "apard", koja znači jedinstven, poseban.
Od 1948. godine to je društveno-politička doktrina, upotrebljavana u Republici Južnoj Africi. Političkim, socijalnim, privrednim i prostornim odvajanjem rasa trebalo je postići odvojen razvoj rasa u svim oblastima. Politika aparthejda uplela se u gotovo ceo svet, pošto je vodila tlačenju svih tzv. nebelih Južnoafrikanaca i učvršćivala gospodarenje bele manjine. Aparthejd je postao i zvanični, univerzalni termin u dokumentu UN iz 1976. godine. Međunarodna konvencija o suzbijanju i kažnjavanju zločina aparthejda. U aparthejdu (Predsedavajuća: Dva minuta.) samo da završim... ekspanzionizam i rasističko ugnjetavanje i nastoji...